Znate ono kada kažu hleb mekan kao duša, možda su to reči koje najbolje opisuju ovaj japanski mlečni hleb. Kao da je od vazduha pravljen, ono ima istine u tome. Tako je mekan i nabujao, i kad ga uzmete u ruke neverovatno je lagan. Zaista nesvakidašnji hleb. I moram da primetim, iako nije rustičan, što ja vrlo cenim kod hleba, vrlo je ukusan. Iako izgledom dosta podseća na francuski brioš, to su dva različita hleba, jer se drugačije prave.
Ovaj japanski hleb se pravi korišćenjem Tangzhong startera, popularnom dalekoističnom tehnikom. To i nije pravi starter, u pitanju je roux testo koje se dobija kuvanjem brašna, mleka i vode. Ono pomaže da tekstura hleba bude vazdušasta i meka.
Recept koji sledi je opšte popularan na internetu, ipak, nema puno hlebova koji su ispali tako lepo kao ovaj moj. Nemam poseban savet osim da budete strpljivi i da pustite testo da narasta, vreme je vrlo bitan faktor. Takođe, gledajte da testo narasta na toplom mestu.
Prednost ovog hleba je u tome i što dugo ostaje svež, ali šansa da će vam trajati duže od dva dana je vrlo mala. Najlepši je kada se ujutro služi uz puter i neki dobar džem. Možete od istog testa da napravite i zemičke.
Ima jedan interesantna detalj vezan za nastanak hleba u Japanu – sve do kontakta sa Portugalcima i Holanđana u 16. veku, Japancima je bio potpuno nepoznat koncept hleba, jer su imali pirinač. Čak i upotreba mleka je bila strana sve do kraja 19. veka. Ovaj mlečni hleb je svoju popularnost dostigao tek krajem prošlog veka, kada je počeo da se pravi i izvan Japana.
Inače Hokaido se zove posebna vrsta mleka, ali meni se sviđa da stoji uz naziv ovog hleba.
Jedno od lepših iskustava je kad uzmete hleb u ruke, pa počnete da ga lomite, tako delikatnog i vazdušastog.
320g oštrog brašna (za hleb, sa puno glutena) + za rad za testom
1 kašičica soli
60g putera omekšalog
Jaje za premaz
Priprema:
Najpre napravite Tangzhong starter tako što ćete u malu šerpicu staviti brašno, vodu i mleko, zagrejte sve uz konstantno mešanje. Kuvajte smesu par minuta dok ne dobijte gustinu sličnu kačamaku. Sklonite starter sa vatre, pokrijte ga plastičnom folijom i sačekajte da se potpuno ohladi.
U jednoj posudi pomešajte mlako mleko, šećer i kvasac. Sačekajte da kvasac počne da radi. Tome dodajte umućeno jaje.
U drugoj posudi pomešajte brašno i so, i počnite da mu dodajete mleko sa kvascem zajedno sa starterom.
Na kraju postepeno dodavajte omekšao puter. Testo mesite mikserom oko 15 minuta. Isto to možete da radite ručno. Dobićete lepljivo i ne tako gusto testo. Na kraju ga oblikujte na radnoj površini u loptu, koristeći vrlo malo brašna, stavite u nauljenu posudu, pokrijte ga i neka narasta oko 1 – 1 1/2 sat na toplom mestu, dok se ne udvostruči.
Izvadite nadošlo testo i podelite ga na tri približna dela. Svaki deo oblikujte u loptu i pokrijte. Sada sledi faza razvlačenja, u cilju dobijanja nabujalog hleba.
Uzmite jedan komad i oklagijom ga razvucite u izduženi pravuogaonik dimenzija oko 10 x 25 cm, presavijte ga kao pismo po dužoj strani. Zatim ga ponovo razvucite u pravougaonik dimenzija oko 10 x 20 cm, i zatim zarolajte počevši od kraće strane. Prstima dobro spojite porube testa, a one sa strane povucite na na dole. To isto ponovite sa preostalim komadima testa.
Oblikovano testo poređajte u izduženi pleh dimenzija 23 x 11 x 6 cm, koji ste prethodno podmazali puterom. Pokrijte pleh platičnom folijom i sačekajte da ponovo naraste, oko sat vremena, dok testo ne počne da izlazi iz pleha.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pre nego što ćete hleb staviti da se peče pređite preko gornje površine umućenim jajetom (možete da dodate jajetu malo slatke pavlake).
Pecite hleb 35-37 minuta. Ako počne korica da gori pokrijte je aluminijumskom folijom.
Pošto se hleb ispekao posle 2-3 minuta izvadite ga iz pleha i stavite na rešetku da se ohladi.
Znam, kod nas se štrudla zove pita koja se pravi sa kvasnim testom, ali štrudla je zarolana pita, bilo da su u pitanju gotove ili vučene kore ili testo sa kvascem. Nije bitno, to nije jedina stvar koja je izgubljena u prevodu, važno je da sad možete da napravite i probate nešto vrlo interesantno, ako do sada niste imali priliku da uživate u ovakvoj štrudli. Sa jedne strane ova slana štrudla deluje tako blisko, a opet je drugačija.
Ideja da napravim ovako nešto javila mi se kad sam gledala britanski kulinarski šou The Great British Bake Off, tu često prave razne engleske pite, ali sa prhkim testom, i onda u njih ubace razno povrće ili meso. Meni se to mnogo sviđa. Ali to ume da bude veliki izazov, jer je važno da punjenje ne bude suviše vlažno, ali ni suvo, i da testo bude dobro ispečeno. I ja sam poželela da nešto slično napravim, ali sa gotovim korama najpre, a onda da probam sa drugom vrstom testa. Na kraju sam našla ovaj recept, kojeg sam malo izmenila, i moram da kažem da je odličan.
Dovoljno je samo da vidite komade štrudle na tanjiru, pa da vam se vrati vera u život, a tek kad ih probate. Oduševiće vas hrskava kora i bogat ukus povrća.
