Čokolada Archives - Page 3 of 7

Američka kuhinja, Banana, Čokolada, Dezerti

Karamelizovane banane (Banana Foster) sa slatkim čokoladnim hlebom

September 4, 2018 No Comments

Banana foster, iliti karamelizovane i flambirane banane sa sladoledom. je popularna američka poslastica nastala u Nju Orleansu. Ovako pripremljene banane mogu da se jedu samostalno, ali najbolje je da se serviraju uz slatki čokoladni hleb, ili belgijske vafle, američke ili čak domaće palačinke.

Ako ste voleli Banana split kao mali, sigurno će vam se svideti i ovaj desert. Sve se lako pravi jedino obratite pažnju na dve stvari. Kada kuvate zajedno puter i šećer, šećer mora da se rastvori, a ne rastopi u puteru. Ako u puteru ima veoma malo vode, onda ćete dobiti zrnastu teksturu, a to vam ne treba, u tom slučaju dodajte malo vode da se šećer rastvori. Pre neko veče sam gledala novu sezonu emisije The Great British Bake Off, i praveći neki tradicionalan holandski kolač filovan karamelom svi takmičari odreda su dobili tu zrnastu teksturu, i niko im nije objasnio zašto se to dogodilo. Druga stvar je flambiranje. Obratite pažnju na plamen, gledajte da napravite dovoljnu distancu od tiganja, mada može i bez flambiranje, dodajte rum bananama na slabijoj vatri.

Pre neki dan sam se vozila sa decom u uberu. Vozač je bio mladić. U početku smo ćaskali o užasnom letnjem vremenu u Baltimoru, vrućem i vlažnom. Rekao mi je da jedva čeka da se preseli u Atlantu za koji dan, krene sa školom i novim životom. Tamo je iznajmljivanje stanova znatno jeftinije i bolja je ekonomija nego ovde. Iz Njujorka je, ali u Baltimoru živi već tri godine, i uopšte ga ne voli. Pa nije baš tako loše u Baltimoru, kažem mu je, a on mi odgovara, Lejdi, ti živiš u lepom kraju, a ja živim upravo ovde, i kao što vidiš, to je ništa drugo do geto. Ah, sad te razumem, dobro je što se seliš u Atlantu.

Onda nastavljamo da ćaskamo o početku škole. Žali se kako je potrošio puno para na školske uniforme i pribor za svoju mlađu braću. Bogami i mi smo, ne znam samo koliko novih pari cipela i patika smo nedavno kupili, uključujući nove baletanke i kopačke, plus uniforme, izgleda moja deca su baš porasla ovog leta. Znači, ti brineš o svojoj braći kao da si im roditelj, direktna sam ja. Da, ja nisam njihov zakonski roditelj, ali u stvari jesam njihov roditelj pošto jedini brinem o njima. Mnogo mi teško pada što moram stalno da ih teram da uče i da se lepo ponašaju, stalno im nešto zvocam, sam sam sebi dosadio.

Znaš, ljudi kažu, kod roditeljstva najvažnija je ljubav, ljubav sve rešava, a ja mislim da je roditeljstvo mnogo više od toga i nije nimalo romantično. To je dosadno ponavljanje i zvocanje, konstantno suočavanje sa dečijom tvrdoglavošću, to je odmeravanje jačine karaktera, ko će prvi da popusti. A opet ta ista deca vole istaknute granice, red, strukturu i disciplinu, i tada najbolje fukcionišu. Tako da voli svoju braću, ali budi dosadan, odlučan i uporan sa njima.

Isto veče, posle fudbalskog treninga na koji smo išli uberom, gledala sam ovaj odličan intervju sa direktorkom jedne od najuspešnijih škola u Londonu koja je poznata po svom “neobičnom” pristupu – od učenika u njenoj školi se čekuje veliki rad, disciplina, odgovornost i poštovanje. Škola je državna, u nju idu deca iz veoma siromašnog dela grada, i vrlo su uspešna. Nastavnici iz raznih delova sveta dolaze da vide to čudo od škole. Razmišljala sam kako bi bilo dobro da braća od pomenutog vozača ubera pohađaju jednu takvu školu, kako je to spas za njih i njima sličnoj deci. Nažalost, otiće će u neku modernu gradsku školu, gde se svi problemi rešavaju pozitivnim razmišljanjem, i dodatnim novcem, bez ikakvog uspeha. Ljudi koji odlučuju o obrazovanju će se osećati dobro jer su tako pozitivni, čestitajuće sebi na svojim vrlinama, jedino što će deci biti uskraćena jedina šansa da uz pomoć škole, koja treba da ih uči samodisciplini, radu i odgovornosti, izađu iz bede i beznađa koji vlada u njihovim porodicama i okruženju.

Slušajući komentare mojih prijatelja širom Evrope i Severne Amerike, pa i Srbije, koji se veoma žale na današnje rano obrazovanje, stekla sam utisak da je rešenje problema veoma jednostavno – visoka očekivanja od dece, i kada je u pitanju učenje, i ponašanje, a ne stalno spuštanje kriterijuma i izgovori.

Karamelizovane banane sa slatkim čokoladnim hlebom

Ovo poslasticu sam nedavno pravila svojoj deci, nekako mi je izgledala kao dobar način da se završi letnji raspust i započne nova školska godina.

Sastojci za slatki čokoladni hleb:

220g brašna

60g kako praha

Prstohvat soli

1 kašičica praška za pecivo

1 kašičica Nes kafe

115g putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

2 jaja, na sobnoj temperaturi

240ml jogurta

sastojci za karamelizovane banane:

60g putera

80g smeđeg šećera

1 kašičica ektrakta vanile

1 šaka iseckanih oraha

3 banane, podeljene horizontalno na pola. pa isečene uzdužno na pola

4 kašike tamnog ruma

Za serviranje: sladoled oda vanile

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh dimenzija 36x26cm, i obložite ga papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno, kakao, so, prašak za pecivo i Nes kafu, i sve to dobro prosejte.

Mikserom mešajte puter i šećer dok ne dobijete glatku kremastu smesu. Tome dodajte jedno po jedno jaje, a zatim ekstrakt vanile i na kraju varjačom umešajte jogurt. Dodajte smesu sa brašnom i kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu stavite je u pleh. Hleb pecite na srednjoj pregradi oko 55 minuta. Kad je gotov ohladite ga na rešetki za hlađanje.

U većem tiganju na srednje jakoj vatri zagrejte puter i dodajte mu šećer. Mešajte sve dok se šećer ne rastvori. Tome dodajte iseckane orahe i ekstrakt vanile. Na kraju dodajte isečene banane i kuvajte ih pola minuta sa svake strane. Zatim dodajte tamni rum, pojačajte vatru, i kad se plamen ugasi banane su spremne za serviranje. Dodajte bananama sladoled od vanile.

Čokolada, Dezerti, Doručak, Meksička kuhinja, Španska

Ćurosi, prženo testo sa cimetom koje se umače u čokoladu

May 7, 2018 6 Comments

Ovo je jedno od onih neodoljivih peciva koji se jedu u jednom dahu. Nestaje brzinom svetlosti. Kad ga stavite u usta oblije vas takva sreća i zadovoljstvo, da u trenutku ne znate šta vas je snašlo. Uopšte ne preterujem, ćurosi vas dovode do ekstaze!

