Sigurno ste i sami primetili, sa prvim hladnijim danima želja i motivacija za pravljenjem kolačića i sličnih đakonija počinje naglo da raste. Uzroci mogu da budu razni, nekad je to jednostavno potreba da se radom rerne zagreje dom.
Nikada nisam mislila da su kolačići moj forte, ne pravim ih često, ali moram da se pohvalim da svaki put dobijem ne mali broj komplimenata za njihov kvalitet. A kolačići se dosta jednostavno prave, i ono što je najinteresantnije, stalno možete da menjate njihove sastojke, bilo da je u pitanju brašno, koštunjavo ili suvo voće, začini ili neki drugi dodaci.
U ovim kolačićima lešnik baš lepo dolazi do izražaja. Meni je to inače omiljeno koštunjavo voće. Obavezno ga prepecite. Ukoliko želite hrskavije kolače ostavite ih duže da se peku u rerni. Pazite da ne pokupe vlagu, to se meni desilo, zato ih čuvajte u dobro zatvorenoj kutiji. Pošto sam imala u kući potpuno gorku čokoladu, nju sam i stavila, i meni se ona baš svidela u kombinaciji sa slatkim suvim voćem.
Master recept za kolačiće sa komadićima čokolade možete da pogledate ovde.
Kolačići od lešnika sa čokoladom, suvim višnjama i kajsijama
70g gorke ili poluslatke čokolade, iseckane na komadiće
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, mleveni i iseckani lešnik, mlevene ovsene pahuljice, so, prašak za pecivo i soda bikarbonu.
U drugoj posudi mikserom mutite šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. Njoj dodajte jedno po jedno jaje i ekstrakt vanile. Na kraju umešajte smesu sa brašnom, pa tome dodajte iseckano suvo voće i čokaladu.
Kašikom za sladoled izvlačite smesu i stavljajte je na obloženi pleh. Napravite prostor između, jer će kolačići da se rašire tokom pečenja.
Pecite kolačiće 16-18 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju tamniju boju. Kad su ispečeni ostavite ih u plehu nekoliko minuta, a zatim ih stavite na rešetku da se ohlade. Svaki pleh sa kolačićima pecite odvojeno.
Čuvajte ih u dobro zatvorenoj posudi, jer mogu da pokupe vlagu.
Banana foster, iliti karamelizovane i flambirane banane sa sladoledom. je popularna američka poslastica nastala u Nju Orleansu. Ovako pripremljene banane mogu da se jedu samostalno, ali najbolje je da se serviraju uz slatki čokoladni hleb, ili belgijske vafle, američke ili čak domaće palačinke.
Ako ste voleli Banana split kao mali, sigurno će vam se svideti i ovaj desert. Sve se lako pravi jedino obratite pažnju na dve stvari. Kada kuvate zajedno puter i šećer, šećer mora da se rastvori, a ne rastopi u puteru. Ako u puteru ima veoma malo vode, onda ćete dobiti zrnastu teksturu, a to vam ne treba, u tom slučaju dodajte malo vode da se šećer rastvori. Pre neko veče sam gledala novu sezonu emisije The Great British Bake Off, i praveći neki tradicionalan holandski kolač filovan karamelom svi takmičari odreda su dobili tu zrnastu teksturu, i niko im nije objasnio zašto se to dogodilo. Druga stvar je flambiranje. Obratite pažnju na plamen, gledajte da napravite dovoljnu distancu od tiganja, mada može i bez flambiranje, dodajte rum bananama na slabijoj vatri.
Pre neki dan sam se vozila sa decom u uberu. Vozač je bio mladić. U početku smo ćaskali o užasnom letnjem vremenu u Baltimoru, vrućem i vlažnom. Rekao mi je da jedva čeka da se preseli u Atlantu za koji dan, krene sa školom i novim životom. Tamo je iznajmljivanje stanova znatno jeftinije i bolja je ekonomija nego ovde. Iz Njujorka je, ali u Baltimoru živi već tri godine, i uopšte ga ne voli. Pa nije baš tako loše u Baltimoru, kažem mu je, a on mi odgovara, Lejdi, ti živiš u lepom kraju, a ja živim upravo ovde, i kao što vidiš, to je ništa drugo do geto. Ah, sad te razumem, dobro je što se seliš u Atlantu.
Onda nastavljamo da ćaskamo o početku škole. Žali se kako je potrošio puno para na školske uniforme i pribor za svoju mlađu braću. Bogami i mi smo, ne znam samo koliko novih pari cipela i patika smo nedavno kupili, uključujući nove baletanke i kopačke, plus uniforme, izgleda moja deca su baš porasla ovog leta. Znači, ti brineš o svojoj braći kao da si im roditelj, direktna sam ja. Da, ja nisam njihov zakonski roditelj, ali u stvari jesam njihov roditelj pošto jedini brinem o njima. Mnogo mi teško pada što moram stalno da ih teram da uče i da se lepo ponašaju, stalno im nešto zvocam, sam sam sebi dosadio.
Znaš, ljudi kažu, kod roditeljstva najvažnija je ljubav, ljubav sve rešava, a ja mislim da je roditeljstvo mnogo više od toga i nije nimalo romantično. To je dosadno ponavljanje i zvocanje, konstantno suočavanje sa dečijom tvrdoglavošću, to je odmeravanje jačine karaktera, ko će prvi da popusti. A opet ta ista deca vole istaknute granice, red, strukturu i disciplinu, i tada najbolje fukcionišu. Tako da voli svoju braću, ali budi dosadan, odlučan i uporan sa njima.