I pre nego što pređete na recept nije loše da znate i sledeće stvari o ovoj štrudli:
odabir povrća može da varira, ali nije loše da uvek imate pečurke, pa i plavi partlidžan. Takođe, krompir se pokazao kao dobar sastojak, iako ga nema u originalnom receptu, umesto njega možete da stavite slatki krompir ili tikvu.
u fil može da se stavlja i meso, recimo neke dobre kobasice.
važno je da iz povrća tokom termičke obrade izađe suvišna tečnost.
začinjenost povrća je vrlo važna, trebalo bi da bude vrlo aromatično, a to se postiže maslinama, izrendanim parmezanom i začinskim biljem.
povrće možete da ispečete u rerni, umesto da ga dinstate, tako je verovatno ukusnije.
ako hoćete posnu varijantu izbacite sir, a umesto putera koristite ulje.
kore možete i sami da napravite, verovatno je tako još ukusnije, pogledajte ovde recept.
Ovih dana često dobijam poruke od prijatelja, kako si, šta se dešava tamo?
I ja ih dočekam sa odgovorom, ne znam, ne pratim više vesti uopšte, odlučila sam to da učinim u veče izbora, ukapirala sam da nema smisla da pratim ovdašnje medije kojima ništa ne verujem, meni ne treba navijanje, već tačna i nepristrasna informacija, i otišla rano u krevet. I iskreno, čuvam svoje mentalno zdravlje, mislim da je to ovog trenutka najvažnije. Ja sam kao ovaj lik na skejtbordu koji pije sok od brusnica i peva Dreams od grupe Fleetwood Mac.
Ima nešto magično u tom videu, sve se raspada oko tebe, totalni haos, ali ti nastavljaš uzdignute glave, i uživaš u momentu, i to u jednoj od najlepših pesama, koju kad slušaš kao da lebdiš, ne pristaješ da te loše emocije preplave i da postaneš očajan.
Nije ni čudo što je ovaj video postao toliko popularan kad se skoro pojavio, jer je pun nekog patosa i radosti čoveka koga život nije mazio, on je radnik u fabrici krompira i tog jutra mu se pokvario kamion na putu do posla pa je rešio da nastavi put vozeći skejtbord po autoputu, sličan vajb može da se nađe u pesmi Ide Mile lajkovačkom prugom. Tako da je pomenuta grupa preko noći ponovo postala popularna, slično kao kad je harala Amerikom 70-ih godina prošlog veka. Čudno je to što sam ja saznala za ovu grupu tek pre mesec dana, slučajno sam naletela na njihov najbolji album Rumor. Sve pesme su mi bile poznate, ali ja ništa nisam znala o toj grupi, inače, vrlo interesantnoj i posebnoj, koja je iznedrila mnoštvo velikih hitova u različitim sastavima.
Naravno da znam šta se dešava, ne trebaju mi vesti za to, ceo ovaj haos je planiran, ono što me interesuje je kako će ljudi da prežive sve ovo. Jer svuda se oseća loš vajb, kao da je sve stalo, komšija me redovno pita, Kako si? Dobro sam. Onda dodaje iznenađeno, Dobro si?Pa, jesam, lep je dan. Šta sad, treba da stane ceo svet zbog izbora. Prolazila sam kroz slične stvari, bilo je tu puno razočarenja, ali ja nad time, nažalost, nemam kontrolu.
Već mesecima osećam tu masovnu histeriju, potpomognutu pojavom korone, mnogi ljudi su na ivici, baš u lošem psihičkom stanju, kao da očekuju da će spas da stigne kad pobedi njihova opcija. Pa neće, samo će jako da udare u zid stvarnosti, pošto su sve vreme živeli u iliziji, lažnoj stvarnosti koju su im mediji stvarili. Toliko su sebe investirali u to, postali su potpuno opsednuti, da je neprijatno biti u njihovom društvu i slušati koliko su preplavljeni mržnjom, iako oskudnog znanja. Priznajem, to mi se retko dešava, ali razočarala sam se u neke ljude, jer su potpuno izgubili moralni kompas, svašta su u stanju da progutaju da bi opravdali svoju stranu.
Razumem da su ljudi vrlo strastveni kada su njihova ubeđenja u pitanju, i sama sam takva, ali neka mera mora da postoji. Muž mi je pre neki dan poslao ovu pesmu, kao stvorenu za ovaj trenutak, Turn off the news and build the garden, kad sam odslušala ovu strofu, samo sam progutala knedlu i uzdahnula. A ona ide ovako:
Turn off the news and raise your kids
Give them something to believe in
Teach them how to be good people
Give them hope that they can see
Hope that they can see
(Isključi vesti i posveti se svojoj deci,
Daj im nešto u šta će da veruju
Nauči ih da budu dobri ljudi
Daj im nadu da će moći da vide stvari onakve kakve jesu)
Juče sam odvele ćerku na hor. Sada rano pada mrak, a oni imaju probe napolju zbog virusa. U mraku, okupljeni oko jedne svetiljke, sa maskama, pevaju dok ih direktor hora prati na klavijaturama. Obažavam entuzijazam ljudi koji vode taj hor. Nedaleko od crkve, gde su probe, je moja omiljena italijanska radnja i restoran, i uvek tu svratim da kupim hleb i još po koju stvar, dok traje horska proba.
Prošlo veče u radnji je bilo baš živo, u delu gde je restoran, inače minijaturan, skupili su stolove oko kojih je grupa ljudi nešto radila sa limunovima. Odmah sam se zainteresivala da vidim šta se dešava. Kažu prave limončelo, liker od limuna. Rešavam da ostanem tu neko vreme, naručujem dupli espreso i tiramisu, i sedam za sto pored pomenutog društva, što ne znam kad sam poslednji put uradila od početka pandemije. Ali, ne mogu da propustim ovo, potpuno sam pod utiskom, i taj miris limunove kore koji se širi je tako prijatan. Posmatram ljude za stolom, nekoliko genaracija je tu, Amerikanci italijanskog porekla, deca slatkim ručicama skidaju koru sa limuna i nešto brbljaju. Prepoznala sam devojčicu koja ide u školu sa mojom decom. Svi su tako veseli, čovek prosto poželi da bude deo toga. Odjednom počinje muzika, žagor prestaje, čuje se pesma Fleetwood Maca, i više ne znam da li proživljavam stvarnost, ili lebdim.
