Meni se oduvek dopadao dragoljub kao cvet. Kada sam saznala da može da se koristi kao začininsko bilje oberučke sam tu ideju prihvatila. Proletos sam zasadila tu biljku u bašti i čekala da poraste, da počne da cveta, izučavala njenu kulinarsku upotrebu, tražila recepte i na kraju spontano došla na ideju da napravim salatu čiji recept sledi. Moram da priznam da sam veoma ponosna na taj recept, jer ne samo što salata lepo izgleda već je veoma zdrava i ukusna.
Uglavnom se dragoljub, ili potočarka, kako je još zovu, koristi kao dodatak salatama. I cvet i list se koriste, pa i pupoljci, koji ukiseljeni imaju jako sličan ukus kapru.
Ova biljka ima karakterističnu i intezivnu aromu, malo opor i ljutkast ukus, po tome podseća na rukolu. Pripada vrsti watercress, koju često možete naći u supermarketima u Americi i koristi za pripremu salata. Inače, ovde ćete naći ovu biljku pod imenom Nasturtium.
Najbolje je da upotrebljavate mlade listove, jer oni stariju su veoma opori. Cvetovi su veoma dekorativni i svojom bojom mogu oživeti bilo koju salatu.
Saveti za gajenje dragoljuba
Kada birate vrstu, moj savet vam je da nađete sitniju biljku, jer u mom slučaju biljka je rasla nekoliko metara uz ogradu, i okupirala mi ceo prostor. Dalje, ova biljka voli siromašnije tlo, tako da zaboravite na prehranu. Ja sam koristila organsko đubrivo koje je dovelo do toga da samo listovi rastu a tek po koji cvet.
Salata sa dragoljubom
Sastojci za salatu za dvoje:
1 krastavac
1 manja žuta tikvica
Šaka mladih listova i cvetova dragoljuba
2-3 kašike ajoli namaza (Aïoli, provansalski namaz sličan majonezu koji se pravi od belog luka, maslinovog ulja i jaja, ja sam poslednjih meseci potpuno luda za njim)
Priprema:
Oljuštite krastavac i isecite ga. Iseckajte i svežu tikvicu sa korom (da, i nju je moguće jesti svežu ako je dovoljno mlada). Izmešajte krastavac i tikvicu u tanjiru u kome će te služiti salatu. Pospite ih sa listovima i cvetovima dragoljuba i preko njega stavite ajoli namaz. Možete sve da izmešate, a i ne. Ajoli kao dresing fantastično ide uz aromu dragoljuba.
Moram da priznam da sam oduvek želela da pišem o začinskom bilju na mom blogu, konačno prilika se ukazala. Sakupila sam puno recepata i slika vezanih za ove travke. Srećom ove godine imala sam začinskog bilja u bašti tako da sam upotpunila svoje znanje o njima, kako o njihovom gajenju tako i o upotrebi u kuhinji. Dosta sam i čitala o njima, iz kulinarskog ugla, još uvek mi je daleka travarska medicina, mislim, još me ništa ne muči, zdravlje me dobro služi.
Čajvs je vlašac.
Za mene nema lepšeg osećaja nego da dok kuvate skoknete do svoje baštice, uzberete par travčica i tako obogatite svoje jelo. A razlika postoji. Dobro upotrebljen začin može da od hrane napravi savršen ugođaj, kako ukusom, tako i mirisom, a bogami i izgledom.
Žalfija
Ne znam kako kod vas ali u mojoj porodici se gajio u bašti i konzumirao samo peršun, kasnije i bosiljak, i tu je bio kraj. Čini mi se da sa pojavom Džejmi Olivera ljudi su po prvi put pokazali interesovanje za začine i začinsko bilje, bar je to kod mene bio slučaj. Odlaskom u Ameriku, kupujući u raznim internacionalnim radnjama, imala sam priliku da vidim i probam svakolike začine. Posle, proučavajući te biljke, saznala sam da su mnoge došle iz Sibira, sa Kavkaza, iz južne Evrope, i meni zaista nije jasno zašto se začinsko bilje tako malo koristi kod nas u kuhinji, pogotovo što neke trave originalno rastu na našim prostorima. Takođe, nikada mi neće biti jasno i zašto se borovnice ne mogu naći na pijaci kod nas, samo se sokovi prave od njih.
Mirođija
Pod začinskim biljem se podrazumevaju one trave čije se lišće, cvetovi ili stabla koristi u kuvanju, dok su začini, u užem smislu, cvet, seme ili koren, uglavnom osušeni.
