Čorbe, Kokos, Morski plodovi, Tajlandska kuhinja

Tajlandska čorba sa kokosovim mlekom i gamborima

September 21, 2017 8 Comments

Od dalekoistočne kuhinje najviše volim njihove supe i čorbe. Drugačije se spremaju od naših, često u sebi sadrže sveže sastojke koji jedva da su skuvani, kao i razne soseve koji su nama strani. Upravo zbog tih neophodnih soseva dalekoistočna kuhinja nije baš prisutna u mojoj kuhinji. Ovde ih nije teško nabaviti, ali i kada ih kupim vuku mi se dugo po policama, jer ja ne pravim dalekoistočna jela svaki dan, i onda razmišljam, bolje je da odem u njihove restorane kad se zaželim te hrane.

Od svih tih soseva koje sam nabavljala postoji jedan, koji je toliko drugačiji, neverovatno intezivnog mirisa, da ga čuvam duplo zatvorenog u frižideru. U pitanju je riblji sos, koji se pravi od fermentirane ribe, obično inćuna. Ovaj koji ja imam je vijetnamski (mam nem) i toliko se oseća da to nije normalno. Međutim kada se stavi u čorbu, naravno da je u pitanju minimalna količina, tako se lepo stopi sa ostalim sastojcima, i čorbi daje prijatan miris i ukus, da otuda ne čudi njegova popularnost u dalekoistočnoj kuhinji.

Što se tiče kombinacije kokosovog mleka i karija, tako karakterističnog za tajlandsku kuhinju, obožavam je. Redovno naručujem dagnje u sosu od kokosovog mleka i karija u obližnjem restoranu, nekad doduše preteraju sa ljutinom, a volim i da sama pravim Kari od bundeve sa kokosovim mlekom.

Umesto gambora možete da koristite i piletinu.

Sa ovom čorbom je i započelo moje druženje sa tajlandskom kuhinjom, i nju sam najčešće jela pored njihovog najpopularnog jela – Pad thai. Ko je jeo njihovu hranu zna koliko može da bude ljuta. Moje prijateljice, Tajlanđanke, su zato uvek birale za mene hranu koja je bila više za evropski ukus, netolarantan za toliku ljutinu.

Ako volite dalekoistočne čorbe i supe pogledajte i ove recepte na mom blogu:

Pho, vijetnamska supa

Dalekoistočna pileća supa sa soba testeninom

Kineska kiselo-ljuta čorba

Tajlandska čorba sa kokosovim mlekom i gamborima

Sastojci:

1 kašika ulja

2 kašičice svežeg đumbira, sitno iseckanog

2 čena belog luka, sitno iseckanog

2 kašičice iseckane limunove trave

2-3 kašičice kari paste, ljute ili blago ljute

1-2 kašičice ribljeg sosa

1l vode ili pileće supe

So prema ukusu

1 konzerva kokosovog mleka

1 šaka graška, svežeg ili zamrznutog

450g gambora, očišćenih, crevo na leđima uklonjeno

2 kašike iseckanog korijanderovog lišća

Par listića tajlandskog bosiljka, opciono

1 mladi luk, iseckan na kolutove

Sok od limete

Priprema:

U loncu zagrejte ulje pa mu dodajte iseckani đubir, limunovu travu i kari. Posle 2 minuta dodajte iseckani beli luk, i posle 1/2 minuta dodajte vodu ili supu, riblji sos i kokosovo mleko. Pojačajte temperaturu i kad čorba počne da ključa smanjite vatru. Dodajte soli i grašak, i kuvajte sve oko 15 minuta, sa poklopcem. Na kraju dodajte očišćene gambore i kuvajte ih oko 4-5 minuta. U čorbu stavite iseckno lišće korijandera i bosiljka, i sklonite je sa vatre.

Čorbu služite uz iseckani mladi luk i sok od limete.

Čorbe, Junetina, Limeta, Vijetnamska kuhinja, Zdravo

Pho, popularna vijetnamska supa

March 6, 2017 5 Comments

Nisam baš veliki poznavalac vijetnamske kuhinje, generalno dalekoistočna kuhinja mi nije toliko bliska, uvek ću radije otići u restoran nego da tu hranu spremam kod kuće. Srećom mogu da pitam prijatelje, koji vode poreklo iz Vijetnama, gde mogu da nađem njihov dobar restoran, jer ti azijski restorani mogu neverovatno da variraju po kvalitetu hrane. Ako se pitate kako se izgovara naziv ove supe, onda je to nešto između fo i fa.

Ima par stvari iz vijetnamske kuhinje koje me podsećaju na našu evropsku hranu, a to je ova čuvena supa Pho i sendvič Banh mi. Ovaj poslednji je vrlo blizak evropskom sendviču, uz par dalekoistočnih uticaja (ukiseljena repa, lišće korijandera), što ne čudi jer je Indokina (Vijetnam, Kambodža, Laos) dugo godina bila pod vladavinom Francuske. Više o ovom sendviču kao i recept možete pogledati ovde. Tu je i kafa koja se odomaćila u Vijetnamu, s tim što je tu služe hladnu sa kondezovanim mlekom.

Ima još jedan zanimljiv detalj u vezi evropskog uticaja na vijetnamsku kuhinju. Kad sam jedno vreme živela na zapadu Češke primetila sam tamo veliku zajednicu Vijetnamaca. Naime, zbog američkog-vijetnamskog rata tadašnja Čehoslovačka je primila dosta Vijetnamaca na privremeni rad ili studiranje, solidarišući se sa njihovom komunističkom partijom. Uglavnom Vijetnamci su se u Češkoj upoznali sa pivom. Kad su moji američki prijatelji obilazili Vijetnam upalo im je u oči dosta pivara sa češkim pivom, a onda sam im ja objasnila šta je razlog tome.

Bosotn vijetnamske spring rolls sm — Vijetnamske rolnice

Inače pored evropskih uticaja, vijetnamsku kuhinju karakteriše i velika raznovrsnost, izbalansiranost, sveži sastojci, puno povrća, voća i začinskog bilja, kao i to da se ništa ne baca kada je meso u pitanju. Mnogi veruju da je vijetnamska kuhinja jedna od najzdravijih kuhinja na svetu. Namirnice koje se često koriste su: pirinač, testenina od pirinča, riblji sos, gambori, tajlandski bosiljak, lišće korijandera, limunova trava, đumbir, beli luk, kokosovo mleko, papaja, itd.

Ova kuhinja se bazira na popularnom konceptu pet elemenata koji definiše ukus, miris, teksturu pa čak i zvuk i boje jela. Mislim da sam ovom supom obuhvatila sve obavezne boje: belu, zelenu, crvenu, žutu i crnu (voda).

Ako ste ljubitelj dalekoistočnih supa pogledajte recepte i za Pileću supu sa soba testeninom i Kinesku kiselo-ljutu čorbu.