Štrudla sa povrćem
Sastojci za jednu štrudlu:
5 listova gotovih kora (moje su tanke, jer ne mogu da nabavim deblje)
1 kašika hlebnih mrvica
100g putera, otopljenog
1 kašika maslinovog ulja
1 luk (može i 3 ljutike, ili 5 mlada luka), iseckan na rebra
1 šaka maslina, crnih ili zelenih, koštice uklonjene i iseckane
2 kašike pinjola (orasi mogu da budu dobra zamena)
2 kašike hlebnih mrvica
1 šaka izrendanog parmezana
So i biber prema ukusu
Priprema:
U šerpi, ili dubokom tiganju, zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. U to dodaje iseckan luk, i kad postane slatkast stavite i beli luk, posle pola minuta dodajte paprike, zatim krompir, pečurke, masline, začinsko bilje i dinstajte sve dok tečnost ne ispari. U međuvremenu dodajte so i biber prema ukusu.
Isključite vatru i u povrće umešajte izrendan parmezan, hlebne mrvice i pinjole, i sačekajte da se sve malo ohladi.
Uključite rernu na 190C (375F), pripremite plitki pleh i kore.
Svaku koru premažite otopljenim puterom, pa preko toga stavite malo hlebnih mrvica. Kada ste stavili petu koru, premažite je puterom, i rasporedite povrće na jednu trećinu kora, kao na slici. Savijte krajeve kora, i dobro ih premažite puterom.
Na kraju zarolajte kore sa filom, tako da rub bude na dole. Dobijenu rolnu ponovo dobro premažite puterom, i stavite je da se peče na u zagrejanoj rerni oko 30-35 minuta.
Pošto se štrudla ispekla, ostavite je da se malo ohladi, jer je teško seći dok je topla, ali ja nisam izdržala.
Nedavno sam se setila zemički sa maslinama koje sam jela u grčkim restorinama, mnogo sam ih volela, i poželela sam da ih sama napravim. Morala sam da preturam po sećanju, jer je to bilo baš davno, ali eto, toliko su me impresionirale, da ih se i dan danas sećam.
Kada sam ih iznela pred muža, zajedno sa mezetom, koje možete da vidite na slikama, on se baš obradovao, i bez problema mi je naveo mesta gde smo jeli te čuvene zemičke sa maslinama. U prošlom veku, kada smo još bili tinejdžeri po američkom zakonu, jeli smo ovakve zemičke na Naksosu. I dalje se sećam stolova restorana koji su bili postavljeni na ulici koja se strmo spuštala, bili su prekriveni plavim pepito stolnjacima. Ubrzo smo iste zemičke jeli u Atini za doručak, koji ćemo dugo pamtiti. Sledeći put smo slične zemičke sa maslinama pronašli u Beogradu, u grčkom restoranu Zorba. To je bilo u ovom veku. Voleli smo taj restoran, nalazio se kod zgrade Poštanske štedionice. One su bile nešto drugačije, imale su sušeni paradajz u sebi, pa su bile narandžaste. Sećam se jednom posle ručka, rekla sam konobaru da mi spakuje zemičke da ih odnesem kući, i kad smo krenuli skroz sam zaboravila na njih, i utom čujem konobara kako me zove trčeći za mnom, Zaboravila si zemičke! Tačno je znao koliko ih volim.
Ove zemičke se jednostavno prave, gledajte da ih spremite od oštrog brašna, koje u sebi ima više glutena, i probajte moju tehniku savijanja i oblikovanja nebili vam zemičke bile izdašne. Ne znam zašto, ali ja volim kada su zemičke približnog oblika, pa ih zato merim. Obratite pažnju na količinu vode, nemojte striktno da se držite mere koje sam navela, jer to može da varira, dosta zavisi od tipa brašna. Gledajte da vam testo ne bude ni previše meko, a ni gusto.
Što se tiče začinskog bilja, najbolje je da ga krupnije iseckate, jer ako je previše sitno nekako nije to to, ne znam šta mi bi da to uradim.
Ukoliko volite masline u pecivu pogledajte i ove recepte:
Umešajte kvasac i šećer u mlaku vodu. Kad kvasac počne da radi, dodajte mu maslinovo ulje i sipajte tečnost u brašno kome ste dodali so. Mesite testo ručno, ili u mikseru, oko 10 minuta. Oblikujte testo u loptu, namažite ga uljem, pokrijte plastičnom folijom, i sačekajte 1 sat da naraste.
Kad se testo udvostručilo, u njega ravnomerno umešati masline i začinsko bilje. Oblikujte testo u loptu , pokrijte i sačekajte još 15 minuta.
Podelite testo na 18 jednakih delova, svaki komad bi trebalo da teži oko 68g. Svaki komad oblikujte u loptu povlačeći krajeve ka unutra. Zatim rukama razvucite testo u manji krug i onda presavijte ga kao pismo, sa spojem na dole. Ponovite isto sa preostalim komadima testa. Ređajte testo po velikom plitkom plehu, koji ste obložili papirom za pečenje, napravite razmak. Pokrijte testo krpom i sačekajte 30 minuta da zemičke nadođu.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Pre nego što ćete ubaciti testo da se peče, premažite ih otopljenim puterom. Pecite zemičke 25-30 minuta, dok ne porumene.
Leti nema ništa lepše od domaćeg, tek ispečenog hleba, sa ukusom i mirisom Mediterana. Ako uz to izgleda dekorativno i lepo kao ovi hlebovi, što upšto nije teško postići, oduševljenju vaše porodice, ili gostiju, neće biti kraja.
Stecca je italijanski hleb koji se koristi za sendviče, nešto između ćabate hleba i fokače. Poslednjih meseci gledam divne kreacije na internetu koje maštoviti ljudi prave od fokače, prava umetnička dela, pa sam poželela da to isprobam na ovom hlebu. Mnogo je jednostavnije nego što izgleda, a opet je tako privlačno i lepo. Obaška što je ukus pečenog povrća i začina fenomenalan.
