Ragu od pečuraka

Ragu od pečuraka

Iako je originalno ragu vrsta sosa od mesa koje ide uz testeninu, često ćete naći u italijanskim kuvarima i ragu od pečuraka. Italijani vole i cene pečurke, i umeju od njih da naprave predivna jela kao što je recimo ovaj rižoto od pečuraka.

Ragù je nastao u Italiji, negde u 18. veku, verovatno po ugledu na francuski ragoût, takođe jelo sa mesom, i dalje je jedan od omiljenih soseva za nadevanje paste tj. testenine. Najpoznatiji ragu je svakako Bolonjeze.

Ovo jelo je najbolje da pravite od više vrsta pečuraka, sami šampinjoni nisu dovoljni, valjda zato što su to najmanje aromatične pečurke, osim toga različite vrste pečurki daju poželjnu različitu teksturu. Ako ne možete da nabavite sveže vrganje, sasvim su prihvatljivi oni sušeni. Bukovače i lisičarke su takođe odličan izbor, i možete ih koristiti u manjoj količini kombinovane sa šampinjonima. Takođe, na ukus ovog jela utiče i izbor začina i začinskog bilja, kada su u pitanju pečurke jednostavno ne možete da pogrešite ako u njih dodate lovorov list, timijan, peršun i crni biber. Pored belog vina ovom jelu možete da dodate sok od paradajza, ili umesto vina pileću supu.

Iako je jednostavno za pravljenje, zbog svojih sastojaka, koji mogu da budu skupi, ovo jelo je idealno za neke posebne prilike, naročito porodične – deca obično vole ovakva jela. Kao i svaki ragu, najukusniji je dan posle, pa je na vama da odlučite kada želite da ga poslužite.

Ragu od pecuraka 2

Pored testenine ovaj ragu možete da služite i uz palentu, pogledajte ovde sličan recept za jelo sa pečurkama i palentom.

U jednom od ranijih postova sam se bavila popularnim vrstama jestivih pečuraka, pa ako želite više o njima da saznate pronađite članak ovde.

 

Na kraju recepta možete da vidite fotografije koje sam skoro napravila u jednoj šumi pored jezera, u centralnoj Pensilvaniji, koja mi se učinila kao idealno stanište divljih pečuraki. Kraj leta je bio veoma kišovit, pa kao što vidite na slikama, vegetacija koja voli vlagu je potpuno izdominirala. Mahavina, paprat, lišaji i pečurke su zagospodarili šumom, neki prizori su izgledali potpuno nadrealno. Moram da vas upozorim da su mi vrste pečuraka na fotografijama potpuno nepoznate, najverovatnije su otrovne, ipak vizuelno su vrlo atraktivne.

 

Ragu od pečuraka

Ragu od pecuraka 4


Sastojci:

2 kašike maslinovog ulja

1 veći luk, iseckan (najbolje ako imate ljutiku, u tom slučaju 2 komada)

2 čena belog luka, sitno iseckanog

5 grančica timijana

2 lovorova lista

800g očišćene i iseckane pečurake (šampinjoni, bukovača, vrganji, lisičarke, šitaki pečurake)

30g sušenog vrganja, prethodno potopljenog u vrućoj vodi da omekša, opciono

So i biber prema ukusu

1/2 – 1 šolja suvog belog vina

1/2 šolje soka od paradajza, opciono

2 kašike iseckanog peršuna

1 kašika putera

 

Prilog: kuvani makaroni

 

Priprema:

Najpre iseckani luk dinstajte u šerpi na maslinovom ulju nekoliko minuta na srednje jakoj vatri, dodajte iseckani beli luk, 2 lovorova lista i timijan. Posle pola minuta dodajte iseckane pečurke. Kuvajte pečurke uz povremeno mešanje dok ne odmeknu, i njihov sok ne ispari, oko 15 minuta. Dodajte soli i dosta bibera, pečurke ga vole. Na kraju dodajte belo vino i sok od paradajza. Kad se tečnost zgusne slonite ragu sa vatre i dodajte mu iseckani peršun i jednu kašiku putera.

