Krisp od breskvi i kupina sa bademom (Američka pastorala)

krambl sa posipom od badema

Kako ja volim leto. Sve je nekako lakše, opuštenije i lepše leti. Volim dug dan, volim da širom otvorim prozore i vrata, i volim da koristim u kuhinji plodove leta, sazrelo voće i povrće, koje miriše. Breskva je sigurno najmirisnija od svog voća, to je inače moje omiljeno letnje voće. Volim da je jedem kad je slatka i sočna, samo ako lepo miriše, znam da je “prava”.

Kad spremam nešto sa njom onda je to neka jednostavna poslastica kao što je ovaj krisp. Obično joj je dodam nešto ekstra da joj pojača ukus ili doda kolorit. Maline se veoma lepo slažu sa breskvama, pogledajte ovaj raskošni kobler, ili čuvenu poslasticu Peach Melba, ali ni kupine nisu loše, ovog leta su naročito bila popularne u mojoj kuhinji. Ja više volim žute breskve od onih belih, ali ovog puta sam njih koristila, jer ih je muž kupio, kaže mnogo su mu lepo mirisale.

Tu je još jedan poseban detalj, posip se sastoji od ovsenih pahuljica i brašna od badema, bez pšeničnog brašna, i to je puno dalo na ukusu i teksturi.

Krisp

Pre par dana sam bila u Nju Džersiju sa porodicom, u poseti mom bivšem profesoru, i na mene je ta poseta ostavila veliki utisak, na više nivoa, kao da sam putovala kroz vreme. Zato moram da napišem ovde životnu priču mog profesora, koja je paradigma jednog doba, proizvod zlatnih godina američkog društva, vremena kad je sve bilo moguće, kada je život bio mnogo lakši i jednostavniji, ili se to nama sada tako čini. Tu je još jedan detalj, prošle godine sam čitala jednu odličnu knjigu, Američka pastorala, Filipa Rota, i uočila sam toliko sličnosti između fiktivnog junaka romana i mog profesora da je to bilo neverovatno, ne samo da su slična generacija, nego su čak obojica odrasli u Njuarku, a kasnije živela u istom delu Nju Džersija. Razlika je u tome što je životna priča mog profesora dosta vedrija i pozitivnija.

Moj profesor je napunio pre neki dan 90 godina. Ipak, za neke ljude godine su samo broj, on je dokaz za to. Vrlo je vitalan i potpuno pri zdravoj pameti, udovac je, izlazi i druži se sa ljudima, još uvek vozi kola, proučava fiziku i prošle godine se penzionisao. Bio je veoma uzbuđen zbog našeg dolaska, planirali smo ga još od zimus, i to nam nije bio prvi put. Znam da našim ljudi zvuči čudno ali starija generacija Amerikanaca, iliti seniori, kako ih ovde zovu, je potpuno ravnopravna sa mlađim generacijama, postoji međusobno uvažavanje, pa i neretko druženje, na kraju oni imaju više para od mlade populacije i mogu da žive život punim plućima, isplaćenih kredita, bez dokazivanja na poslu i građenja karijere, bez obaveze da pomažu decu i da čuvaju unuke. Često su zbog toga vrlo opušteni, a to je i vreme kada se trude da pomognu druge, zajednicu, ustanove ili pojednice.

NJ-1

Jedne noći dok nisam mogla da zaspim uzela sam da gledam profesorove foto albume. Fotografije bezbrojnih putovanja širom sveta, sve lepo dokumentovano kartama, ulaznicama i razglednicama. Profesor je verovatno jedan od najvećih putnika koje sam ikada upoznala, a da nije radio na kruzeru. Njegova žena i on su 12 godina zaredom išli u Prag, samo da bi gledali operu. Inače, profesor ima pravilo koga se uvek drži na putovanjima, svaki put kad sleti avionom, uvek ga čeka limuzina:)

Njegovi roditelji su davno došli iz Grčke, iz siromašnog sela smeštenom blizu svetilišta Delfi. Bavili su se restoranskim biznisom i živeli skromno, u jednom trenutku su poslali svog najstarijeg sina, Stiva, u internat u Grčku da nauči dobro jezik. On u nekom trenutku beži iz škole jer se kao šesnaestogodišnjak pridružuje partizanima u jeku Drugog svetskog rata. Tokom rata biva dva puta ranjen, i tek 90-ih godina prošlog veka su ga pronašli da mu daju neki borački orden i organizuju počasnu priredbu. To je samo bio jedan od brojnih ordena koji smo videli u njegovoj vitrini.

Čim se vratio iz Grčke u Ameriku, pridružuje se mornarici, i tu je proveo par godina na Dalekom Istoku, videla sam par starih fotografija sa japanskog ostrva Okinava. Pošto je opet bio ranjen vraće se u civilni život, završava srednju školu, pa inžinjerski fakultet, i na kraju stiče MBA diplomu na Kolumbiji. Početkom 50-ih se ženi, naravno, Grkinjom iz Amerike, u to vreme se to podrazumevalo. Na crno-belim fotografijama sa venčanja vidim žene u divnim balskim haljinama, na jednoj strani porodica mlade, na drugoj ona od mladoženje, fizionomija lica ih odaje da su Grci, posebno žene.

Tada počinje njegova druga karijera, u menadžmentu jedne velike američke farmaceutske kompanije. Seli se u Evropu radeći za tu firmu, devet godina provodi u Švajcarskoj, a četiri u Grčkoj. Sarađivao je i sa jugoslovenskim farmaceutskim kompanijama, pa je posećivao i naše krajeve. Meni su bili interesantni njegovi opisi mesta i ljudi sa Balkana iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Profesor veruje, iz nekog razloga, da su njegovi preci došli iz Srbije. Skoro je radio analizu DNK, pa mi je javio da ima čak 20% slovenske krvi, bilo mi je žao da mu kažem da je taj procenat verovatno uobičajan za većinu Grka. Iznenađujuće dosta zna o našoj istoriji i voli da o tome priča sa nama. Kad upoznate Amerikanca koji se toliko interesuje o nama, morate da mu naručite knjigu Na Drini ćuprija, Ive Andriće, naravno na engleskom. Mislim da je to jedna od knjiga koja nas najbolje opisuje, uz to odlično napisana. Profesor je upravo čita.

Naše druženje je počelo baš kad sam završila postiplomske studije. U to vreme je mama boravila kod mene u Nju Džersiju, i on je hteo da nas sve izvede na večeru, da se bolje upoznamo. Primetila sam da kad moji dođu u posetu, naši prijatelji su uvek potrude oko njih, često ih pozovu u goste, spreme im večeru, tako da se moji roditelji po povratku iz Amerike uvek puni lepih utisaka vezane za ovdašnje ljude. I meni to puno znači. Da, druženje sa profesorima sa fakulteta nije retkost, ovde su odnosi između profesora i studenata dosta opušteniji, sa obostranim poštovanjem.

NJ5-1

Po povratku iz Evrope profesor je rešio da se penzioniše, u 56. godini. Za mnoge uspešnije pripadnike generacije bejbi bumersa, ili one koja je prethodila, to nije bio problem, jer su pored dobrih zarada podobijali razne pakete deonica firmi za koje su radili, njima je u međuvremenu dosta porasla cena, uz pametno investiranje mogli su da priušte sebi ranu penziju i opuštenu starost. Njih ćete danas često sresti na ekskluzivnijim kruzerima, najviše od svega vole da putuju.