Testo za pripremu ćurosa je potpuno isto onom za princes krofne i eklere, u pitanju je – pâte à choux. Takođe, ćurosi su veoma slični našim tulumbama, na koje sam neviđeno slaba, jedino se ne natapaju sirupom, već se umaču u čokoladni sos.

Nisu svi ćurosi napravljeni isto, ovi su obogaćeni jajima i puterom, obično se prave sa manje sastojaka. Ipak meni su ovakvi ćurosi daleko najukusniji. Recept sam našla ovde, čak i video sa instrukcijama.

Ćurosi su poreklom sa Iberijskog poluostrva. Sa osvajanjem Amerike, njihova se popularnost širi u ovaj deo sveta. Pored flana ovo je jedno od najpopularnijih poslastica u Srednjoj i Južnoj Americi. Ima raznih varijacija, što se tiče sastojaka, oblika, začina, sosa, sve zavisi gde ih jedete. Meni se najviše sviđaju kad su baš izduženi. I, najviše mi se sviđa sos napravljen od gorke čokolade, jer ona daje fin balans slatkom pecivu. Možete joj dodati i mlevenu ljutu papriku ili vanilu.

Ovo pecivo se obično jede za doručak, mada ga često služe i kao dezert. Pre neki dan je bio veliki meksički praznik Cinco de Mayo, i ovde je obeležen uz veliki vašar, na kome su se jeli i ovi ćurosi.

Ćurosi

Sastojci:

150g šećera

11/2 kašičica cimeta

120ml vode

120ml mleka

90g putera

1 kašika šećera

130g brašna

3 jaja

1 kašičica ekstrakta vanile

100g crne čokolade

100ml slatke pavlake

Prstohvat soli

Priprema:

U jednoj ravnoj i široj posudi pomešajte šećer i cimet, u to ćete valjati prženo testo.

U šerpi zagrejte vodu i mleko zajedno sa puterom, dodajte šećer i so. Kad tečnost počne da vri na srednje jakoj vatri dodajte postepeno brašno dok sve vreme mešate smesu sa varjačom. Kada smesa počne da se lepi za dno šerpe, posle jednog minuta, sklonite šerpu sa vatre. Ostavite smesu da se malo ohladi, oko 5 minuta, i počnite da joj dodajete jaja, komad po komad, sve vreme mešajući da se jaja integrišu u testo. Na kraju dodajte kašičicu ekstrakta vanile. To može da potraje, i traži jake ručne mišiće.

Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u dresir vrećicu sa zvezdastim pipkom.

U šerpi srednje veličine zagrejte ulje dubine 3-4 prsta na srednje jakoj vatri (6/10).

Kad je ulje zagrejano jednom rukom istiskujte smesu u dresir vrećici, oko desetak centimetara, a drugom secite kraj testa reckavim nožem. Ono će narasti tokom prženja, tako da je najbolje da pržite 3-4 komada u isto vreme. Testo pecite sa obe strane, kad dobije tamnu smeđu boju, to znači da je gotovo. Hvataljkama prenesite testo na papirnati ubrus da se ulje ocedi. Zatim isprženo testo uvaljajte u smesu sa šećerom i cimetom dok je još toplo.

Dok pržite ćurose, otopite čokoladu u zagrejanoj pavlaci. Dodajte so i ostale začine po želji. A zatim služite ćurose uz čokoladu dok je još topla.

Brusnice, Čokolada, Hleb i peciva, Višnje

Skonsi sa brusnicama/višnjama i belom čokoladom

March 19, 2018 2 Comments

Veliki sam ljubitelj skonsa, popularnog engleskog peciva. Sve mi se sviđa u vezi njih, i njihov miris i ukus, i to što se brzo prave, i zato što mogu da se kombinuju sa raznim sastojcima. Postoje razni recepti za skonse, ali ono što im je zajedničko je da sadrže brašno, prašak za pecivo, puter, šećer i tečnost u vidu jogurta, mleka ili slatke pavlake. Nekad se testu dodaju i jaja, kao u ovom receptu za skonse sa borovnicama i limunom ili u onom za klasične engleske skonse.

Važno je da svi sastojci budu hladni, posebno puter i tečnost koja se stavlja u testo. Ako stavljate zamrznuto voće, pošto ga otopite, dobro ga ocedite. U receptu imate postupak kako da ubacite voće koje je suviše mekano i vlažno u testo, da ga ne biste mešali najbolje da ga stavite u jednom sloju, a zatim preklopite. Pošto kod mene retko ima višanja, ja koristim sveže brusnice kao njihovu zamenu. I višnje i brusnice se odlično slažu sa belom čokoladom.

Skosni su najlepši kad su sveži, međutim sutradan možete da im povratite svežinu ako ih stavite u toster. Doduše, teško je zamisliti da skonsi budu nepojedeni odmah pošto su ispečeni. Ovaj “mučenik” na fotografiji jedva je dočekao jutro.

Ako vam nisu dovoljno slatki pospite ih šećerom u prahu.

Skoro sam bila u jednom gradiću na obali Atlantskog okeana. Do tada nisam ni znala da postoji još jedno mesto sa nazivom Ocean City, u Nju Džersiju, pored onog mnogo poznatijeg u Merilendu. Imala sam tamo jedno nesvakidašnje iskustvo, koje je započeto na samom ulazu u gradić. Na rampi za putarinu dočekala nas je simpatična lisica koja nas je neprekidno posmatrala, radnik na rampi nam je objasnio da je ona veoma friendly i da tu stalno “visi”.

Iz kola, okean okupan suncem i široke peščane plaže deluju tako izazovno, međutim kad izađete iz kola i kad se uputite ka broadwalku, drvenoj stazi uz obalu, to je već druga priča. Hladno je i vetar duva. Iako je turistička sezona još daleko, na šetalištu ima dosta ljudi koji su došli iz obližnjih mesta. Preostali deo grada je potpuno prazan, tu su samo kuće koje će dočekati goste tek na leto. Posle šetnje pokušavamo da nađemo restoran, međutim sve je zatvoreno, čak ni internet ne može da nam pomogne. Gladni smo i pomali razočarani, rešili smo da odemo u neko veće mesto, nebili pronašli iole pristojan restoran da ručamo. Krenuli smo ka parkingu, i utom primetimo jednu elegantnu ploču sa natpisom – restoran radi i služi ručak. Strelica nas upućuje na neko veliko zdanje, u pitanju je najveći hotel u celom mestu. Ulazimo kroz sporedan ulaz, dolazimo do lobija, nema žive duše.

Kad smo ugledali veliki salon sa starim nameštajem i suvenirima, uključujući uramljene starinske kupaće kostime, doživeli smo momentalni vremeplov. Konačno nas je neko dočekao i uputio u restoran. Srećni smo što je kuhinja još uvek otvorena, već je 14 sati, a to za Amerikance znači kraj ručka.

Na ulazu nas dočekuje starinska haljina koja sama od sebe stoji bez manekenske lutke. Posle smo saznali da u hotelu obitavaju duhovi, od kojih je najpoznatija jedna mlada dama po imenu Emili, verovatno da je ona bila u pitanju. Ulazimo u restoran, ni tu nema žive duše. Vlada potpuni mir, stolovi su postavljeni kao da tek treba da dođe velika grupa ljudi. Malo smo u čudu, ali i veoma gladni, odlučujemo da tu ostanemo.

