Domaća kuhinja, Doručak, Hleb i peciva, Predjelo

Kukuruzne projice

January 5, 2015 3 Comments

Dani oko našeg Božića su mi uvek u znaku domaće kuhinje. Zapravo to već krene od Nove godine, tada baš svake godine pravimo rusku salatu. Iskreno, ja sam uvek u potrazi za nekim novim jelom, volim da istražujem i eksperimentišem u kuhinji, teško mi je da razumem ljude koji stalno jedu jednu te istu hranu celog života, to se odnosi i na ostale stvari, tako da domaća hrana odavno više nije jedina koje se pravi u mojoj kući. Mogla bih čak da kažem da je ne pravim često.

Ipak, u ovo doba godine baš mi se jedu neka naša tradicionalna jela, recimo prebranac, za koji mislim da je jedno izuzetno originalno i ukusno jelo, sarma, popularni domaći kolači i tako to. I dalje pravim neke domaće stvari veoma često kao što su Uklupčana pita sa sirom ili spanaćem, koja je u nekom trenutku zamenila klasičnu gibanicu, i ove projice.

Pa i te projice su unapređene, sada ih samo sa kukuruznim brašnom pravim, znači bezglutenske su. Volim kad su onako rustične, a i uvek su sjajan izbor ne samo za doručak i užinu, nego za veća slavlja umesto hleba. Nekad stavim neke dodatke, recimo vlašac mi je omiljen. Ako pak volite mekanije onda dodajte još jogurta.

Ima nešto slično što Amerikanci prave a zovu ga Cornbread. Nisam neki ljubitelj tog hleba jer je obično sladak a služi se uz slana jela.

Mene ove kukuruzne projice zbog svoje rustičnosti dosta podsećaju na Proju, hleb od kukuruznog brašna koji je moja baba nekada pravila, bio je baš dobar.

Ove projice ipak najlepše idu uz ajvar.

Kukuruzne projice

Sastojci za 12 komada:

240g kukuruznog brašna, krupnije mleveno

80g palente (možete da je zamenite sa kukuruznim brašnom), ona daje rustičnu teksturu

2 kašičice praška za pecivo

½ kašičice soli

2 jajeta

250ml jogurta, ukoliko volite mekše projice dodajte još 1/3 od date količine

110ml ulja

100g Feta sira (za emigraciju) ili običnog domaćeg zrelog sira, izdrobljenog

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Nauljite udubljenja na plehu za mafine, mada možete da stavite i kapice.

Pomešajte kukuruzno brašno sa palentom i tome dodajte soli i prašak za pecivo.

U drugoj posudi umutite jaja, pa im dodajte jogurt i ulje. Na kraju umešajte smesu sa kukuruznim brašnom. U tu smesu dodajte izdrobljen sir

Ispunite udubljenja na plehu sa testom, oko 2/3, i stavite da se peče 20-25 minuta.

Kada su projice gotove izvadite ih iz rerne, i posle par minuta iz pleha, možda će vam za to biti potrebna plastična spatula, i stavite na rešetku da se malko prohlade.

Služite ih tople, najbolje uz jogurt.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Američke pogačice (Biscuits)

December 11, 2014 16 Comments

Ne znam kako drugi ali ja kad se nađem u nekoj kriznoj situaciji naravno počnem da paničim, mada se trudim da izgledam kul, i to traje neko vreme, a onda pomislim na to da me tamo negde čeka šolja tople kafe i mirisno pecivo, ili neka druga ukusna hrana, i u tom trenutku doživim neobjašnjivo smirenje. E, posle toga, počnem opasno da se nerviram, više nisam uplašena već ljuta, jer jedva čekam da se sve što pre završi, i da odem da pojedem nešto lepo. Dobar zalogaj vraća veru u život, on rađa optimizam i nadu da će ipak sve biti u redu.

Kad sam nedavno dobila lošu vest od drugarice koja dolazi da me poseti istog dana, nisam znala šta da joj kažem, kako da je utešim, samo sam joj poslala poruku da spremam čili za večeru i pitala sam je da li ona to voli da jede. Mislila sam, za mene bi to bila najveća podrška, a pošto je i ona veliki gruman umeće to da ceni. Kako drugačiji da joj pokažem da life is good, bez obzira na sve, i da život ipak nastavlja da ide svojim tokom.

Ovi biskviti, ili pogačice, čini mi se, da bi svakome vratili veru u život, toliko su dobri. Liče na naše pogačice, pogotovo one što su se nekada prodavala po dve u kesici u prodavnicama, ali su manje i mirišu na puter. Možete da ih spremate sa raznim sastojcima, prvo mi pada na pamet koziji sir i vlašac, ili sa voćem. Iskreno ja ih uvek pravim bez ičega a onda ih jedem sa raznim stvarima, pavlakom, puterom, džemom, na prvoj slici biskviti su sa pilećom salatom.

Jako su jednostavni za pravljenje, a i malo vremena vam treba, tako da su idealni za doručak, mada u svakoj prilici mogu da zablistaju. U Americi se često služe u boljim restoranima pre jela, sa puterom.

Američki biskviti se prave sa nečim što ovde zovu buttermilk, nema ga u Srbiji, veruje se da on daje poseban šmek i teksturu testu. Meni je dugo trebalo da ukapiram da je odlična zamena za njega naš jogurt. To je to, nema bitne razlike u ukusu.

Za dobar biskvit su važne dve stvari, mora dosta da se nadigne, i da bude slojevit. To se postiže velikom količinom praška za pecivo, i presavijanjem testa. Da, jako je važno da testo bude hladno, i da ga previše ne razvlačite i mesite rukama.

Probala sam mnogo recepata, ovaj je konačan, i njega više ne menjam.

pogačice sa sirom — Pogačice sa čedar sirom, baš kao iz Whole Foods-a

Sastojci za 24-28 komada:

520g (4 šolje) brašna + za razvijanje testa

5 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

1 1/2 kašičica soli

115g hladnog putera

475ml (2 šolje) jogurta ili buttermilk-a (ako to nemate, kiselo mleko, kisela pavlaka pa i slatka pavlaka mogu da odrade posao)

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F). Obložite veliki tanki pleh papirom za pečenje.

U većoj vangli promešajte brašno sa praškom za pecivo, sodom bikarbonom i dodajte soli.