Ali, Amerikanci nisu baš neki ljubitelji penzije, vole ljudi da rade, pa je moj profesor počeo da radi na fakultetu, i tu je predavao sve do prošle godine. Pored tri karijere, proveo je 15 godina u lokalnom amaterskom pozorištu, prevodio knjige, učestvovao u raznim organizacijama, toliko toga je stalo u njegov život, doduše veoma dug, da je to zaista impresivno. Jednom nas je tako odveo u restoran koji je bio tik uz aerodrom malih letelica, i dok smo mu se približavali u momentu sam pomislila, neće valjda još da nas vozi avionom, ali nije uspeo i time da se bavi u životu.

Profesorova kuća se nalazi na litici, uz malo jezero. Veći deo vremena smo proveli na njemu, deci se tamo veoma dopalo. Jezero pripada privatnom klubu, čiji je on član već 30 godina, a bio je i upravnom odboru, tako da u njegovom životu taj komad vode i okolina igraju veoma važnu ulogu. Klub pored jezera poseduje divan restoran, park, teniske terene i razne druge sadržaje, vrlo je popularno mesto za venčanja. Međutim da bi postali član i sve to koristili morata dobro da platite, i čak da budete na višegodišnjoj listi čekanja. Da, tu se okuplja imućan svet. Kad dođete u takvo mesto iz jednog grada kao što je Baltimor, vama sve to izgleda kao paralelna stvarnost. Ipak, ne žudim za životom u predgrađu, u musavom Baltimoru ima više života, i mnogo boljih restorana, oni u Nju Džersiju su često otužni.

Profesor je najavio da će uskoro da napravi presedan u klubu, izvešće u restoran na jezeru afro-američku porodicu, navodno u klubu nisu nikada videli crnce, to mi je malo teško da poverujem. U pitanju je porodica još jednog njegovog studenta sa kojim se takođe druži, kaže da kad je bio na njihovom venčanju bio je jedini belac među gostima, i tu su ga prozvali – rich white guy. Fina su porodica, i profesor želi da im pomogne, svom bivšem učeniku želi da finansira sticanje CPA diplome (dodatni sertifikat za računovođe). Profesor takođe svake godine stipendira dva studenta, jednog sa njegovog bivšeg fakulteta, drugog sa pravoslavnog teološkog fakulteta. Zauzvrat je dobio pločicu na zgradi fakulteta sa njegovim i imenom njegove žene.

NJ6-1

Iako ima ćerke i velike unuke, jedan unuk je do skoro živeo sa njim, dosta prijatelja, uglavnom mlađih, vidim da ga stalno zovu telefonom, braća su mu još uvek živa, tu su i žene koje mu sređuju kuću, profesor se žali na usamljenost. Bio je tih par dana veoma srećan u društvu moje dece, to su te godine kada ti najmanje smetaju dečija jurnjava i dreka, jedino ako si neki baksuz. Nagovarao nas je da ostanemo duže, i ostali smo jedan dan duže nego što smo planirali, ali više nismo mogli. Zamolio me je da mu napravim nešto iz srpske kuhinje, i spremila sam mu gibanicu, čak smo uspeli da nabavimo suvo meso i ajvar.

Na kraju je bio baš tužan kad smo odlazili, ali ja sam tada razmišljala o tome kako će se obradovati kad mu uskoro pošaljem poštom paket sa kolačima, znam i kojim.

Krisp

Krisp od breskvi i kupina sa bademom

Krisp


Sastojci

za posip:

100g putera

2/3 šolje ovsenih pahuljica

2/3 šolje brašna od badema (pogledajte ovde kako da ga sami napravite)

4 kašike šećera

Prstohvat soli

 

4-5 breskvi, omekle, ali ne prezrele, koštice uklonjene, iseckane na manje kriške

150g kupina

100g šećera

1 kašika soka od limuna

2 kašičice ekstrakta vanile

Prstohvat soli

 

Za služenje:

Sladoled od vanile

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Najpre napravite posip. Pomešajte ovsene pahuljice sa brašnom od badema, i tome dodajte šećer i so. U to prstima utrljajte puter iseckan na manje kockice.

Pripremite veći keramički ili stakleni vatrostalni sud u koji ćete rasporediti pomešane iseckane breskve, kupine, šećer, sok od limuna, ekstrakt vanile i prstohvat soli. Preko toga ravnomerno stavite posip i stavite krisp da se peče oko 40 minuta, dok se voće dobro ne ispeče.

Kad je krisp gotov, malko ga ohladite, a onda služite uz sladoled od vanile. Možete dodati i par listića bosiljka, nane ili matičnjaka.


 

Continue Reading

Pana kota od borovnica sa kokosovim mlekom

Pana kota od borovnica

iPana kota (Panna cotta) je neverovatno jednostavna poslastica za pravljenje. Toliko se lako pravi da i nemušti početnici mogu da je naprave bez problema. Ono što je najvažnije izgleda “namunjeno”, kao da je pravljena u nekom fensi restoranu, pogotovo ako je lepo dekorišete voćem, džemom, sirupom ili kremom.

Pana kota od borovnica

Recept za pana kotu traži samo par sastojaka – mleko/slatku pavlaku, šećer, želatin i vanilu, ili neki drugi ukus. Ovaj poslednji sastojak može da varira i u tome je lepota pana kote. Evo par ideja: mača prah, ukus kafe, limuna, čokolade, nane, karamela, nutele, itd. Ovaj moj je sa ukusom borovnice zbog toga što sam htela da potrošim prah od dehidriranih borovnica koji mi se vuče po kuhinjskim policama. Ko je u mogućnosti da nabavi dehidrirano voće (freeze dried fruits), obavezno neka ga koristi, jer daje odličan prirodan ukus i boju raznim kremovima, kolačima, itd. Meni je to bilo jedno od većih otkrića u kuhinji.

Što se tiče mleka, ono se često kombinuje sa slatkom pavlakom, jer je ona gušća i bogatijeg ukusa. Međutim, ako vam je to problem možete da koristite alternativu u vidu kokosovog mleka, koje je prilično gusto, kao što sam ja to učinila. Ukoliko koristite mleko i slatku pavlaku onda stavite 400ml slatke pavlake i 250ml mleka.

 

Takođe, dekoracija je vrlo važna kod pana kote. Možete da je služite i u staklenim čašama ili teglicama, ipak meni se najviše sviđa kada se oblikuje u malim činijicama, pa onda prevrne na tanjir. Uz pana kotu možete da služite brzi voćni džem ili da stavite sveže voće, sa sirupom ili šlagom. Kombinacije su bezbrojne, najvažnije je da će ostaviti poseban utisak na onoga kome ste spremali ovu poslasticu. Ja sam jednom prilikom pravila pana kotu sa mača prahom, pa sam je služila uz nešto što je je ličilo na vrlo tanku orasnicu, ali sa crnim i belim susamom.

 

Inače, pana kota je italijanski slatkiš koji je nastao negde sredinom prošlog veka i to na severu zemlje. Vremenom se njena popularnost proširila, i danas se često služi po restoranima u Americi.