Pho supa

Ova supa može da se pravi i sa piletinom. Sastojci mogu da variraju od toga šta imate od namirnica. Goveđa supa se obično pravi od kostiju, ali vi možete da napravite i klasičnu goveđu supu. Ne zaboravite, ova supa je nastala po uzoru na francuske bistre supe.

Na kraju igrajte se sa sastojcima, ono što ne volite izostavite, dodajte ono što vam se sviđa, najvažnije je da vam se supa dopada, da zaista uživate u njoj.

Sastojci za 4 osobe:

1 1/2 l goveđe supe

1 anis zvezda

1 štap cimeta

1 komad svežeg đumbira (2cm), prepolovljen

So i biber prema ukusu

1 kašika ribljeg sosa

300g junetine (pečenica), vrlo tanko isečene

200g rezanaca od pirinča

1 šolja klica od pasulja ili soje

100g pečurki (enoki, šitaki)

Crvene slatke paprike, ili ljute, sitno iseckane (zavisi da li volite ljuto)

1 mladi luk, iseckan dijagonalno

1 šaka lišća korijandera, iseckanog

1 limeta, iseckana na četvrtine

Priprema:

Najpre skuvajte goveđu supu. Za to vreme iseckajte i pripremite sastojke.

U posaban sud sipajte 1 1/2 l goveđe supe, i kuvajte je na tihoj vatri zajedno sa anis zvezdom, đumbirom, cimetom i ribljim sosom oko 20 minuta. Dodajte so i biber prema ukusu. Par minuta pred kraj u supi skuvajte juneće meso.

Skuvajte rezance prema upustvu sa pakovanja.

U činije rasporedite rezanca, preko njih stavite komade mesa koje ste skuvali, zatim iseckane pečurke, mladi luk i papriku, klice, i sve to prelijte oceđenom vrelom supom. Pospite supu lišćem korijandera i služite je odmah uz sok od limete.

Američka kuhinja, Bundeva, Čorbe, Priče iz Amerike

Čorba od bundeve i ljutike, i o izborima

November 17, 2016 7 Comments

Istočna Evropa

Prođe tačno nedelju dana od izbora u Americi i strasti se polako smiruju. Za nas koji živimo ovde sva ta dešavanja oko izbora traju previše dugo, tako da je većina potpuno umorna od svega. Naime, u Americi mnogo meseci pre samih izbora za predsednika države, traju izbori za predstavnike dveju glavnih partija na predsedničkim izborima. Srećom ne pratim puno medije, vesti na televiziji uopšte ne gledam, ionako imam par kanala do kojih dobacuje moja sobna antena (kablovsku nemam sigurno već šest godina), ne pratim ovdašnje novine… tokom kampanje sam čak prestala sa pretplatom na elektronsko izdanje Vašington Posta, jer su smorili za sve pare, kada sam naišla na članak sa naslovom Melania Trump and the culture of cheating in Eastern European schools, u fazonu nije ni čudo što je Melanija Tramp kopirala govor Mišel Obame jer u Istočnoj Evropi postoji izražena kultura varanja i prepisivanja u školama, znala sam šta mi je činiti. Nisam ja naivna, znam šta se sve kod nas radi po školama, ali ja nisam varala, a i dosta ljudi koje poznajem, prema tome nema mesta jednoj takvoj generalizaciji. Svako ko je u Americi studirao zna da postoje nacije i regioni u svetu za koje su studenti iz Istočne Evrope “male mace” kada je u pitanju varanje.

Ekstremna emotivnost

Kad smo kod medija da znate da i u Americi oni ispiraju mozak ništa manje nego u drugim zemljama. Nije politički marketing zahvatio samo klasične medije svugde ga ima, i meni je najveći utisak kolika je njegova snaga da plaši ljude i da ih deli.

Čini mi se da za ovih deset godina kako sam u Americi nikada nisam videla toliku ostrašćenost među ljudim kada je politika u pitanju. Nekako su mi ranije Amerikanci izgledali racionalniji, fokusirani pre svega na ekonomiju, što bi trebalo da bude najvažnija tema, bez toga sve ide nizbrdo, ali više nisu. I ne, ne bave se oni puno spoljnopolitičkim temama, njihova briga u tom delu najviše doseže do globalnog zagrevanja.

Društvene mreže, iako su pokazale svoju moć na prošlim izborima, sada su definitivno doživele svoj procvat. Meni je bilo interesantno da pratim ponašanje ljudi na njima, pre svega na Fejsbuku. Po prvi put sam u životu koristila unfollow opciju jer neki ljudi zaista nemaju meru, neka se malo ohlade, pa ću ih vratiti na follow listu. Mene je u početku čudila politička jednostranost mojih prijatelja, a onda sam shvatila da je puno njih radije ćutalo o svojim stavovima, što zbog straha na reakciju druge strane, što zbog toga što su se smorili. Bilo je i onih koji su samo hteli da ne ispadnu glupi u društvu pa su se privoleli većini. Oni pomirljivi, mislim na one što su hteli da pomire suprotne strane, su najgore prošli, navukli su bes obeju strana… izvinjavali se, brisali svoje postove, ili su se totalno autovali iz sajber spejsa. Ako nisi sa nama, onda si protiv nas, da znaš, ti si jedan loš čovek, ti si u stvari naš neprijatelj.

Zatim neverovatno dosadni selebriti… možda zato što me uopšte ne interesuju njihovi privatni životi, ali mislim da je sramota da pored sve pažnje, novca, talenta, uspeha, njima ni to nije dovoljno, nego hoće da pokažu kako su pametni, pravedni, cool, jednostavno superiorniji u svemu od običnog sveta, i taj rad. Ja bih to nazvala attention whoring.

Izbori u školi

Jedan od najvećih utisaka mi je bio taj kako su moja deca u školi ispratila izbore. Možete da vidite fotografije rada mog sedmogodišnjeg sina na temu presednički izbori. Možda nije loše da se deca upoznaju sa izbornim sistemom, kad se samo setim neviđeno dosadnog Ustava u srednjoj školi, ali oni su čak u svojim odeljenjima glasali za budućeg presednika, zajedno sa učiteljicama, i objavili su rezultate. Sin je bio za Trampa zato što je boy, ćerka je bila za Klinton zato što je girl. Iskreno meni je to bilo neverovatno, posle sam proverila, ta praksa postoji i u drugim školama. Eto, a ja sam svoju decu sve vreme čuvala od toga, nekako su tako mala i neiskvarena, neka još uvek uživaju u svojoj nevinosti. Moram da priznam da mi se dizala kosa na glavi kad bi čula kako se prijateljice hvale kako im deca od 3, 4 godine mrze Trampa, eto kako su mala, a veća pametna i dobro rasuđuju. Slično osećanje sam imala prošlog leta u Srbiji kad smo bili u nekom restoranu, čula sam kako sin, malo stariji od moga, priča tati kako će on da pobije sve iz Severne Amerike… muž i ja smo se samo pogledali, naša deca su tamo rođena.