Gajenje začinskog bilja
Začinske trave nisu komplikovane za uzgajanje, one svojim izraženim mirisom i aromom teraju bube i ostalu gamad. Zapravo veoma je poželjno da ih imate u bašti, jer ukoliko se nalaze pored povrća štite ih od štetočina, a postoji i verovanje da im tako daju posebnu aromu (recimo paradajz je ukusniji ako pored njega raste bosiljak).
Gajili ih na prozoru, balkonu ili u bašti trebalo bi da znate da začinsko bilje obožava sunce, veoma porozno zemljište, a neko i vodu, kao što su nana, vlašac i bosiljak.
Neke od travki su jednogodišnje (bosiljak, mirođija, majoram), dvogodišnje (peršun) ili višegodišnje biljke (ruzmarin, lavanda, žalfija, timijan).
Nana i origano veoma brzo rastu tako da je najbolje da ih držite u saksijama nebili kontrolisali njihovo širenje. Često se grade posebni vrtovi sa začinskim biljem i većina lepo raste kad su zajedno, ali ima i slučajeva gde se začini ne “mirišu” kao što su bosiljak i nana, zbog prenošenja buba. U poslednje vreme primetila sam da se ove travke, naročite one lepih boja i cvetova, često sade kao dekoracija po gradovima, i meni je to jako slatko, jedino što to bilje niko ne koristi zbog izduvnih gasova i ostale prljavštine po ulicama.
Meksički estragon
Da bi pospešili rast listova neophodno je da izdanke cvetova redovno otkidate, jedino ako volite da imata cvetove onda ih ostavite da rastu. Takođe, koristite mlado lišće, ono starije je obično oštećeno, i nije baš mekano. Ukratko, što više otkidate lišće sa biljki, to će biljka biti produktivnija. Smatra se da je najbolje da bilje berete ujutru kada je puno eteričnog ulja, ali ja ga radije berem uoči ili za vreme kuvanja.
Čuvanje začinskog bilja
Većina začinskog bilja je veoma osetljiva na transport, počnu da se suše par minuta pošto ste ih ubrali. To je jedan od mnogih razloga zašto je najbolje da ih gajite kod kuće.
Ukoliko nemate tu sreću da ih sami gajite kupovno začinsko bilje možete da sačuvate u frižideru na par dana, najbolje je da ga uvijete u vlažni papir i stavite u plastičnu kesu.
Mirođija
Začinsko bilje može da se sačuva i sušenjem. Iskreno, ja ga više volim kad je sveže, ali u zimskim mesecima nemam puno opcija. Neke travke kao što su origano, nana, žalfija, ruzmarin, timijan i lovorov list, i osušene zadržavaju puno od svog mirisa i arome. Ukoliko želite da biljke osušite najbolje je da ih skupite u vezicu, obesite na mestu koje je provetreno i bez direktnog sunca kao što je trem ili tavan. Čuvajte osušeno bilje u hermetički zatvorenoj tegli.
Takođe, začinsko bilje možete sačuvati ukoliko ga stavite u maslinovo ulje. Ima još jedan od načina koji ja primenjujem kada su u pitanju mirođija, bosiljak i peršun. Iseckate biljke pomešate sa vodom ili maslinovima uljem, sipate u posudu za pravljenje leda i stavite u zamrzivač. Kad se kockice leda formiraju stavite svaku posebno u zipper plastičnu kesicu i čuvajte u zamrzivaču.
Više o tome kako da sačuvate začinsko bilje nađite ovde.
Dragoljub
Upotreba začinskog bilja
Prilikom kuvanja važno je da znate da neke biljke koje imaju delikatniju aromu, kao što su mirođija, bosiljak, vlašac, lišće korijandera i matičnjak, se stavljaju u jelo tek na kraju kuvanja. Druge, kao što su lovorov list, timijan, nana, komorač, mogu da se dodaju bilo kada.
Kao i u svemu morate da održavate balans kada su u pitanju začini, ni previše, ni premalo. Takođe, veoma je bitno da znate koji začini idu najbolje uz određeno povrće i meso, ili ostale začine.
Vlašac
Gornji red: mirođija, ruzmarin, nana, lavanda. Srednji red: origano, estragon, tajlandski bosiljak. Donji red: matičnjak, timijan, žalfija.