Dodajte smesi sa brašnom hladan puter iseckan na manje kocke. Rukama mešajte brašno i puter, ne previše dugo, da se puter ne bi zagrejao. Samo da znate da je sasvim ok da ostanu grmuljice putera. Na kraju dodajte hladan jogurt ili buttermilk, i velikom metalnom kašikom ga umešajte u brašno. Kad testo počne da se odvaja od vangle tokom mešanja, ne treba da bude glatko i dobro umešano, testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom.

Probajte da testo rukama razvučete u oblik pravougaonika, zatim poklopite prvo jednu pa drugu kraću stranu da biste dobili oblik pisma. Onda ponovo rukama razvucite testo i ponovite presavijanje, i tako 5-6 puta ukupno. Time ćete dobiti lepe slojeve svojstvene lisnatom testu. Spremite se da tokom razvlačenja redovno testo posipate brašnom da se ne bi lepilo za površinu.

Kad razvučete testo u oblik pravougaonika, poslednji put, debljine oko 2-3cm, uzmite kalup prečnika 5-6cm, i njima pravite kružne oblike, ubadajte ne “testerišite” testo. Ostatke ponovo spojite, razvucite i kalupom oblikujte dok celo testo ne potrošite.

Testo stavite na pleh, možete da ih pečete odvojeno, ali i sastavljene, i na srdnjoj pregradi ih pecite oko 18-20 minuta dok ne dobiju po površini tamniju boju, kao na fotografijama.

Služite odmah. Možete da ih premažete otopljenim puterom, to se ovde ćesto radi. Ako ih čuvate u zatvorenoj posudi biće dobri i sutradan. Mada, čini mi se kad ih tako starije stavite u toster dobijate savršen ukus i teksturu.

Na blogu Kuhinjske priče pogledajte moj recept za Američke biskvite sa kozijim sirom i zatarom.

Pogledajte ovde moj video kako da napravite američke pogačice.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Belgijski vafli za Dan majki

May 10, 2014 15 Comments

Rekla sam mojoj porodici ‘oću belgijske vafle za doručak u krevetu za Dan majki, našla sam super recept za sjajne vafle samo treba da ih naprave. Ok, ja ću da umesim testo dan pre, ali oni će da ih peku, muž i deca. Znam da će u kuhinji da bude haos, ali ja ću strpljivo da čekam moj doručak gore u spavaćoj sobi, zavaljena u perjane jastuke.

Hoću da se taj dan osećam posebno. Bog me je napravio ne baš previše sentimentalnu, ali priznajem ima nešto posebno u tom prazniku, i dalje nekad ne mogu sebe da zamislim kao majku dvoje dece. Poseban je dan i zbog toga što mogu da se izležavam i dobijem bogat doručk u krevetu, i imaću slobodno vreme da ga posvetim samoj sebi. Umesto da idem u restoran, ili na manikir & pedikir, što je najčešća opcija, ja sam odlučila da okačim kameru i prošetam se ulicama Baltimora i da slikam i uživam u tišini. Možda vama ova moja želja izgleda tako obična i neuzbudljiva, ali, verujte mi, sa dvoje male i užasno nemirne dece takav jedan beg u mir je pravi luksuz.

Skoro smo nabavili aparat za vafle, to je onaj što se okreće. Prvi recept koji sam koristila se pokazao kao ogroman uspeh. Date količine su za doručak za četvoročlanu porodicu, sa malo slabijim apetitom, ali ja vam savetujem da napravite duplu meru, za svaki slučaj, a ono što vam preostane stavite u zamrzivač. Oni su super kad se odmrznu i zagreju u tosteru, možete ih jesti neko drugo jutro.

Pogledajte moj video kako da napravite Belgijske vafle sa četiri vrste brašna.

Sastojci:

260g brašna
3/4 kašičice soli
2 kašičice suvog kvasca
350ml mleka
80g putera, otopljenog
2 krupna jajeta, umućena
2-3 kašike javorovog sirupa

Za nadev:

Mi najviše volimo javorov sirup, onaj 100% čist je najbolji. Ima jedan dobar u Trader’s Joe, ukoliko živite u Americi.
I iseckano razno voće.

Priprema:

Pripremite testo dan pre nego što ćete ga peći.

Stavite brašno, so i kvasac u multipraktik. Promešajte par puta. Sipajte mleko dok vam multipraktik radi, dodajte otopljen puter, pa umućena jaja, i na kraju javorov sirup. Dobićete testo slično onom za palačinke, ali gušće.

Prebacite testo u neku plastičnu ili staklenu posudu, pokrijte je plastičnom folijom, i stavite u frižider.

Sutradan, izvadite testo iz frižidera i ostavite ga 30 minuta da se zagreje. To vreme iskoristite da pripremite voće i aparat za vafle.

Pratite upustva za vaš aparat tokom pripreme vafla. Ne ređajte ih jedne na druge kad su ispečeni inače će da postanu opušteni i vlažni.

Služite ih tople, pospite ih voćem i javorovim sirupom.

Uživajte u vaflima a i ja ću u nedelju ujutru.

Ovo smo se malo igrali moj sin i ja… on je fotografisao svojom kamerom hranu zajedno sa mnom. Srećna sam što znam da nije ravnodušan prema lepim stvarima, voli da ih kamerom zabeleži baš kao i mama:)

Doručak, Granola, Parfe, Zdravo

Kako da napravite domaću granolu

April 4, 2014 26 Comments

Skoro svako jutro moja deca jedu cerealije ili granolu sa mlekom, baš onako američki doručak koji ja ne mogu da svarim. Opet je okolina nadjačala gene. Ma ne volim sladak doručak, nikako! Može neko pecivo sa puterom i džemom, ili medom, ali samo posle slanog dela. Kad jedem sladak doručak imam ogromnu rupu u stomaku, posle sat vremena postajem gladna, i samim tim veoma razdražena. A ni kafa mi se ne pije posle toga. Nije da nisam probala, ali ne ide.

Granolu sam pravila zbog moje drugarice koja je u vegan fazonu, i moram da priznam super je ispala, mnogo bolja od kupovne koja je obično veoma slatka, a i nekako deluje veštački sa kojekakvim pojačivačima ukusa.