Isto veče, posle fudbalskog treninga na koji smo išli uberom, gledala sam ovaj odličan intervju sa direktorkom jedne od najuspešnijih škola u Londonu koja je poznata po svom “neobičnom” pristupu – od učenika u njenoj školi se čekuje veliki rad, disciplina, odgovornost i poštovanje. Škola je državna, u nju idu deca iz veoma siromašnog dela grada, i vrlo su uspešna. Nastavnici iz raznih delova sveta dolaze da vide to čudo od škole. Razmišljala sam kako bi bilo dobro da braća od pomenutog vozača ubera pohađaju jednu takvu školu, kako je to spas za njih i njima sličnoj deci. Nažalost, otiće će u neku modernu gradsku školu, gde se svi problemi rešavaju pozitivnim razmišljanjem, i dodatnim novcem, bez ikakvog uspeha. Ljudi koji odlučuju o obrazovanju će se osećati dobro jer su tako pozitivni, čestitajuće sebi na svojim vrlinama, jedino što će deci biti uskraćena jedina šansa da uz pomoć škole, koja treba da ih uči samodisciplini, radu i odgovornosti, izađu iz bede i beznađa koji vlada u njihovim porodicama i okruženju.
Slušajući komentare mojih prijatelja širom Evrope i Severne Amerike, pa i Srbije, koji se veoma žale na današnje rano obrazovanje, stekla sam utisak da je rešenje problema veoma jednostavno – visoka očekivanja od dece, i kada je u pitanju učenje, i ponašanje, a ne stalno spuštanje kriterijuma i izgovori.
Karamelizovane banane sa slatkim čokoladnim hlebom
Ovo poslasticu sam nedavno pravila svojoj deci, nekako mi je izgledala kao dobar način da se završi letnji raspust i započne nova školska godina.
Sastojci za slatki čokoladni hleb:
220g brašna
60g kako praha
Prstohvat soli
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica Nes kafe
115g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
2 jaja, na sobnoj temperaturi
240ml jogurta
sastojci za karamelizovane banane:
60g putera
80g smeđeg šećera
1 kašičica ektrakta vanile
1 šaka iseckanih oraha
3 banane, podeljene horizontalno na pola. pa isečene uzdužno na pola
4 kašike tamnog ruma
Za serviranje: sladoled oda vanile
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh dimenzija 36x26cm, i obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, kakao, so, prašak za pecivo i Nes kafu, i sve to dobro prosejte.
Mikserom mešajte puter i šećer dok ne dobijete glatku kremastu smesu. Tome dodajte jedno po jedno jaje, a zatim ekstrakt vanile i na kraju varjačom umešajte jogurt. Dodajte smesu sa brašnom i kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu stavite je u pleh. Hleb pecite na srednjoj pregradi oko 55 minuta. Kad je gotov ohladite ga na rešetki za hlađanje.
U većem tiganju na srednje jakoj vatri zagrejte puter i dodajte mu šećer. Mešajte sve dok se šećer ne rastvori. Tome dodajte iseckane orahe i ekstrakt vanile. Na kraju dodajte isečene banane i kuvajte ih pola minuta sa svake strane. Zatim dodajte tamni rum, pojačajte vatru, i kad se plamen ugasi banane su spremne za serviranje. Dodajte bananama sladoled od vanile.
Pre neki dan sam bila na partiju moje prijateljice Megan napravljenog u čast kraljevskog venčanja, i za tu priliku sam napravila ovaj trajfl. Procenila sam da je sasvim u skladu sa događajem, to je tako tipična britanska poslastica. Recept koji sledi ne morate striktno da pratite, jer ovaj kolač može da se pravi sa raznim sastojcima, i u različitoj količini, u tome je njegova lepota. Da ne pominjem da se veoma jednostavno pravi, i impresivno izgleda. Poslastičarski krem i šlag su obavezni, kao i voće koje ne mora nužno da bude jagode, a umesto piškota možete da koristite manje komade patišpanja, ili Pound cake, ili bilo koji mekši biskvit. Ovaj kolač se sprema u dubokoj staklenoj činiji nebili se videli lepi slojevi kremova, biskvita i voća. Samo da znate ovaj slatkiš odlično ide uz penušavo vino.
Inače parti je počeo veoma rano, u šest sati ujutru, zbog vremenske razlike. Ja sam došla nešto kasnije, taman kada su prenosili ceremoniju venčanja u crkvi. Jutro je bilo kišno i mračno, pravo britansko, a u kući moje prijateljice je bilo toplo, sto prepun raznih britanskih đakonija. Ustala je tog jutra u tri ujutru da sa mužem sprema hranu, zaista poštujem njen entuzijazam. Čajni sendviči sa krastavcem, engleski skonsi sa clotted cream-om i džemom od kupina (recept pogledajte ovde), klasični skonsi (slični ovima), kiševi, razni čajni keksi, Pound cake, kapkejkovi sa limunom i zovom (navodno od tih sastojka je bila napravljena torta za venčanje), nezabilazan čaj u starinskim šoljicama, šampanjac, i tim redom.