Još dok su hlebčići u rerni, kad krene da se širi miris pečenog testa, povrća i začina, osetićete se kao da ste negde daleko, pored mora. Iako ste verovatno morali da promenite svoje planove ovog leta, ne očajavajte, potrudite se da ulepšate sebi život malim stvarima. A ne treba vam puno da se dobro osećate. Recimo, napravite ove hlepčiće, izađite na terasu ili u dvorište, pustite neku opuštajuću muziku, okupite vaše omiljene ljude, i uživajte u životu dok konzumirate ove hlebčiće uz neki rashlađeni roze.
Čak i ako vam trenutno svet izgleda orvelovski, sve je nekako izokrenuto i u disbalansu, i to će proći, a do tada gledajte da se zaštitite lepotom.
Dekorativni italijanski hlepčići (Stecca)
Sastojci:
400g brašna + rad sa testom
1 i 1/2 kašičica soli
1/4 kašičice instant suvog kvasac
1/2 kašičice šećera
350ml mlake vode
3 kašike maslinovog ulja
Za dekoraciju: masline, vlašac, crveni i beli luk, paprike, čeri paradajz, timijan, itd
Za posip: krupna morska so
Priprema:
U jednoj većoj posudi pomešajte brašno i so. U manjoj posudi pomešajte mlaku vodu, šećer i kvasac. Kada kvasac proradi, posle par minuta, sipajte tečnost u brašno i sve mešajte kašikom par minuta, dok ne dobijete koliko-toliko sjedinjeno testo. Pokrijte testo plastičnom folijom i ostavite da narasta na sobnoj temperaturi 12-18 časova.
Sutradan izvadite testo na radnu površinu koju ste posuli brašnom, preklopite ga par puta, i na kraju oblikujte u loptu, nauljite ga i pokrijte plastičnom folijom, i čekajte još sat-dva da se udvostruči.
Zatim podelite testo na tri približno jednaka dela, i svaki izvucite po dužini i položite na veliki plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Svaki hleb prelijte sa po jednom kašikom malinovog ulja, i prstima ih oblikujte u vekne.
Zagrejte rernu na 260C (500F) i dok se ona greje poređajte nadev po hlebu. Slobodno dobro utisnite u testo čeri paradajz i masline, da ne bi ispali tokom pečenja. Na kraju pospite hleb krupnom morskom solju. Kada je rerna zagrejna stavite hlebove da se peku na srednjoj pregradi oko 15 minuta, najbolje da sami pažljivo posmatrate hlebove dok se peku, jer jačina rerne može da varira a njima ne treba puno vremena da budu ispečeni. Kad dobiju tamno zlatnu koricu, gotovi su.
Kad je hleb pečen ostavite ga da se malo ohladi, a onda ga služite.
Moja opsesija tankim hlebovima i dalje traje. Pretražujem kuvare i internet nebili našla razne interesantne varijante. Tako sam našla ovaj zanimljiv hleb sa tikvicama na nekom avganistanskom podkastu. Mnogo mi se svidela ideja, to je kao kad pravite one pljeskavice od tikvica pa preterate sa brašnom.
Pored tikvica ono što ovaj hleb čini tako posebnim je luk, koji tokom pečenja poprimi fini slatkast ukus, a tu je i jedva primetna ljutina koja dolazi od tucane parike.
Kao kad služite bilo koji drugi tanki hleb, ovaj odlično ide uz meze, dakle idealan je za umakanje u razne dipove, ali i uz meso. Evo par predloga:
500-600g brašna + rad sa testom (količina može da varira jer zavisi od veličine tikvice)
Za pečenje:
5 kašike otopljenog putera ili maslinovog ulja
Priprema:
U većoj posudi umutite jaja, dodajte im soli, prašak za pecivo, iseckan mladi i crveni luk, izrendane tikvice, tucanu papriku i sve to dobro pomešajte. Zatim počnite da dodajte brašno, količina može da varira jer zavisi od veličine tikvice. Kad ste dobili kompaktno test, oblikujte ga u loptu, nauljite i stavite u posudu, pokrijte plastičnom folijom i sačekajte oko 1 sata da testo odmori.
Zatim podelite testo na osam približnih komada i oblikujte ih u manje lopte. Zatim svaku loptu razvijte oklagijom u krug prečnika oko 25 cm. Nemojte da zaboravite da pospete radnu površinu brašnom.
Zagrejte tučani tiganj na srednje jaku temperaturu. Premažite ga puterom ili uljem, i u njemu pecite testo sa obe strane, dok ne bude kao na fotografijama. Pre nego što okrenete testo u tiganju premažite ga puterom ili uljem. Sve to ponovite i sa preostali testom.
Skonsi su kod nas ovog proleća najpopularnije pecivo, potpuno su zamenili mafine. I ranije smo ih voleli, ali nikada nismo osetili toliki užitak kao za vreme ove pandemije. I deca su ih prihvatila sa istim žarom, iako su u početku zazirala, jer su im ostali u sećanju skonsi iz pekara, koji umeju da budu baš suvi. Ako ste gledali poslednju sezonu serije Curb Your Enthusiasm, znate o čemu pričam:)
Kad pravim skonse stalno nešto menjam, isprobavam nove stvari, iako se tek par sastojaka koristi za njihovu pripremu. Pored obaveznog putera, mislim da mu naš jogurt daje puno na ukusu i sočnosti. Ovog puta sam stavila testo u zamrzivač pre nego što sam ga ispekla, tako se bolje zadržava oblik skonsa a i mekši su.
Pre neki dan je bio veliki praznik u Americi, Memorial Day, i mi smo za taj dan planirali mali odlazak od kuće i piknik u prirodi. Nismo hteli da idemo daleko, a i nismo bili sigurni da li su parkovi otvoreni, odlučili smo da se porodično biciklima odvezemo na drugu stranu našeg malog zaliva, do vojnog utvrđenja Fort McHenry, koji pomalo podseća na Kalemegdan, tu se nekada vodila ljuta borba Amerikanaca i Britanaca u ratu za nezavisnost. Na kraju je ispalo da su i drugi imali sličnu ideju.