Služite ragu uz skuvane makarone.

 


 

umske pečurke 18 (1 of 1)

umske pečurke 19 (1 of 1)

umske pečurke 1 (1 of 1)

umske pečurke 17 (1 of 1)

umske pečurke 16 (1 of 1)

umske pečurke 15 (1 of 1)

umske pečurke 14 (1 of 1)

umske pečurke 13 (1 of 1)umske pečurke 12 (1 of 1)

umske pečurke 10 (1 of 1)

umske pečurke 8 (1 of 1)

umske pečurke 7 (1 of 1)umske pečurke 6 (1 of 1)umske pečurke 5 (1 of 1)umske pečurke 4 (1 of 1)umske pečurke 3 (1 of 1)

umske pečurke 9 (1 of 1)

Continue Reading

Pana kota od borovnica sa kokosovim mlekom

Pana kota od borovnica

iPana kota (Panna cotta) je neverovatno jednostavna poslastica za pravljenje. Toliko se lako pravi da i nemušti početnici mogu da je naprave bez problema. Ono što je najvažnije izgleda “namunjeno”, kao da je pravljena u nekom fensi restoranu, pogotovo ako je lepo dekorišete voćem, džemom, sirupom ili kremom.

Pana kota od borovnica

Recept za pana kotu traži samo par sastojaka – mleko/slatku pavlaku, šećer, želatin i vanilu, ili neki drugi ukus. Ovaj poslednji sastojak može da varira i u tome je lepota pana kote. Evo par ideja: mača prah, ukus kafe, limuna, čokolade, nane, karamela, nutele, itd. Ovaj moj je sa ukusom borovnice zbog toga što sam htela da potrošim prah od dehidriranih borovnica koji mi se vuče po kuhinjskim policama. Ko je u mogućnosti da nabavi dehidrirano voće (freeze dried fruits), obavezno neka ga koristi, jer daje odličan prirodan ukus i boju raznim kremovima, kolačima, itd. Meni je to bilo jedno od većih otkrića u kuhinji.

Što se tiče mleka, ono se često kombinuje sa slatkom pavlakom, jer je ona gušća i bogatijeg ukusa. Međutim, ako vam je to problem možete da koristite alternativu u vidu kokosovog mleka, koje je prilično gusto, kao što sam ja to učinila. Ukoliko koristite mleko i slatku pavlaku onda stavite 400ml slatke pavlake i 250ml mleka.

 

Takođe, dekoracija je vrlo važna kod pana kote. Možete da je služite i u staklenim čašama ili teglicama, ipak meni se najviše sviđa kada se oblikuje u malim činijicama, pa onda prevrne na tanjir. Uz pana kotu možete da služite brzi voćni džem ili da stavite sveže voće, sa sirupom ili šlagom. Kombinacije su bezbrojne, najvažnije je da će ostaviti poseban utisak na onoga kome ste spremali ovu poslasticu. Ja sam jednom prilikom pravila pana kotu sa mača prahom, pa sam je služila uz nešto što je je ličilo na vrlo tanku orasnicu, ali sa crnim i belim susamom.

 

Inače, pana kota je italijanski slatkiš koji je nastao negde sredinom prošlog veka i to na severu zemlje. Vremenom se njena popularnost proširila, i danas se često služi po restoranima u Americi.

 

Pana kota od borovnica sa kokosovim mlekom

Pana kota od borovnica


Sastojci za 6 komada:

1 kašika želatina u prahu

650ml kokosovog mleka (ili 400ml slatke pavlake +250ml mleka)

50g šećera

1 kašika ekstrakta vanile

Prstohvat soli

1 1/2 kašike praha od dehidriranih borovnica (freeze dried blueberries)

 

Za brzi džem:

Šaka borovnica

2 kašike šećera

 

 

Priprema:

Zagrejte kokosovo mleko ili slatku pavlaku/mleko. Dodajte mu šećer, so, prah od borovnica i ekstrakt vanile.