Konačno dolazi konobarica, mi naručujemo hranu, meni uopšte ne izgleda loše. Pošto nam je donala čaj, dugo je posle toga nismo videli.

Ja sam zaintrigirana hotelom, počinjem da istražujem o njemu na telefonu. Hotel je izgrađen pre skoro 100 godina, i zove se Flanders, po bitki u Flandriji u kojoj je izgunilo dosta američkih vojnika tokom Prvom svetskog rata. Izgradilo ga je lokalno stanovništvo, kao i biznismeni, želeći time da privuku što više turista u njihovo primorsko mesto. Svojevremeno bio je jedno od najlepših i najluksuznijih zdanju u ovom delu Amerike, pogotovo sa raskošnim bazenima ispunjenim vodom iz okeana. Bilo je teško održati jedan tako veliki hotel tokom dugog vremena, Amerikanci vole nove stvari, nisu preterano zainteresovani za istoriju. Ipak, ovaj hotel i dalje radi, i to sve zahvaljujući lokalnom stanovništvu koje o njemu veoma brine.

Prostorija za ručavanje ima tipičnu primorsku dekoraciju, mene posebno interesuju uramljene fotografije okačene na zidu koje prikazuju nekadašnje radnike hotela, popularne posetioce i preplanule lepotice.

Dođe i naš ručak. Ja sam naručila clam chowder, popularnu čorbu sa školjkama, kiš loren i skon. Tek kada sam počela da ih jedem doživela sam iskustvo neobičnije od svih onih koja su mi se izdešavala tog popodneva. Sve je bilo domaće, i imalo je odličan ukus. Čorba je bila identična onoj koju sama pravim (pogledajte recept za Kremastu čorbu od školjki u Američkom kuvaru, strana 66), ne previše gusta i sa puno školjki, kiš je bio pravi bez otužne kupovne kore, a tek kako je skon lepo mirisao, to je zato što je pravljen sa puterom a ne margarinom. Sve je bilo skoro ravno čudu, jer teško je u Americi naći kvalitetnu hranu, mislim onu koja je napravljena u kuhinji from scratch, sa kvalitetnim sastojcima, a ne sa jeftinim i gotovim proizvodima. Tako nešto se ovde uvek dobro naplaćuje.

Kako smo se nadali, super smo prošli. Pošto smo otišli iz restorana, i iz tog neobičnog primorskog gradića, znali smo da ćemo ga se dugo sećati. Naravno, po povratku kući, ja sam morala da rekonstruišem divan ukus skonsa i da im još dodam nešto svoje.

Skonsi sa brusnicama/višnjama i belom čokoladom

Sastojci:

250g brašna + za rad sa brašnom

3 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

Prstohvat soli

4 kašike šećera

100g putera iz frižidera, iseckanog na manje komade

60g bele čokolade, iseckane na manje komadiće

250ml slatke pavlake

200g svežih ili zamrznutih brusnica ili višanja (bez koštica)

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite plitak pleh, preko njega stavite papir za pečenje.

U velikoj vangli pomešajte brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so i šećer. Tome dodajte iseckan hladan puter i prstima ga provlačite kroz brašno dok ne dobijete sipkavo testo. Nemojte predugo da radite sa testom, najviše 5 minuta. Tome dodajte komadiće bele čokolade i hladnu slatku pavlaku i sve mešajte velikom metalnom kašikom dok ne dobijete koliko toliko sjedinjeno testo.

Prebacite ga na radnu površinu koju ste posuli brašnom. Razvucite testo rukama u obliku pravougaonika, presavijte mu kraće stranice kao kod pisma, pa ponovo razvucite u veći pravougaonik, pa ponovo presavijte, ponovite to još dva puta. Kad ste dobili poslednji pravougaonik poređajte brusnice ili višnje na jednu dužu polovinu testa, drugom polovinom prekrijte voće, i zatvorite ivice. Dobićete izduženi pravougaonik koji ćete oštrim nožem podeliti na četiri jednaka kvadrata. A svaki kvadrat podelite dijagonalno. Tako ćete dobiti osam trouglastih komada. Stavite ih na pleh da se peku, na srednjoj pregradi, u zagrejanoj rerni oko 18 minuta.

Kada su skonsi gotovi izvadite ih iz rerne, ostavite par minuta da se ohlade, i služite ih tople, najbolje uz čaj ili kafu.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti

Lava kolač sa pomorandžom ili Bejlisom

March 11, 2018 No Comments

Ono što je krem brule bio osamdesetih godina to je lava kolač bio devedesetih godina prošlog veka u Americi – dominirao je restoranima, od Njujorka pa sve do zapadne obale, tačnije Los Anđelesa. Vremenom je to postao omiljeni dezert za romantične trenutke, pa su ga ljubavni parovi u restoranima rado naručivali i delili. U jednom trenutku ovaj kolač je izgubio nekadašnju ekskluzivnost, postao je dostupan svima. Iako više nije dovoljno cool, lava kolač je i dalje omiljena poslastica širom Amerike, i to sa razlogom. Ko ga je probao zna koliko je dobar.

U Americi je prvi lava kolač napravio Žan Žorž Fongerihten, služio ga je u svom restoranu Lafajet. Navodno nije ispekao dobro čokoladnu tortu, sličnu ovoj, pa kad je pojurio tečni deo, shvatio je da je dobio novi kolač. U Francuskoj je kreiran isti kolač par godina ranije od strane Mišela Bara. Kako se pojavio, bio je trenutni hit.

Ovom kolaču su dodavani brojni sastojci, voće i sosevi. Ja sam izabrala da mu dam ukus pomorandže i Bejlisa, odvojeno, i oba sastojaka su se odlično pokazala.

Lava kolač je vrlo jednostavan za pravljenje, jedino na šta morate da obratite pažnju jeste tajming – ako preterate sa pečenjem dobićete kolač bez tečne teksture. Odličan je izbor za goste, jer možete da ga čuvate u frižideru neispečenog. Mi smo bili u gostima gde su domaćini koristili kupovni zamrznuti lava kolač, i opet je dobro ispao posle pečenja.

Lava kolač sa pomorandžom ili Bejlisom

Ovo je nešto malo izmenjen recept onog originalnog od kuvara Žan Žorž Fongerihtena koji ga je izmislio.

Sastojci za 8 osoba:

220g putera + za mazanje posudica za pečenje

340g tamne (60% kakaa) ili poluslatke čokolade

100g šećera

4 jajeta

4 žumanca

4 kašike brašna

2 kašičice ekstrakta vanile

1/2 kašičice soli

1 kašika izrendane pomorandžine kore

1 kašika Grand Marniera (liker od pomorandže)

2 kašike Bejlisa (Baileys)

8 malih keramičkih vatrostalnih posudica

Priprema:

Zagrejte rernu na 215C (425F).

Svaku činijicu iznutra premažite puterom i pospite sa malo brašna. Poređajte ih po plitkom plehu.

Stavite čokoladu da se otopi u duplom sudu (stavite vatrostalnu posudu na šerpu sa zagrejanom vodom, ali da je ne dodiruje). Njoj dodajte iseckan puter da se i on otopi.