Na sam dan glasanja po prvi put smo pričali sa našom decom o izborima, da li znate za koga mama i tata navijaju (zapravo bilo je više za koga ne navijamo), još uvek ne možemo da glasamo, deca rekoše da nemaju ideju. Onda sam iskoristila trenutak da poentiram, ne znate zato što mi nismo hteli da vas opterećujemo time, budite nam zahvalni zbog toga, i zato što je glasanje jedna vrlo privatna stvar. I sutra kad odete u školu neću da čujem da ste se zbog toga svađali sa drugom decom, ili međusobno.

Sutradan sam deci rekla da se prva žena novog presednika zove kao mama, a i ćerka mu ima slično ime. Moram da napomenem da su me zbog mog imena u poslednje vreme zagledali i značajno mi se smeškali radnici UPS-a i službenice na šalterima. Sadašnja presednikova žena je živela u istoj zemlji kao mama, sećate se pričala sam vam o Jugoslaviji. A u mestu, odakle je first lady, vaša baba je živela i radila sve dok se nije udala za dedu. Moj sin se najviše obradovao kad je saznao da novi presednik slavi rođendan samo par dana pre njega.

Komšinica

Dan posle izbora svi oko mene su bili u šoku, svi plaču, neki ljudi čak nisu ni išli na posao zbog žalosti. Na vrata mi kuca komšinica, ulazi sva uplakana, ne znam šta da joj kažem, osim toga da sam i ja proplakala reke suza zbog mnogih izbora. Čak i na poslednjim izborima u Srbiji sam bila toliko pod stresom, da kad sam videla prve rezultate, isključila sam kompjuter, stavila slušalice na uši, pustila muziku, i tugovala sam…. bar sam uspela da očistim i sredim celu kuću, niko me nije dirao ceo dan. Rekla sam joj da nije kraj sveta, ima lepu porodicu i dobar život, i treba da bude srećna što živi u zemlji sa jakim sistemom i institucijama… zapravo treba da bude presrećna što se rodila u Americi, zamisli kroz šta neki ljudi prolaze u drugim delovima sveta, bez osnovnih prava, bolje da ne znaš… ali ja sam putovala, čak sam živela u Kirgistanu godinu dana (to je česta pojava da mladi Amerikanci odlaze u zemlje trećeg sveta da žive i rade, nije loše za CV), videla sam ja u kakvim uslovima ljudi žive. Ali ti si i tamo bila američki državljanin, zaštićena od svoje zemlje, i onda se setim kroz šta smo sve mi prolazili tokom 90-ih, redova za vize, onda ako si sreće da je uopšte dobiješ plaćaš izlaznu taksu, ponižavanja na granici, veći deo života moje generacija je tako prolazila, bez ikakvog dostojanstva.

Posle par sati ja sam njoj kucala na vrata, otvorila mi je u još gorem stanju nego što je bila tog jutra. Evo, donela sam ti nešto što sam skoro prvila, teglu ukiseljenog povrća (turšiju) i poslednje ostatke ajvara, to make you feel better. Majušni osmeh na njenom licu.

Srpsko okupljanje

Ni u Baltimoru izbori nisu prošli bez srpske dijaspore. Ovog puta je bilo žensko okupljanje u jednom francuskom restoranu. Iako je ideja bila da se ne priča o izborima, naravno da smo završili na tome. Situacija je bila 5:3 za Trampa. U žaru polemike ja sam vadila puža iz kućice, nesrećnik je ispao i bućnuo se u zeleni sos od putera, i prekrio mi celu novu roze rolku flekama. Srećom, sve se opralo.

Thanksgiving

Evo još malo pa će Dan zahvalnosti. To je veoma važan praznik za Amerikance, zato što simboliše ujedinjenje, pomirenje i zahvalnost. Originalno praznik je nastao tako što su jednom prilikom domoroci, Indijanci, doneli hranu, između ostalog i ćurku, belim “dođošima” koji su gladovali u novoj negostoljubivoj sredini… to je bio gest pomirenja koji je dosta promovisan u američkoj kulturi.

Nije teško naslutiti da će ove godine izbori biti česta tema na porodičnim okupljanjima povodom ovog praznika. U početku svi će ćutati o tome, trudiće se da budu civilizovani, makar zbog gostiju koji nisu deo porodice. Onda počinju male iskrice, više kao šale, tokom same večere. Kad je pečena ćurka već pojedena, a i zalivena, tada će krenuti toliko puta ispričana priča o generacijskim razlikama. Pa videli ste i sami bezbroj puta te scene u američkim filmovima. Na kraju će sve svi pomiriti uz gunđanje.

Čorba od bundeve i ljutike

Bundeva i ljutika – su jedna super kombinacija. Možete čak da ih zajedno pečete u rerni, to je odličan prilog. Ako još niste počeli da koristite u kuvanju ljutiku, iliti kozjak, iliti shallot, krajnje je vreme. Zapamtite, nema boljeg luka za soseve, čorbe i prelive za salatu. Pogledajte o ovom luku više ovde.

Ovog puta sam ga karamelizovala, ili dinstala dugo u puteru, dok nije dobio braon boju i postao hrskav, i takvog ga služila uz čorbu. Takođe sam koristila sveži đumir, da malo da “živost” čorbi. I konačno sam koristila marjoram, začin koji je dugo čamotinjao na mojoj kuhinjskoj polici, konačno sam mu dala svrhu postojanja u čorbi od bundeve. Super se uklopio. Uvek umesto njega možete bundevi dodati žalfiju.

Sastojci:

1 manja bundeve (2kg)

3 kašike putera

4 ljutike (shallot luka), iseckanog na tanke krugove

So i biber

1 komad đumbira (1 cm), sitno iseckanog

1 – 2 kašičice majrorama, sušenog ili svežeg

1 l, ili više, pileće supe ili vode, zavisi koliko gustu čorbu želite

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Prepolovite bundevu i uklonite semenke, isecite bundevu na kriške, stavite u zagrejanu rernu i pecite 40-50 minuta dok potpuno ne odmeknu. Kad je bundeva ispečena skinite meso sa kore.

Dok se bundeva peče stavite iseckanu ljutiku u lonac da se dinsta u puteru, na blagoj vatri, dok se ne karamelizuje i postane hrskava.

Polovinu karamelizovanog luka izvadite, to ćete kasnije služiti u čorbi, a onoj polovini u loncu dodajte meso bundeve i supu tj. vodu, so, biber, marjoram, iseckan đumbir. Kuvajte sve na jakoj vatri do ne počne da ključa, onda smanjite temperaturu i kuvajte još oko 15 minuta. Malo rashladite čorbu i štapnim blenderom je izblendajte. Dodajte so i biber i još supe ukoliko je potrebno. Ponovo zagrejte čorbu i služite je uz karamelizovanu ljutiku koju ste predhodno malo posolili.