 

Pana kota od borovnica sa kokosovim mlekom

Pana kota od borovnica


Sastojci za 6 komada:

1 kašika želatina u prahu

650ml kokosovog mleka (ili 400ml slatke pavlake +250ml mleka)

50g šećera

1 kašika ekstrakta vanile

Prstohvat soli

1 1/2 kašike praha od dehidriranih borovnica (freeze dried blueberries)

 

Za brzi džem:

Šaka borovnica

2 kašike šećera

 

 

Priprema:

Zagrejte kokosovo mleko ili slatku pavlaku/mleko. Dodajte mu šećer, so, prah od borovnica i ekstrakt vanile.

Dok se mleko greje u maloj činijici stavite želatin u dve kašike hladne vode. Posle 2-3 minuta, kad se želatin bude rastopio, zagrejte ga u mikrotalasnoj rerni na 30 sekunde. Dodajte ga vrućem mleku, koje samo što nije provrilo. Mikserom pomešajte želatin sa mlekom.

Rasporedite dobijenu smesu u šest malih činijica koje se prethodno navlažili, i ostavite pola sata da se prohladi, a zatim činijice stavite u frižider da se krem hladi  3-4 sata.

Pre nego što ćete poslužiti pana kotu, napraviti brzi džem od borovnica. U manjoj šerpici zagrejte borovnice sa šećerom, posle par minuta borovnice će da puste sok i da se sjedine sa šećerom, tada su spremne za služenje.

Izvadite činijicu sa pana kotom, stavite je u sud ispunjen toplom vodom, a posle 15 sekundi boravka u toploj vodi, prevrnite je na tanjir za služenje. Preko pana kote stavite brzi džem od borovnica, i uživajte u zanosnoj kremasto-voćnoj poslastici.

 


Pana kota 4

Continue Reading

Klafuti sa malinama, i priča o Džuliji Čajld

Klafuti sa malinama

Konačno sam dobila baš dobar klafuti (clafoutis). Ranije je bio ili nedovoljno pečen ili nezadovoljavajuće teksture, ovaj je baš potaman. Unutra je divno kremast, custardy što bi se reklo na egleskom jeziku, znači da je kao čvrst krem, a spolja po ivici je hrskav, sad znate o čemu vam priča. I ukus voća. Sa malinama svaki kolač je čudesan.

Ovo je recept Džulije Čajld, u njen originalno idu trešnje, mada ovaj kolač je odličan i sa višnjama i kajsijama. Ja sam iz nekog razloga dodavala iseckane pistaće, potpuno nepotrebno, jer ovaj kolač treba da ostane jednostavan, nema potrebe dodavati još ukusa i teksture. Pospite ga samo šećerom u prahu i to će biti sasvim dovoljno.

Kolač se jede još dok je topao. Ovaj moj je nestao u roku od petnaest minuta.

klafuti sa malinam

 

O Džuliji Čajld

Ukoliko pratite moj blog već ste primetili zastupljenost recepata Džulije Čajld, to je zato što volim francusku kuhinju, i osim toga ona mi se jedan od omiljenih kulinarskih gurua. Ti recepti su:

Goveđi gulaš

Pisaladijer

Torta kraljice od Sabe

Đenovska torta od čokolade i malina

 

Ako živite u Americi onda znate da je ona neka vrsta ikone, ne samo u gastronomskom svetu već generalno u pop kulturi. Intersovanje za nju je obnovljeno poslednjih godina posle izlaska filma Julie & Julia, a i po objavljivanju njene autobiograske knjige Moj život u Francuskoj (My Life in France). Oba dela su izuzetna i preporučujem ih svakom ko se bavi kuvanjem.

Džulija Čajld je ostavila dubok trag u američkoj kulinarskoj tradiciji tako što je prenela znanja i tehnike sofisticirane francuske kuhinje Amerikancima koji su u to vreme, 50 –ih i 60-ih godina prošlog veka, znali samo za procesuiranu, brzu i neukusnu hranu. Ne zna se kako joj je to pošlo za rukom, ali njena prva knjiga Mastering the Art of French Cooking, postala je best seler, što je u to vreme bilo vrlo neuobičajno za kuvare. I dan danas se ova debela knjiga (u međuvremenu je napisala i drugi deo) smatra kulinarskom biblijom. Sa današnje tačke gledišta njeno delo je pozamašno, prepuno informacija, skoro kao enciklopedija, nažalost nema fotografija, samo crteži, i za moj ukus previše komplikovana, kao što je i sama francuska kuhinja.

Kada bih mogla da biram šta da budem u sledećem životu onda bi to sigurno bila Džulija Čajld. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bih, verujte mi, pristala da porastem njenih 188 cm i zauvek se odreknem nošenja visokih štikli: život u Parizu u mom omiljenom periodu (kraj 40-ih i početak 50-ih), kreativan i ekscentričan brak, uživanje u autentičnoj francuskoj kuhinji, uspeh i uticaj na naciju koja do nje nije ni znala šta znači kultura i umetnost kuvanja.

Džulija je rođena u veoma imućnoj porodici iz Kalifornije, što joj je omogućilo školovanje u najprestižnijim školama. Ipak, u svojoj mladosti ona nije pokazivala posebne talente niti se po bilo čemu izdvajala, bila je kako ju je njen muž opisivao prosečna i nefokusirana.

Za vreme Drugog svetskog rata radi u američkoj obaveštajnoj službi, gde u Šri Lanci upoznaje Pola Čajlda, ljubav svog života, koji će joj postati muž i koji će uticati na njena kasnija interesovanja. Bili su sjajan par, živeli su život punim plućima. On boem, umetnički i hedonistički nastrojen, ona praktična, temeljna i posvećana.

Posle rata zbog posla njenog muža odlazi u Pariz da živi što će se pokazati kao prekretnica u njenom životu. Pariz u to vreme, iako osiromašen od rata, i dalje je prepun šarma kome Džulija Čajld neće odoleti. Tamo će voditi skroman život, ali prepun prijatelja i doživljaja, a tu će steći i ogromna saznanja o kuvanju.

Prilikom putovanja u Pariz, oni brodom pristaju na obalu Normandije, gde će u jednom restoranu probati čuveno lokalno jelo Sole meunière. To jelo će ostaviti ogroman utisak na nju, posle će se pola veka kasnije prisećati svakog detalja u svojoj autobiografiji, i to se uzima kao ključni momenat u njenomj kulinarskoj karijeri.

Dok njen muž radi, ona se dosađuje u Parizu, i zato rešava da se upiše u čuvenu školu kuvanja Cordon Blue. Zatim upoznaje Louisette Bertholle i Simone Beck sa kojima će raditi na svom prvom kuvaru Mastering the Art of French Cooking. Kasnije odlazi da živi u Marsej, gde se zaljubljuje u južnofrancusku kuhinju.

Džulija, kako u životu tako i u kuvanju, imala je studiozan i temeljit pristup, a opet sa druge strane umela je tome da doda neposrednost i ono što Amerikaci zovu fun (zabavnost). Njen karakter, impozantna pojava, posvećenost i ljubav prema kuvanju i autentičnost doneće joj ogromu slavu kao autoru brojnih televizijskih emisija o kuvanju u kojima je učestvovala tokom skoro cele druge polovine dvadesetog veka. Interesantno je da joj se slava dogodila u njenim pedesetim.