Za to vreme mikerom umutite cela jaja i žumanca sa šećerom. Kad se smesa utrostručila postepeno joj dodavajte otopljenu čokoladu i puter, mešajući varjačom. Na kraju dodajte brašno, so i ekstrakt vanile. Podelite smesu na dva jednaka dela, i u jednu stavite Grand Marnier i izrendanu koru pomorandže, a u drugu dve kašike Bejlisa. Smesu na kraju ravnomerno rasporedite u male posudice koje ste poređali po plitkom plehu.

Pecite lava kolač oko 10 minuta. Najbolje je da proverite pre tog vremena da li je sredina kolača mekana tj. tečna, ne bi trebalo da je kolač ceo pečen i suv, već samo po obodu.

Kada je kolač pečen nožem pređite uz ivice posuda da bi se lakše izvadio, onda ga prevrnite na tanjir.

Kolač služite odmah uz sladoled od vanile, voće, šećer u prahu, itd.

Čokolada, Dezerti, Šljive, Torte

Čokoladna torta sa šljivama i rakijom

February 8, 2018 14 Comments

Volim da smišljam i pravim nove stvari, nekad mi ti projekti ne uspeju, ali sa ovom tortom to nije slučaj, super je ispala, zato sam i odlučila da je stavim na blog. Ideja da napravim tortu od suvih šljiva natopljenih rakijom sa puno crne čokolade je sama po sebi vrlo interesantna, ali dug je put od ideje do uspešne realizacije.

Kako je nastala ideja za ovakvu tortu? Najpre bližio mi se rođendan, a ja tada volim sebi da napravim nešto posebno. Baš u to vreme sam pratila serijal Chef’s Table, i tu odgledam epizodu posvećenu Ani Roš, slovenačkoj samoukoj kuvarici, koja je prošle godine proglašena za najboljeg ženskog kuvara u svetu. Anin restoran, “Hiša Franko”, se nalazi u malom planinskom mestu u dolini reke Soče, blizu granice sa Italijom. Pejzaži iz tog mesta su prelepi, ali vidi se da taj kraj pasivan, teško je zamisliti da se u njemu krije restoran koji privlači gurmane iz raznih delova sveta. Njen muž, koji u restoranu radi kao somelijer, je nasledio taj restoran od svog oca. Pre nego što se odlučila za kulinarsku karijeru, Ana je studirala u Italiji i planirala je da se bavi diplomatijom. Ideja da ostane u rodnom kraju i da vodi restoran za njene roditelje je bio veliki poraz, znak nedostatka ambicije njihove ćerke, čak su prestali da komuniciraju sa njom. Najinteresantnije je to što Ana do pruzimanja restorana nije imala nikakav trening niti je kuvanje posebno zanimalo. Bile su potrebne godine učenja i usavršavanja da bi njena kuhinja postala priznata i hvaljena kako od kritike tako i od mušterija. Mnogi naglašavaju da je upravo taj nedostatak klasičnog kulinarskog treninga razlog zašto je njena hrana tako originalna i drugačija. Ana kad priča deluje vrlo ozbiljno, rekla bih da je veoma vredna, posvećena i disciplinova osoba, nije neka sentimentalna i nežna “slatkica”. Međutim, njena jela izgledaju vrlo ženstveno, lepršavo, skoro poetski.

I kakve sad veze ima moja torta sa Anom Roš? Ne, nije u pitanju njen recept za tortu. Kao što sam pomenula njen kraj nema značajnu kulinarsku tradiciju, vrlo je pasivan, ima tek par interesantnih lokalnih specijaliteta, a to su sir i autohtona vrsta pastrmke iz obližnje reke, kao i samoniklo jestivo bilje. E, Ana je uspela da tu hranu inkorporira u svoju kuhinju i da joj lokalni pečat. A ljudi su uvek u potrazi za nečim novim i autentičnim, i rado prelaze dug put nebili probali njenu hranu. Tako je Ana umesto da ode u svet sa svojom diplomom, ona je osvojila i dovela svet ka sebi, u svoje rodno mesto. Razmišljajući kako slična stvar može da se primeni i kod nas, da se nešto tipično lokalno oplemeni i postane moderno, došla sam na ideju da napravim ovu tortu.

Ja mnogo volim da kombinujem suvo voće sa alkoholom i da ga koristim u kolačima, to im daje jedan poseban nivo. Umesto omiljenog burbona i ruma, koristila sam našu šljivovicu, koja može da ima veoma prijatnu aromu. Torta je morala da bude čokoladna, jer se šljive odlično slažu sa njom. Znala sam da torta neće biti kao one klasične sa nekoliko kora i filom, samo trebalo je odabrati da li će da bude slična ovom kolaču sa suvim kajsijama, ili ovoj jednostavnoj čokoladnoj torti bez brašna. Utom sam našla na netu francusku tortu koja je veoma ličila na moju ideju. Međutim, bila je suviše jednostavna, morala sam da joj dodam ganaš i čokoladne kugle od oraha, šljiva i meda, da bi izgledala svečanije. I bila sam veoma zadovoljna rezultatom.

Dakle ova torta na prvi pogled uopšte ne podseća na domaću kuhinju, ali kad je budete probali, ukus šljiva, rakije i oraha će vam biti tako blizak i neobično prijatan.

Čokoladna torta sa šljivama i rakijom

Sastojci:

220-250g suvih šljiva bez koštica, krupno iseckanih

200 – 250ml šljivovice

350g kvalitetne crne čokolade (od 60% kakaa pa naviše)

170g putera

6 jaja

3-5 kašika šećera

1/2 kašičica soli

100g krupno mlevenih oraha

za kugle:

100g natopljenih šljiva

150g krupno mlevenih oraha

1-2 kašike meda

za ganaš:

150g crne čokolade

100ml slatke pavlake

1 kašika šećera

Priprema:

Prelijte suve šljive rakijom, poklopite ih, i ostavite da tako prenoće.

Zagrejte rernu na 165C(325F). Pripremite okrugao pleh kome se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm. Obavezno ga obložite papirom za pečenje.

Odvojte belanca od žumanaca.

Na pari otopite 350g čokolade i puter, koristite dupli sud. Dodajte šećer prema ukusu i malo soli. Sklonite posudu sa pare i u to umešajte oko 170g iseckanih natopljenih šljiva, nemojte ih cediti.

Mikserom mutite belanca dok niste dobili čvrst sneg. U smesu sa čokoladom umešajte brzo žaumanca i krupno mlevene orahe. Tome dodajte sneg od belanca, i to u više navrata. Nemojte previše da mešate spatulom, važno je da nema belih tragova belanca. Stavite smesu u pripremljeni kalup i pecite je oko 40 minuta, na srednjoj rešetki.

Kad je kora ispečena ostavite je u plehu par minuta a onda skinite papir za pečenje sa ivice i dna, pa je pažljivo stavite na stalak za torte. Kad je torta dovoljno ohlađena stavite je u frižider.

Za to vreme napravite čokoladne kugle. U multipraktiku pomešajte orahe, iseckane natopljene šljive, i med prema ukusu. Stavite smesu u frižider da se malo stvrdne, a onda od nje pravite rukama male kugle. Ponovo ih vratite u frižider.

Napravite ganaš tako što ćete u vrelu pavlaku umešati komadiće čokolade, kuvajte sve u duplom sudu, dodajte tome šećer prema ukusu. Dok se ganaš greje na slaboj pari u njega ubacujte viljuškom prethodno ohlađene kuglice, i ređajte ih na papir za pečenje. Možete da ih pospete mlevenim orasima dok se ganaš još nije stegao. Stavite ih u frižider da se brzo stegnu. Preostalim ganašom prelijte ohlađenu tortu. Na kraju poređajte po njoj čokoladne kuglice.