Dok se mleko greje u maloj činijici stavite želatin u dve kašike hladne vode. Posle 2-3 minuta, kad se želatin bude rastopio, zagrejte ga u mikrotalasnoj rerni na 30 sekunde. Dodajte ga vrućem mleku, koje samo što nije provrilo. Mikserom pomešajte želatin sa mlekom.

Rasporedite dobijenu smesu u šest malih činijica koje se prethodno navlažili, i ostavite pola sata da se prohladi, a zatim činijice stavite u frižider da se krem hladi  3-4 sata.

Pre nego što ćete poslužiti pana kotu, napraviti brzi džem od borovnica. U manjoj šerpici zagrejte borovnice sa šećerom, posle par minuta borovnice će da puste sok i da se sjedine sa šećerom, tada su spremne za služenje.

Izvadite činijicu sa pana kotom, stavite je u sud ispunjen toplom vodom, a posle 15 sekundi boravka u toploj vodi, prevrnite je na tanjir za služenje. Preko pana kote stavite brzi džem od borovnica, i uživajte u zanosnoj kremasto-voćnoj poslastici.

 


Pana kota 4

Continue Reading

Ribolita, italijanska čorba sa starim hlebom

italijanska čorba

Tek što smo ušli u Sijenu, posle vožnje biciklom od nekih 20 kilometara po neviđenoj julskoj vrućini, javili smo se vodiču puta, simpatičnom Pjetru, i grupi sa kojom smo bili krenuli iz Firence, i “sa dušom u nosu” uputili ka prvom restoranu, smeštenom preko puta stare dominikanske crkve. Dok smo čekali hranu da dođe, komentarisali smo predivan pogled na sijensku katedralu. Utom je stiglo predjelo, čuvena toskanska čorba sa starim hlebom – Ribolita, i onako izgladnelim i iscrpljenim izgledala nam je kao neko carsko jelo. I otada u našem sećanju veza između Ribolite i Sijene je postala neraskidiva.

Putopis Italija

Hrana u Toskani

Inače, Italijani su majstori da naprave odlično jelo od ostataka hrane, pada mi na pamet Fritata i razne salate, a pošto se i sama palim na frugalizam u kuhinji, tim više cenim jela kao što je ovo, jeftino a ukusno… može da hrani porodicu danima, zapravo kako dani prolaze sve je bolje.

Putopis Toskana

Mene već od ranije fasciniraju čorbe sa starim hlebom, Pappa al Pomodora sam u dva navrata stavljala na blog, zajedno sa Ribolitom to su dve najpopularniji letnje čorbe u Toskani, i svuda ćete ih naći.

Putopis Italija

 

Sijena je priča za sebe. Svuda vidite samo dve boje, narandžastu boju fasada i plavo nebo. Za razliku od Firence koja je pravi renesansni grad, Sijena potpuno odiše poznom gotikom. Da, zaista je fascinantna. Iako ne volim da idem na izvikane destinacije, ne volim mravinjak turista oko sebe, ovaj grad mora da se vidi i doživi. Uopšte stari italijanski gradovi su puni neverovatne lepote.

Trg u Sijeni

Kao što vidite na slikama sve je bilo puno ljudi, i glavni trg, i okolina katedrale, i restorani. Mi smo ipak uspeli da pronađemo usamljene puteljke, i u nekom trenutku smo bili na lokaciji sa koje je bio najbolji pogled na grad. U miru sam uspela da ga fotografišem. A sad malo uživajte u Sijeni.