Mnoge njene emisije su snimljene u njenoj kuhinji, koju je muž Pol specijalno projektovao da odgovara njenoj visini i koja se danas čuva u Smithsonian Muzeju američke istorije u Vašingtonu. Oko njene kuhinje uvek je najveća gužva što samo govori o značaju i popularnosti Džulije Čajld među Amerikancima.

Meni se učinila mala, pogotova za današnje američke standarde. Ipak, bakarne šerpe koje je puno koristila, i ostalo posuđe i pribor bih rado imala u svojoj kuhinji.

U svojim emisijama Džulija Čajld se rado odjavljivala jednom rečenicom sa kojom ću i ja da završim ovaj članak  „Bon Appetit“.

Za kuvar 8 (1 of 1)
Kuhinja Džulije Čajld u Muzeju američke istorije, Smithsonian, Vašington

 

Klafuti sa malinama

Klafuti 4-1


Sastojci:

320g malina

70g  šećera

3 jajeta

Prstohvat soli

1 kašika ekstrakta vanile

65g brašna

300ml mleka

2 kašike otopljenog putera + da namažete sud za pečenje

 

Za posipanje: šećer u prahu

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite sud za pečenje, prečnika oko 25cm.

Umutite mikserom jaja i šećera, pa tome dodajte brašno, mleko, ekstrakt vanile i otopljeni puter. Dobićete retku smesu. Najpre u sud stavite oko 1/3 testa i to pecite 10 minuta. Izvadite testo iz rerne i po njemu rasporedite maline, preko njih prelijte 2/3 testa i stavite da se peče još 45-50 minuta, dok ivica ne porumeni, a u sredini bude mekan, ali ne previše.

Izvadite kolač iz rerne, i ostavite ga oko 10 minuta da se ohladi. Pospite ga šećerom u prahu i služite još dok je topao.

 

Continue Reading

Tart sa jagodama

Francuski tart

U mnoštvu predivnih poslastica koje nam dolaze iz francuske kuhinje ova se izdvaja po svojoj lepoti, kako inače da izgleda kolač u kome je voće glavna dekoracija. Da ne pominjem ukus, znate već i sami da obožavam poslastice sa voćem.

Ovaj kolač može slobodno da se svrsta u kategoriju onih koje je prilično lako prave, a ostavljaju impresivan utisak deserta kojeg je teško pripremiti. Često se viđa u vitrinama poslastičarnica, neretko u mini izdanju. Osim jagoda može da se koristi razno voće, kupine, grožđe, breskve, kajsije, kivi, i kad se lepo arnažira izgleda prelepo. Preko voća se stavlja želatin ili džem od kajsija ili crvenih ribizli, koji ima puno pektina, što daje voću lepu glazuru.

Pored voća tu su kora i krem. Kora je  tipična za francuske slatke tartove, pâte sablée, a što se krema tiče gotovo se uvek koristi poslastičarski krem, baš sam o njemu pisala u prethodnom postu.

Tart sa jagodama

Sinoć sam bila na sjajnom koncertu, veče balkanske muzike u Baltimoru. Svirala su dva benda, jedan lokalni koji je uglavnom svirao rumunsku muziku, a drugi bend je bio Slavic Soul Party iz Bruklina. Ovaj poslednji, daleko poznatiji, je svirao muziku sa juga Srbije, cigansku sa mnogo upliva džeza, neki neobičan hibrid, divlji i zavodljiv ritam koji vas tera da non-stop igrate. I da, palo je kolce usred Baltimora, iako nas je tek nekoliko bilo iz Srbije. Bilo je neobično videti Amerikance, raznih rasa, i vrlo različitih godina, kako đuskaju uz našu muziku, to su isti pokreti koje viđate na našim veseljima, samo što su bili više funky. Tu je bilo par starijih parova koji se nisu zaustavljali celu noć, bili su glavni na podijumu za ples. U Americi na ovakvim događajima ćete videti ljude raznih dobi, uopšte nije zastupljena samo mlada publika kao kod nas, i to je super. Gledajući ih kako plešu, kako ih nosi neverovatna energija, shvatam kako dobra muzika, kao uostalom bilo koja umetnost, ima univerzalni jezik, kako nadahnjuje, bez obzira iz kog dela sveta došla, i to što je ne poznajte uopšte nije problem da uživate u njoj.

Trubači, kao i glavni bubnjar, koji je verovatno frontmen grupe, su bili sjajni, svi odreda, ali meni je srce ukrao harmonikaš (šta ću kad sam slaba na taj instrument, uključujući frulu), bila sam ubeđena da je naš čovek, u stvari je Amerikanac, kao i cela postava u bendu.

I tako, bila sam u kolu drugi put u roku od mesec dana, prvi put je bilo na srpskom festivalu u Potomaku, nedaleko od Vašingtona… i šta da vam kažem, I liked it!

 

 

Tart sa jagodama

Tart sa jagodama


Sastojci

za krem:

100g šećera

30g gustina

Prstohvat soli

4 žumanca

475ml mleka

35g putera

1 kašika ekstrakta vanile

 

za koru:

160g brašna

3 kašike šećera

1/2 kašičice soli

115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće

4 kašike veoma hladne vode

 

Oko 1/2 kg jagoda ili nekog drugog voća iseckanog na deblje listove

 

za glazuru: 1/2 kašika želatina ili 2 kašike džema od kajsija ili crvenih ribizla

 

Priprema krema:

Najpre pripremite krem, i to par sati pre, da bi se dovoljno ohladio i stegao. Priprema poslastičarskog krema je opisana u ovom postu.

 

Priprema kore:

U multipraktiku ili ručno najpre promešajte brašno, šećer i so sa hladnim puterom, potrebno vam je par obrtaja. Zatim postepeno dodavajte hladnu vodu, i posle par obrtaja, kad se stvori donekle ujednačena smesa, zaustavite multipraktik. Skupite testo i od njega napravite disk, uvijte ga u plastičnu foliju i  zatim ga prebacite u frižider da odstoji bar pola sata.

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Pripremite pleh za pečenje tarta, kome se pomera dno, prečnika 28cm.

Izvadite testo iz frižidera, i oklagijom ga razvucite na radnoj površini koju ste posuli sa malo brašna, ili ga razvlačite na papiru za pečenje. Razvučeno teso prenesite oklagijom ili papirom za pečenje na pleh, rasporedite ga uz ivicu. Inače testo treba da prelazi preko ivice, nemojte da ga vučete, odstranite višak tako što ćete preći oklagijom preko pleha. Preko testa stavite aluminijumsku foliju, a na nju oko 1/2 pasulja (dobro ga rasporedite uz ivicu), da bi testo sačuvalo oblik tokom pečenja. Pecite ga tako 10 minuta, a zatim izvadite pasulj i foliju i viljuškom testo izbockajte na nekoliko mesta. Vratite ga u rernu da se peče još oko 10 minuta, kad ivice počnu da tamne izvadite ga iz rerne.

Ostavite koru da se potpuno ohladi.

Priprema glazure:

1/2 kašike želatina u prahu stavite u 4 kašike hladne vode. Posle 10 minuta zagrejte sve na pari ili u mikrotalasnoj, dok smesa ne postane potpuno tečna. Kad se malo prohladi kuhinjskom četkicom premažite voće na tartu.