Gosti su bili elengantno obučeni, dame su nosile ekscentrične šešire, i došle su u visokim štiklama, bez obzira na rano kišovito jutro. Jedino sam ja štrčala svojom svakodnevnomgarderobom. Videlo se da sam stranac, nemam tu specijalnu vezu sa Njenim Visočanstvom. Kad bolje razmislim, još od malih nogu smo učeni da imamo zazor od monarhije i ostale aristokratije. Ne čudi da su svi ostali na partiju bili Amerikanci anglo-saksonskog porekla.
Na kraju, svi smo se složili da je mlada lepo izgledala, ali ipak ni prineti Kejt.
Nešto slično ovom trajflu već ste mogli ranije da vidite na mom blogu:
1 kašičica ekstrakta vanile ili 1 kašika Grand Marniera, likera od pomorandže
za šlag:
500ml slatke pavlake
4 pune kašike šećera u prahu
1 kašičica ekstrakta vanile
300g piškota (najbolje da su sveže), prelomljene
500g jagoda, opranih, očišćenih i iseckanih
za dekoraciju: listovi sveže nane
Priprema:
Najpre napravite poslastičarski krem. U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli. U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz stalno mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte ekstrat vanile ili Grand Marnier.
Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da par sati. Ili, ubrzano ga ohladite tako što ćete staviti šerpu u veću posudu punu leda. U tom slučaju krem će se potpuno ohladiti za manje od sat vremena.
Pre nego što ćete početi da ređate sastojke u činiji napravite šlag. U većoj posudi, koju ste prethodno ohladili u zamrzivaču, mikserom mutite slatku pavlaku. Tokom mućenja dodajte šećer u prahu i ekstrat vanile. Gledajte da ne premutite šlag.
U većoj staklenoj činiji ređajte sastojke ovim redom –
poslastičarski krem
piškote
šlag
iseckane jagode
poslastičarski krem
piškote
iseckane jagode
lišće sveže nane
Pažljivo trajfl pokrijte aluminijumskom folijom i ostavite ga par sati u frižideru, da piškote omekšaju. Najbolje da trajfl prenoći u frižideru.
Ovo je jedno od onih neodoljivih peciva koji se jedu u jednom dahu. Nestaje brzinom svetlosti. Kad ga stavite u usta oblije vas takva sreća i zadovoljstvo, da u trenutku ne znate šta vas je snašlo. Uopšte ne preterujem, ćurosi vas dovode do ekstaze!
Testo za pripremu ćurosa je potpuno isto onom za princeskrofne i eklere, u pitanju je – pâte à choux. Takođe, ćurosi su veoma slični našim tulumbama, na koje sam neviđeno slaba, jedino se ne natapaju sirupom, već se umaču u čokoladni sos.
Nisu svi ćurosi napravljeni isto, ovi su obogaćeni jajima i puterom, obično se prave sa manje sastojaka. Ipak meni su ovakvi ćurosi daleko najukusniji. Recept sam našla ovde, čak i video sa instrukcijama.
Ćurosi su poreklom sa Iberijskog poluostrva. Sa osvajanjem Amerike, njihova se popularnost širi u ovaj deo sveta. Pored flana ovo je jedno od najpopularnijih poslastica u Srednjoj i Južnoj Americi. Ima raznih varijacija, što se tiče sastojaka, oblika, začina, sosa, sve zavisi gde ih jedete. Meni se najviše sviđaju kad su baš izduženi. I, najviše mi se sviđa sos napravljen od gorke čokolade, jer ona daje fin balans slatkom pecivu. Možete joj dodati i mlevenu ljutu papriku ili vanilu.
Ovo pecivo se obično jede za doručak, mada ga često služe i kao dezert. Pre neki dan je bio veliki meksički praznik Cinco de Mayo, i ovde je obeležen uz veliki vašar, na kome su se jeli i ovi ćurosi.
Ćurosi
Sastojci:
150g šećera
11/2 kašičica cimeta
120ml vode
120ml mleka
90g putera
1 kašika šećera
130g brašna
3 jaja
1 kašičica ekstrakta vanile
100g crne čokolade
100ml slatke pavlake
Prstohvat soli
Priprema:
U jednoj ravnoj i široj posudi pomešajte šećer i cimet, u to ćete valjati prženo testo.
U šerpi zagrejte vodu i mleko zajedno sa puterom, dodajte šećer i so. Kad tečnost počne da vri na srednje jakoj vatri dodajte postepeno brašno dok sve vreme mešate smesu sa varjačom. Kada smesa počne da se lepi za dno šerpe, posle jednog minuta, sklonite šerpu sa vatre. Ostavite smesu da se malo ohladi, oko 5 minuta, i počnite da joj dodajete jaja, komad po komad, sve vreme mešajući da se jaja integrišu u testo. Na kraju dodajte kašičicu ekstrakta vanile. To može da potraje, i traži jake ručne mišiće.
Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u dresir vrećicu sa zvezdastim pipkom.
U šerpi srednje veličine zagrejte ulje dubine 3-4 prsta na srednje jakoj vatri (6/10).
Kad je ulje zagrejano jednom rukom istiskujte smesu u dresir vrećici, oko desetak centimetara, a drugom secite kraj testa reckavim nožem. Ono će narasti tokom prženja, tako da je najbolje da pržite 3-4 komada u isto vreme. Testo pecite sa obe strane, kad dobije tamnu smeđu boju, to znači da je gotovo. Hvataljkama prenesite testo na papirnati ubrus da se ulje ocedi. Zatim isprženo testo uvaljajte u smesu sa šećerom i cimetom dok je još toplo.