Pre nego što smo dospeli do utvrđenja već smo primetili da se nešto čudno dešava, puno policijskih kola i ljudi koji nose američke zastave, kad smo im bliže prišli, videli smo da su to pristalice predsednika. To je bio mali šok, jer oni su gotovo istrebljena vrsta u Baltimoru, u kome demokrate vladaju bez prekida već pola veka. Ništa, nastavili smo dalje sve do same kapije kada su neki ljudi počeli da nas zovu i i da nam odlučno pokazuju rukama da se vratimo, verovatno smo im izgledali kao da smo sa Marsa pali. I izgleda da jesmo, jer smo mi verovatno bili jedini ljudi u gradu koji nisu znali da tu upravo treba da dođe presednik, odakle će se obratiti naciji povodom praznika. Eto, šta se dešava kad odlučiš da potpuno ignorišeš medije.
Šta smo mogli nego da se vratimo i da odlazak odložimo za neko drugo vreme. A to odlaganje stvari za posle počelo je opasno da me nervira. Kad gledam vesti iz Srbije i Evrope nekako život se vraća polako na staro, samo kod nas status quo. Čak i brojke sporo padaju. To otvaranje je ovde postalo kao neka politička, a ne praktična mera. U Americi je sada sve politizovano, sve je puno drame i ostrašćenosti. Iako se kosi sa zabranama gradonačelnika (guverner Merilenda je prepustio odluke okruzima i gradovima, kao što je i predsednik prepustio guvernirama saveznih država, slobodu odlučivanja oko mera karantina), ljudi su se otrgli kontroli, sa dolaskom lepih dana, pa i praznika, svi su izašli na ulice, u parkove, a i odvezli su se do svojih porodica koje žive u drugim državama, čak se i prave žurke ispred kuća na ivičnjaku, ili na dekovima na krovovima kuća. Doduše kod nas u kraju dominira mlad svet, pa ih potpuno razumem. Čak se i maske slabije nose, to se da primetiti svaki put kad predveče odem da trčim.
Do sada nisam srela nijednu osobu koja se čudno ponaša, ali sam saznala za značenje imena Karen, to je u slengu naziv za osobe koje idu okolo i drže predavanje o nošenju maski i slično, ili prekršaje prijavljuju policiji. Malo mi je čudno kada mi se neko približava na ulici, pa idem na drugu stranu, ili gledam u zemlju, umestu da mu se sa osmehom javim.
Za Amerikance ovo jeste jedan od najtraumatičnijih događaja, možda još od rata sa Vijetnamom. Mene kad pitaju kako se borim, ja kažem, nije toliko loše, kako nije, pa ima mnogo gorih stvari, šta na primer, pa recimo rat. I tu ih potpuno sasečem, tačno misle da preterujem, kao uostalom i moja deca, kad im pričam kroz šta smo 90-ih godina prolazili, oni misle da preuveličavam stvari. Znate da ne volim kad neko glumi žrtvu, pogotovo danas kad postoji takmičenje ko je veća žrtva, ali samo da znate vaša mama i tata su war, two dictatorships, riot, hyperinflation, and even communism survivors... oni nastavljaju da se kikoću.
Amerikance ubija to što ne mogu da rade i što ne mogu da non-stop negde zuje, ostanak kod kuće nije nešto što ih previše ispunjava. Međutim, po rekordnoj prodaji brašna da se zaključiti da su se dali u kuvanje, i ne samo to, neviđeno je porasla prodaja potrebština za bašte, a iz prve ruke znam da je kupovina stvari za kućne projekte takođe značajno porasla.
Nisu svi prošli isto tokom ove pandemije, neki udobno rade od kuće, uglavnom oni koji rade admistrativne poslove, dok su drugi izgubili posao, ili sede kod kuće i ne znaju šta ih čeka. Dok ne potroše finansijsku pomoć koju su dobili od države još uvek će biti blokade, ali posle nisam sigurna.
Inače, restriktivne mere su vrlo varirale u zavisnosti od regiona, ipak teško da i to može da se dovede u vezu za brojem zaraženih. Merilend, država u kojoj živim, ne spada u države sa najvećim posledicama, ali kada se pogledaju brojke, uopšte nije dobro, pogotovo kada se uporede sa onima iz Srbije, a ima sličan broj stanovnika.
Ali mi ovde nismo imali karantin kao u Srbiji, ovde nije bilo tako radikalno, i na kraju nije moglo, Amerikanci su vrlo osetljivi na njihova prava i slobode. Jednostavno ovde puno ljudi ima veći strah od ukidanja sloboda od strane vlasti nego od virusa, nemaju baš veliko poverenje u državu.
Ja sam odlučila da se ne nerviram oko stvari nad kojima nemam nikakvu kontrolu. Pokušavam da svoj život ispunim lepim stvarima, a jedna od njih je moja bašta. Sada je najlepša, svako jutro virnem da vidim da li se otvorio neki novi cvet. Možete ih videti na slikama.
Konačno sam počela da čitam Meditations (Samom sebi) od Marka Aurelija, mislim da je stoicizam pravi antidot današnjem nedostatku dobrog ukusa, zdravog razuma i duševnog mira.
I slušam jugoslovensku elektronsku muziku iz 80-ih. Saznala sam da postoji domaći veb sajt gde su prikupljeni zagubljeni i retki snimci autora novog talasa, vrlo interesantan projekat, pogotovo za ljubitelje i kolekcionare te vrste muzike.
Takođe, pratim ovaj odličan britanski serijal, Walking through History (Amazon Prime), pogledajte ovu epizodu o sestrama Bronte. Prelepi krajolici, puno istorije, ja već sebe vidim kako jednog dana hodam tim beskrajno zelenim pešačkim stazama pored okeana.