Američka kuhinja, Brokoli, Čorbe, Priče iz Amerike

Čorba od brokolija i krompira (u poseti Pensilvaniji)

November 7, 2016 2 Comments

Nedavno sam dovukla sa lokalne pijace neverovatno veliku glavicu brokolija, cvetove smo nekako uspeli da iskoristimo, ali ostalo je stablo, baš veliko, šteta je bilo baciti ga. Pošto ne volim da bacam hranu, uvek se trudim da sve iskoristim, pala mi je na pamet ova čorba. Uparivanje sa krompirom je došao kao sasvim očekivan izbor. Ima jedna fora kada se pravi čorba sa krompirom, obavezno ga propržite na početku, to će čorbi dati puno na dobrom ukusu. Malo putera, limunovog soka, Parmezana i vlašca, i eto jedne odlične i zdrave čorbe za hladne zimske dane.

Morala sam da ubacim u ovaj post priču o Pensilvaniji gde smo skoro boravili. Išli smo da posetimo mesto gde sam provela nekoliko meseci svoga života, uglavnom trudna. Dok smo došli do Stejt Koledža, univerzitetskog gradića gde je moj muž završio postdiplomske, i gde se moj sin rodio, boravili smo u raznim usputnim mestima i uživali u prelepim ruralnim pejzažima u ranu jesen. Iako je u bolnici proveo tek par dana, a odatle odveden pravo u Baltimor, moj sin se oseća kao Pensilvanjanin, čak i strasno navija za Stilerse u američkom fudbalu, što je veliki greh u Merilendu, odakle su Rejvensi, njihovi najveći suparnici. Ovaj odlazak je bio organizovan zbog njegove želje da vidi svoje rodno mesto.

Čorba od brokolija i krompira

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja

1 kašika putera

1 srednji luk, sitno iseckan

1 čen belog luka, sitno iseckan

1/2kg krompira, oljuštenog i iseckanog na kockice

So i biber prema ukusu

1kg brokolija, očišćenog i iseckanog, cvet i stablo

1l pileće supe ili vode

1 kašika limunovog soka

Za služenje: izrendan Parmezan i perca vlašca

Priprema:

Stavite u lonac ulje i puter da se zagreju. Dodajte iseckani luk i dinstajte ga par minuta dok ne postane staklast. Dodajte iseckan krompir i pržite ga dok ne postane hrskav, uz povremeno mešanje. Dodajte so i biber prema ukusu, i beli luk. Na kraju dodajte iseckan brokoli i supu tj. vodu. Pojačajte vatru i kad čorba počne da ključa, smanjite temperaturu, kuvajte sve dok krompir i brokoli ne odmeknu. Izblendajte čorbu ručnim blenderom. Dodajte limunov sok, i so ukoliko je potrebno. Služite čorbu uz sveže izrendan Parmezan i iseckan vlašac.

Kad dođete u Pensilvaniju imaćete osećaj kao da ste se vratili u ne tako blisku prošlost. To i jeste veoma stara američka država, ima dosta stare arhitekture i naseobina. Nekada je Pensilvanija imala dosta veći značaj u zemlji ali njeno bogastvo i uticaj su se dosta smanjili, uglavnom o njoj se najviše govori u vreme predsedničkih izbora, zato što je swing state, neopredeljena, pa se stranke tu bore za primat. Nekada je kroz nju prolazila veoma važna železnička pruga koja je povezivala Istočnu i Zapadnu obalu, ovde su nekada bili veliki rudnici metala koji su zapošljavali ne tako mali broj imigranata iz naše zemlje, Pitsburg je bio veliki centar proizvodnje čelika, a u Filadelfiji je potpisana Deklaracija o nezavisnosti. Osim toga ovo je veoma važna poljoprivredna zemlja, prepuna je velikih i malih farmi koje ćete lako prepoznati po štalama i silosima ofarbanim u tamno crveno boju. U Pitsburgu je sedište velike firme Heinz, koja prozvodi sveprisutni kečap i majonez, a na istoku je popularna konditorska kompanija Hershey’s. Iz Filadelfije je čuvni čizstejk, posetila sam i probala onaj originalan u restoranu Geno’s.

U istočnom delu države je i čuveno zdanje Fallingwater, delo poznatog artitekte Frenk Lojd Rajta. Ako ste u blizini obavezno posetite to mesto.

U Pensilvaniji, posle Ohaja, živi najveća zajednica Amiša. Često ćete ih videti kako uz manje puteve prodaju robu sa svojih imanja, i to na zaprežnim kolima. Nikada neću zaboraviti svoju zbunjenost kada sam vozeći auto u daljini ugledala čoveka u crnom odelu sa šeširom pored kola sa konjima, nisam bila sigurna da li mi se ta scena pričinjava.

Na samom zapadu države je Pitsburg, grad sa najvećim brojem mostova, tako se bar meni učinilo, a na krajnjem istoku je Filadelfija, između njih gotovo da nema velikog i bitnijeg grada. Tu negde in the middle of nowhere, u Happy Valley, se nalazi gradić Stejt Koledž (State College).

Iako je tako mali i udaljen od velikih centara, to je veoma prijatno mesto za život za ljude sa decom. Bezbedan je, ima puno parkova, i mesta za obilazak sa divnom prirodom, dobre su škole, a na kraju tu je i odličan državni univerzitet Penn State University. I ako još volite američki koledž fudbal, vi ste na pravom mestu. Fudbalski tim Nittany Lions je ovde užasno popularan, tu je najveći univerzitetski stadion za američki fudbal. Šta da vam kažem kad su u hotelu servirali američke palačinke sa borovnicama i belom čokoladom, da bi bile u bojama tog fudbalskog tima.

pensilvanija-60-1-of-1 — Glavna kuća na imanju

Jedino što je loše je klima. Zime dolaze brzo, hladne su i dugo traju. Samo kad se setim moje svakodnevne borbe sa snegom u dugoj vožnji do posla i nazad. Ovde se ništa ne zatvara kad padne sneg, za razliku od Merilenda.

Čim smo došli u Stejt Koledž odmah smo otišli do legendarnog austrijskog restorana koji je širio hipsterski duh mnogo godina pre nego što je to postalo popularno. U restoranu će vas dočekati otac sa brkovima kao u Franca Josifa i njegova dva sina u klompama i crvenim dokolenicama. Što se tiče hrane nije to neko posebno mesto, ali bečka šnicla, kobasice, Zaher torta uvek dobro dođu. Gazde su uvek spremne za priču i puni šala, jednom su me tako terali da perem sudove u kuhinji zato što sam jedva takla svoje jelo, odustali su od kazne kada sam im objasnila da imam mučninu zbog trudnoće.

pensilvanija-14-1-of-1 — Herwig’s bisto, austrijski restoran, State College

kobasica sa kupusom — Kiseli kupus sa kobasicom

Stejt koledž — Glavni kampus, Penn State University

Kao što je za očekivati život ovog gradića je sasvim povezan sa kampusom univerziteta. Ne znam kako je sad, ali čini mi se da i dalje postoji politika privlačenja stranih studenata kroz davanje izdašnih stipendija, zato ovde vlada prilično internacionalna atmosfera. Na kampusu postoje ture za posetioce gde iz nekog čudnog razloga vodiči moraju da se kreću unazad, nemojte da se iznenadite kad to vidite.