Domaću granolu je baš lako napraviti, a možete da budete i kreativni sa sastojcima. Iskreno, više volim kad je sa manje sastojaka, ne volim da mi se mešaju razni ukusi. I ono što je super je to da su ovsene pahuljice pečenije i hrskavije od onih kupovnih. Kuća će vam divno mirisati na kokos tokom pečenje koje malo duže traje. Ja sam od suvog voća izabrala suve šljive, znate da se užasno palim na njih. Dodala sam i čia seme, to je nešto što nema ama baš nikakav ukus a veoma je zdravo pa ga ubacujem u razne stvari. Originalni recept je ovde, ali ja sam ga prilično izmenila.

A ne, neću i dalje jesti sladak doručak, ali ću sigurno imati domaću granolu tu negde na polici, kad nastupi kriza za slatkim, a i zbog dece. Uostalo to mu dođe baš zdrava užina kad se servira kao parfe, uz voće i jogurt.

Sastojci:

250g ovsenih pahuljica
100g kokosovog brašna
125g sirovih badema, krupno iseckanih
1 puna šaka suvih šljiva, iseckanih
2 kašike čia semenki
6 kašike javorovog sirupa (ili meda ako ne možete da ga nabavite)
4 kašike tamnog šećera, opciono (jeste šećer je, ali ovaj tamni daje baš poseban šmek granoli)
4 kašike nerafinisanog suncokretovo ulja

Priprema:

Zagrejte rernu na 120C (250F).
Pripremite veliki pleh na koji ćete staviti papir za pečenje.

U većoj posudi pomešajte ovsene pahuljica sa bademom, kokosovim brašnom, čia semenkama, suvim šljivama i tamnim šećerom. Na kraju umešajte javorov sirup i suncokretovo ulje.

Smesu rasporedite po plehu i stavite u zagrejano rernu, na srednjoj pregradi. Pecite 1 sat i 15 minuta, uz povremeno mešanje, na svakih 15 minuta. Kad je granola gotova izvadite je iz rerne, ohladite i čuvajte u staklenim teglama.

Priprema parfea:

U staklenoj čaši ili tegli ređajte sledeće sastojke:

Grčki ili neki drugi gušći jogurt
Sveže voće, iseckano ili celo
Domaća granola
Još malo voća
Možete da stavite javorov sirup ili med preko voća

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Kronats, nešto između krofni i kroasana

February 20, 2014 9 Comments

Pecivo nastalo na Menhetnu, kreirano od strane francuskog kuvara, za kojim su svi poludeli. To je hibrid, nešto između kroasona i donata tj. krofne. Testo za krofne tretirano kao lisnato testo, maže se puterom i preklapa na isti način. Komplikovano je za pravljenje, ali kad ga probate shvatićete zašto ga svi vole

Ovo je onako baš kalorična poslastica, ma bomba jedna, ali je užasno ukusna. Trebalo je da vidite izraz lica mog komšije koji je hvalio ove krofne, reče on uzbuđeno, kako god da se zove molim te pozovi me kad ga ponovo budeš pravila, ne sećam se da sam nešto ukusnije jeo u životu.

Pre nego što pređem na recept, koji je inače objavljen u magazinu Mezze, par stvari o uljima za prženje koje mogu da vam budu od koristi.

O uljima za prženje

Iskreno do skoro se uopšte nisam preterano bavila uljima za prženje, jer retko pržim hranu u većoj količina ulja, a nije da ne volim prženice, uštipke i krofne, nego kad pomislim da će miris prženja ostati danima u kući, odmah odustajem od tog poduhvata.

Skoro su mi čitateljke sugerisale neka dobra ulja za prženje i rekoh da se malo edukujem o tome. Sad ću da vam izložim par stvari ali vi to nemojte da usvojite kao potpunu istinu jer se nešto ne razumem preterano u hemiju, doduše koristila sam proverene izvore, ali znate kako, jednog dana nađete vest, kao recimo za kafu, kako je super zdrava, drugi dan kako je veoma štetna. Moja ideja je da vas malo motivišem da istražujete o njima i da pronađete idealno ulje za vaše potrebe, da ne bude skupo ali da bude zdravo za vas i vašu porodicu. Mislim da je glavna ideja da imate balans, bez preterivanja, kako u kuvanju tako i u svemu.

Kad kuvam jela skoro uvek koristim ekstra devičansko maslinovo ulje koje je valjda najbolje, sem za neka domaća jela kada koristim Canola ulje ili obično ulje. E skoro sam prestala toliko da ga koristim iz dva razloga: saznala sam da ekstradevičansko ulje ima nisku tačku paljenja, tako da se na visokoj temperaturi lako unište korisni sastojci, a i sva nerafinisana ulja su hemijski vrlo nestabilna prilikom prženja. Ima smisla ovo tvrđenje, ali opet ima puno onih koji kažu da to nema veze.

Ako već volite da koristite maslinovo ulje kao ja umesto da koristite ekstradevičansko za prženje, vi možete da kupite ono maslinovo ulje koje nije proizvedeno prvom presom, već naknadno i u njega je dodato rafinisano ulje, kao i ono ekstradevičansko zbog ukusa i boje. Obično ima nalepnicu na sebi sa nazivom light ili samo maslinovo ulje. Najlakše ćete prepoznati to ulje po ceni, značajno je jeftinije od ekstradevičanskog.

Korisno je da znate tačke dimljenja ili paljenja ulja, tako ćete saznati koja su najbolja ulja za prženje:

Maslinovo ulje ekstra devičansko – 191°C

Maslinovo ulje – 220°C

Laneno ulje (nerafinisano) – 107°C

Ulje od koštica grožđa – 216°C

Suncokretovo ulje, rafinisano (nerafinisano/rafinisano) – 107°C/227°C

Ulje od kikirikija – (nerafinisano/rafinisano) – 160°C/232°C

Kokosovo ulje (nerafinisano/rafinisano) – 177°C/232°C

Susamovo ulje (nerafinisano/rafinisano) – 177°C/232°C

Kukuruzno ulje (nerafinisano/rafinisano) – 178°C/232°C

Canola ulje (nerafinisano/rafinisano) – 204°C/232°C

Palmino ulje – 235°C

Sojino ulje (nerafinisano/rafinisano) – 160°C/238°C

Ulje od avokada (nerafinisano/rafinisano) – 204°C/271°C

Svinjska mast – 190°C

Maslac – 150C°C

Naravno tu je i priča o kvalitetu istih, ali to je za neku drugu priliku.