Skonsi sa malinama i borovnicama
Sastojci za 10 komada:
480g brašna + rad sa testom
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
115g putera, iz frižidera iseckanog na manje kocke
2 jajeta, umućena
150g šećera
200ml jogurta + za premaz
200g svežih borovnica i malina
Krupan šećer pomešan sa cimetom
Priprema:
Pomešajte brašno, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi pomešajte umućena jaja, jogurt i išećer.
U posudu sa brašnom umešajte hladni puter iseckan na manje kockice, prstima ih provlačite zajedno sa brašnom dok ne dobijete sipkavu smesu. U to sipajte tečne sastojke iz druge posude i sve mešajte velikom metalnom kašikom dok ne dobijete koliko-toliko ujednačenu smesu.
Testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i formirajte pravougaonik od njega. Ravnomerno rasporedite po njemu 1/3 voća, pa ga presavijte kao pismo, ponovo ga prstima razvucite i stavite 1/3 voća, i još jednom ponovite sa preostalim voćem. I kad ste poslednji put presavili testo i razvukli ga na debljinu od oko 3 cm isecite krug kružnim kalupom, dimenzija oko 6cm, i prebacite na pleh, neka bude malo prostora između jer će tokom pečenja testo narasti. Premažite gornju površinu skonsa jogurtom i pospite krupnim šećerom koji ste pomešali sa cimetom. Stavite testo u zamrzivač na 30 minuta
Zagrejte rernu na 220C (425F). Stavite papir za pečenje na veliki tanki pleh za pečenje.
Pecite skonse oko 18-22 minuta, kad počnu da dobijaju zlatnu koricu gotovi su. Neka se malo ohlade i onda ih služite.
Ima nešto satisfying, što bi moja ćerka rekla, u razvlačenju testa, što je tanje, to je lepši osećaj pod rukama. Ovog proleća sam u više navrata imala to prijatno iskustvo, tako što sam naučila da razvlačim domaće kore, a sa ovim pecivom taj osećajaj se vratio. U pitanju je čuveno tursko pecivo, gozleme, sa finim tankim slojevima testa u koje sam udenula, sir, spanać, mladi luk i zelje.
Bila sam oduševljena rezultatom, posebno mi se svidelo to što su gozleme bile tanke. Kad budete probali ovo pecivo, znaćete o čemu pričam. Još sam ih pržila na puteru, u nedostatku ulja, pa je ukus bio savršen, ne samo tekstura.
I to igranje sa testom – razvlačanje, filovanje i preklapanje je neverovatno inspirativno.
Gozleme je tradicionalna, ulična hrana, u Turskoj, jede se obično za doručak. Osim spanaćem i sirom, puni se i mlevenom jagnjetinom, krompirom, tikvicama, plavim patlidžanom, itd, i često se peče na grilu.
Već neko vreme me fasciniraju tanki hlebovi, što se da primetiti, pogotovo oni što imaju maštovite slojeve. Ima jedan indijski tanki hleb, kulcha, vrlo sličan ovom, koji se puni sirom. Skoro sam videla i jedan tanki hleb sa izrendanim tikvicama, ali ni blizu onom slatkom američkom hlebu. Moram to uskoro da pravim.
Tursko pecivo sa spanaćem i i sirom – Gozleme
Sastojci za testo:
420g brašna + rad sa testom
1/2 kašičice soli
240 ml tople vode
2 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
2 kašike kisele pavlake
1 kašika maslinovog ulja
Sastojci za punjenje:
150g domaćeg sira ili Feta sira, izgnječenog
70g izrendane mocarele
3 mlada luka, iseckana na tanke kolutove
100g spanaća (ili spanaća i zelja)
Za prženje:
4 kašike otopljenog putera ili maslinovog ulja
Priprema:
Najpre zamesite testo. Umešajte u toplu vodu kvasac i šećer, i kad kvasac počne da “radi” pomešajte tu smesu sa brašnom kojem ste dodali so. Takođe, dodajte kiselu pavlaku i maslinovo ulje. Mesite testo sve dok ne postane mekano i glatko. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite i stavite u posudu, pokrijte plastičnom folijom i sačekajte oko 1 – 1 1/2 sata da ono nadođe.
Za to vreme iseckajte sveži spanać, zelje, i mladi luk, i tome dodajte izmrvljeni sir.
Kad je testo nadošlo podelite ga na šest jednakih komada i oblikujte ih u manje lopte. Pokrijte ih i ostavite još 15 minuta da “odmore”.
Na radnoj površini, posutoj sa malo brašna razvucite oklagijom jednu loptu testa, zatim ispunite središnji deo filom, preklopite, i onda ponovo razvucite testo oklagijom, ali sa šavom na gore. Pogledajte kako to izgleda na slikama.
Testo pržite u tučanom tiganju koji ste zagrejali na srednje jakoj vatri. Najpre ga premažite puterom, zatim pecite testo oko 3 minuta, zatim pre nego što ga okrenete na drugu stranu premažite ga ponovo otopljenim puterom i pecite još 2-3 minuta. To isto uradite sa preostalim testom.
Kad pravite dan za danom jedne te iste zemičke to je siguran znak da je u pitanju opasno dobro pecivo. Kad izvadite ove zemičke iz rerne, prosto morate da se istopite od lepote, tako rumene, upletene, mirisne i nestvarno mekane, vraćaju veru u život.
Ima nešto vrlo privlačno u zemičkama, valjda zato što izgledaju kao majušni hlebovi. Mogu da budu vrlo interesantne, u raznim oblicima, upletene kao ove ili preklopljene, punjene ili sa raznim posipima i premazima. Recimo ove knotted rolls se često premažu otopljenim puterom u kome se kratko pržio beli luk, i onda se tome doda iseckani peršun. Zamislite kako je to dobro!
Možete da od njih pravite sendviče, ali toliko su lepe da mogu same da se jedu. I sutradan su mekane, ali ako hoćete da im povretite svežinu stavite ih u toster pre služenja.
Trebalo mi je dosta vremena da smislim adekvatan prevod za ove zemičke, ne znam da li je nejsrećniji naziv – zemičke pletenice, ali se sigurno lako pamti. Ako mislite da imate bolji, javite mi.