Dok pržite ćurose, otopite čokoladu u zagrejanoj pavlaci. Dodajte so i ostale začine po želji. A zatim služite ćurose uz čokoladu dok je još topla.
Skoro sam pravila ovaj klasik domaće kuhinje, posle dugo vremena, i sad mogu sa potpunim uverenjem da kažem – komisbrot je jedan od najlepših kolača koji idu uz čaju ili kafu. Njegov ukus i tekstura su u savršenoj harmoniji, bogata aroma sušenog voća, hrskavi komadići orašastih plodova, meki biskvit od belanaca, sve je baš kako treba da bude.
Setite se komisbrota kad pravite tiramisu, poslastičarski krem, zabajone, ili slične kremove sa žumancima, ovo je najbolji način da utrošite preostala belanca.
Ovog puta sam eksperimentisala sa suvim višnjama u rakiji (suvo voće natopljeno u rakiji je moje najprijatnije otkriće tokom prošle zime, vidi Toplu čokoladu i Čokoladnu tortu sa suvim šljivama i rakijom) i to je kolaču dalo dodatnu sočnost i aromatičnost. Naravno da možete da se igrate i sa drugim suvim voćem i orašastim plodovima.
Pada mi na pamet i ideja, koju ću prvom prilikom da probam, da kad pravite neko fensi predjelo sa raznim sirevima, služite uz to kriške komisbrota, u tom slučaju koristite manje šećera za njegoj pripremi.
Juče sam morala da idem kod doktora, pojavio mi se bolan osip na licu, što se ispostavilo da je bila reakcija na nešto što ovde zovu shingles, ima veze sa virusom malih boginja. Ništa strašno. Neka nova osoba me je primila umesto moje doktorke. Vidim preziva se Radowic. Pošto sam koristila neku srpsku kremu, koju smo nabavili kada su nas ono jednom izujedali komarci u Srbiji, pokazujem joj je, da ipak zna. Ona gleda kremu i srpska slova, clueless. Kaže da joj je deda došao iz nekadašnje Jugoslavije, ne zna nijednu reč na srpskom, ali baba, Poljakinja, ju je naučila dve reči na poljskom. How cool is that, mislim se u sebi.
Priznajem, malo sam osetljiva na tu temu, kad vidim koliko je teško održati srpski jezik među drugom, a kamoli trećom generacijom. Engleski jezik i američka kultura su nemilosrdni u svojoj dominaciji.
Skoro sam prevodila, i tumačila, jedno pismo, sa srskog na engleski jezik. To što je bilo napisano rukom, već je bio kuriozitet sam po sebi. Naime, naši prijatelji Amerikanci srpskog porekla su našli first cousin (brata od strica) u nekom selu u Hrvatskoj, mislim da je u pitanju Krajina, i sad se dopisuju. Njihov otac je iz tog sela pre više od sto godina došao u Ameriku da radi u pensilvanijskim kopovima nedaleko od Pitsburga, tu se oženio ženom srpskog porekla i dobio četrnaestoro dece. Deca su porasla, iškolovala se, postali uspešni ljudi, izrodili decu, dobili unuke, i pre desetak godina na porodičnom okupljanju, koje organizuju svake godine u julu, bilo ih je sto trideset i nešto potomaka, sad je taj broj sigurno veći.
Iako ne znaju srpski jezik, sem ono par arhaičnih reči, iako su se poudavali i poženili sa lokalnim stanovništvom, oni su veoma vezani za svoje poreklo, slave sve najveće srpske religiozne praznike zajedno, uz srpsku hranu. Mi smo bili na par njihovih okupljanja, i veoma smo srdačno dočekani, kao par “autentičnih” Srba. Svih četrnaesto dece nose jedno američko i jedno srpsko ime. Tako Darlin, gospođa sa kojom smo najbliži, jer živi blizu nas, ima srpsko ime – Darinka. Nju šaljemo u školu deci za Grandparentsday (veoma čest običaj u američkim školama), pošto su im baba i dede daleko.
Pre par godina su se organizovali i otputovali su u zemlju svojih predaka. To je bilo njihovo hodočašće kojem su se toliko radovali. Čak su i u Politici pisali o tom njihovom epskom putu. U Hrvatskoj i Srbiji su upoznali svoje rođake koje nikada nisu videli. Jedan od njih je gospodin sa kojim se dopisuju, uz pomoć prevodioca. Stalo im je do toga šta mislim o tom njihovom rođaku, ja im kažem, I got emotional about his letter, žao mi je što je u teškoj životnoj situciji, mislim da je pošten, ponosan i dobronameran čovek, i mislim da je iskreno srećan zato što je u kontaktu sa svojim rođacima, bez obzira da li su iz Amerike ili ne, i da je sasvim ok što ga oni pomažu. Šalju mi njegovu sliku, i puno emailova, uzbuđeni su i žele da pričaju o njemu sa mnom. Na kraju pisma brat od strica pozdravlja i prevodioca. Baš pažljivo.
Komisbrot
Sastojci:
6 belanaca, na sobnoj temperaturi
130g brašna
1 kašičica praška za pecivo
150g šećera
60ml ulja
Sok od jedne pomorandže
50g pikana ili oraha, tostiranih i krupno iseckanih
100g suvih višanja ili trešanja natopljenih u rakiji
1/2 šolje rakije šljivovice
50g suvih kajsija, iseckanih
Priprema:
Najpre u maloj šerpici kuvajte sušene višnje ili trešnje u pola šolje rakije. Kad rakija skoro ispari, sklonite šerpicu sa vatre, i čekajte da se voće prohladi. Ohlađeno voće ocedite od viška tečnosti.
Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite izduženi pleh za hleb, pokrijte ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte 3 kašike brašna sa iseckanim pikanima (orasima), oceđenim višnjama i suvim kajsijama. To će pomoći da ti sastojci ne padnu na dno kolača tokom pečenja. Preostalo brašno prosejte.
Najpre mikserom dobro umutite belanca dok ne dobijte vrlo gust sneg, postepeno dodavajući šećer. Zatim dodajte polovinu brašna, mešajući varjačom. Onda dodajte sok od pomorandže i ulje, pa drugu polovinu brašna. Na kraju umešajte voće i pikane odnosno orahe. Stavite smesu u pleh, pa u rernu da se peče na srednjoj pregradi. Pecite kolač 50-55 minuta. Kad je ispečen, ohladite ga. Čuvajte ga uvijenog u plastičnu foliju.
Da sam znala koliko je dobar ovaj kolač davno bih ga napravila. Recept je odavno obeležen u italijanskom kuvaru koji već godinama posedujem. Zove se Torta di limone e ricotta. Sa Sardinije je. To je još jedna verzija popularnog italijanskog kolača sa rikotom. U originalu se ovaj kolač pravi sa limunom, i brašno od badema se meša sa onim od pšenice. Ja sam koristila pomorandžu, slučajan izbor, verovatno podjednako dobar kao onaj sa limunom, i stavila sam samo brašno od badema, koje mi je preostalo od pravljenja mleka od badema.
Svi sastojci ovog kolača, rikota sir, bademi i pomorandža, su veoma popularni u italijanskoj kuhinji, i to sa pravom. Kad budete probali ovaj jednostavan kolač, vrlo prefinjenog ukusa, u trenutku ćete se osetiti kao da ste preneti na obalu Mediterana.
Ovih dana sve je u znaku Uskrsa, ubrzano se pripremamo, naročito zbog gostiju koje treba da dočekamo. Čak se prošlu noć desio jedan neobičan događaj koji smo mi doživeli kao simboličan uvod u proslavu našeg Uskrsa, koji ove godine kasni nedelju dana.
Naime uveče, u deset sati, oglasilo se zvono na nekoj od obližnjoj crkvi, i nije prestajalo celu noć. U toku prvog sata pitali smo se da nije na nekoj od pravoslavnih crkvi u našoj neposrednoj okolini. Najbliža pravoslavna crkva je američka, ali ona koristi novi kalendar, ona mala pravoslavna ukrajinska crkva nema zvonik, dok je ruska crkva prilično daleko. Posle prvih sat vremena znali smo da se dešava nešto vrlo neobično, ali nismo znali sa koje crkve zvono dolazi, ovde ih ima zaista puno, i zašto se to dešava. Malo mi je duže trebalo da zaspim tu noć, jer pored zvonjave crkvenih zvona fijuakao je neki užasan vetar pa je sve zajedno stvaralo uznemiravajuć utisak.
Sutradan kada smo se probudili zvono je i dalje zvonilo. I deca su ga čula tokom noći, jer, kasnije smo saznali, njihovi prozori gledaju na tu crkvu, toranj je baš u nivou njihove sobe, udaljen nekih sto metara. Oko devet sati ujutru zvono je prestalo da zvoni.
Morala sam da odem na Next Door, našu društvenu mrežu za komšiluk, na kojoj se nalaze lokalne vesti, upozorenja, kao i diskusije o raznim problemima. Tu sam saznala da je na mnoge komšije noćašnji bizarni događaj ostavio velike posledica, bili su neopisivno uznemireni, pogotovo oni u neposrednoj blizini zvonika. Neki su udarali o vrata crkve koja je te noći bila prazna, neki su zvali 311 da prijave problem, ali su ignorisani, a neki su koristili čak i broj 911, koji je samo za hitne slučajeve. Niko baš nije reagovao. Slutim da su mnoge komšije tu noć morale da popiju lekove za spavanje, koje ionako vole da koriste u velikoj količini.
Bilo je mnogo smešno čitati komentare na taj događaj, neki ljudi su mislili da je umro papa, drugi su verovali da je zvonjavom obeležena godišnjica smrti Martina Lutera Kinga, a bilo je i onih koji su to sve pripisali vanzemaljcima.
Na kraju smo saznali šta se zapravo dogodilo. U kataličkoj crkvi, posvećenom svetom Patriku, novi sveštenik, pri završetku mise, pritisnuo je pogrešno dugme, i otišao kući. Iskreno ta crkva, inače velika i veoma stara, je do skoro bila nekorišćena, čak su njen administrativni deo i zgrada u kojoj je nekada davno bilo sirotište pretvoreni u objekte sa luksuznim stanovima.
Kao što vidite u mom komšiluku nikada nije dosadno.
Da se vratim na ovaj čarobni kolač. Pošto se toliko dobro pokazao, našao se na mojoj listi jela i poslastica koje ću da pravim ovog Uskrsa. U pitanju je branč sa dosta gostiju.
Ako još uvek ne znate šta ćete da spremate za tu priliku, možda vam ovaj jelovnik pomogne.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao kalup prečnika oko 25 cm, obložite ga papirom za pečenje ili ga nauljite i pospite brašnom.