Kronats

Sastojci za 12 komada krofni, plus restlovi:

480g brašna

½ kašičice instant ili 1 kašičica običnog suvog kvasca

Prstohvat soli

2 kašike šećera

2 jajeta

240ml mleka

225g putera, na sobnoj temperaturi

Ulje za prženje

Za belu glazuru:

60g šećera u prahu

½ kašičice ekstrakta vanile

1-2 kašike slatke pavlake

Za umakanje restlova od testa:

50g šećera

½ kašičice cimeta

Priprema:

Prosejte brašno. Dodajte mu so i kvasac i promešajte. U drugoj posudi pomešajte jaja, mleko i šećer. Postepeno umešajte brašno u smesu sa mlekom. Rukama ili u multipraktiku, kako ja radim, dobro umesite testo. Pošto je dosta lepljivo namažite ruke uljem kao i unutrašnjost posude u koju ćete staviti testo. Pokrijte posudu plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.

Za to vreme mikserom istucite puter dok ne postane veoma mekan.

Izvadite testo iz frižidera pa ga na radnoj površini oklagijom razvucite u pravougaoni oblik, oko 30x45cm. Za razvlačenje testa će vam biti potrebno dodatno brašno, ali nemojte da testo previše posipate. Premažite testo puterom, najbolje spatulom, ali imajte na umu da ćete to raditi još tri puta tako da koristite ¼ ukupne količine.

Onda preklopite kraće strane tako da dobijete oblik koverte, prvobitni pravougaonik je presavijen na tri dela.

Prilikom preklapanja, dobro očistite testo od brašna, najbolje kuhinjskom četkicom. Uvijte testo u plastičnu foliju i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.

Izvadite testo ponovo iz frižidera, sklonite plastičnu foliju sa njega i ponovo ga razvucite uz pomoć oklagije ali tako što ćete razvlačiti duže stranice.

Kad dobijete pravougaonik, premažite ga puterom i ponovo presavijte, poklopite plastičnom folijom i stavite u frižider. Isti postupak ćete ponoviti još dva puta. Ostavite na kraju testo da preleži celu noć u frižideru.

Sutradan izvadite testo i čekajte da se na sobnoj temperaturi zagreje, oko 1 sat.

Pripremite šerpu sa uljem za prženje. U omanjoj posudi pomešajte šećer sa cimetom, u to ćete uvaljati restlove od krofni.

Razvucite testo oklagijom tako da dobijete 12 komada krofni. Ja koristim dva okrugla kalupa, veći i manji, za isecanje krofni.

One okrugle delove koji ostanu zajedno sa drugim restlovima takođe iskoristite, nemojte da ponovo mesite i razvlačite testo.

Kad ste isekli testo stavite ga na masnu hartiju za pečenje.

Zagrejte ulje, 2-3 prsta u šerpi, na srednje jakoj temperaturi. Ubacite prvo restlove da vidite kako se prže, ako je sve u redu, pržite krofne. Testo treba da bude tamne braon boje, i treba da se lista kao kod regularnog lisnatog testa. Prženo testo vadite na papirnati ubrus da se ocedi od ulja.

Restlove odmah uvaljajte u šećer sa cimetom.

Pošto ste ispržili krofne, napravite glazuru tako što ćete pomešati šećer u prahu, ekstrakt od vanile i slatku pavlaku. Glazuru pospite po krofnama i eto dobili ste kronats, čudo od testa za kojim su svi poludeli.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Američke krofne (Doughnuts)

February 12, 2014 20 Comments

Američke krofne dosta podsećaju na naše krofne. Ipak, Amerikanci su uspeli da naprave toliko varijanti ovog prženog testa da je teško reći koliko ih ima. Ovog puta bavimo se onim klasičnim krofnama. Raznolikost uglavnom dolazi od glazure, ili od toga da li je korišćen kvasac ili prašak za pecivo. Ima i onih koje se peku, a tu su i doughnuts cakes, koje imaju gusto testo i često se prave sa čokoladom.

Kad pomislim na američke krofne prva asocijacija su mi policajci u krimi-serijama koji strpljivo u kolima čekaju zločinca, u sred mraka, grickajući krofne i ispijajući kafu. Ovo jeste hrana za raju ali ja sam sigurna da im niko ne može odoleti, a i u poslednje vreme se prave razne fensi varijante.

U Americi postoje dva najpoznatija lanca prodavnica krofni- Dunkin’ Donuts i Krispy Kreme. Ovaj prvi se nalazi svuda, poslednji čini mi se iščezava, nikad nisam uspela da naiđem na njihovu radnju. Iima nešto što me veoma intrigira a to je znak za Krispy Kreme ispred radnje koji uvek zasvetli kada su u radnji sveže krofne. Iskreno, i nisu nešto, glazura je vrlo teška, a testo nekako bez supstance, domaće su mnogo bolje. Jednom sam napravila ove krofne, čiji recept sledi, za neki piknik, i svi su bili oduševljeni njima, većina su bili Amerikanci, i upravo su me oni pitali da li su to srpske krofne, ja sam rekla ne, to su američke samo što su domaće, a oni to izgleda nikad nisu jeli.

Pre izvesnog vremena naišla sam na jedan divan članak u časopisu Saveur o američkim krofnama pa vam prenosim par interesantnih detalja.

Američke krofne nose ime doughnuts, zato što su u početku, a pojavile su se negde početkom 19. veka, bile malecke, veličine oraha. Pošto su bile tako male mogle su da se nose u džepovima.

Onda su porasle i dobile rupu u sredini, i to iz praktičnih razloga jer taj deo u sredini često ostane živ posle prženja.

U početku su se krofne pržile u svinjskoj masti.

Prvi automat za pravljenje krofni je nastao 1920. godine i tada počinje masovna prozvodnja istih.

Krispy Kreme je nastao 1937. godine u Severnoj Karolini, Dunkin’ Donuts 1948, u Masačusetsu, a 1964. godine je Tim Horton, velika hokejaška zvezda, otvorio svoj prvu radnju krofni koja će izrasti u najpopularniji lanac u Kanadi.