Ukoliko koristite džem od kajsije ili ribizle zagrejte ga sa 1 kašikom vode, pa time premažite voće.

Slaganje tarta:

U ohlađenu koru rasporedite poslastičarski krem. Ako je suviše gust, sačekajte da se malo zagreje. Preko njega ređajte iseckane jagode u vidu koncentričnih krugova. Na kraju stavite glazuru preko voća. Kad se glazura stvrdnula tart izvadite iz pleha i služite ga.

 


Tart sa jagodama

Continue Reading

Ekleri za tea party

ekleri i princes krofne

Kad smo pravile planove u vezi rođendanske žurke, obe smo se složile, moja ćerka i ja, da će ekleri biti odličan izbor za njen tea party, pored makaronsa i čajnih sendviča. Ideju smo dobile još dok smo gledale The Great British Baking Show, jednu od najboljih kulinarskih serija. U poslednjoj sezoni jedan od zadataka je bio da takmičari naprave eklere, čuvenu francusku poslasticu. Tu sam pokupila par saveta, a i stekla sam utisak da su odlični za dekoraciju, pogotovu onu veselu, male damice će biti oduševljene.

Kad smo osmislili meni, krenuli smo u pripremu dekoracije. Pala mi je na pamet ideja da devojčicama napravim damske šeširiće, što mi je puno vremena uzelo, ipak toliko su bili slatki da je vredelo. Ali ni to nije bilo dovoljno, nego smo rešili da napravimo nešto kao selfie station, i za to se pobrinuo moj muž, sam ga je napravio.

Dekoracija za dečiju žurku

Ovo je bio prvi put da moja ćerka sama slavi rođendan, pre toga su uvek bili zajednički rođendani sa bratom. Planirali smo da malo “smanjimo doživljaj” sa rođendanskim žurkama, uvek se puno naradimo oko njih, ali na kraju nismo mogli da se kontrolišemo, činjenica je da muž i ja mnogo volimo da organizujemo žurke. Iako dosta vremena i truda uložimo, mi jednostavno uživamo u takvim projektima. Obaška što volimo da vidimo zadovoljna i srećna lica naših gostiju.

Tea party 25-1

selfie station

Verovatno ću ove eklere uskoro ponovo praviti, pošto nisam baš zadovoljna kako su vizuelno ispali, plus nisam imala vremena da ih pažljivije fotografišem, sve je bilo u trku, ali što se tiče ukusa i teksture fenomenalno su ispali i zato moraju da se nađu na blogu. U suštini uopšte nisu teški za pravljenje, isto se prave kao princes krofne, jedino što su izduženog oblika i imaju glazuru, sve ostalo je isto. Naravno da nisam izdržala da ne napravim omiljeni kolač mog detinjstva, kad već pravim eklere.

Pravila sam ja ranije princes krofne koristeći ovaj recept, ali ovaj put sam koristila drugačiji recept za testo, mislim da mu mleko i puter ipak daju na lepšem ukusu, i poslastičarski krem sam prvi put pravila po jednom novom receptu, potpuno drugačijem, i mogu da vam kažem da je to najlepši krem koji sam u životu napravila. Prvom prilikom ću ga ponovo praviti i već znam koja će to poslastica biti.

Pošto je žurka bila za decu onda sam pravila manje eklere, čak ih nisam ni sekla, nego sam ih punila kremom, jer sam se plašila da će se deci razlivati kolač. Takođe, otvor na pipku dresir kese je bio previše uzak, sledeći put ću koristiti veći, mislim da je najbolje da bude prečnika između 1 1/2 i 2cm.

Iste ove sastojke možete da koristite za pravljenje princes krofni, možete čak da im stavite čokoladnu glazuru. Umesto poslastičarskog krema probajte jedan drugi popularni krem koji se stavlja u eklere a to je krem od limuna (Lemon curd).

ekleri i princes krofne

Kad je žurka bila pri kraju, a bila je vrlo intezivna, bilo je osamnaest devojčica, jedna mama je došlo da pokupi svoju ćerku koja ide u školu sa mojom ćerkom. I dok se zahvaljivala morala je da mi ponovo pomene kako je veoma srećna što je upoznala srpsku kulturu na ovom događaju u školi, i kako joj se mnogo sviđa pesma na srpskom koju je moja ćerka pevala tom prilikom (ta pesma je bila, verovali ili ne, ogroman hit) i onda je rekla svojoj ćerki, Hajde, kaži teti hvala na srpskom. Dete već vidno umorno jedva gleda i ne zna šta da kaže. Hvala, tako se kaže, rekoh. Hvala, ponovi dete, i ode kući.

kolači za dečiju žurku

Ekleri

ekleri


Sastojci za testo (pâte à choux):

125ml vode

125ml mleka

2 kašike šećera

Prstohvat soli

115g putera

130g brašna

4 jaja

 

Sastojci za poslastičarski krem (crème pâtissière):

100g šećera

30g gustina

Prstohvat soli

4 žumanca

475ml mleka

35g putera

1 kašika ekstrakta vanile

 

Sastojci za glazuru:

225g gorko-slatke čokolade

175ml slatke pavlake

 

Sastojci za dekoraciju:

Iseckani prepečeni bademi, lešnici i pistaći.

Razno bobičasto voće – maline, borovnice i kupine.

Razne ukrasne perlice.

 

Priprema krema:

Najpre pripremite poslastičarski krem, najbolje dan unapred. U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli.

U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte kašiku ekstrakta vanile. Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da prenoći.

Pored fenomenalnog ukusa i odlične gustine, prednost ovog metoda pravljenja krema je taj što uopšte nema gromuljica.

Priprema testa:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva tanka pleha. Stavite na njih papir za pečenje, ispod možete da iscrtate dimenzije eklera, biće vam posle lakše da istiskujete testo. Dužina eklera neka bude 10-15 cm. Pripremite dresir kesu sa kružnim ili zvezdastim pipkom, prečnika 1 1/2cm -2cm.

U šerpi srednje veličine zagrejte vodu i mleko. Dodajte tome šećer, so i puter. Kada tečnost počne da vri u to dodajte brašno, i mešajte sve žicom, dok se kuva na srednje jakoj vatri, oko 1 minut. Sklonite smesu sa vatre i ostavite je 5 minuta da se prohladi.

Za to vreme razbijte sva jaja i stavite ih u jednu posudu. Postepeno ih dodavajte smesi sa brašnom energično mešajući sve varjačom. Malo će da potraje dok ne dobijete dobro umućenu smesu, verovatno će vas u nekom trenutku zaboleti ruka od mešanja. SMesa trab da bude ujednačena i elastična.

Testo stavite u dresir kesu i istiskujte ga na pleh, ostavite razmak jer će testo narasti.

Pecite testo na srednjoj rešetki 15 minuta na 200C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite 10-15 minuta dok lepo ne porumeni. Nemojte da otvarate rernu u prvih 15 minuta pečenja, kad testo narasta. Važno je da se testo dobro ispeče, jer suprotno neće biti dovoljno hrskavo i neće moći da dobro drži krem.

Kad se testo ispeklo, odmah ga izbušite na jednom mestu, da vlaga iznutra može da izađe. Prebacite pecivo na rešetku za hlađenje.