Smorila sam se, ne mogu više da se nosim sa time da mi svaki dan izgleda kao iz filma Groundhog Day. Najdepresivniji su mi odlasci u prodavnicu, na trenutak zaboravim šta se dešava oko mene slušajući muziku i pevušeći (sa maskom valja ne može niko da me čuje), i onda krene preko razglasa robotizovan glas koji naređuje obavezno rastojanje među mušterijama. Vrlo uznemiravajuće. Imam neku baš nabudženu masku, čudi me da me uopšte ljudi prepoznaju sa njom, koja mi opasno pritiska nos, a ne smem da je dodirujem. Već vidno iznervirana dolazim do rafa gde se prodaje brašno, i imam šta da vidim, opet je skroz prazan, a moje zalihe kod kuće se rapidno smanjuju. Znam, može da se naruči preko interneta, već sam se nameračila da kupim jedan džak, verovali ili ne, ali dugo se čeka na isporuku. Ne mogu da verujem, kao da su se svi setili da nešto mese ovih dana.
Ulazim u kola, pali se radio, i kreću vesti, momentalno menjam stanicu, imala sam loše mišljenje o medijima i pre korone, ali sada su probili dno. Ja čuvam svoje živce, izbegavam kakofoniju svakojakih mišljenja, ne paničim, razumem da je situacija nova i kompleksna, i da nema preciznih predviđanja i jednostavnih rešenja.
Na putu do kuće primećujem da grad veoma lepo izgleda, ozeleneo je, nikada nije bio čistiji, doduše i dalje ljudi šetaju okolo, ali ne u velikom broju. Setila sam onih dosadnih izveštaja, kako eto priroda je odahnula zbog ljudi koji su u karantinu, ispada da su uvek ljudi loši, a priroda je dobra. Pa i virusi su priroda, pa nema ništa poetičnog, lepog i korisnog od njih. Ne ugrožava samo čovek prirodu, već i priroda uporno ugrožava čoveka. Na kraju, nisu svi ljudi isti, ima nas raznih.
Najuznemiravajuće je to kad dođeš kući, i dok odlažeš kupljene namirnice, shvatiš da je nemoguće eleminisati prisustvo virusa, uz sve mere predostrožnosti, ko zna, možda se baš nekoliko njih zakačilo za rotkvice koje sam kupila u prodavnici.
Ukoliko ste ljubitelj zemički onda pogledajte recepte i za sledeće:
Toplom mleku dodajte šećer i kvasac. Kada kvasac počne da radi dodajte isečen puter, ostavite ga tu da malo omekša, zatim dodajte ulje, umućeno jaje i na kraju jogurt.
Ovu smesu dodajte brašnu u koji ste stavili so. Mešajte sve mikserom za testo, ili ručno, oko 15 minuta, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Ovo testo je malo ređe, ali nije teško rukovati njime. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite, i stavite u pokrivenu vanglu da naraste, oko 1 1/2 sat.
Pripremite veliki tanki pleh, ili dva ako ne želite da vam se zemičke spoje tokom pečenja. Obložite ga papirom za pečenje.
Podelite testo na 18 jednakih komada, koristite vagu (svaki komad bi trebalo da teži oko 73g). Testo oblikujte u lopticu, tako što ćete povlačiti testo ka unutra, gladak deo testa okrenite na gore, a onda ih ređajte po plehu. Loptice od testa pokrijte plastičnom folijom.
Pospite radnu površinu sa malo brašna, uzmite lopticu testa i razvucite je u krak dug oko 20 cm, a onda napravite pletenicu prateći instrukcije sa slika.
Važno je da prvi krak koji uvlačite u rupu (slika D) dobro zavučete, i onda lepo izvučete na gore drugi krak (slika E), da se prvi ne izvuče tokom narastanja i pečenja.
Poređajte upleteno testo na jedan ili dva pleha. Pokrijte ga i sačekajte 1 sat da testo ponovo nadođe.
Zagrejte rernu na 195C (385F).
Pre nego što testo stavite u rernu premažite testo umućenim jajetom i pospite ga susamom, makom ili čurekotom (Nigella seeds). Pecite testo oko 22 minuta dok ne dobije boju kao na slikama.
Odlučila sam da potrošim ove karantinske dane spremajući stvari koje su mi oduvek izgledale interesantno ali i pomalo komplikovano. Tako je na red došao ovaj čuveni tanki iranski hleb, koji je idealan za umakanje u humus, razne dipove, maslinovo ulje, i uopšte super je uz sve ono što čini bliskoistočno meze. I prilično je lak za pravljenje.
Moj muž ga s vremena na vreme kupuje u nekoj neobičnoj radnji koja se nalazi blizu njegovog posla. Nekada su u njoj prodavani isključivo balkanski proizvodi, vlasnik je bio sa naših prostora, ali u međuvremenu su je preuzeli neki ljudi sa Bliskog Istoka, radnja je ipak zadržala svoje originalno ime – Europa market. Zadržan je i stari asortiman robe, jedino što je upotpunjen sa bliskoistočnim proizvodima. I nama to sasvim odgovara. Kad muž dođe iz te radnje, pored plazme, turske kafe, ajvara, gotovih kora, zamrznutih ćevapčića, itd, on donese mnoštvo iranskih hlebova, koji su baš dugi, pa se prelamaju na pola, tako da ih mi obavezno zamrznemo. Ali, nekada dođu još uvek topli, tek isporučeni od proizvođača koji se nalazi u Pensilvaniji. Tada je iranski hleb najukusniji, obožavam da ga jedem sa labneh krem sirom.
Na tom hlebu se nalaze semenke koje se meni veoma dopadaju, trebalo mi je dosta vremena da provalim kako se zovu, i tek sam ih skoro prvi put nabavila, u pitanju je – nigella sativa, zovu ih još čurekot, crni kim ili crni kumin. Više o ovom začinu pogledajte ovde. Ako nemate to seme, susam je sasvim dovoljan.
Ovaj hleb je potekao od plemena Hazara, koji su živeli na severu nekadašnje Persije, sada ih najviše ima u Avganistanu, i nemaju veze za Pavićevim Hazarima. Iranci su to pleme zvali varvari, pa otuda naziv naan barbari.