1972. Dunkin’ Donuts uvodi male krofnice punjene džemom ili kremom, uvaljane u šećer i cimet ili sa glazurom, koje dobijaju naziv Munchkins, a zašto vam ja ovo pominjem, zato što su bile moj apsolutni favorit u prvim godinama boravka u Americi, i mnogo sam volela kad bi neko doneo ceo paket pun ovih krofnica zajedno sa kafom na posao da časti kolege.

Inače kad se prave američke krofne uvek ostanu ti isečci iz sredine koji se takođe prže, i meni su oni omiljeni. Mislim da se to kod nas prodavalo kao američke krofnice u onom čuvenom kiosku na Knez Mihajlovoj, iz koga se širio nedoljiv miris cimeta, vanile i ko zna još čega.

Kad sam prvi put pravila američke krofne recept sam našla ovde, svaki sledeći put kad sam ih mesila sastojke kao i pripremu sam menjala i došla do ovog recepta koji sledi.

Sastojci za oko 20 velikih i 20 malih krofnica:

560-580g brašna
1/2 kašičice soli
2 1/4 kašičice instant ili običnog suvog kvasca
115g putera, otopljenog
260ml toplog mleka
2 kašike šećera
2 jaja, umućena

Za ganaš glazuru:

120g čokolade (ja volim gorku)
150ml slatke pavlake
2-3 kašike šećera

Za valjanje krofni:

Beli šećer
Cimet
Muskatni oraščić ili allspice

Ulje za prženje: preporučujem neko koje gori na veoma visokim temperaturama (recimo ulje od avokada ili od koštica grožđa)

Priprema:

Ovaj recept nije komplikovan jedino traži vreme. Zapravo, testo traži dosta vremena, što duže nadolazi to bolje.

Ja mesim testo uglavnom u multipraktiku, nažalost nemam mikser za testo. Ukoliko to radite ručno, postupak je vrlo sličan.

Prosejte brašno ili ga pulsirajte u multipraktiku zajedno sa pola kašičice soli. Polovinu brašna ostavite tu gde jeste, a drugi ostavite sa strane.

Umutite jaja, otopite puter.

Zagrejte mleko, ali ne previše, i u njega umešajte kvasac i šećer. Sačekajte da kvasac nabubri. Ukoliko koristite instant suvi kvasac, nema potrebe da ga mešate sa mlekom, već ga odmah stavite u brašno. U ovu smesu stavite otopljen puter i promešajte.

Brašnu u maltipraktiku postepeno dodajte smesu sa mlekom, zatim umućena jaja i na kraju dodajte preostalu polovinu brašna. Očekujte ređe testo ali ne previše. Kada ono počne da se odvaja od zida multipraktika testo je spremno.

Premestite ga u nauljanu posudu, pokrijte plastičnom folijom i stavite pravo u frižider da prenoći.

Sutradan izvadite testo iz frižidera i ostavite ga oko 2 sata da se zagreje.

Zatim ga podelite na dva dela i svaki deo razvucite oklagijom, na površini koju ste posuli sa malo brašna. Negde sam našla da višak brašna sakuplja višak ulja tokom prženja tako da vodite računa o tome. Kad ste razvukli testo sa dva kružna kalupa, velikim i malim, mogu i čaše da odrade posao, isecajte testo. Posle isecanja sakupite preostalo testo ponovo ga razvucite i ponovite postupak. Isto uradite sa drugom polovinom testa. Isečeno testo poređajte po papirnatom ubrusu ili papiru za pečenje. Pokrijte sve krpom i čekajte oko 45 do 60 minuta da testo nadođe.

Napravite smesu od šećera, cimeta i orašića u koju ćete uvaljati krofne.

Pripremite papiranti ubrus gde ćete cediti od ulja ispržene krofne. I hvataljke.

Zagrejte ulje u šerpi. Ulje nek bude 3 prsta dubine, valjda se tako kaže. Temperatura nek bude na podeoku 6 od mogućih 10.

Pržite najpre male krofnice da vidite kako se testo prži. Pržite krofne oko 1 minut sa obe strane, zapravo dok ne dobiju braon boju kao na slici. Hvataljkama ih vadite iz ulja i stavljajte na papirnati ubrus. Posle par sekundi ih okrenite na drugu stranu da se i ona ocedi od ulja. A zatim uvaljajte krofne u smesu od šećera i začina dok su još tople.

Ukoliko želite da dodate krofnama glazuru od ganaša, onda ga napravite tako što ćete na pari otopiti čokoladu zatim joj dodati slatku pavlaku i šećer. Mada možete i da zagrejete slatku pavlaku sa šećerom do vrenja, skloniti je sa vatre dodajte joj čokoladu i poklopiti posudu. Posle par minuta izmešajte sve dobro.

Kad se ganaš malo ohladi umačite krofne ali samo gornju površinu u ganaš i ređajte ih na žicu. Dodajte malo dekoracije ukoliko vam deca na tome insistiraju kao što to moja rade.

I uživajte u krofnama, uz kafu naravno.

Američka kuhinja, Doručak, Džemovi, Jabuke, papaja

Jedan sasvim voćkast džem (sa papajom, jabukom i pomorandžom)

April 25, 2013 10 Comments

Pre izvesnog vremena poslala sam članak Politici O američkoj kuhinji za rubriku Moj život u inostranstvu, i pošto je objavljen, dobijem puno pisama, najviše iz dijaspore, čak sam dobila i recepte. Pošto sam uvek u potrazi da dobrim i proverenim receptima, ja sam se tome baš obradovala. Ovaj sam dobila od gospođe Zlate, koja već veoma dugo živi u Kanadi. Ona je bila toliko ljubazna da mi ga pošalje kao i neke druge. Šta drugo da kažem nego da mi se mnogo dopao njen džem, iako nisam baš neki veliki ljubitelj istih. Ali ovo nije tipičan džem. Običan džem je veoma sladak, dugo se kuva, ukus i tekstura voća u njemu su dosta drugačiji od onog svežeg, ali kod ovog je to obrnuto. Ovaj džem vam izgleda kao da jedete pire od svežeg voća.

Takođe, za razliku od džema koji je želatinast, ovaj nije, ali dovoljno je gust da ga namažete na hleb ili na palačinke. Nisam proveravala ali biće da voćke u ovom džemu nemaju previše pektina, koji ima ulogu da zgusne masu, a osim toga kratko se i kuva. Ono što je takođe dobro u vezi ovog džema je i to da se kratkom termičkom obradom smanjuje gubitak hranljivih sastojaka voća.