Stejt Koledž je skoro dobio divnu besplatnu botaničku baštu, koja nam se mnogo svidela. Amerikanci umeju da naprave tako divne vrtove, pa čak i one povrtarske, da čovek može samo da uživa u njima.

pensilvanija-28-1-of-1 — Arboretum, State College

pensilvanija-35-1-of-1 — Arboretum, State College

pensilvanija-30-1-of-1 — Arboretum, State College

pensilvanija-37-1-of-1 — Sladoledarnica, State College

U kampusu inverziteta od lokalnog mleka prave odličan sladoled, koji nismo mogli ovog puta da probamo, jer je gužva bila prevelika.

U Pensilvaniji ste okruženi raznim životinjama, kako domaćim, tako i divljim, mrmotima, rakunima i tvorovima, chipmunks, nešto što podseća na veverice, jelenima, srnama, u planinama ima i divljih mačaka. U Pensilvaniji nije čudno ako zaposleni uzmu slobadan dan kad počne sezona lova, posle pokazuju kolegama fotografije ulova na svojim telefonima.

Inače meni su srne i jeleni ko zna koliko puta prešli put, jednom su nam puno oštetile kola dok smo putovali po mraku, dakle vrlo su opasne u saobraćaju.

Obišli smo i Penn’s Cave, interesantnu pećinu koja je ispunjena vodom i koja se razgleda čamcem. Bili smo i u gradiću Bellefonte, koji je poznat po kućama u viktorijanskom stilu.

pensilvanija-52-1-of-1 — Pećina Penn’s Cave

pensilvanija-55-1-of-1 — Pećina Penn’s Cave

Na kraju smo se ponovo našli na predivnom mestu pored reke Susquehanna, nedaleko od Herisburga, glavnog grada Pensilvanije, to nam je bilo prvo stajalište na putu do Stejt Koledža. U pitanju je sačuvano istorijsko gazdinstvo sa štalom, magacinima, glavnom kućom, crkvom, itd… možete da ih vidite na fotografijama sa početka priče. A onda smo se vratili u toplije krajeve.

pensilvanija-59-1-of-1 — Tipična farma u Pensilvaniji

Čorbe, Indijska, Salate, Zdravo

Indijska čorba od sočiva i osvežavajuća salata sa cveklom

July 5, 2016 2 Comments

Moja mama nikada nije pravila jela sa sočivom, to je za mene dugo bila neistražena namirnica, sve dok nisam jednog dana našla u svesci sa receptima moje svekrve (kopirana i distribuirana snajama) recept za čorbu od sočiva. Od tada je redovno pravim, naravno u međuvremenu je originalan recept izmenjen, dodati su neki super sastojci kao što je recimo dinstani čeri paradajz, a pravim i ovu indijsku verziju, koja se ne razlikuje puno od domaće, samo što ima dosta začina.

Ovo je još jedno od onih jeftinih jela koje možete napraviti u velikoj količini, i što duže traje sve je ukusnije. Pri tome je veoma zdravo, puno proteina, mnogo kraće se pravi od čorbe od pasulja, i meni lično ukusnije.

Za indijsku čorbu od sočiva možete da koristite razne vrste sočiva, braon, koji je i najzastupljeniji, zeleni, koga zovu francuski, crveni, ili žuti. Začine podesite prema vašem ukusu, ja recimo stavljam samo jednu kašičicu kurkume, jer znam da deca neće biti previše oduševljena žuto-zelenom bojom čorbe.

A ako vam ova čorba izgleda suviše jednostavno pripremila sam vam i savršenu salatu sa cveklom i pavlakom. Takvu salatu sam prvi put videla u nekom turskom restoranu i momentalno sam se zaljubila u njenu boju i ukus. Super se slaže uz ovu čorbu, mada uvek možetu uz čorbu od sočiva da servirate salatu od kupusa ili i krastavaca.

Indijska čorba od sočiva

Sastojci:

450g sočiva

1 manji luk, iseckan

2 kašičice istucanog kumina

1-2 kašičice kurkume u prahu, može i sveža

1 komad svežeg đumbira, dužine 2 cm, sitno iseckanog

3 lovorova lista

1/2 kašičice ljute paprike u prahu, opciono, ako volite ljuto

So i biber prema ukusu

3 kašike običnog ili maslinovog ulja

3-4 čena belog luka, sitno iseckanog

1 kašičica korijandera u zrnu, opciono

Za služenje:

Sveže lišće korijandera i sok od limete

Priprema:

Dobro operite sočivo. Stavite ga u lonac sa 2 1/2 do 3 litre vode, zavisi koliko gustu čorbu želite. U to dodajte iseckan luk, đumbir, kurkumu, lovorov list, kumin, ljutu papriku i kuvajte sve na jakoj vatri dok čorba ne počne da ključa. Smanjite vatru i kuvajte čorbu oko 30 minuta, polupoklopljenu.

Zatim napravite zapršku od ulja, belog luka i korijandera u zrnu. Sipajte to u čorbu i kuvajte još oko 5-7 minuta uz mešanje. Služite čorbu uz iseckan svež korijander i sok od limete.

Osvežavajuća salata sa cveklom

Sastojci:

4 manje skuvane cvekle

2 kašičice limunovog soka

So prema ukusu

2-3 kašike pavlake

1 kašika sveže mirođije, iseckana

Priprema:

Iseckajte skuvanu cveklu na tanke listiće i u nju stavite limunov sok i so. Dodajte pavlaku i sve dobro promešajte. Na kraju je pospite iseckanom mirođijom.

Čorbe, Italijanska kuhinja, Kejl, Pasulj

Ribolita, italijanska čorba sa starim hlebom

June 27, 2016 3 Comments

Tek što smo ušli u Sijenu, posle vožnje biciklom od nekih 20 kilometara po neviđenoj julskoj vrućini, javili smo se vodiču puta, simpatičnom Pjetru, i grupi sa kojom smo bili krenuli iz Firence, i “sa dušom u nosu” uputili ka prvom restoranu, smeštenom preko puta stare dominikanske crkve. Dok smo čekali hranu da dođe, komentarisali smo predivan pogled na sijensku katedralu. Utom je stiglo predjelo, čuvena toskanska čorba sa starim hlebom – Ribolita, i onako izgladnelim i iscrpljenim izgledala nam je kao neko carsko jelo. I od tada u našem sećanju veza između Ribolite i Sijene je postala neraskidiva.

Inače, Italijani su majstori da naprave odlično jelo od ostataka hrane, pada mi na pamet Fritata i razne salate, a pošto se i sama palim na frugalizam u kuhinji, tim više cenim jela kao što je ovo, jeftino a ukusno… može da hrani porodicu danima, zapravo kako dani prolaze sve je bolje.

Mene već od ranije fasciniraju čorbe sa starim hlebom, Pappa al Pomodora sam u dva navrata stavljala na blog, zajedno sa Ribolitom to su dve najpopularniji letnje čorbe u Toskani, i svuda ćete ih naći.