Pre služenja torta ostavite je napolje da se zagreje, oko pola sata. Secite parčiće uz pomoć zagrejanog noža.

Čokolada, Dezerti, Jagode, Torte

Torta sa filom od čokolade, vanile i jagoda (oda poslastičarskom kremu)

January 4, 2018 14 Comments

Nedavno smo imali goste i dok smo se sladili omiljenim kolačom moga muža, povela se priča o tome koje su to poslastice koje smo obožavali kad smo bili mali. Da, to su one stvari čiji vas ukus i miris momentalno transportuju u detinjstvo, tolika je njihova privlačnost. Nije mi dugo trebalo da razmišljam, omiljeni kolači mog detinjstva su princes krofne i krempite, zapravo sve poslastice koje u sebi sadrže poslastičarski krem, šta ću kad sam slaba na kremaste stvari. I ova torta, koju sam napravila sa tri vrste poslastičarskog krema, je rezultat moje velike ljubavi prema crème pâtissière.

Torta je više nego jednostavna za pravljenje, dosta podseća na tortu sa čokoladnim pudingom, opet vrlo je ukusna, i idealna za razne kombinacije ukusa i dekoracije. U tekstu koji sledi pored recepta saznaćete više o poslastičarskom kremu, njegovoj pripremi i upotrebi, a takođe i o korisnim trikovima za spremanje torte.

Poslastičarski (žuti) krem

Poslastičarski krem, kod nas poznat i kao žuti krem, je jedan od najpoznatijih kremova francuske kuhinje. Dosta podseća na puding ali poslastičarski krem je bogatiji i ukusniji. Za njegovo pravljenje se koristi mleko, šećer, kao i žumanca i gustin, koji doprinose zgušnjavanju krema. Tu je i ukus vanile, koji se postiže upotrebom vanile ili njenog ekstrakta. Ne znam ni sama koliko sam raznih recepata koristila za pravljenje ovog krema, i na kraju sam završila sa ovim koji sledi, najjednostavniji je i uz to nema gromiljica. Ja volim da stavim i malo putera u krem na kraju, jer se tako dobija svilenkasta tekstura.

Postoje razne varijacije ovog krema koje se dobijaju dodavanjem raznih drugih sastojaka.

Engleski krem je ređi od klasičnog poslastičarskog krema (ima u sebi manje žumanaca i gustina) i koristi se kao preliv za kolače i sladoled, ili za pravljenje popularnog engleskog slojevitog kolača trifle (verzija sa karamel kremom, piškotama i bananama). Ovaj krem se koristi i ta pravljenje šne nokli. Ukoliko mu se doda želatin onda je to crème anglaise collée.

Postoji i verzija kada se u krem umeša šlag, pa se onda ohladi u modli, i služi kao puding, podseća na pana kotu, tada je u pitanju bavarski krem. Dodavanjem šlaga se dobija i fantastičan diplomat krem koji se koristi u pravnjenju švedske Princeza torte.

Poslastičarskom kremu možete da dodate razne ukuse: čokoladu, rum, karamel, dehidrirani prah raznog voća, izrendanu koricu pomorandže, itd.

Ako se u hladan poslastičarski krem mikserom umeša omekšao puter i šećer u prahu dobija se crème mousseline.

Postoji veliki broj kolača i torti koje se prave sa poslastičarskim kremom, evo par najpoznatijih:

Princes krofne – kad vidim ovde cream puffs napunjene samo šlagom digne mi se kosa na glavi, princes krofne bez poslastičarskog krema nisu dostojne tog imena.

Ekleri – vrlo su slični princes krofnama, osim što su izduženog oblika i imaju čokoladnu glazuru.

Krempita (Mille-feuille, napoleon, vanilla slice) – ovaj kolač sadrži najveću količinu poslastičarskog krema i zato je tako super. Ako ga pravite obavezno stavite želatin u krem.

Voćni tart – poslastičarski krem se odlično slaže sa raznim voćem, posebno sa jagodama kao u ovom tartu.

Bostonska torta (Boston cream pie) – ovo je jedna od najpopularnijih američkih torti, neverovatno jednostavna za pravljenje i isto tako ukusna. Pogledajte recept na blogu za bostonske kakejkove ispunjene kremom i pokrivene čokoladnom glazurom. Recept za originalnu bostonsku tortu pogledajte u mom Američkom kuvaru, strana 172.

Švedska Princeza torta – elegantna i romantična torta koja se filuje klasičnim poslastičarskim kremom i diplomat kremom.

Sa poslastičarskim kremom se prave i profiterole, diplomat i moskva šnit torta, grčki galaktoboureko, i slobodno dodajte još poslastica ako vam padnu na pamet.

Torta sa filom od čokolade, vanile i jagoda

Za pripremu “golih” torti (naked cake), to su one kojima se ne pokrivaju ivice već se vide i kore i filovi, a i onih običnih, nije na odmet da znate par stvari. Najbolje je da svaku koru pojedinačno pečete u plehu, mada ako ste umešni u sečenju kora onda to nije neophodno. Poslednju , gornju koru, okrenite na dole, to će proizvesti ravan vrh.

Kada pravite patišpanj neophodno je da natopite kore sokom ili sirupom od ušpinovanog šećera i recimo belog ruma. Inače kore mogu da budu suve i da fil lepo ne prianja za koru.

Kad nanosite fil onda to uradite dresir vrećicom sa širokim okruglim nastavkom. Najpre napravite obruč po ivici kore, a onda stavite fil po sredini, i nožem izjednačite sloj.

Ukoliko je fil ređi slobodno stavite želatin. Ja sam u ovaj krem stavila, iz straha, mada nije neophodan.

Da torta ima lep pravilan oblik, pogotovo ukoliko koristite neki ređi fil, stavite oko torte obruč od pleha za pečenje. Kad se sadržaj stvrdne u frižideru onda obruč uklonite.

Najbolje da torta prenoći u frižideru da bi se sastoci lepo sjedinili.

Sastojci

za poslastičarski krem:

150g šećera

40g gustina

Prstohvat soli

6 žumanca

700ml mleka

50g putera

2 kašičice želatina u prahu

za ukus vanile: 1 kašičica ekstrakta vanile

za ukus čokolade: 60g tamne čokolade

za ukus jagode: 8g praha od dehidriranih jagoda

za kore:

9 jaja, na sobnoj temperaturi

9 kašika šećera

175g brašna, prosejanog

2 kašičice ekstrakta vanile

za sirup:

70g šećera

150ml vode

2 kašike belog ruma

za dekoraciju: sveže jagode, razne jestive perlice

Priprema krema:

Najpre pripremite poslastičarski krem, najbolje dan unapred. Ukoliko koristite želatin, u maloj činijici pokrijte prah sa dve kašike hladne vode.

U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli. U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte želatin natopljen vodom.

U jednu trećinu stavite kašiku ekstrakta vanile, u drugu tamnu čokoladu, a u treću prah dehidriranih jagoda i jednu kap crvene boje za hranu.

Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da par sati.

Priprema kora:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh prečnika 23 cm. Obložite ga papirom za pečenje ili namažite puterom i pospite brašnom ili prezlama.