Trg u Sijeni

 

Toskana

Katedrala u Sijeni

Katedrala u Sijeni

Putopis Sijena

 

Putopis Italija

putopis Toskana

 

Kad smo došli kući Ribolita se uvukla u naš porodični meni. Često je pravimo, pogotovo ovih dana kada moja baštica proizvodi velike količine kejla i blitve. Da ne zaboravim bitan detalj, kad kuvate razne italijanske čorbe ima jedan tajni sastojak koji ih čini mnogo ukusnijim – još jedan ostatak, kora od Parmezana… znate ono što vam na kraju ostane, pa se stvrdne i više ne možete da ga koristite. Obavezno tu koru sačuvajte u frižideru i koristite za kuvanje ovakvih čorbi.

italijanska čorba

 


Sastojci:

3 kašike maslinovog ulja

1 luk, iseckan

1 veća šargarepa, iseckana

2 celerova stabla, iseckana

2 čena belog luka, iseckana

1 1/2 l vode ili pileće supe

200ml soka od paradajza ili mlevenog paradajza iz konzerve

1 1/2 kašičica soli

1/4 kašičica mlevenog bibera

Kora Parmezana, opciono

1 velika konzerva pasulja, crveni ili beli, ili kombinovani

1 kašičica svežeg ruzmarina, iseckanog

1 kašičica sveže žalfije, iseckane

1 veza kejla ili blitve, ukoliko koristite kejl odstranite drške i iseckajte preostali deo

1/2 vekne starog bageta, ili običnog hleba, iseckanog na kocke

Parmezan za služenje

 

Priprema:

U loncu zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi. Dodajte iseckani luk, dinstajte ga oko 3 minuta, zatim dodajte iseckanu šargarepu i celer, poklopite lonac, smanjite vatru i sve dinstajte oko 10 minuta, uz povremeno mešanje.

Na kraju dodajte iseckani beli luk, i posle pola minuta sipajte paradajz sok, supu tj. vodu, pasulj, koru od Parmezana, ruzmarin i žalfiju, so i biber. Pojačajte vatru i kuvajte dok čorba ne počne da vri, zatim vatru smanjite i kuvajte još oko 20 minuta. Dodajte iseckani kejl ili blitvu, i na kraju iseckani hleb. Sačekajte oko desetak minuta da se ukusi prožmu i onda služite čorbu uz sveže izrendan Parmezan.

 


 

Continue Reading

Salata od paste sa mocarelom, pršutom i šparglama

Salata od paste

Ima nekih jela koje napravite na brzaka, bacite u njih ono što vam je prostalo u frižideru, i kad ih probate doživete momentalno oduševljenje. Ne sećam se kada sam skoro probala nešto tako dobro kao što je ova salata od paste sa mocarelom, pršutom i šparglama. Morala sam da recept stavim  na blog, da i drugi ljudi uživaju u ovom jelu.

Odmah sam se prisetila prošlonedeljnog odlaska u neki skupi italijanski restoran,  šta da vam kažem, jela sam nedovoljno kuvanu pastu, to im je kao glavna stvar, domaća pasta. A i nešto im nisu bila previše inventivna jela, stvarno ništa posebno za cene koje su stavili. A da sam jela jedno ovako jelo, čiji recept uskoro sledi, ne bih se uopšte bunila, zapravo večera u restornu bi mi ostala u veoma lepom sećanju.

Sastojci su super, ali ja mislim da je posebno dobar preliv od limuna, uz obavezno puno crnog bibera. Setila sam se još jednog odličnog jela sa pastom na blogu – Pasta sa rikotom i rukolom i prelivom od limuna.

Ovo jelo može da vam bude kompletan obrok, i mislim da se najslađe jede ako ga spakujete za ručak na poslu.