Sijena je priča za sebe. Svuda vidite samo dve boje, narandžastu boju fasada i plavo nebo. Za razliku od Firence koja je pravi renesansni grad, Sijena potpuno odiše poznom gotikom. Da, zaista je fascinantna. Iako ne volim da idem na izvikane destinacije, ne volim mravinjak turista oko sebe, ovaj grad mora da se vidi i doživi. Uopšte stari italijanski gradovi su puni neverovatne lepote.

Kao što vidite na slikama sve je bilo puno ljudi, i glavni trg, i okolina katedrale, i restorani. Mi smo ipak uspeli da pronađemo usamljene puteljke, i u nekom trenutku smo bili na lokaciji sa koje je bio najbolji pogled na grad. U miru sam uspela da ga fotografišem. A sad malo uživajte u Sijeni.

Kad smo došli kući Ribolita se uvukla u naš porodični meni. Često je pravimo, pogotovo ovih dana kada moja baštica proizvodi velike količine lisnatog kelja i blitve. Da ne zaboravim bitan detalj, kad kuvate razne italijanske čorbe ima jedan tajni sastojak koji ih čini mnogo ukusnijim – još jedan ostatak, kora od Parmezana… znate ono što vam na kraju ostane, pa se stvrdne i više ne možete da ga koristite. Obavezno tu koru sačuvajte u frižideru i koristite za kuvanje ovakvih čorbi.

Sastojci:

3 kašike maslinovog ulja

1 luk, iseckan

1 veća šargarepa, iseckana

2 celerova stabla, iseckana

2 čena belog luka, iseckana

1 1/2 l vode ili pileće supe

200ml soka od paradajza ili mlevenog paradajza iz konzerve

1 1/2 kašičica soli

1/4 kašičica mlevenog bibera

Kora Parmezana, opciono

1 velika konzerva pasulja, crveni ili beli, ili kombinovani

1 kašičica svežeg ruzmarina, iseckanog

1 kašičica sveže žalfije, iseckane

1 veza lisnatog kelja ili blitve, ukoliko koristite lisnati kelj odstranite drške i iseckajte preostali deo

1/2 vekne starog bageta, ili običnog hleba, iseckanog na kocke

Parmezan za služenje

Priprema:

U loncu zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi. Dodajte iseckani luk, dinstajte ga oko 3 minuta, zatim dodajte iseckanu šargarepu i celer, poklopite lonac, smanjite vatru i sve dinstajte oko 10 minuta, uz povremeno mešanje.

Na kraju dodajte iseckani beli luk, i posle pola minuta sipajte paradajz sok, supu tj. vodu, pasulj, koru od Parmezana, ruzmarin i žalfiju, so i biber. Pojačajte vatru i kuvajte dok čorba ne počne da vri, zatim vatru smanjite i kuvajte još oko 20 minuta. Dodajte iseckani kejl ili blitvu, i na kraju iseckani hleb. Sačekajte oko desetak minuta da se ukusi prožmu i onda služite čorbu uz sveže izrendan Parmezan.

Čorbe, Italijanska kuhinja, Paradajz, Putovanja i hrana

Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom, i šta se jelo u Firenci

August 18, 2015 6 Comments

Moj skorašnji put u Italiju je samo potvrdio moju ambivaletnost prema globalizmu. Sa jedne strane srećna sam što mi je sve dostupno, počevši od namernica pa sve do recepata, u mojoj kući italijanska hrana je vrlo često na trpezi, a sa druge strane imam osećaj da nisam ni morala da izlazim iz Baltimora da bi uživala u dobroj italijanskoj hrani. Ima ovde dosta italijanskih restorana sa mediokritetskom hranom, a opet ima i neki biser kao što je radnja DiPasquale’s, stara 100 godina, koja izgleda veoma autentično, i u kojoj se pravi odlična pica i hleb, panini, punjene artičoke, i svašta još. Hoću da kažem, danas nema puno novih stvari koje čekaju da budu otkrivene.

Otišla sam na put potpuno nepripremljena, sve sam prepustila mužu, koji se i ovoga puta pokazao kao organizacijski čarobnjak, želela sam da doživim poneko iznenađenje, a i iskreno, do poslednjeg dana nisam bila sigurna da li ćemo putovanje otkazati, sama pomosao na putovanje bez dece mi je bila neverovatno stresna. Btw, deca su preživela.

Posle, kada sam se vratila sa putovanja, bacila sam se na proučavanje regionalnih kuhinja Italije, utvrđivala sam gradivo, ali sam otkrivala i neke nove detalje. I u kuhinji je započela moja ponovna romansa sa italijanskom hranom, čorba sa prve slike je rezultat te moje nove strasti. Ustvari, kad bolje razmislim, kad sam bila u Italija ta čorba mi se sve vreme jela, ali nigde je nisam našla, samo neke veoma guste su služili na moje veliko razočarenje.

U Firenci smo najduže boravili na dosta kratkom putovanju. Odlazili smo u razne kafee i restorane, više su to bila usputna mesta dok smo obilazili brojne znamenitosti, ali odlazak u zatvorenu pijacu, Mercato Centrale, je bio potpuno planski, i posetili smo je dva puta, veoma nam se dopala.

Na donjem nivou zgrade se nalaze štandovi sa hranom, gore su restorani sa raznovrsnom ponudom. Na gornjem nivou zdanje izgleda veoma impresivno što možete da vidite na slikama. Pokušaću da vam približim firentisku kuhinju kroz šetnju kroz ovo čarobno mesto.

Vino i maslinovo ulje, to su i dalje najprepoznatljivije stvari u ovdašnjoj kuhinji. Smatra se da je maslinovo ulje iz Toskane najkvalitetnije, o vinu Kjanti i dezertima će biti više reči u novom postu.

Znala sam da se u Toskani jede neslan hleb, ali nisam znala kako je čudan ukus takvog hleba. Kažu da on duže traje, ali džabe, teško se navići na takav hleb, da vidite moju radost kad sam u Rimu konačno probala normalan hleb.

Pekorino, tvrdi sir od ovčijeg mleka, sličan parmezanu, se upravo ovde pravi.

Ima divne paste da se kupi, raznih boja i oblika, kao i sušenih pečuraka, vrganja, veoma popularnih u ovom delu Italije.

Mašina koja pravi raviole, ne znam šta se radi sa preostalim testom.

Ne možete da zamislite moju radost među salamama i pršutama, u Americi ta hrana je uništena raznim regulativama. Uživala sam jedući ih u sendvičima i antipasto mezetlucima. Posebno sam bila oduševljena braseolom, to je ono što mi zovemo suvo meso, od govedine.

Zečetina je veoma popularna u toskanskoj kuhinji. Imala sam ideju da je pravim, proučavala sam razne recepte, a onda sam ukapirala da ne mogu da imam u rukama odranog zeca, ma koliko pokušavala da budem fearless u kuhinji.

Ovako izložene životinje je nemoguće naći u Americi, ovde se svi nešto zgražavaju na ovakve scene, a jedu piletinu i ostalo mesište. Mene su dosta podsetile na mrtve prirode holandskih majstora.