Priprema čokoladne glazure i dekoracija:

Zagrejte dupli sud ili stavite posudu, najbolje vatrostalnu staklenu, na šerpu u kojoj se nalazi voda. Tu zagrejte čokoladu do topljenja i onda dodajte slatku pavlaku. Sve dobro promešajte. Ostavite posudu da se greje na pari dok umačete eklere u ganaš.

Možete najpre da isečete pecivo na pola zatim da ga filujete, ili da ga punite uz pomoć dresir kese i izduženog tankog pipka. Ako ne sečete pecivo onda ga probušite na tri mesta po gornjoj površini, sa strane i u sredinu, i onda punite svaki deo, da bi bili sigurni da će ekler biti ravnomerno ispunjen kremom. Posle ćete te rupe zatvorite čokoladnom glazurom.

Još dok je čokoladna glazura topla pospite ekler raznom dekoracijom. Sačekajte da se glazura stvrdne a onda služite eklere .

 

Continue Reading

Čokoladna torta sa kremom od putera od kikirikija

Torta-sa-kremom-od-putera-od-kikirikija

Ova torta je jedan od mojih zajedničkih projekata sa decom. Ako je pored moje dece uspela da dobije pristojan izgled, a i ukus joj je bio sasvim zadovoljavajuć, onda nju može svako da napravi. Zaista, to je jedna veoma jednostavna i zahvalna torta za pravljenje.

Torta-sa-kremom-od-putera-od-kikirikija

Pravili smo je pred kraj zime, bio je to najhladniji dan u godini, čak je i sneg pao, pa taj dan deca nisu išla u školu. Trebalo ih je zabaviti nečim, pa smo rešili da napravimo video u kome prave tortu. Da vam ne opisujem koliko je tu bilo posla. Inače moja deca su fascinirina you tube-om, to je ta generacija koja jedva čeka da se pojavi na istom, nema kod njih stidljivosti, tako da sam morala da im ispunim i tu želju. Ovih dana konačno sam uspela da sredim video, i deca su bila veoma zadovoljna kako je ispao, jedino su se žalila na to kako im čudno zvuče glasovi, rekla sam im da je to normalno.

Za razliku od starijih generacija koja često u društvenim mrežama vide nešto negativno, ja se fokusiram na dobre stvari, jer i njih ima taman toliko koliko i negativnih. Recimo taj isti you tube, znati li vi koliko sam ja stvari naučila zahvaljujući njemu, o slušanju i otkrivanju sjajne muzike da ne pričam. Zahvajujući njemu ja sam naučila svoju decu da plivaju, tu su upoznali puno stvari iz matematike, istorije, geografije, dobili lekcije iz stranog jezika, i dan danas kad jedu spanać gledaju našeg Popaja… moj muž ponekad popravlja stvari po kući zahvaljujući you tube-u, a ja sam čula da je jedna samohrana majka iz Amerike sama sagradila kuću zahvaljujući tutorijalima sa you tube-a. Mislim, sami odlučujete da li ćete potrošiti vreme na gluposti ili ćete iskoristiti društvene mreže da naučite nešto pametno i korisno, ili ćete jednostavno da uživate u raznoraznim kreativnim sadržajima.

Making cake 6-1

Što se tiče torte mi smo bili veoma zadovoljni rezultatom, s obzirom kako smo je pravili. Krem od putera od kikirikija je apsolutno fantastičan, kad ga probate nema zaustavljanja. Eto, to je još jedan način da koristite puter od kikirikija. Zato što je tako bogat birala sam kore bez masti, odlučila sam se za običan patišpanj iliti sponge cake, a da ne bi bio suv natopila sam ga sokom od pomorandže, što se pokazalo kao odličan izbor. Kore su sa kakaom jer se čokolada izuzetno dobro slaže sa puterom od kikirikija.

Takođe, krem od putera od kikirikija možete da koristite za pravljenje kapkejkova. Ovde pogledajte kako da napravite čokoladni biskvit. Ili, ako hoćete da napravite tortu sa nešto bogatijim korama, da više podseća na one američke, onda koristite ovaj recept.

Torta sa kremom od putera od kikirikija 6-1

 

Čokoladna torta sa kremom od putera od kikirikija

Torta sa kremom od putera od kikirikija 3-1


Sastojci za kore:

85g brašna

40g kakao praha

6 jaja, na sobnoj temperaturi

6 kašika šećera

1 kašika ekstrakta vanile

6 kašika soka od pomorandže

Za krem:

225g putera, na sobnoj temperaturi

250g putera od kikirikija (vidite recept kako se pravi)

250g šećera u prahu

2-3 kašike mleka

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh, prečnika oko 20cm, podmažite ga ili obložite papirom za pečenje.

Najpre prosejte brašno i kakao prah, i to nekoliko puta.

U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno dodavajte šećer. Posle desetak minuta trebalo bi da dobijete utrostručenu smesu. U jaja umešajte ekstrakt vanile i smesu sa brašnom i kakao prahom, ali spatulom ili varjačom, ne mikserom. Nemojte da premešate smesu. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pleh i pecite u predhodno zagrejanoj reni 25-30 minuta.

Kad je kora ispečena, izvadite je iz pleha i čekajte da se potpuno ohladi. Ohlađenu je isecite na dva jednaka dela.

Krem ćete napravite tako što ćete mikserom mešati puter i puter od kikirikija, na kraju dodajte šećer u prahu, i par kašika mleka, zavisi koliko je krem gust.

Slažite tortu tako što ćete pravo staviti koru, pospite je polovinom soka od pomorandže, pa onda stavite polovinu fila, onda drugu koru, i nju natopite preostalim sokom, i na kraju rasporedite krem. Pospite vrh torte sa  grubo iseckanim prepečenim kikirikijem.


Continue Reading

Mus od limuna (Lemon Curd Mousse)

Mus od limuna

Krem od limuna (Lemon curd) je nešto što će vaši prijatelji Britanci vrlo često izneti na kraju večere kao dodatak tradicionalnim kolačima iz njihove domovine. Ovaj krem je deo njihove nacionalne kuhinje, i vrlo su ponosni na njega. Ne znam šta da mislim o njihovom božićnom pudingu (u pitanju je kolač a ne naš puding) uz koji se često služi, ali ovaj krem im je odličan. Zapravo toliko je ukusan da ćete poželeti da ga samog jedete. Jeste da je kaloričan ali je zato pun vitamina C i proteina.

Inače lemon curd iliti krem od limuna možete da koristite u razne svrhe:

  • kao prilog umesto džema za razne slatke hlebove i peciva (skonsi, pound cake, vafli, palačinke)
  • kao fil u tartovima i slatkim pitama (Lemon-meringue pie)
  • kao fil za lemon bars, odličan kolač sa limunom
  • kao nadev na puslicama ili Pavlova torti, ili na čizkejku
  • kao dodatak sladoledu, mislim na onaj od vanile, ili recimo domaćoj rikoti
  • kao krem sa svežim voćem
  • kao fil za torte
  • i za pravljenje musa čiji recept sledi.

mus

E, samo što sam ja sad išla korak dalje pa sam u ovaj odličan Ajnin recept dodala i malo korice i soka od limete, što je dovelo ukus ovog krema na jedan novi nivo. Limeta sve osvežava, ukus je počeo da nalikuje onom od Pite od limete.