Najpre mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad ste dobili kremastu smesu dodajte im žumanca, jedno po jedno. Na kraju dodajte ekstrakte badema i vanile, i izrendanu koricu pomorandže. U to varjačom umešajte rikotu i brašno od badema.
U drugoj posudi mikserom umutite belanca dok ne dobijete gust sneg. Zatim ih dodajte u prethodnu smesu, iz više puta, nemojte previše da mešate varjačom, umućena belanca imaju svrhu da kolač bude nadošao i izdašan.
Stavite umućenu smesu u pleh i pecite kolač oko 45 minuta, na srednjoj rešetki. Kad je kolač ispečen, izvadite ga iz pleha. Pre služenja pospite ga šećerom u prahu i dodajte krišku pomorandže. Čuvajte kolač u frižideru.
Kasnije ovaj kolač mi je bio inspiracija za pravljenje jedne ovakve torte, pogledajte na blogu recept.
Trešnje su moje omiljeno voće u proleće. Iako su tako neodoljivo slatke i sočne, nekako retko se stavljaju u kolače i ostale poslastice, radije se jedu sveže. Suprotno važi za njihove kisele rođake – višnje. Bar je tako u našoj kuhinji. U Americi su trešnje dosta prisutnije u kolačima, naročito pitama. Čeznući za ukusima proleća skoro sam kupila zamrznute trešnje i rešila da od njih nešto ispečem. Setila sam se da se lepo slažu sa bademima pa sam ih spojila, i tako su nastali ovi fantastični mafini, koji imaju kvalitet najfinijih kolača.
Proleće je konačno rešilo da dođe u moj grad. To se desilo pre neki dan. Nekako se poklopilo sa prvim izdancima u mojoj bašti, seme je čučalo u zemlji više od dve nedelje i onda je tek tada rešilo da proklija. Eto, toliko smo loše vreme imali poslednjih nedelja. A ja sam nestrpljiva, veoma mi se žuri za nekom promenom, pa makar to bila promena godišnjeg doba. Inače, proleće je moje omiljeno doba godine.
Prošlog vikenda smo porodično otišli do jedne biciklističke staze da se vozimo. Već sam se bila umorila od stalnih uzbrdica i nizbrdica, kad najednom poče da pada sneg. Ogromne snežne pahulje si mi se lepile za naočare za sunce dok sam vozila bicikl u povratku kući. To je bila poslednja kap u čaši, besno sam gledala u nebo to popodne postavljajući pitanje – dokle više?
Kad sam došla kući odmah sam izvadila trešnje iz zamrzivača. Rešila sam da sama kreiram proleće, pa makar to bilo u mojoj kuhinji.
Malo sam kopkala po internetu i naišla sam na ovu interesantnu knjigu – Trešnje, višnje i marele, gde sam saznala par interesantnih detalja o trešnjama u Srbiju. Naime, trešnje su do pre sto godina bile retkost u Srbiji. Njihovo popularisanje je započeto sa dr Bogdanom Gavrilovićem koji je doneo par kvalitenih sorti iz Nemačke, koje su se lepo primile kod nas. Trešnje, kao i drugo voće, najbolje uspevaju u Podunavlju.
Mafini sa trešnjama i bademima
Sastojci za 12 komada mafina:
100g brašna od badema
140g brašna
1 1/2 kašičica praška za pecivo
Prstohvat soli
150g šećera
115g putera, na sobnoj temperaturi
2 jaja, na sobnoj temperaturi
1/4 kašičica ekstrakta badema
120ml jogurta
1/2 šake badema, iseckanih na listiće
150 – 200g trešanja, svežih ili zamrznutih, bez koštica i dobro oceđene
Priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F). Stavite korpice u kalup za mafine.
U jednoj posudi pomešajte obično i brašno od badema, so i prašak za pecivo.
U drugoj posudi mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad ste dobili kremastu smesu dodajte jaja, komad po komad. U to, uz pomoć, varjače umešajte jogurt, ekstrakt badema i na kraju smesu sa brašnom.
Smesu ravnomerno rasporedite u korpice za mafine. U njih ubacite po nekoliko komada trešanja. Na kraju testo pospite bademima iseckanim na listiće. Stavite mafine da se peku oko 25 minuta.
Pošto su ispečeni sačekajte da se ohlade, a onda ih služite.
Ono što je krem brule bio osamdesetih godina to je lava kolač bio devedesetih godina prošlog veka u Americi – dominirao je restoranima, od Njujorka pa sve do zapadne obale, tačnije Los Anđelesa. Vremenom je to postao omiljeni dezert za romantične trenutke, pa su ga ljubavni parovi u restoranima rado naručivali i delili. U jednom trenutku ovaj kolač je izgubio nekadašnju ekskluzivnost, postao je dostupan svima. Iako više nije dovoljno cool, lava kolač je i dalje omiljena poslastica širom Amerike, i to sa razlogom. Ko ga je probao zna koliko je dobar.
U Americi je prvi lava kolač napravio Žan Žorž Fongerihten, služio ga je u svom restoranu Lafajet. Navodno nije ispekao dobro čokoladnu tortu, sličnu ovoj, pa kad je pojurio tečni deo, shvatio je da je dobio novi kolač. U Francuskoj je kreiran isti kolač par godina ranije od strane Mišela Bara. Kako se pojavio, bio je trenutni hit.
Ovom kolaču su dodavani brojni sastojci, voće i sosevi. Ja sam izabrala da mu dam ukus pomorandže i Bejlisa, odvojeno, i oba sastojaka su se odlično pokazala.