Brzi džem sa papajom, jabukom i pomorandžom (Papaya-Orange-Apple Preserve)

Sastojci:

1 velika zrela papaja
5 jabuka
Sok od jedne pomorandže
Istrugana kora cele pomorandže
200g šećera

Priprema:

Oljuštite i očistite papaju, i u multipraktiku od nje napravite pire masu. Očistite i izrendajte jabuke. Stavite papaju, jabuke i šećer u veću šerpu i kuvajte na umerenoj vatri oko 20 minuta, uz povremeno mešanje. Zatim nastružite koru od jedne pomorandže i iscedite sok. To dodajte masi koja se kuva i nastavite sa kuvanjem još oko 10-15 minuta. Kad je džem gotov, još vrelog stavite ga u čiste tegle, i dobro ih zatvorite. Džem čuvati u frižideru. Ova smesa je dovoljna za tri tegle.

Napomena:

Pošto sam u međuvremenu pravila ovaj džem više puta, htela sam da dodam da svo voće možete da izblendate u multipraktiku pre nego što ga stavite da se kuva. U džem možete da dodate i oguljene pomorandže, kao i mango.

Doručak, Hleb i peciva, Mafini, Mediteranska, Predjelo, Začini i začinsko bilje

O ruzmarinu & Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

March 23, 2013 14 Comments

Uopšte nije teško pogoditi da su ovi slani mafini jedno malo savršenstvo, kako drugačiji da budu kad su pravljeni sa maslinama, Pekorino sirom, ruzmarinom i orasima. Recept sledi uskoro posle priče o ruzmarinu.

O ruzmarinu

Iako dosta često koristim ruzmarin u kuvanju meni je i dalje prva asocijacija na njega svadbarska dekoracija – okačene grančice na reveru sa pridodatim satenskim cvetovima. Ranije sigurno nisam imala neko posebno mišljenje o tome, ali sada meni ta dekoracija izgleda tako slatko i romantično. Moram odmah da kažem da nemam nikakvo iskustvo kićenja, i da pozitivne asocijacije ne dolaze zbog novca zarađenog na tim događajima.

Sigurno da ruzmarin nosi neku simboliku u sebi pa ga zato koriste na venčanjima, a moguće da je razlog krajnje prozaičan… u jesen, kada se svadbe često prave, verovatno je jedna od retkih biljaka koja je još uvek sa zelenim lišćem.

Rack of Lamb, čuveno francusko jelo od jagnjetine

Ruzmarin u kuvanju ume da bude veoma dominantan, zato morate da vodite računa sa čim ga uparujete i gde ga stavljate, i naravno, koliko. Odlično se slaže sa jagnjetinom, ribom, svinjskim mesom, krompirom, belim lukom, paradajzom, tikvama, pasuljem, plavim patlidžanom, pomorandžom, maslinama i maslinovim uljem.

Od njega se pravi i provansalski začin (Herbes du Provence) u koji još idu timijan, lovorov list i marjoram.

Pored lišća koriste se i grančice, najbolje kao drvenca za ražnjiće, pa i cvetovi. Lako se nalazi i sušeni ruzmarin, ali njega je dobro uvek pre upotrebe istucati u avanu.

Ruzmarin se koristi u spravljanju marinada za meso, neizostavan je sastojak u fokačiji, idealan je u hlebu sa maslinama, krekerima daju naročit šmek, čorba Pasta e Fagioli se ne može da zamisliti bez njega, i šta drugo staviti na povrće prženo na maslinovom ulju nego ovo začinsko bilje.

Veoma je lak za uzgajanje. Čak uspeva da prezimi napolju. Ova žbunasta biljka vrlo je dekorativna u vrtovima.

Ovde možete naći i o drugom začinskom bilju.

Recept za odlične mafine koji sledi je moja ulaznica za food igricu Ajme, koliko nas je. Ovog meseca tema je bila ruzmarin, a domaćica je bila Milkica.

Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

Sastojci za 12 mafina:

280g brašna

2 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice soli (biće dovoljno slani od sira i maslina)

1/4 kašičica sveže samlevenog crnog bibera

2 jajeta

1 i 1/4 šolje jogurta

230ml ulja

60g narendanog Pekorino sira (ili Parmezana kao alternativa)

70g iseckanih crnih maslina

60g grubo iseckanih oraha

1 kašičica svežeg ruzmarina, sitno iseckanog

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pleh za mafine.

U jednom sudu izmešajte prosejano brašno, so, biber, ruzmarin i prašak za pecivo. U drugom sudu umutite jaja, dodajte im jogurt, sir i ulje. Smesu sa jajima dodajte brašnu. Promešajte sve varjačom, u par poteza i na kraju umešajte masline i orahe.

Sipajte smesu u papirnate kapice za mafine i stavite pleh u rernu. Pecite oko 25 minuta, dok mafini ne dobiju rumenu boju.

Služite ih dok su još topli.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva, Priče iz Amerike

Majmunski hleb (Monkey Bread)

February 14, 2013 18 Comments

Pre nego što počnem da pišem o ovom neobičnom hlebu, a čiji recept je već bio objavljivan u novembarskom broju online časopisa Mezze, moram da iznesem par opažanja koje se odnose na vesti o Americi u domaćim, srpskim, medijima.

Moram da priznam se često iznerviram zbog proizvoljnosti, vađenja iz kontesta, na kraju i neistina, koje se iznose u člancima u domaćim medijima o Americi. Plus komentari. Sad razumem zašto ima smisla slati dopisnike u druge zemlje koji svoje izveštaje prilagođavaju našoj sredini.

Dakle, Amerika, ili SAD, je ogromna zemlja u kojoj stvari dosta drugačije funkcionišu od Srbije i okruženja, i nekada je veoma teško zbog toga objasniti ljudima stvari koje se tamo događaju. Ako nađete neki članak na internetu, pa ga još i loše prevedete, onda ga izvadite iz konteksta, ljudi koju budu to čitali, sigurno će da steknu potpuno pogrešan utisak. Nema veze što postoji google da se stvari provere, ljudi nemaju vremena za to.