Zukini tikvice sa cvetovima me uvek ostave bez daha.

U Firenci se oseća nedostatak obale, iako ribe ima, ovde su domaća svinja kao i ona divlja glavni izvori mesa, mada se jede i goveče, kao i ostala divljač. Meni se jela sa mesom divlje svinje nisu nešto dopala.

Na slici možete da vidite najčuvenije meso iz Firence, firentinski stejk, Bistecca alla Fiorentina, skroz desno. Dobija se od krupnog govečeta Chianina, obično je prevelik za jednu osobu, pa se deli.

Najbizarnije jelo koje smo jeli bilo je škembe, goveđi želudac, u paradajz sosu. Probali smo komad, i momentalno odustali od ovog jela.

Možda najbolje jelo u Firenci, kaneloni punjeni rikotom i spanaćem. Spanać je još jedna tipična namernica u firentiskoj kuhinji. Sličnu kombinaciju rikote i spanaća možete da nađete i ovom receptu na mom blogu, ali u pitanju su njoki.

Pappa al pomodoro, imam ovu čorbu čak u dve verzije na blogu, i moram da kažem da se obe bolje od one što sam jela u Firenci. Toliko ima hleba i tako je gusta da smo uz nju dobili viljuške umesto kašika. Postoji još jedna popularna gusta čorba sa hlebom, Ribollita, nju sam jela u Sijeni, i upravo se spremam da je napravim.

Još par fotografija izvan pijace.

Ovako izgleda doručak. Pecivo koje podseća na kroasan, zovu ga Cornetto i kafa, espreso ili kapućino. Moram da kažem da je kafa u Italija izuzetna, gde god da smo je pili bila je vrhunska.

Pored kafe, sladoled je takođe izuzetan. Ovde se prodaje đelato, Gelato, sladoled sa manje mlečne masti i gušći od običnog. Ovaj na slici je pojedan uz zalazak sunca na reci Arno.

Kao što sam već pomenula ovdašnje stanovništvo voli iznutrice, tako je i pašteta jedno od čestih antipasto jela.

Ovu picu smo naručili u nekom popularnom mestu, odneli smo je na trg i tamo jeli. I bilo nam baš lepo kao i golubovima oko nas. Neskromno moram da kažem da moja pica uopšte ne zaostaje za italijanskim.

Popularna pasta u Firenci, Pici. Podseća dosta na špagete samo što je deblja, bukvalno se rukama oblikuje.

Predjelo sa plavim patlidžanom, mocarelom, paradajzom i bosiljkom. Već sam ga ranije pravila, recept možete da pronađete ovde.

Ovo je bio samo deo gastronomskog putopisa iz Toskane, nastavak sledi…

Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom

Ako postoji idealno jelo za ovo doba godine onda je to ova čorba. Ranije smo je kupovali spremljenu, a onda sam jednog dana rešila da je sama napravim. Ima raznih recepata za ovu čorbu, neko koristi sok od paradajza, neko celi oguljeni paradajz, verovatno može i onaj domaći sok, ali meni je najlakše da koristim onaj celi, u soku, iz konzerve. Kožica na paradajzu nije ok, semenke su prihvatljive. Umesto slatke pavlake možete da koristite mešavinu sa mlekom. U onu kupovnu čorbu stvaljali su i brašno da bude gušća, ali za tim stvarno nema potrebe.

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja

30g putera

1 srednji luk, sitno iseckan

4 manje konzerve celog paradjza (1.2kg)

So i biber

1/2-1l pileće ili supe od povrća, zavisi koliko gustu čorbu volite

200ml slatke pavlake

20 listova svežeg bosiljka

Za služenje: parmezan i sveži bosiljak

Priprema:

Zagrejte maslinovo ulje i puter u loncu. Dodajte iseckan luk i dinstajte ga nekoliko minuta na srednje jakoj vatri. Sipajte paradajz iz konzerve, nema potrebe da ga gnječite, kasnije ćete čorbu blendati, i supu. Dodajte so i biber prema ukusu. Poklopite čorbu i kuvajte je dok ne počne da vri, a onda još 30 minuta na tihoj vatri.

Sklonite čorbu sa vatre, dodajte joj slatku pavlaku i sveži bosiljak i onda sve to izblendajte štapnim blenderom dok ne dobijte ujednačenu smesu.

Služite čorbu dok je veoma topla uz parmezan i svež bosiljak.

Brokoli, Čorbe, Domaća kuhinja, kineska kuhinja, Pečurke, Zdravo

Pileća supa sa soba testeninom na domaći način

July 17, 2015 No Comments

Najpre smo koristili soba testeninu onda kada bi ostali bez onih klasičnih rezanaca za supu, deci se baš dopala, onda je ta supa evoluirala u neki hibrid, nešto između domaće i dalekoistočne supe. Naravno, vi možete da odaberete bilo koje povrće, klice, alge, dodate sveži đumbir ili limetin sok, ili neki od japanskih preliva, ovo je moj izbor, jednostavan i veoma ukusan. I da znate, zdraviji obrok od ove supe skoro da ne postoji.

Soba testenina

Soba je japanska testenina koja se pravi od heljdinog brašna. Ima tamniju boju i vrlo je elastična kada se skuva. Od skuvane sobe se prave razna jela ali u mojoj kuhinji se najviše koristi umesto domaćih rezanaca za supu.

Sastojci za 4 osobe:

120g soba testenine (obično su u pakovanju grupisane u manje vezice, potrebna vam je 1 vezica)

2 kašike soli

11/2 l vrele domaće pileće supe

Skuvano pileće meso iz supe

Par komada skuvane šargarepe iz supe

2 šake brokolija, iseckanih na manje cvetiće

4-6 komada svežih šitaki pečuraka, bez stabala, iseckanih na tanje listiće (to je jako bitan sastojak, jer su veoma aromatične i daju supi poseban ukus)

1 mladi luk, iseckan dijagonalno

2 kašike iseckanog peršuna

So i biber

Priperema:

Skuvajte pileću supu.

Pripremite sastojke, iseckajte brokoli, mladi luk, pršun i pečurke, izvadite iz supe skuvane šargarepe i pileće meso, koje možete rukama da razdvojite.

Skuvajte soba testeninu. U lonac sa ključalom vodom, u koji ste stavili 2 kašike soli, stavite testeninu da se kuva, oko 6 minuta. Ocedite je u đevđiru i položite u 4 činije u kojima ćete da služite supu. Preko njih stavite pileće meso, šargarepe, brokoli i pečurke. Preko toga prelijte vrelu supu, trebalo bi da prekrijete sadržaj činije. Dodajte iseckani mladi luk i peršun, so i krpuno samleven biber.

Konzumirajte iseckane sastojke i testeninu štapićima, ukoliko ih imate, a tečnost slobodno pijte iz činije.