Iranski hleb – Naan Barbari
Sastojci:
520 brašna + rad sa testom
1 1/2 kašičice soli
2 1/4 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
400ml tople vode
2 kašike maslinovog ulja
za premaz:
2 kašičice brašna
80ml kipuće vode
za posip:
1 kašika susama
1 kašika nigella sativa (crni kumin ili kim)
Priprema:
Pomešajte toplu vodu sa kvascem i malo šećera.
Pomešajte brašno i so i dodajte vodu u kojoj je proradio kvasac, i maslinovo ulje. Mesite testom dok ne postane glatko i elastično. Stavite ga u nauljenu posudu, pokrijte ga i sačekajte oko sat vremena da nadođe.
Kad je testo nadošlo izvadite ga na radnu površinu koju ste posuli brašnom, podelite na dva približno jednaka dela, i od svakog napravite jufku, tako što ćete povlačiti testo od spolja ka unutra. Pokrijte jufke i ostavite ih da odmore oko 20 minuta.
Uključite rernu na 235C (450F), i stavite plitki pleh, dimenzija 44 x 28cm, u rernu na srednjoj rešetki da se zagreje.
Napravite glazuru za hleb tako što ćete dobro pomešati brašno i kipuću vodu. Ostavite da se ohladi.
Na dužem komadu papira za pečenje razvucite jednu jufku rukama u obliku pravougaonika, približnih dimenzija pleha u kojem će se peći hleb.
Nanesite glazuru preko testa koristeći kuhinjsku četkicu. Pospite testo polovinom susama i najdžela semenki. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte još oko 15 minuta da testo ponovo naraste. Pre nego što ćete staviti testo u rernu napravite 4-5 uzdužnih žljebova prstima obe ruke. Izvadite pažljivo ugrejani pleh i uz pomoć krajeva papira za pečenje prebacite testo na pleh.
Pecite hleb 15 – 18 minuta, tokom polovine vremena zarotirajte hleb da bi se ravnomerno ispekao.
Kad je hleb pečen obavijte ga kuhinjskom krpom, jer će se brzo osušiti. Služite hleb dok je još topao uz meze.
Čuvajte ga u velikoj plastičnoj kesi za zamrzivač. Ako je tvrd stavite ga u toster da se zagreje i omekša.
Volim da pravim ovakve hlebove. Skoro mi je dovoljno samo da ih gledam i mirišem. Kao da su umetnička dela, teško mi je da u njih zabodem nož. Srećom, ovaj brioš je ovekovečen na fotografijama, njegovu lepotu videće dosta ljudi.
Posle prve faze zadivljenosti njegovim izgledom, sledi sledeća faza degustacije. Ah, kakav je to ukus, pa lagana tekstura, ne morate ništa da mažete na njega, ja sam ga jela samo uz kafu, sve ostalo narušava njegovu veličanstvenost.
Ako ste čitali moj Američki kuvar (str. 116), upoznati ste sa brioš zemičkama, kako sam ih probala, ne jedem više hamburgere ako nisu sa njima, srećom, danas se često tako služe u restoranima. Postoje različite vrste brioša sa različitim oblicima, ovaj se zove brioche de Nanterre – hleb se sastoji od obično 8 loptastih komada testa, koji se tokom pečenja spoje, karakteriše ga prepoznatljiv presek. Na slici ispod je takođe popularni oblik, brioche à tête, peče se u posebnom kalupu sa loptom testa na vrhu. Pravi ga obližnja francuska poslastičarnica u kojoj je glavni poslastičar iz Bosne.
Ako volite ovakve obogaćene hlebe, pogledajte recepte i za ove:
tajna dobrog brioša je u dugom mešenju testa i dugom narastanju
da, bolje je da ga pravite dva dana, jer to utiče na ukus hleba
najbolje je da testo mesite mikserom za testo, jer traje baš dugo
preporučujem vam da napravite dva komada, jer ne verujem da će vam išta preostati za pravljenje francuskog tosta.
Brioš
Sastojci:
530g brašna + za rad sa testom
2 kašičice suvog kvasca
2 kašičice soli
125ml toplog mleka
3 kašike šećera
4 jaja
200g putera, omekšalog
Za premaz: umućeno jaje
Priprema
Prvi dan
U posudi, u kojoj ćete mešati testo, pomešajte brašno i so.
U drugoj manjoj posudici, pomešajte toplo mleko šećer i kvasac. Kad kvasac počne da bubri, posle desetak minuta, u to umešajte 4 jaja.
Ovu smesu dodajte brašnu, i zamesite testo ručno, u multipraktiku, ili najbolje mikserom za testom. Posle pet minuta mešanja, počnite da dodajete omekšao puter u manjim komadima. Kad je jedan komad potpuno umešan, dodajte sledeći, i tim redom, to bi trebalo da traje oko 10 minuta. Zatim, nastavite sa mešanjem još oko 5 minuta. Izvadite testo, stavite na radnu površinu koju ste malo posuli brašnom, oblikujte ga u loptu, stavite u vanglu i pokrijte. Posle dva sata narastanja na sobnoj temperaturi stavite ga u frižider da tamo odleži celu noć.
Drugi dan
Sutradan izvadite testo, i ostavite ga nekih sat vremena da se zagreje. Zatim ga podelite na osam delova, ne moraju da budu jednaki, napravite od njih lopte dok povlačite rukom testo nadole, da se napregne, i onda ih poređajte u dva reda po izduženom plehu, dimenzija 23 x 11. Namažite pleh puterom. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte oko 2 sata da ono naraste.
Zagrejte rernu na 180C (355F).
Pre nego što stavite hleb da se peče, premažite ga umućenim jajetom.
Pecite hleb na srednjoj pregradi oko 45 minuta. Ako počne da gori korica, pokrijte je aluminijumskom folijom.
Pošto je hleb gotov izvadite ga iz rerne, a posle par minuta iz pleha. Kad se ohladi služite ga, uz džem i puter, i uz obaveznu kafu.