Ima u Americi i sjajnih i bezveznih stvari, ali ima pre svega puno stereotipa od strane drugih koji jednostavno ne stoje. Puno ljudi gradi svoju predstavu o ovoj zemlji na osnovu filmova i serija u kojima su uvek opisane ekstremne situacije ili ljudi, život nas, običnih ljudi, nikome nije interesantan, a ima nas najviše.

Takođe, ovo je zemlja velikih kontrasta, imate toliko različitih rasa i nacija, veoma bogatih i siromašnih ljudi. Imate ljudi koji zaista izgledaju kao u tim najgorim stereotipima (nenormalno debeli, ceo dan ispred televizora, zure u najgore rijaliti emisije). Ali to je samo jedan deo te nacije. Sa druge strane imate potpuno različite ljude koji su fizički izuzetno aktivni (ovde se otvaraju sportski centri u 5 ujutru, a neki rade i celu noć), veoma paze šta jedu i piju, vredni su i ambiciozni na poslu, i da, vrlo obrazovani.

Često se ljudi sprdaju na ručun poznavanja geografije od strane Amerikanaca, ali ja sam sigurna da veliki broj ljudi iz naših krajeva ne bi umelo da nabroji većinu američkih država a o njihovim glavnim gradovima i gde se nalaze da ne pominjem. Fora je tome što je ta zemlja svetski lider i sve su oči uprte u nju tj. puno vesti dolazi odatle. I zato naši ljudi znaju šta se tamo dešava, a Ameri nemaju pojma o nama. Razmislite, da li neko iz recimo Despotovca više zna o dešavanjima u Beogradu, ili neko ko živi u Beogradu o događajima u Despotovcu. Ako ikada recimo Kina preuzme primat u ekonomiji i u industriji zabave, možemo očekivati da će i naše poznavnje geografije i ostalog vezanog za Kinu naglo porasti.

Ono što je istina prosečan Amerikanac ima veoma malo vremena da se bavi onime što njega lično ne dotiče. Ovde se puno radi, još ako imate mlađu decu, koju treba voditi u školu i brojne vannastavne aktivnosti, vi nemate vremena ni za šta drugo. Dalje, ovde u lokalnim vestima jedva ćete saznati nešto što ima veze sa drugom američkom državom, a kamoli o dešavanju na drugom kontinentu (za to čak postoji poseban dnevnik ali na tek par kanala u celoj zemlji), samo u izuzetnim slučajevima.

Neko će se pitati a zašto je to tako, ja nemam odgovora na to, ali mogu da primetim, da za razliku od nas koji volimo više teoriju, volimo da promišljamo o stvarima i pojavama, oni su praktičniji i ljudi od akcije. I oni sami često kažu za sebe da su suviše “ignorant” kad su u pitanju druge nacije, nije da nisu toga svesni, ali to je tako.

Takođe, za razliku od prilično učestale percepcije naših ljudi da se ovde Ameri ne druže, i to je samo stereotip. Čini mi se da su ovde ljudi veoma aktivni, dosta vremena provode van kuće sa prijateljima i porodicom, a i stalno imaju neke hobije. Dakle, i na to troše puno vremena. Onda puno njih volontira za neku društvenu korisnu stvar, to su uglavnom stariji ljudi, a i vole da idu u šoping, i kao i u restorane. Ili su u procesu selidbe… otići u drugi kraj zemlje je Amerikancima kao “dobar dan”, oni se non-stop sele.

Dakle, od sada kad vidite neku cifru koja se odnosi na zarade u Americi, onda je to uvek bruto plata i na godišnjem nivou, a kod nas se daje mesečna neto plata. Od te plate se odbija 15-30% na takse i zdravstveno osiguranje, plus na to ide porez na kuću ili stan, koji veoma varira, i ti porezi su dosta veći nego kod nas.

Hrana nije jeftinija nego kod nas. Moguće banane, ili nešto što je na popustu, ostalo je sve znatno skuplje. Lica moji roditelja kad uđu u ovdašnje prodavnice bi vam sve rekla.

Ono što je stvarno jeftinje jeste garderoba (ali to uglavnom masovni brendovi koji prodaju jeftinu robu), koja je i znatno kvalitetnija nego u Srbiji, moram da dodam, plus ovde imate velika sniženja zahvaljujući tome što je ovde ogromno tržište, velika kupovna moć, puno toga se proda. Zatim kola, tehnika, i nameštaj iz Ikee, koji ovde uglavnom kupuju studenti i imigranti.

O Srbiji vrlo malo znaju, obično poznaju neke Srbe koji žive u Americi (ima nas puno ovde), često mešaju to ime sa Sajbirija i Sirija. Ranije su me često pitali da li je tamo odakle dolazim mnogo hladno. Da, uglavnom je većina čula za Novaka Đokovića, muški deo zna za Anu Ivanović, još po neko se seća Divca, i ime Slobodan Milošević im je odnekud poznato, ali retko ko ima predstavu o tome šta se dešavalo kod nas za vreme onih strašnih godina, osim onih ljudi koji se bave profesionalno spoljnom politikom.

Ovo vam sve govorim zbog toga da primate sa rezervom razne vesti i nečije slobodne procene o Americi. Na kraju, i tamo i ovde su ljudi ko ljudi, ima ih i dobrih i loših. Primetila sam da kad nema vesti o nekim strašnim događajima i padne rejting čitanosti onda moraju da ga podignu nekim nebuloznim tekstovima koji će sigurno frustrirati ljude.

Moja američka drugarica me je više puta nagovarala da napišem post o mom doživljaju Amerikanaca, na blogu na engleskom, i verovatno ću to učiniti jednog dana. Nije da im nije stalo do toga šta drugi misle o njima.

Ako ste i dalje tu, da pređemo na hleb.

Ovaj hleb je idealan za subotnji ili nedeljni doručak, ili čak branč. U tom slučaju najbolje je da ga zamesite dan pre, držite ga u frižideru tokom noći, a onda ga rano ujutru izvadite iz frižidera (testu će trebati oko 2 sata da se zagreje), vratite se u krevet da još malo odspavate, i onda kad ustanete zamesite ga, stavite u pleh, sačekate da naraste, i na kraju ispečete. Ustvari, kad bolje razmislim možda je ipak bolje da ga spremate za branč. Hleb se jede odmah. Ako ga do sada niste probali nemate predstavu koliko je Majmunski hleb zarazan.