Čorbe, kineska kuhinja, Pečurke, Piletina

Kineska kiselo-ljuta čorba (Hot and Sour Soup)

October 27, 2014 12 Comments

Odlazi nam Džejn uskoro. Komšinica. Seli se u Kaliforniju. Tako iznenada. U poslednjih par godina to je bila osoba koja me je najviše snabdevala kineskom hranom, u domaćoj radinosti, i bila je mnogo bolja od one iz restorana. Kao prave komšinice s vremena na vreme smo slale jedna drugoj hranu koje smo spremala. Džejn je najviše volela sitne kolače, Rafaelo kugle su bile njena velika slabost. Upoznala me je i sa vrlo bizarnim slatkišima koje prave u tom delu sveta… zamislite kuvani crni pasulj, sve sa vodicom u kojoj se kuvao, pa sirovi kikiriki i na kraju umešan med. Ali, pravila je vrhunske prolećne rolnice i damplings.

Džejn je veoma davno došla u Ameriku sa Tajvana. Ljudi sa Tajvana će vam uvek naglasiti da su oni progresivniji i finiji svet od onog iz Kine. Džejn je vršnjakinja moje mame, a njena ćerka, sa kojom živi, je moja vršnjakinja. Ne iznenađuje da je odabrala godinu zmaja kada će se njena ćerka roditi, to je po kineskom verovanju najbolji horoskopski znak, ali, iznenađuje to da je svojoj ćerki odabrala ime Ivon, vrlo slično mom. Džejn je imala buran život, pun uspona i padova, želim joj da nađe mir u Kaliforniji sa svojom porodicom.

Iz nekog razloga ovo je jedini recept iz kineske kuhinje na mom blogu. Veoma popularna kiselo-ljuta čorba, jelo koje ćete naći u bilo kom kineskom restoranu. Ipak, ova verzija je mnogo bogatija od one koju ćete dobite u restoranu. Definitivno će vas ozdraviti ukoliko ste prehlađeni.

Kiselo-ljuta čorba

Sastojci za 6 osoba:

30g sušenih šitaki pečuraka

5g sušenih kineskih gljiva (Wood Ear)

2 kašike običnog ulja

2 manje šargarepe, iseckane na tanke štapiće

250g krimini, braon šampinjoni, može i beli, tanko iseckanih uzdužno

3 čena belog luka, sitno iseckanog

½ kašičica tucane ljute paprike

1 ½ litar pileće supe

80g iseckane piletine

2 mlada luka, dijagonalno-poprečno iseckana

2 kašičice šećera

3 kašike sirćeta

2 kašike soja sosa

So i crni biber

1 kašika gustina, opciono

1 jaje

1 kašičica tamnog susamovog ulja

Pola šake iseckanog lišća od korijandera

(Vegeterijanska varijanta – umesto piletine stavite tofu, a umesto pileće supe supu od povrća)

Priprema:

Potopite šitaki pečurke i kineske gljive u vrlu vodu, i ostavite ih tu oko 20 minuta. Na kraju ih iscedite i iseckajte. Za to vreme iseckajte pečurke, šargarepu, piletinu, mladi luk, beli luk i pripremite ostali materijal. Sve sastojke poređajte jedno do drugog, jer kuvanje čorbe traje kratko i morate imati sve na dohvat ruke.

U većem voku na jakoj vatri zagrejte ulje. Najpre propržite iseckanu šargarepu, oko 2-3 minuta, uz stalno mešanje drvenom varjačom, dok ne omekne. Zatim joj dodajte iseckane šampinjone, i njih pržite dok ne dobiju zlatnu boju i ne počnu da ispuštaju tečnost, 2-3 minuta. Dodajte beli luk, tucanu ljutu papriku i piletinu. Posle jednog minuta dodajte pileću supu, mladi luk, i natopljene pečurke i gljive. Kad počne čorba da vri smanjite temperaturu i dodajte joj sirće, soja sos, šećer, so i crni biber.

Kuvajte čorbu još oko 5 minuta uz povremeno mešanje.

Jednu kašiku gustina pomešajte sa malo vode i stavite u čorbu da je malo zgusne.

Umutite jaje i dodajte mu susamovo ulje. U tankom mlazu sipajte jaje u čorbu dok je sve vreme mešate. Kad je čorba gotova skinite je sa vatre, pospite svežim lišćem korijandera i služite odmah.

Čorbe, Francuska kuhinja, Praziluk, Vegeterijanska

Čorba od praziluka i krompira (Vichyssoise)

October 10, 2014 5 Comments

Za ovaj recept me je neko lepo zamolio.

Sad je idealno vreme da je napravite.

To je čuvena francuska čorba, mada neki tvrde, kao recimo Džulija Čajld, da je ona nastala u Americi kao kreacija nekog francuskog kuvara. Konzumira se hladna, ali je ja radije jedem toplu.

Na blogu postoji još jedan recept za čorbu od praziluka i krompira.

Sastojci:

3-4 velika praziluka (iako se obično preporučuje upotreba samo glavice, ne vidim nijedan razlog zašto se ne bi koristila zelena perca, jedino je čorba zelenija)
5 komada krompira, oljuštite ga i isecite na manje kocke
2 kašike putera
1 veći crni luk, iseckan
1 kašičica sveže majčine dušice (timijana)
So i biber
1 1/2 litar pileće supe
2 kašike soka od limuna
1/2 šolje slatke pavlake, opciono (može da je stavite pri serviranju, individualno, ili čak da koristite kiselu pavlaku umesto nje)
1 kašičica iseckanog svežeg vlašca

Priprema:

Prvo dobro očistite praziluk, koji je obično pun zemlje i peska između lišća, i to na sledeći način. Odstranite vrh glavice i krajeve perca. Isecite poprečno na 2-3 dela praziluk, i svaki taj deo isecite uzdužno na 4 dela. Stavite iseckane delove u dublju posudu ispunjenu hladnom vodom i energično ih rukama mešajte minut dva. Ocedite praziluk od vode.

Oljuštite i iseckajte krompir.

U lonac stavite puter da se zagreje, na srednje jakoj vatri. Dodajte iseckan luk i pržite ga dok ne postane staklast. Stavite krompir i praziluk da se kuvaju. Dodajte majčinu dušicu, bibera i soli, i poklopite šerpu. Dinstajte povrće 10 minuta, mešajte ga povremeno i vodite računa da ne zagori. Dodajte supu, pojačajte vatru dok čorba ne počne da ključa, zatim je smanjite, i kuvajte dok i praziluk i krompir ne postanu meki, oko 25-30 minuta.

Najbolje štapnim blenderom da izblendate sadržaj čorbe. Na kraju dodajte sok od limuna i slatku pavlaku. I stavite još bibera i soli ako je to potrebno.

Ako ste u mogućnosti obavezno pospite čorbu iseckanim svežim vlašcem, koji svojom blagom ljutinom daje poseban šmek čorbi.

Malo da virnete u prostor gde sad pravim fotografije… umesto spavaće sobe ili zadnjeg dvorišta food blogerka je konačno dobila svoj prvi kućni foto studio.

« Previous 1 2 3 4 Next »