Najpre mikserom umutite jaja i šećer dok ne dobijete utrostručenu smesu. Onda dodajte ekstrakt vanile i varjačom umešajte prosejano brašno, kašiku po kašiku. Bitno je da dobijete ujednačenu smesu koja nije splasnula.

Rasporedite smesu u pleh i stavite da se peče 35-40 minuta. Ako čačkalica izađe čista znači da je kora gotova. Ohladite koru, a onda je isecite nožem sa sečenje hleba na tri jednaka dela.

Filujte kore uz pomoć dresir kesice, ali pre toga ravnomerno natopite koru sirupom. Sirup se pravi tako što se u šerpici zagreju voda i šećer dok se on ne rastopi, i na kraju se doda beli rum. Najpre stavite krem od čokolade, pa krem od jagoda i na kraju na vrh stavite krem od vanile. Preko toga stavite iseckane jagode i perlice. Neka torta prenoći u frižideru, i sutradan je služite.

Američka kuhinja, Čokolada, Napici, Višnje

Topla čokolada sa višnjama u borbonu (može i u rakiji)

December 7, 2017 9 Comments

Evo kako se zabavljam ovih dana dok popunjavam kalendar (žurke, priredbe, okupljanja) i pravim strategiju koje kolače da pravim za Santa Claus’ Workshop (o tome više uskoro), sastavljam meni za posnu slavu, planiram kome da “uvalim” decu za čuvanje dok smo mi na žurkama za odrasle, gledam da završim neke posliće pre nego što se godina završi, itd. – ja uživam u toplim napicima:)

Topla čokolada se vrlo često pravi u mojoj kući, naravno zimi, međutim nisam nikada eksperimentisala sa alkoholom, mada sam joj dodavala svašta – maršmelo, štapiće cipeta, pumpkin pie začin, pepermint bombone, čili u prahu, bademovo brašno, itd.

Negde sam videla da postoji burbon sa ukusom trešanje, pa sam poželela da to probam. Ipak sam koristila višnje, i to suve, jer one su superiornijeg ukusa od trešanja. Osim toga spremam se ovih dana da pravim čokoladne kuglice sa malim skrivenim iznenađenjem – suve višnje natopljene burbonom. E pa slično vas iznenađenje čeka kad probate ovu toplu čokoladu, na kraju kada izvučete višnje sa dna prazne šolje, u ustima osetite neobičnu eksploziju ukusa.

Burbon je američki viski. Ja isključivo koristim Maker’s Mark, poreklom iz Kentakija, od samog početka mi se užasno dopao, ima neverovatno prijatan miris i ukus, mada nisam naročit ljubitelj ni poznavalac žestokog pića. Inače burbon se dosta koristi u američkoj kuhinji, pre svega za pravljenje kolača i napitaka. Naravno da možete da koristite i kvalitetnu rakiju, ali ovde gde ja živim ona je retkost.

Postoji jedan dosta popularan napitak Hot Toddy, čiji recept možete da pronađete na blogu, a za čije pravljenje takođe možete da koristite višnje sa burbonom.

Kad smo kod alkoholnog pića bila sam pre neki dan u lokalnoj pivari, slavili smo kraj fudbalske sezone školskog tima, ni manje ni više. Trener tima je glavni majstor za pivo pa nas je sve pozvao da dođemo u fabriku i tu je pao obilazak postrojenja, bilo je vrlo interesantno iskustvo, ali o tome više kad budem postavila recept na blogu za hleb sa pivom i sirom.

Moji prijatelji znaju, meni kad se nešto puno dopada, bilo da je u pitanju serija, film, knjiga, muzika, bilo šta, ja ih bombardujem tim preporukama sve vreme… nekako mi je važno da kvalitetne stvari vidi i doživi što veći broj ljudi, valjda zbog toga i pišem ovaj blog.

Youtube je definitivno postao moj omiljeni medij, ako tako mogu da ga nazovem, već neko vreme pratim nekoliko podkasta različitog sadržaja. Puštam ih često na telefonu, stavim slušalice, i onda sređujem kuću vikendom, ili spremam ručak, ili radim na fotografijama. Volim multitesking. Ako ste se zasitili klasičnih medija, kao ja recimo, ako želite da čujete nešto pametno, od interesantnih, drugačijih i izbalansiranih ljudi evo par predloga:

Rubin Report

Dave Rubin ima veoma prijatan glas, dovodi zanimljive goste, nenapadan je i artikulisan. Redovno čekam da se pojavi novi intervju na njegovom podkastu. Ovo mu je jedna od boljih emisija.

Jordan B Peterson

Kanadski psiholog i univerzitetski profesor, Džordan Piterson, super star među mlađom generacijom, je razlog mog prvog bindžovanja na youtube-u. Na netu ima dosta njegovih govora, predavanja, intervjua koji pokrivaju različite teme, od psihologije, filozofije, religije do politike. Razlozi njegove velike popularnosti među mladom publikom verovatno leže u tome što im popunjava rupe u opštem obrazovanju, daje neke vrlo korisne i praktične smernice u životu, između ostalog poznat je po tome što svojoj publici šalje poruku da najpre srede sebe i svoju sobu pre nego što krenu da sređuju svet, i na kraju ne zvuči uopšte kao bezbrojni nju ejdž gurui. Ima glas koji podseća na žabca Kermita, ali je vrlo harizmatičan i ima šta da kaže.

I ne samo to nego sam počela da pratim jedan mnogo dobar podkast za vežbanje joge. Sad jogu radim svaki dan i kako sam saznala za ovaj podkast više uopšte ne idem u svoj gym. Edrijen je fantastična, zabavna, duhovita, i odličan je instruktor joge.

Yoga with Adriene

Moram da priznam da mi se mnogo dopada taj novi pristup konzimiranja kvalitetnog sadržaja, čak sam počela i da finasijski pomažem te podkaste, što inače dosta ljudi radi, jer drugačije ne bi postojali. To mi izgleda prihvatljivije nego da su potpomognuti raznim kompanijama kroz reklamiranje, time se dosta gubi na autentičnosti. Ovako sadržaj je besplatan ali se finansira donacijama mnogobrojnih ljudi kojima je stalo do kvalitetnog sadržaja. Verujem da će to u budućnosti postati dominantan koncept. Nekako je mnogo demokratičniji od klasične televizije.

Ako imate svoje favorite i želite da ih podelite sa mnom i sa drugima slobodno to uradite u komentarima.

Topla čokolada sa višnjama u borbonu

Sastojci za dve šolje:

1 šaka suvih višanja

3/4 šolje burbona ili rakije

1 štapić cimeta

500ml mleka

3 kašike šećera

80g tamne čokolade

3 kašike kvalitetnog kakaa

Maršmelo, opciono

Priprema:

Najpre stavite suve višnje u burbon zajedno sa štapićem od cimeta. Neka tako stoje par sati. Jedan deo koristite za napitak, prostali deo sačuvajte za drugu priliku.

U šerpici zagrejte mleko, dodajte mu šećer, kakao i čokoladu. Mešajte sve žicom za mućenje. Kad se čokolada istopi i mleko dobro zagraje sklonite šerpicu sa vatre. Sipajte toplu čokoladu u šolje i svakoj dodajte 1-2 kašike burbona, zajedno sa par višanja. Na vrh stavite maršmelo i služite napitak odmah, dok je vruć.