Salata od paste

Moram da pomenem dve stvari koje su mi ulepšale život ovih dana, baš dugo nisam imala sreće da pogledam dobar film ili pročitam knjigu, ali eto i to se dogodilo. U pitanju je film Hail, Ceasar, braće Koen, i knjiga Never let me go, britanskog pisca Kazua Išigura. Film sam odgledala dan pre dodele oskara, simbolično, i mogu da kažem de je bio pravi antipod kasnijoj manifestaciji koja je bila prilično naporna tako da je nisam ni odgledala do kraja. Mnogo volim filmove braće Koen, tako su nepretenciozni, opušteni, razigrani, opet sa stavom i porukom, ali ništa na prvu loptu. Film je brilijantan i pravo osveženje, ja bih poslednjih desetak minuta filma pustila na dodeli oskara, čisto da ljude podsete na njihovu misiju i ulogu u društvu.

Knjiga je u sasvim drugačijem fazonu, još je nisam pročitala do kraja, ali znam da je to jedno od najboljih knjiga koje sam skoro čitala. Možda je utisku doprinelo i to što sam poslednjih meseci čitala kojekakve mediokritetske knjige, uglavnom izbor knjiga iz mog kluba knjige. Nikada mi neće biti jasno kako neke loše knjige imaju toliku čitanost i visoke rejtinge, šta su ti ljudi čitali u svom životu kada ih toliko hvale. Ne bih da vam otkrivam temu ove knjige, videćete zašto, ako je budete čitali… malo je starija, ne znam da li je objavljena kod nas.

Salata od paste

 


 

Sastojci:

1 pakovanje paste (na slici su farfale)

1/2 šake soli

 

Za preliv:

Sastrugana korica jednog celog limuna

1 kašika limunovog soka

1/4 kašičice krupne soli

1/4- 1/2 kašičice krupno samlevenog crnog bibera

2 kašike maslinovog ulja

 

200g svežih špargli, oprane, deblji krajevi odsečeni, zatim iseckane dijagonalno

200g mocarele, iseckane na manje komade

80g suvog mesa ili pršute, iseckane na trake

 

 

Priprema:

Skuvajte pastu, ovde pogledajte instrukcije.

Dok kuvate pastu napravite preliv, tako što ćete pomešati limunov sok, izrendanu koricu, so, biber i maslinovo ulje.

Zatim, iseckajte preostale sastojke, špargle, suvo meso i mocarelu.

Dva minuta pre nego što će pasta biti skuvana dodajte joj šparglu. Kuvajte sve oko 2 minuta, zahvatite 1/2 šolje vode u kojoj se kuva pasta sa šparglama.

Ocedite sve u đevđiru, vratite pastu i špargle u lonac, dodajte preliv i vodu koju ste sačuvali, dobro sve promešajte, a zatim stavite mocarelu i suvo meso, i to takođe promešajte. Dodajte so i biber ukoliko je neophodno. Služite jelo toplo ili hladno.

 


 

 

salata sa makaronama

 

 

 

Continue Reading

Integralni makaroni sa dimljenim kobasicama i brokoli rabom

Pasta sa dimljenim kabasicama i brokoli rabom

Jedna od onih fatalnih kombinacija u kuhinji – dimljene kobasice i brokoli rab. Došla iz Italije. Pre recepta slede dve priče, jedna o brokoli rabu, verujem da dosta ljudi nikad nije čulo o ovom zelenom povrću, i druga o mestu, nedaleko od moje kuće, gde se prave i prodaju kobasice koje su završile u ovom jelu.

Brokoli rab (Broccoli rabe)

 
 
Brokoli rab, ili Rapini, je moje omiljeno zeleno povrće. Najpre blanširan, pa dinstan na maslinovom ulju, zajedno sa belim lukom, pa posut limunovim sokom i krpuno mlevenim crnim biberom, to je praznik za moje nepce. Otkrila sam ga u nekom italijanskom restoranu, tu su ga služili kao prilog, i otada ga redovno pravim na taj način. Ne znam u čemu je tajna njegove privlačnosti, čak ima malo gorak ukus, i ume da bude žilav, mislim na drške, svejedno, ja ga obožavam. 
 