Iače ovaj hleb je veoma popularan u Americi gde je i nastao 50-tih godina prošlog veka. Samo što se tamo često pravi od gotovog smrznutog testa.

Majmunski hleb

Sastojci za testo:

450g brašna

2 1/4 kašičice instant suvog kvasca

1 kašičica soli

4 kašike šećera

240ml toplog mleka

80ml tople vode

30g otopljenog putera

Malo ulja

Sastojci za preliv:

115g otopljenog putera

1 šolja smeđeg šećera

2 kašičice cimeta

1 kašika ekstrakta vanile

½ šolje iseckanih pikana, može i oraha

Bundt pleh za pečenje

Priprema:

Zamesite testo tako što ćete najpre u jednoj posudi pomešati toplo mleko i vodu, kvasac, otpoljen puter i šećer, i tu smesu dodati prosejanom brašnu u koji ste dodali soli. Najbolje je da testo mesite u multipraktiku ili mikseru za testo, ali može i ručno. Testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i od njega napravite loptu koju malo nauljite i stavite u pokriven sud da naraste, oko 1 sat.

Za to vreme pripremite bundt pleh za pečenje tako što ćete dobro preći celom površinom puterom ili uljem.

Takođe, zagrejte puter da se potpuno otopi, malo ga prohladite i dodajte mu šećer, cimet i vanilin ekstrakt.

Kada je testo naraslo, udvostučilo se, rastegnite ga u obliku pravougaonika i oštrim nožem isecite na 64 komada. Od svakog komada napravite lopticu i umačite ga u otopljeni puter i šećer, nije bitno da svaki komad bude iste veličine. Po pravilu najpre se loptica testa potopi u otopljeni puter, pa onda uvalja u šećer sa cimetom, ali ja koristim ovaj brži metod. Zatim stavite lopticu u posudu za pečenje i tako redom sve dok ne potrošite i poslednju lopticu. U međuvremenu pospite loptice pikanima ili orasima s vremena na vreme.

Pokrijte pleh i ostavite da loptice narastu, dok ne dosegnu 2 cm ispod linije pleha, oko 1 sat.

Uključite rernu da se zagreje na 175C. Stavite hleb da se peče oko 30-35 minuta. Kada je gotov izvadite ga iz rerne, odmah stavite tanjir na kome ćete ga služiti preko pleha i prevrnite. Posle pet minuta povucite pleh na gore i ako imate sreće kolač će se lepo odlepiti.

Jedu se pojedinačne loptice koje se skidaju rukom.

Američka kuhinja, Dezerti, Doručak

Klasične američke palačinke

May 14, 2012 26 Comments

Juče se slavio Dan majki u Americi. Nešto nisam luda za tim ženskim praznicima, ali pošto sada imam dva mladunčeta odlučila sam da je red da ga i moja porodica proslavlja. Rekla sam mužu da za taj dan želim doručak u krevetu, što uključuje kratko izležavanje u istom. Poželela sam između ostalog američke palačinke. To je ovde tradicionalan način iskazivanja zahvalnosti prema majkama, jeste malo cheesy, ali sad sam u fazonu daj šta da daš samo da malo predahnem od ludog životnog tempa sa malom decom.

Naravno morala sam da dam provereni recept mužu, koji uzgred još nisam isprobala, ali našla sam ga u knjizi America’s Test Kitchen, a njihovi recepti ne mogu da omanu. Njihov način kuvanja je orijentisan na testiranje i eksperimentisanje sa klasičnim američkim jelima nebili dobili najbolji mogući rezultat. Imaju odličan magazin i televizijsku emisiju a izdaju i sjajne knjige. Svaki njihov recept ima malo istorije, a ja to mnogo volim, i opisan je način kako su do njega došli.

Američke palačinke koje je moj muž napravio su apsolutno najbolje koje sam ikada probala, a jela sam ih raznih, pa i pravila. Vrlo su vazdušaste i mekane, jednostavno se tope u ustima. Ono što je dobro je to što u testo ne ide buttermilk, kojeg retko kad imam. I vrlo su jednostavne za pravljenje, jer eto i moj muž je uspeo da ih super napravi.

Istina američke palačinke su najbolje uz sirup od javora (najbolje je da bude 100% , a ne razređen), ali za one koji ne mogu da ga nađu mogu da koriste istopljeni puter ili med sa iseckanim voćem (banana, jagode, borovnice, itd), ili razređene džemove od jagode, višnje ili maline.

Sastojci:

2 kašika svežeg limunovog soka

475ml toplog mleka

260g brašna

2 kašike šećera

2 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

1/2 kašičice soli

1 jaje

45g putera, otopljenog

1-2 kašike ulja

Sirup od javora ili zamena (vidi gore tekst)

Iseckano razno voće

Priprema:

Najpre sipajte limunov sok u vruće mleko i promešajte. Sačekajte malo da mleko počne da se siri.

Za to vreme u jednu posudu stavite brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, šećer i so, i sve zajedo promešajte.

Umutite jaje, i zajedno sa istopljenim puterom umešajte u mleko. Zatim sve to sipajte u posudu sa brašnom. Mešajte testo, ali ne previše, par grudvica od brašna je ok.

Zagrejte tiganj na srednje jakoj vatri, oko 3-5 minuta. Premažite ga uljem i pecite palačinke. 1/4 šolje testa je dovoljna za jednu palačinku. Proverite da li ih pečete na dovoljno jakoj vatri – 1 minut je dovoljan da palačinka dobije zlatno braon boju na strani gde je pečena.

Najbolje je da ih odmah služite, ali ukoliko hoćete da ih sve napravite a onda služite, stavite ih u zagrejanu rernu (95C/200F).

Napomena:

Pošto su se palačinke ponovo jele u mojoj kući, i ja sam ih lično pravila, ipak sam dodala malo više brašna. P Moj savet vam je da stavite brašna toliko da se dobije dovoljno gusta smesa, recimo nešto gušća nego za naše palačinke.

Ukoliko želite da idete korak dalje možete da napravite palačinke sa borovnicama, jagodama, ili bananama, tako što ćete ih staviti na palačinke dok se peku. Super su i bademi isečeni na listiće.

Takođe, možete da umesto mleka i limuna, tj. buttermik-a, koristite naš razređeni jogurt. Čini mi se da su sa našim jogurtom najukusnije.

« Previous 1 2 3 4 Next »