Američka kuhinja, Čokolada, Hleb i peciva, Višnje

Čokoladni hleb sa višnjama

November 5, 2017 3 Comments

Još jedan brzi sladak hleb na blogu, ali ovoga puta sa kombinacijom čokolade i višanja. Možete da od istih sastojaka napravite i mafine, ali ih kraće pecite. Tamna, iliti gorka čokolada, je najbolji izbor za ovu poslasticu, teško je ne primetiti razliku. Zbog nje je ovaj hleb tako bogatog i intezivnog ukusa. I gledajte da ne preterujete sa šećerom, jer on u većoj količini narušava ukus čokolade. Višnje daju još jedan poseban kvalitet ovom hlebu.

Čokoladni hleb sa višnjama

Sastojci:

200g višanja iz zamrzivača bez koštica, odmrznutih i malko oceđenih od soka

240g brašna

60g kvalitetnog kakaa

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice soli

2 jaja

150g šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

250g jogurta

120ml ulja

100-150g tamne čokolade (60g kakaa) , izlomljene ili chocolate chips

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite duguljasti pleh dimenzija 23x11cm. Nauljite ga ili stavite papir za pečenje.

Prosejte brašno i kakao, pomešajte ih, i tome dodajte prašak za pecivo i so.

Mikserom umutite jaja sa šećerom dok ne dobijete ujednačenu smesu. Tome dodajte ekstrakt vanile, jogurt, ulje i smesu sa brašnom mešajući sve varjačom. U to umešajte višnje i komadiće čokolade (sačuvajte par komadića da ih stavite na površinu hleba). Izručite smesu u pripremljeni kalup i pecite hleb 55-60 minuta, na srednjoj rešetki. Kad je hleb gotov, izvadite ga iz rerne i ostavite u plehu par minuta, a onda ga prebacite na rešetku da se ohladi.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Slatke pite, Šljive

Američka pita od šljiva i čokolade

October 25, 2017 No Comments

Ako odlučite da pravite ovu slatku pitu, obećajte mi da nijednog trenutka nećete osetiti krivicu, nećete pomisliti na unete kalorije, već ćete se opustiti i prepustiti čulima, uživajte dok vam se u ustima prepliću ukusi šljive, čokolade i cimeta!

Ideju za pravljenje ove pite imala sam poodavno, još od onda kada sam pravila našu pitu od šljiva i čokolade sa gotovim korama. Htela sam da se igram sa tom nebično dobrom kombinacijom šljiva i čokolade, ovog puta sa američkom verzijom pite. Čak sam imala ideju da stavim kakao u kore, ali nije bilo potrebe, a ne bi bilo ni lepog kontrasta u bojama, možda sledeći put kad budem pravila pitu sa višnjama.

Ostala sam željna šljiva ove godine, a to znači nigde nisam našla one naše šljive koje u Americi zovu Italian plums. Doduše, šljive nisu baš retkost ovde, ali se prodaju one što ih ja zovem “američke šljive”, dosta krupnije, loptastog oblika, sa mekanim mesom punim soka, i crvenkasto-ljubičastom korom (vidi na slici). A ja preferiram te naše, sa divnom plavom bojom, koje možda nisu tako sjajne kad se jedu sirove, ali su zato u kolačima neprevaziđene. Da, Italian plums ovde je lako naći kao sušene. Moram još da pomenem da se ovde čak prodaje hibridna vrsta, koja se dobija ukrštanjem šljiva i kajsija, zovu je plout.

Prava je šteta što šljive nisu više popularne jer to je zaista interesantno voće, doduše, možda je moja percepcija takva pošto dolazim iz zemlje šljiva. U Srbiji je ovo najpopularnije voće, i naša zemlja je četvrta po proizvodnji šljiva u svetu. Ipak Kina, odakle je poreklom šljiva, apsolutno dominira, pokriva više od pola ukupne svetske proizvodnje. Ima puno vrsta šljiva, interesantno mi je bilo da ih proučavam, ali više o njima drugom prilikom.

Američka pita od šljiva i čokolade

Sastojci

Za koru:

300g brašna
220g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli

Za punjenje:

1 1/4 kg zrelih šljiva, očišćene od koštica, iseckane na manje komade

150g šećera

100-150g tamne čokolade (60% kakaa)

1 1/2 kašičica cimeta

2 kašike putera

2 kašike samlevenog badema, ili 1 kašika gustina

1 jaje, umućeno, za premaz kore

Okrugla posuda za pečenje pite, prečnika oko 23cm

Priprema:

Najpre umesite koru – promešajte brašno u multipraktiku, umesto da ga prosejete, zatim dodajte so i šećer, a onda iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za 30 sekundi testo je spremno. Nemojte da previše mesite testo. Testo treba da bude sipkavo, ne previše vlažno.

Kad ste umesili testo, podelite ga na dva dela i oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider na 1 sat.

Zagrejte rernu na 200C (400F).

U međuvremenu napravite punjenje – u šerpici ili tučanom tiganju, zagrejte puter i dodajte iseckane šljive, šećer i cimet. Kuvajte sve uz mešanje dok šljive ne odmeknu, zavisi od toga koliko su zrele. Posle par minuta skinite tiganje sa vatre i u šljive umešajte iseckanu čokoladu i gustin odnosno mleveni badem.

Izvadite najpre jedan disk od testa i oklagijom ga razvucite u krug koji je par centimetara veći od pleha za pečenje. Stavite razvučeno testo na pleh i lepo ga oblikujte uz zid suda. Preko toga ravnomerno rasporedite šljive sa čokoladom. Drugi disk takođe razvucite oklagijom, možete zvezdastim ili nekim drugim kalupom da ga sazečete, i njime pokrijte sadržaj u plehu. Na kraju odstranite višak testa uz ivice suda za pečenje, i preostalo testo oblikujte prstima kao na slici. Premažite testo umućenim jajetom i stavite pitu da se peče 10 minuta na temperaturi 200C (400F), i 40 minuta na smanjenoj temperaturi od 175C (350F).

Stavite aluminijumsku foliju preko pite ukoliko kora počne da gori. Kad je pita gotova ostavite je da odstoji oko 1-2 sata, a onda služite. Najbolje da se pita skroz ohladi, jer će tada i čokolada da se stegne.

Brusnice, Čokolada, Dezerti, Keksi, Višnje

Božanstveni čokoladni kolačići, i preporuke šta da gledate ove jeseni

October 11, 2017 7 Comments

Ne izgledaju nešto ali su zato neverovatno ukusni. Morala sam da ih stavim na blog, i to što pre, jer neki su ih probali pa ne mogu da dočekaju da dobiju recept:) Da, ovi čokoladni kolačići su potpuno jedan novi nivo kada su u pitanju keksi. Zamislite pored dominantnog ukusa čokolade, koja je prisutna u velikoj količini, tu je i ukus pomorandže, zatim badema i na kraju suvih brusnica ili višanja. To je jedna prilično luksuzna poslastica.

Ja sam ih pravila za decu, da ih jedu u školi, nisu lošeg sastava, ima tu puno zdravih sastojaka. Čak sam morala da komadiće čokolade zabodem na površinu testa, da ih učinim još privlačnijim deci, da se vidi da su od čokolade:)

Samo da znate da na blogu postoji i recept za nešto jednostavnije kolačiće sa komadićima čokolade.