Ukoliko budete pratili moje sledeće postove o začinskom bilju saznaćete mnogo više o svakoj biljci posebno, kao i o jelima gde je njihova upotreba jako važna. Ovo je lista začinskog bilja o kojem ću uskoro pisati:
Ko ne voli lenji letnji branč sa pečenim paprikama i plavim patlidžanom? Mislim, dovoljan mi je miris iz rerne da me drži u sjajnom raspoloženju preostali deo dana. Kao droga. Ljuštiš paprike i jagodice na prstima te bole, ali ti stoički podnosiš sve jer mirišu tako divno, još si ih ti uzgajala, zalivala svako veče i branila od proždrljivih buba, garden-to-table na delu, sestro slatka!
Priznajem, to mi nedostaje iz Srbije, kad pred kraj leta počnu užurbani radovi oko zimnice, pa se mirisi šire po gradu, tako intimno i slatko.
Za nedeljni branč sam izabrala neobičnu kombinaciju – mediteransko-indijsku. Nisam sigurna šta me je posebno motivisalo za tako nešto osim što mi se nakupilo paprika i patlidžana u bašti (A jeeee!), i što mi je drugarica, Indijka, poslala recept sa patlidžanom koji sam žurila da probam.
Možete da zamislite moje oduševljenje tokom čitavog procesa branja, pečenja, seckanja, i naročito gustiranja mojih plodova uz čašu omiljenog vina u dvorištu sa pogledom na moju bašticu.
Oba jela su fantastična, a kako i da ne budu drugačija kad su svi sastojci tako dobri. Iako sam stavila mere vi možete da se igrate sa njima, to su takva jela da tu retko možete da omanete. Najbolje da ih služite uz komadiće bageta, svežeg ili ispečenog.
Salata od pečenih paprika i plavog patlidžana sa Feta sirom
Sastojci:
350g paprika (moje su uglavnom sitne i ljutkaste)
1 srednji plavi patlidžan
Par sitnih žutih tikvica (imala sam i njih u bašti pa sam ih stavila)
1 srednji crveni ili običan crni luk (crveni je slatkast i bolji je za pečenje), isecite ga na kvadrate i odvojte na listiće
3 čena belog luka, sitno iseckana
Pola šake iseckanog svežeg peršuna
1 kašika iseckane sveže nane
Sok od 1/2 limuna
So i biber
2-3 kašike maslinovog ulja
Šaka izmrveljene grčke Fete
Priprema:
Uključite rernu na broil/grill opciju. Pre nego što uključite rernu stavite rešetku na najvišu pregradu. Pecite paprike, tikvice, i patlidžan oko 10 minuta na jednoj i isto toliko na drugoj strani. U drugoj posudi ispecite luk, za šta će vam trebati manje vremena. Kada su paprike pečene stavite ih u šerpu i poklopite. Posle 10 minuta, kada paprike odmeknu, oljuštite ih i odstranite petiljke sa samenom. Isecite ih uzdužno. Isto to uradite sa patlidžanom i tikvicama.
U većoj posudi pomešajte pečene paprike, patlidžan, tikvice i luk. Dodajte maslinovog ulja, soka od limuna, nanu, peršun, so i biber. I kraju dodajte izmrvljenu fetu.
Bharta, indijsko jelo sa plavim patlidžanom
Sastojci:
2 plava patlidžana
3 kašike maslinovog ulja
1 veći luk
1 ljuta papričica, opciono, ako volite ljuto
1 komad (veličine oko 2.5 cm) svežeg đumbira, vrlo sitno iseckanog
2 paradajza, oljuštena i iseckana na kocke (ili stavite onaj iz konzerve ako vam je lakše)
Uključite rernu na broil/grill opciju. Pre nego što uključite rernu stavite rešetku na najvišu pregradu, na nju ćete staviti pleh u kojoj će se peći patlidžan. Pecite ga sa obe strane, ukupno oko 20 minuta.
Kada je patlidžan ispečen ostavite ga da se malo prohladi. Zato vreme iseckajte luk, đumbir, papričicu, paradajz i začinsko bilje.
Skinite koru sa patlidžana, odstranite petiljke i nožem ga sitno iseckajte.
Zagrejte ulje na jakoj temperaturi, dodajte luk, posle 2-3 minuta đumbir i papričicu, smanjite temperaturu i dodajte so, biber i paradajz i kuvajte ga dok ne omekša. Stavite patlidžan, promešajte dobro, poklopite poklopcem i kuvajte sve oko 10 minuta. Skinite jelo sa vatre, dodajte mu nanu, peršun, garam masalu i sok od limete. Ostavite jelo na toplom šporetu da se ukusi prožmu.