 
Ima male cvetne glavice koje podsećaju na brokoli, ali to je dosta različita biljka. Gajila sam ga jedne godine, podseća malo na kupus, i nije posebno zahtevan. Kažu da je popularan u južnoitalijanskoj, portugalskoj i španskoj kuhinji.
 
 
Razmišljala sam šta bi bila dobra zamena, možda eskarol, listovi maslačaka ili rukola. Možete da stavite i brokoli, ali to onda neće biti isto jelo.

Ostrowski of Bank Street

Da mi je neko skoro pričao da samo jedan blok niz moju ulicu postoji mesto gde se proizvode domaće svinjske kobasice, i da čak postoji sušara, ne bih mu verovala. Da, i to je Amerika!
 
 
Znala sam ja da se tu prodaju kobasice, čak sam ih ponekad i kupovala, ali da postoji čitava proizvodnja to nisam znala. To je jedna od najneuglednijih kuća u kraju, izlog radnje više tera mušterije nego što ih privlači, bukvalno je prekriven nekakvim kutijama. Kod naziva firme stoji neka Koka-kola reklama, izbledela i oštećena, sigurno je tu decenijama, na vratima piše otvoreno od 6 do 13h, ko još ima takvo radno vreme. Ujutru se mogu videti  kamioni načičkani uz ivičnjak, neki krupni muškarci nešto uteruju pa isteruju. Naravno da sam svašta isprojektovala u  glavi o tom mestu, sumnjala sam da se tu dešava neki tajni biznis, već sam počela da ih držim za Sopranose iz Baltimora, i onda jednog dana ugledam kroz prozorčić radnje radionicu gde se meša meso i izvlače kobasice. Mom oduševljenju nije bilo kraja, videti tako nešto, bar ovde kod mene, prava je retkost. Male zanatske radnje, kojima je nekada ovaj deo Baltimora bio prepun, su potpuno nestale, samo su ostali izlozi. Sve je to sad u rukama krupnog biznisa.
 
U Baltimoru, i uopšte u Americi, postoji velika populacija Poljaka, otuda veliki broj prodavnica sa poljskom robom, u koje rado zalazim. Sve do jedne mirišu na sušene kobasice. Ovde se svuda mogu naći poljske dimljene kobasice, zovu ih kielbasa.  Mene podsećaju na naše, ako se dobro sećam, srpske kobasice.
Postoji još jedna Ostrowski radnja sa kobasicama nedaleko od nas, kažu dva brata su se davno podelila i svako je nastavio svojim putem. Ovaj Ostrowski u mojoj ulici više proizvodi za velikoprodaju nego maloprodaju, zato im i nije bitno kako izgleda radnja. To je porodičan biznis, svi u njemu učestvuju, i tata Viktor, vlasnik, i njegova deca. Rano ujutru stiže meso i ambalaža, oni ga melju i mešaju sa začinima, najviše koriste so i crni biber, žalfiju i celer, zatim stavljaju meso u crevo, i onda pakuju. One dugačke kobasice idu u sušaru na sušenje.  Isključivo prave svinjske kobasice, i moram da priznam da su odlične.

Na zidu vise sušene kobasice, u  vitrini se čuvaju sveže, a tu su još i kupus ribanac i teglice rena, ah, kakvo  istočnoevropsko iskustvo.  Kad bolje razmislim kobasice su popularne svugde u Evropi, nekako su neizostavni deo evropske kulinarske kulture. Sasvim je normalno što me toliko privlače, kao i sve one koji su došli iz old world, što bi rekli Amerikanci.  Kao što vidite umetnost pravljenja kobasica se nije zadržala samo u Evropi, već se proširila i na druge kontinente.