I nisam se zaustavila na tome, nego sam krem pomešala sa umućenom slatkom pavlakom tj. šlagom i dobila predivan mus. Kao što vidite poslastica se lako pravi, jedino što traži vreme za hlađenje u frižideru. Mislim i da je odličan izbor za tople dane jer veoma osvežava. Servirajte ga u manjim čašama jer je mus prilično jak i zasitan. Pored malina dodajte mu razno drugo bobučasto voće.

Mus od limuna

mus u čaš


Sastojci za krem od limuna:

3 limuna

1 limeta, opciono

120g šećera

4 krupna jaja

115g putera

Prstohvat soli

Priprema:

Najpre izrendajte koru sa 3 limuna i 1/2 limete. U tu svrhu koristite organsko voće ili ga dobro operite i potopite u vodi. Koru možete da rendate na više načina:

  • Možete da je skinete pilerom iliti ljuštilicom, ali gledajte da ne zahvatite puno belog sloja, pa je sa šećerom usitnite u multipraktiku.
  • Postoji i alatka, zester, kojom se više reže po kori limuna, pa dobijene froncle od kore možete naknadno nožem da iseckate.
  • Ili, koristite nešto što se ovde zove microplane, izdužena rendalica za koru citrusnog voća koja je vrlo oštra. Skoro sam je nabavila i uverila sam se u njenu korisnost.

 

Zatim iscedite sok od sva tri limuna i limete, tako da dobijte oko 120ml soka. Procedite ga na kraju u cediljci zbog nepotrebne pulpe.

Možete sve sastojke za krem (iseckana korica, sok, jaja, šećer, puter) da najpre promešate u multipraktiku kao što Ajna radi pa da sve to zagrejete u šerpici, oko 10 minuta na slaboj vatri uz stalno mešanje, dok se krem ne zgusne.

Ili sastojke kuvajte u duplom sudu, voda u donjem sudu ne sme da dodiruje gornji, i tu kuvajte sve sastojke uz stalno mešanje žicom dok se krem ne zgusne.

Ako vam smetaju komadići korice, možete krem procediti cediljkom. Ohladite krem i onda ga stavite u frižider na nekoliko sati.


Mus u ča


Priprema musa od limuna:

250g slatke pavlake

3-2 kašike šećera

U hladnoj posudi mikserom mutite slatku pavlaku i šećer dok ne dobijete čvrst šlag.

Šlag pomešajte sa hladnim kremom od limuna. Dresirom vrećicom ga istisnite u čaše u kojima ćete ih služiti.

Za dekoraciju: sveže maline i listići nane


desert u čaši

Continue Reading

Kolačići od putera od kikirikija

Kolačići od putera od kikirikija

Ništa tako ne podseća na američku kuhinju kao ukus putera od kikirikija. Zato kolačići sa ovim puterom nisu retkost, zapravo masovno se prave. Ipak, ja vam ovog puta ne predstavljam one vrlo tipične, već kolačiće od putera koji su pufnastiji, imaju manje sastojaka, spolja su hrskavi a unutra kremasti, zdraviji su i meni se više dopadaju.

Nemoj da vas zavara njihov skroman izgled, to su vrlo jednostavni kolači, nemojte trošiti vreme na njihovo oblikovanje, doduše možete dobiti ujednačeniji izgled ukoliko koristite za njihovo oblikovanje drugačiju kašiku za sladoled od moje.

I da, ovi kolačići su idealni za kuhinjske projekte sa decom, vrlo se jednostavno prave, a verujte mi deca će ih obožavati. Pripremila sam vam i video da vidite kako se prave.

Na blogu postoji još jedan recept za slične kolačiće, ali sa puterom od badema. Pronađite ga ovde.

 

Moj sedmogodišnji sin me je skoro obavestio da u školi obrađuju biografije poznatih ljudi, i da će uskoro imati prezentaciju o njima, on je izabrao Džordža Vašingtona Karvera. Kaže mora za prezentaciju da se obuče tako da podseća na njega, ali ne sme ništa da se kupuje, moramo da budemo kreativni. I već smo počeli da zamišljamo belu periku na glavi mog sina, kad on reče, ali u pitanju je drugi Džordž Vašington, Karver! Ko je sad pa taj? Sad ću da pogledam na internetu… jao, šta sad da radim, kako da dete napravim da liči na njega, a da budem kreativna. Moram da priznam da mi je svašta padalo na pamet. Pipremiću mu vrećicu sa kikirikijem u mahuni, to je bar jednostavno, a muža ću poslati u Marshalls da mu kupi neko jeftino odelo sa košuljom i kravatom. Zamišljamo ga u tome i krišom se smeškamo.

Sad se vi pitate zašto vam pričam sve ovo, pa zato što zaista postoji velika veza između Džordža Vašingtona Karvera i kikirija, možda čak i sa kolačima od kikirija. Iako mnogi ljudi u Americi pogrešno veruju da je on izumeo puter od kikirikija, Karver je bitan zato što je prvi upoznao farmere sa Juga o korisnosti uzgajanja kikirija, do tada je pamuk apsolutno dominirao njihovim plantažama, i tokom cele svoje karijere popularisao ovu kulturu, pokušavao je da nađe što više načina za njegovu primenu, pa je čak skupljao i objavljivao recepte sa kikirikijem. Kao što je Dositej Obradović upoznavao Srbe sa krompirom, tako je Karver pokušavao da ubedi Amerikance da uzgajaju kikiriki, jer njegova biljka kao i ostale mahunarke obogaćuje zemljište, ljudi su manje zavisni od prinosa pamuka, pa čak mogu na kikirkiju da više zarade.

Možda vama to ne izgleda kao posebno bitno dostignuće, ali morate da imate na umu vreme kada je on živeo i društvene okolonosti. Rođen je kao rob u drugoj polovini devetnaestig veka, zatim odgajan od svojih nekadašnjih vlasnika, i pored prepreka zbog njegove boje kože uspeo je da završi fakultet, pa i da magistrira. Posvetio se nauci, posebno botanici, i uspeo je da dođe do mnogobrojnih otkrića. Za života je doživeo veliku popularnost, američki presednici i uspešni privrednici su se družili sa njime, on je bio simbol toga da i crni ljudi mogu da nađu svoje mesto i budu uspešni u američkom društvu.

Danas je kikiriki neverovatno popularan u Americi, posebno puter od kikirkija, na šta se utroši polovina njegove ukupne proizvodnje.

 

Kolačići od putera od kikirikija

Kolačići od putera od kikirikija

 


Sastojci za 22- 24 komada:

400g domaćeg ili kupovnog putera od kikirikija (pogledajte ovde kako se pravi)

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

200g smeđeg šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

 

Krupna so, opciono

 

Priprema:

Stavite papir za pečenje preko dva tanka pleha.

Mikserom umutite jaja sa šećerom dok se smesa ne udvostruči. Dodajte ekstrat vanile i puter od kikirikija i sve to mešajte varjačom. Kad ste dobili ujednačenu smesu, kašikom za sladoled zahvatajte smesu i onda je polažite na pleh. Pravite razmak između jer će kolačići da narastu tokom pečenja. Na kraju ih pospite krupnom solju. Zatim pleh stavite u zamrzivač na 15 minuta.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pecite kolačiće 10-12 minuta, dok ne počne da im ivica tamni. Iako su još vrlo mekani izvadite ih iz rerne i ostavite ih u plehu desetak minuta, dok se ne stegnu, prebacite ih na žicu da se ohlade, a zatim ih služite.