Kad dođu hladni dani šta drugo da radite nego da pravite kolače i gledate tv serije. Zato sam napravila listu odličnih serija koje su vredne vaše pažnje i vremena, pogledajte je pri kraju.

Čokoladni kolačići

Sastojci za 32 komada:

85g brašna

85g mlevenog badema

4 kašike samlevenog lana

1/2 kašičice soli

1 kašičica praška za pecivo

150g putera

120g g šećera

3 jaja, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice ekstrakta badema

2 kašike strugane kore od pomorandže (1 pomorandža)

200g kvalitetne čokolade za kuvanje, najbolje bez šećera, otopljene

1 šaka suvih brusnica ili suvih višanja

120g-150g tamne čokolade, izlomljene na male komadiće, ili chocolate chips

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite dva velika tanka pleha i obložite ih papirom za pečenje.

U posudi pomešajte brašno, mlevene bademe i lan, so i prašak za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter i pomešajte ga sa šećerom, dodajte jedno po jedno jaje, uz stalno mešanje. Umešajte i otopljenu čokoladu, struganu koru pomorandže, ekstrakt badema, i na kraju dodajte smesu sa brašnom.

U tu smesu varjačom umešajte komadiće čokolade i sušene brusnice tj. višnje. Kašikom za sladoled vadite testo i stavljajte ga na pleh za pečenje, napravite razmak. Pecite kolačiće na srednjoj pregradi oko 11 minuta. Kad su gotovi izvadite ih iz rerne i ostavite u plehu par minuta da se ohlade. Na kraju ih ohladite na rešetki za hlađenje.

I kad ste napravili ove kolačiće, poređajte ih na tacnu, i odnesite ih u spavaću sobu, zajedno sa omiljenim toplim napitkom, ušuškajte se u krevet, najbolje sa omiljenom osobom, i pritisnete play na daljincu.

Šta da pogledate od serija ove jeseni

I dalje televizijske serije dominiraju tako da preporuka za odlične filmove baš i nemam. Izgleda kao da se sva umetnost preselila u serije, naravno one dobre. Meni se čini da više vremena provedem u traženju dobrog sadržaja nego u gledanju istog i otuda ova lista. Slobodni ste da dodate vaše preporuke u komentarima.

Serije sa moje liste možete da nađete na Netfliksu ili na Amazon prajmu, ukoliko koristite ove servise. To su do skoro bili moji jedini izvori za filmove i serije, pošto kablovsku nemam već godinama. Odskora sam počela da koristim HBO servis, na koji takođe možete posebno da se pretplatite, i to samo zbog nove sezone Curb Your Enthusiasm.

Ranije sam na blogu takođe dala preporuke za moje omiljene serije, pogledajte listu ovde, i dalje mislim da su to vanserijske serije, i da treba obavezno da ih pogledate. Možda najbolja serija od svih je Rectify, koja se završila ove godine. To je pravo remek-delo, čista umetnost, sve je u savršenom skladu – priča, likovi, gluma, fotografija, baš sve. Dođe vam da plačete od lepote koja izbija iz svake scene.

Komedije

Shameless

Kad sam počela da gledam ovu seriju, koja je počela da se emituje odavno, bila sam potpuno fascinirana, to je bilo jedno nadrealno iskustvo za mene. U pitanju je američka verzija istoimene britanske serije, koju nikada nisam ni pogledala, jer nisam mogla da verujem da može da bude bolja. To je priča o životu siromašnih ljudi iz neuglednog dela Čikaga, white trasha, a pre svega o jednoj nefukcionalnoj porodici sa puno dece, bez majke i sa beskorisnim ocem alkoholičerem koga maestralno glumi William H. Mancy.

Likovi su sjajno urađeni, deluju tako životno i stvarno, omiljeni su mi Fiona, Lip, Frenk, Šila, Kevin i Veronika. Pored sjajnog humora u kojem ćete beskrajno uživati, u mnogim replikama prepoznaćete mnogo bolne istine. U moru dosadnih, korektnih, jednodimenzionalnih, predvidivih, banalnih i nabudženih serija, ova je pravi dragulj.

Curb Your Enthusiasm

Nedavno je počela deveta sezona ove serije posle duge pauze, i moram da priznam Larry David nije izgubio svoj “mojo”. Ako ste gledali šou Seinfeld, u pitanju je novi život Džordža Konstance (zapravo Larry Davida koji je njen i koautor). On je sada slavan i bogat posle ogromnog uspeha serije Seinfeld, što na žalost, ili na sreću, nije uticalno na njegov karakter, koji ga dovodi u nesvakidašnje komične situacije. Serija je drugačija od mnogih sitkoma zašto što je bazirana na improvizaciji glumaca, i vrlo je politički nekorektna, što zaista prija i pravo je osveženje zbog svepristunog PC terora.

I love Dick

Obožavam seriju Transparent, skoro sam odgledala četvrtu sezonu, prava je šteta što su epizode tako kratke. Likovi iz te serije su toliko egocentrični, razmežani, izgubljeni, i opet ih volite, jer izgledaju tako stvarno, navijate za njih svim silama da nađu smisao u svom životu i da prestanu da lutaju, što oni uvek uspevaju da ne urade. E, autor te serije je Jill Solowey koja je napravila novu odličnu seriju I Love Dick. To je priča o izuzetno iščašenim likovima, kao uostalom i Transperent, ali je drugačija, i vizuelno još bolje izgleda. Iako je serija rađena prema feminističkom romanu autorke Chris Krauss, srećom ima malo veze sa njim. Knjiga je teška glupost, neki mambo-džamno kvazi-intelektualizma i kvazi-umetnosti, i bolje da je ne čitate.

Drame i trileri

Anne with an E

Oduševljena sam novom verzijom Eni iz Zelenih Zabata. Iako je prilično mračna priča i izmenjena u odnosu na original, fotografija i gluma glavne glumice su fantastični. I mojoj deci se serija veoma svidela.

The Jewel in the Crown

Prastara britanska serija koja se dešava u Indiji, uoči sticanja njene nezavisnosti. Prelepa u svakom smislu, bilo je uživanje gledati je.

American Crime Story – People vs. O.J. Simpson

Izuzetno teška priča, jedna od mračniji epizoda novije američke istorije. Glavni glumac je neubedljiv, ali zato je Sarah Paulson fenomenalna. Ja sam vrlo malo znala o O.J. Simpsonu, koji je nedavno pušten iz zatvora, ali za neko drugo krivično delo, i gledanjem ove serije sam u stvari puno toga naučila o američkoj popularnoj kulturi, recimo kako je porodica Kardašijan postala popularna.

Fleming

To je životna priča Iana Fleminga, autor knjiga o Džejmsu Bondu. Počela sam da gledam ovu seriju samo zbog toga da vidim da li se u njoj pojavljuje lik Duška Popova, našeg čoveka po kome je navodno napravljen lik Džejms Bonda. Nije ga bilo, ali mi se svidela serija, samo Britanci mogu da naprave tako dobre istorijske serije.

The Assets

Ovu seriju sam gledala kad je bila ona halabuka oko američko-ruskog špijuniranja. Serija je rađena po istinitoj priči, o krtici u američkoj obaveštajnoj službi koja je radila za Ruse, 80-ih godina prošlog veka. Zanamljivo je videti kako je to sve izgledalo sa ove istorijske distance.

« Previous 1 2 3 4 5 … 7 Next »