Integralni makaroni sa dimljenim kobasicama i brokoli rabom

 


Sastojci za 6 osoba:
 
1/2kg integralnih makarona, rotini ili slični (mogu i obični, ali mislim da se integralni najbolje slažu sa ostalim sastojcima)
1 veza brokoli raba, odstranite 2-3 cm od kraja stabala, isecite ga na manje komade.
1 kašika maslinovog ulja
1/2kg kvalitetne dimnjene svinjske kobasice, isečene na tanke kolutove
3 veća čena belog luka, iseckana na tanke listiće
1 šaka sveže izrendanog parmezana
So i biber, prema ukusu, mada sam sigurna da vam neće trebati zbog kobasica koje su dobro začinjene
 
 
Priprema:
 
Skuvajte makarone prema upustvu na pakovanju. Sačuvajte pola šolje vode u kojoj se testenina kuvala.
 
U isto vreme, u drugoj šerpi, zagrejte vodu do kjučanja, i dodajte 2 kašike soli. U njoj ćete blanširati brokoli rab, oko 5 minuta.
 
Za to vreme u većoj šerpi zagrejte maslinovo ulje, na jačoj vatri propžite iseckanu kobasicu, oko 5 minuta, dodajte iseckan beli luk, i posle jednog minuta dodajte oceđeni blanširani brokoli rab, kuvajte sve oko 3 minuta, i na kraju isključite vatru, i dodajte skuvane makarone.
Umešajte renadni parmezan i ½ šolje preostale vode od kuvanja makarona.
 
Proverite da li je jelo dovoljno začinjeno. Služite ga odmah. 

 


Continue Reading

Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom, i šta se jelo u Firenci

Čorba od paradajza sa bosiljkom

Moj skorašnji put u Italiju je samo potvrdio moju ambivaletnost prema globalizmu. Sa jedne strane srećna sam što mi je sve dostupno, počevši od namernica pa sve do recepata, u mojoj kući italijanska hrana je vrlo često na trpezi, a sa druge strane imam osećaj da nisam ni morala da izlazim iz Baltimora da bi uživala u dobroj italijanskoj hrani. Ima ovde dosta italijanskih restorana sa mediokritetskom hranom, a opet ima i neki biser kao što je radnja DiPasquale’s, stara 100 godina, koja izgleda veoma autentično, i u kojoj se pravi odlična pica i hleb, panini, punjene artičoke, i svašta još. Hoću da kažem, danas nema puno novih stvari koje čekaju da budu otkrivene.

Otišla sam na put potpuno nepripremljena, sve sam prepustila mužu, koji se i ovoga puta pokazao kao organizacijski čarobnjak, želela sam da doživim poneko iznenađenje, a i iskreno, do poslednjeg dana nisam bila sigurna da li ćemo putovanje otkazati, sama pomosao na putovanje bez dece mi je bila neverovatno stresna. Btw, deca su preživela.

Posle, kada sam se vratila sa putovanja, bacila sam se na proučavanje regionalnih kuhinja Italije, utvrđivala sam gradivo, ali sam otkrivala i neke nove detalje. I u kuhinji je započela moja ponovna romansa sa italijanskom hranom, čorba sa prve slike je rezultat te moje nove strasti. Ustvari, kad bolje razmislim, kad sam bila u Italija ta čorba mi se sve vreme jela, ali nigde je nisam našla, samo neke veoma guste su služili na moje veliko razočarenje.

U Firenci smo najduže boravili na dosta kratkom putovanju. Odlazili smo u razne kafee i restorane, više su to bila usputna mesta dok smo obilazili brojne znamenitosti, ali odlazak u zatvorenu pijacu, Mercato Centrale, je bio potpuno planski, i posetili smo je dva puta, veoma nam se dopala.

Na donjem nivou zgrade se nalaze štandovi sa hranom, gore su restorani sa raznovrsnom ponudom. Na gornjem nivou zdanje izgleda veoma impresivno što možete da vidite na slikama. Pokušaću da vam približim firentisku kuhinju kroz šetnju kroz ovo čarobno mesto.

Vino i maslinovo ulje, to su i dalje najprepoznatljivije stvari u ovdašnjoj kuhinji. Smatra se da je maslinovo ulje iz Toskane najkvalitetnije, o vinu Kjanti i dezertima će biti više reči u novom postu.