Kolačići od putera od kikirikija

Continue Reading

Kolač sa suvim brusnicama, integralnim i lanenim brašnom (Coffee Cake)

Kolač sa suvim brusnicama

U američkoj kuhinji postoji nešto što se zove coffee cake. U pitanju je kolač koji se jede uz kafu ili čaj, jer je po pravilu suv. Ima dodatke kao što su voće, začini i obavezni hrskavi posip. Varijacije ovog kolača su mnogobrojne. Njihov najčešći oblik je u vidu kruga, celog ili sa rupom u središtu, mada mogu da budu i u obliku vekne. Mogu dugo da traju zato ćete ove kolače često videti u vitrinama coffee shopova. Često se jedu za doručak.

Smatra se da su coffee cakes u Ameriku doneli imigranti iz Holandije i Nemačke, kod nas u Evropi postoji duga tradicija ovakvih kolača.

Ovaj coffee cake napravljen od različitog brašna koji mu daje bogat ukus, sa gornjim slojem slatko-kiselih suvih brusnica natopljenih u jabukovom soku, pa posut posipom sa orasima, je zaista originalan kolač i neobično je dobar.

Kolač sa suvim brusnicama

 

Kolač sa suvim brusnicama, integralnim i lanenim brašnom

Kolac od suvih brusnica 6 (1 of 1)

Ovaj recept je preuzet iz jednog časopisa, međutim ja sam ga toliko izmenila da vrlo malo podseća na originalnu verziju. Ipak, glavna ideja je tu. Kod mene je sve u ekcesu, pre svega brusnice koje su vrlo zanimljivo voće, posebno u kolačima.

Jedan odličan, na prvi pogled sličan kolač sa svežim brusnicama, pronađite ovde.


Sastojci:

350g suvih brusnica

250ml soka od jabuke

200g smeđeg šećera

1 štap cimeta

 

260g brašna

70g integralnog brašna

60g brašna od lana

100g mlevenih oraha ili pikana

2 kašičice praška za pecivo

Prstohvat soli

1 kašičica cimeta

 

100g šećera

200g putera, na sobnoj temperaturi

4 jajeta

2 kašičice ekstrakta vanile

280ml jogurta

 

Za posip:

100g brašna

50g krupno iseckanih oraha i pikana

70g smeđeg šećera

1 kašičica cimeta u prahu

40g putera

 

Priprema:

Najpre prepecite orahe ili pikane, 100g sameljite, 50g krupno iseckajte.

U šerpici kuvajte suve brusnice u jabukovom soku sa šećerom i štapom cimeta, oko 15 minuta, dok ne ispari tečnost, zatim odbacite štap cimeta i sačekajte da se smesa prohladi.

Napravite posip tako što ćete prstima umešati hladni na kockice isečen puter sa brašnom, pikanima ili orasima, cimetom u prahom i šećerom

Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite kružni pleh prečnika 25cm, nauljite ga i pospite brašnom.

U jednoj posudi pomešajte belo i integralno pšenično brašno, mleveno laneno seme, mlevene orahe ili pikane, prašak za pecivo, cimet i malo soli.

U drugoj posudi mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad ste dobili kremastu smesu dodajte jaja, komad po komad. Spatulom ili varjačom umešajte jogurt, ekstrakt vanile i smesu sa brašnom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Preko te smese jednako rasporedite natopljene brusnice, ali ne do samog pleha, ostavite oko 2cm bez brusnica, i preko njih stavite posip.

Pecite kolač oko 80 minuta na srednjoj rešetki dok korica ne dobije zlatno braon boju. Izvadite kolač iz rerne, i posle 15 minuta izvadite ga iz pleha. Služite ga kad se potpuno ohladi.

 


Kolač sa suvim brusnicama

 

Continue Reading

Jednostavna čokoladna torta sa lešnicima

Ganaš

Kad budete probali ovu tortu, zajedno sa jagodama i sladoledom od vanile, vaša čula će doživeti jedno posve nadrealno iskustvo, kojeg ćete se zauvek sećati. Iako skromnog izgleda, sa malo truda možete da je napravite dovoljno raskošnom i takvu izneti pred goste. To je jedna prilično neambiciozna torta, vrlo se jednostavno pravi. Njena ambicioznija verzija je Čokoladna mus torta sa tri sloja, ova torta je zapravo njen prvi, donji sloj. Ipak, ovaj put sam u nju stavila veću količinu sastojaka, i “ojačala” sam je mlevenim lešnicima.

Čokoladna torta

Ono što mora da zapamtite je to da se ova torta služi topla, tada se ukus čokolade najbolje oseća, a nje ima neobično puno u ovoj torti, inače kad se ohladi njena magija nestaje, postaje jedna prosečna torta. Kasnije možete komade torti zagrevati u mikrotalasnoj rerni.

Čokoladna torta sa lešnicima


Sastojci:

450g gorke kvalitetne čokolade (60% kakaa)

150g putera

2 kašike šećera

1 kašičica Nes kafe

100g mlevenih lešnika

1/2 kašičice soli

3 žumanca, na sobnoj temperaturi

3 belanca, na sobnoj temperaturi

1 kašika ekstrakta vanile

 

Za ganaš fil:

100g čokolade

60ml slatke pavlake

2 kašike šećera

 

Za služenje:

Sveže iseckane jagode

Sladoled od vanile

 

Kružni pleh sa ivicom koja se pomera, prečnika 25cm.

 

Priprema:

Pre nego što počnete sa pravljenjem torte sameljite lešnike, koje ste predhodno ispekli u rerni, i uklonili im tamnu opnu (pecite lešnike na 175C oko 7 minuta).

Zagrejte rernu na 190C (375F). Obložite pleh papirom za pečenje.

Zagrejte dupli sud, ili vatrostalnu posuda stavite u šerpu koju ste ispunili sa dva prsta vode, koja ne dodiruje gornji sud. Zagrejte vodu na srednje jakoj temperaturi i u njoj istopite čokoladu i puter, umutite šećer i ekstrakt vanile. Za to vreme mikserom umutite sneg od belanaca. Kad ste dobili istopljenu i ujednačenu smesu sa čokoladom sklonite je sa šporeta. U nju umutite mlevene lešnike, Nes kafu, so i tri žumanca, i na kraju dodajte sneg od belanaca iz nekoliko puta. Za mešanje koristite spatulu. Smesu ravnomerno rasporedite po plehu i stavite da se peče na srednjoj rešetki tačno 15 minuta. Zatim ugasite vatru, malo otvorite rernu, i neka tu ostane oko 20 minuta.

Pošto ste izvadili tortu iz rerne, sačekajte još 30 minuta da torta odstoji u plehu, ona će se u međuvremenu skupiti. Zatim uklonite papir za pečenje, i stavite je na tanjir za služenje. U međuvremenu napravite ganaš tako što ćete zagrejati slatku pavlaku i u nju staviti čokoladu i šećer. Poklopite posudu i sačekajte da se čokolada istopi. Na kraju promešajte sadržaj i ganaš rasporedite po gornjoj ivici.

Služite tortu koja je još uvek topla, uz iseckane jagode i sladoled od vanile.


 

 

Čokoladna torta

Continue Reading
1 2 3 9