Lava kolač je vrlo jednostavan za pravljenje, jedino na šta morate da obratite pažnju jeste tajming – ako preterate sa pečenjem dobićete kolač bez tečne teksture. Odličan je izbor za goste, jer možete da ga čuvate u frižideru neispečenog. Mi smo bili u gostima gde su domaćini koristili kupovni zamrznuti lava kolač, i opet je dobro ispao posle pečenja.
Lava kolač sa pomorandžom ili Bejlisom
Ovo je nešto malo izmenjen recept onog originalnog od kuvara Žan Žorž Fongerihtena koji ga je izmislio.
Sastojci za 8 osoba:
220g putera + za mazanje posudica za pečenje
340g tamne (60% kakaa) ili poluslatke čokolade
100g šećera
4 jajeta
4 žumanca
4 kašike brašna
2 kašičice ekstrakta vanile
1/2 kašičice soli
1 kašika izrendane pomorandžine kore
1 kašika Grand Marniera (liker od pomorandže)
2 kašike Bejlisa (Baileys)
8 malih keramičkih vatrostalnih posudica
Priprema:
Zagrejte rernu na 215C (425F).
Svaku činijicu iznutra premažite puterom i pospite sa malo brašna. Poređajte ih po plitkom plehu.
Stavite čokoladu da se otopi u duplom sudu (stavite vatrostalnu posudu na šerpu sa zagrejanom vodom, ali da je ne dodiruje). Njoj dodajte iseckan puter da se i on otopi.
Za to vreme mikerom umutite cela jaja i žumanca sa šećerom. Kad se smesa utrostručila postepeno joj dodavajte otopljenu čokoladu i puter, mešajući varjačom. Na kraju dodajte brašno, so i ekstrakt vanile. Podelite smesu na dva jednaka dela, i u jednu stavite Grand Marnier i izrendanu koru pomorandže, a u drugu dve kašike Bejlisa. Smesu na kraju ravnomerno rasporedite u male posudice koje ste poređali po plitkom plehu.
Pecite lava kolač oko 10 minuta. Najbolje je da proverite pre tog vremena da li je sredina kolača mekana tj. tečna, ne bi trebalo da je kolač ceo pečen i suv, već samo po obodu.
Kada je kolač pečen nožem pređite uz ivice posuda da bi se lakše izvadio, onda ga prevrnite na tanjir.
Kolač služite odmah uz sladoled od vanile, voće, šećer u prahu, itd.
Volim da smišljam i pravim nove stvari, nekad mi ti projekti ne uspeju, ali sa ovom tortom to nije slučaj, super je ispala, zato sam i odlučila da je stavim na blog. Ideja da napravim tortu od suvih šljiva natopljenih rakijom sa puno crne čokolade je sama po sebi vrlo interesantna, ali dug je put od ideje do uspešne realizacije.
Kako je nastala ideja za ovakvu tortu? Najpre bližio mi se rođendan, a ja tada volim sebi da napravim nešto posebno. Baš u to vreme sam pratila serijal Chef’s Table, i tu odgledam epizodu posvećenu Ani Roš, slovenačkoj samoukoj kuvarici, koja je prošle godine proglašena za najboljeg ženskog kuvara u svetu. Anin restoran, “Hiša Franko”, se nalazi u malom planinskom mestu u dolini reke Soče, blizu granice sa Italijom. Pejzaži iz tog mesta su prelepi, ali vidi se da taj kraj pasivan, teško je zamisliti da se u njemu krije restoran koji privlači gurmane iz raznih delova sveta. Njen muž, koji u restoranu radi kao somelijer, je nasledio taj restoran od svog oca. Pre nego što se odlučila za kulinarsku karijeru, Ana je studirala u Italiji i planirala je da se bavi diplomatijom. Ideja da ostane u rodnom kraju i da vodi restoran za njene roditelje je bio veliki poraz, znak nedostatka ambicije njihove ćerke, čak su prestali da komuniciraju sa njom. Najinteresantnije je to što Ana do pruzimanja restorana nije imala nikakav trening niti je kuvanje posebno zanimalo. Bile su potrebne godine učenja i usavršavanja da bi njena kuhinja postala priznata i hvaljena kako od kritike tako i od mušterija. Mnogi naglašavaju da je upravo taj nedostatak klasičnog kulinarskog treninga razlog zašto je njena hrana tako originalna i drugačija. Ana kad priča deluje vrlo ozbiljno, rekla bih da je veoma vredna, posvećena i disciplinova osoba, nije neka sentimentalna i nežna “slatkica”. Međutim, njena jela izgledaju vrlo ženstveno, lepršavo, skoro poetski.
I kakve sad veze ima moja torta sa Anom Roš? Ne, nije u pitanju njen recept za tortu. Kao što sam pomenula njen kraj nema značajnu kulinarsku tradiciju, vrlo je pasivan, ima tek par interesantnih lokalnih specijaliteta, a to su sir i autohtona vrsta pastrmke iz obližnje reke, kao i samoniklo jestivo bilje. E, Ana je uspela da tu hranu inkorporira u svoju kuhinju i da joj lokalni pečat. A ljudi su uvek u potrazi za nečim novim i autentičnim, i rado prelaze dug put nebili probali njenu hranu. Tako je Ana umesto da ode u svet sa svojom diplomom, ona je osvojila i dovela svet ka sebi, u svoje rodno mesto. Razmišljajući kako slična stvar može da se primeni i kod nas, da se nešto tipično lokalno oplemeni i postane moderno, došla sam na ideju da napravim ovu tortu.
Ja mnogo volim da kombinujem suvo voće sa alkoholom i da ga koristim u kolačima, to im daje jedan poseban nivo. Umesto omiljenog burbona i ruma, koristila sam našu šljivovicu, koja može da ima veoma prijatnu aromu. Torta je morala da bude čokoladna, jer se šljive odlično slažu sa njom. Znala sam da torta neće biti kao one klasične sa nekoliko kora i filom, samo trebalo je odabrati da li će da bude slična ovom kolaču sa suvim kajsijama, ili ovoj jednostavnoj čokoladnoj torti bez brašna. Utom sam našla na netu francusku tortu koja je veoma ličila na moju ideju. Međutim, bila je suviše jednostavna, morala sam da joj dodam ganaš i čokoladne kugle od oraha, šljiva i meda, da bi izgledala svečanije. I bila sam veoma zadovoljna rezultatom.
Dakle ova torta na prvi pogled uopšte ne podseća na domaću kuhinju, ali kad je budete probali, ukus šljiva, rakije i oraha će vam biti tako blizak i neobično prijatan.
Čokoladna torta sa šljivama i rakijom
Sastojci:
220-250g suvih šljiva bez koštica, krupno iseckanih
200 – 250ml šljivovice
350g kvalitetne crne čokolade (od 60% kakaa pa naviše)
170g putera
6 jaja
3-5 kašika šećera
1/2 kašičica soli
100g krupno mlevenih oraha
za kugle:
100g natopljenih šljiva
150g krupno mlevenih oraha
1-2 kašike meda
za ganaš:
150g crne čokolade
100ml slatke pavlake
1 kašika šećera
Priprema:
Prelijte suve šljive rakijom, poklopite ih, i ostavite da tako prenoće.
Zagrejte rernu na 165C(325F). Pripremite okrugao pleh kome se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm. Obavezno ga obložite papirom za pečenje.
Odvojte belanca od žumanaca.
Na pari otopite 350g čokolade i puter, koristite dupli sud. Dodajte šećer prema ukusu i malo soli. Sklonite posudu sa pare i u to umešajte oko 170g iseckanih natopljenih šljiva, nemojte ih cediti.
Mikserom mutite belanca dok niste dobili čvrst sneg. U smesu sa čokoladom umešajte brzo žaumanca i krupno mlevene orahe. Tome dodajte sneg od belanca, i to u više navrata. Nemojte previše da mešate spatulom, važno je da nema belih tragova belanca. Stavite smesu u pripremljeni kalup i pecite je oko 40 minuta, na srednjoj rešetki.
Kad je kora ispečena ostavite je u plehu par minuta a onda skinite papir za pečenje sa ivice i dna, pa je pažljivo stavite na stalak za torte. Kad je torta dovoljno ohlađena stavite je u frižider.
Za to vreme napravite čokoladne kugle. U multipraktiku pomešajte orahe, iseckane natopljene šljive, i med prema ukusu. Stavite smesu u frižider da se malo stvrdne, a onda od nje pravite rukama male kugle. Ponovo ih vratite u frižider.
Napravite ganaš tako što ćete u vrelu pavlaku umešati komadiće čokolade, kuvajte sve u duplom sudu, dodajte tome šećer prema ukusu. Dok se ganaš greje na slaboj pari u njega ubacujte viljuškom prethodno ohlađene kuglice, i ređajte ih na papir za pečenje. Možete da ih pospete mlevenim orasima dok se ganaš još nije stegao. Stavite ih u frižider da se brzo stegnu. Preostalim ganašom prelijte ohlađenu tortu. Na kraju poređajte po njoj čokoladne kuglice.
Pre služenja torta ostavite je napolje da se zagreje, oko pola sata. Secite parčiće uz pomoć zagrejanog noža.
Idealan slatkiš za sve nas koji smo se u januaru poželeli sunca, topline, tropskih mirisa i ukusa. Izvukli smo se nekako iz veoma hladnog perioda, čak i mali porast temperature izgleda kao nagoveštaj proleća, ipak, ima da se načekamo dok ne prođe zima. Nažalost, nema ništa od odlaska u južnije krajeve, ali zato, Evropo, dolazim ti na leto, i ne ostajem kratko.
Mnogo volim da pravim poslastice sa suvim voćem i koštunjavim plodovima, tako su zdrave, ukusne i lako se prave, ipak neke se baš izdvajaju, kao što su ove plačice. Ukus im je fenomenalan, tako topao, egzotičan i zavodljiv. Uljez u njima su suve kajsije, ali one su morala tu da se nađu, najpre zato što ih obožavam, a i zato što daju slatko-kiseli ukus, baš ono što nedostaje mangu.
Najpre u multipraktiku sameljite indijske orahe, dodajte kokosovo brašno, mango, kajsije, struganu koru pomorandže, vanilu i med. Kad je sve dobro samleveno i izmešano, izvadite smesu iz multipraktika i stavite je u pleh dimenzija 24 x 24 cm. Prstima, ili spatulom za torte, smesu ravnomerno rasporedite po plehu koji ste obložili masnim papirom. Neka debljina pločica bude oko 1 1/2 cm. Stavite smesu u frižider da se stvrdne na sat vremena. Izvadite smesu i isecite je na kvadrate ili pravougaonike. Čuvaje pločice u frižideru.