Znala sam da se u Toskani jede neslan hleb, ali nisam znala kako je čudan ukus takvog hleba. Kažu da on duže traje, ali džabe, teško se navići na takav hleb, da vidite moju radost kad sam u Rimu konačno probala normalan hleb.

Pekorino, tvrdi sir od ovčijeg mleka, sličan parmezanu, se upravo ovde pravi.

Ima divne paste da se kupi, raznih boja i oblika, kao i sušenih pečuraka, vrganja, veoma popularnih u ovom delu Italije.

Mašina koja pravi raviole, ne znam šta se radi sa preostalim testom.

Ne možete da zamislite moju radost među salamama i pršutama, u Americi ta hrana je uništena raznim regulativama. Uživala sam jedući ih u sendvičima i antipasto mezetlucima. Posebno sam bila oduševljena braseolom, to je ono što mi zovemo suvo meso, od govedine.

Zečetina je veoma popularna u toskanskoj kuhinji. Imala sam ideju da je pravim, proučavala sam razne recepte, a onda sam ukapirala da ne mogu da imam u rukama odranog zeca, ma koliko pokušavala da budem fearless u kuhinji.

Ovako izložene životinje je nemoguće naći u Americi, ovde se svi nešto zgražavaju na ovakve scene, a jedu piletinu i ostalo mesište. Mene su dosta podsetile na mrtve prirode holandskih majstora.
Zukini tikvice sa cvetovima me uvek ostave bez daha.
U Firenci se oseća nedostatak obale, iako ribe ima, ovde su domaća svinja kao i ona divlja glavni izvori mesa, mada se jede i goveče, kao i ostala divljač. Meni se jela sa mesom divlje svinje nisu nešto dopala.

Na slici možete da vidite najčuvenije meso iz Firence, firentinski stejk, Bistecca alla Fiorentina, skroz desno. Dobija se od krupnog govečeta Chianina, obično je prevelik za jednu osobu, pa se deli.

Najbizarnije jelo koje smo jeli bilo je škembe, goveđi želudac, u paradajz sosu. Probali smo komad, i momentalno odustali od ovog jela.

Možda najbolje jelo u Firenci, kaneloni punjeni rikotom i spanaćem. Spanać je još jedna tipična namernica u firentiskoj kuhinji. Sličnu kombinaciju rikote i spanaća možete da nađete i ovom receptu na mom blogu, ali u pitanju su njoki.

Pappa al pomodoro, imam ovu čorbu čak u dve verzije na blogu,  i moram da kažem da se obe bolje od one što sam jela u Firenci. Toliko ima hleba i tako je gusta da smo uz nju dobili viljuške umesto kašika. Postoji još jedna popularna gusta čorba sa hlebom, Ribollita, nju sam jela u Sijeni, i upravo se spremam da je napravim.

Još par fotografija izvan pijace.

 

Ovako izgleda doručak. Pecivo koje podseća na kroasan, zovu ga Cornetto i kafa, espreso ili kapućino. Moram da kažem da je kafa u Italija izuzetna, gde god da smo je pili bila je vrhunska.

Pored kafe, sladoled je takođe izuzetan. Ovde se prodaje đelato, Gelato, sladoled sa manje mlečne masti i gušći od običnog. Ovaj na slici je pojedan uz zalazak sunca na reci Arno.

Kao što sam već pomenula ovdašnje stanovništvo voli iznutrice, tako je i pašteta jedno od čestih antipasto jela.

Ovu picu smo naručili u nekom popularnom mestu, odneli smo je na trg i tamo jeli. I bilo nam baš lepo kao i golubovima oko nas. Neskromno moram da kažem da moja pica uopšte ne zaostaje za italijanskim.

Popularna pasta u Firenci, Pici. Podseća dosta na špagete samo što je deblja, bukvalno se rukama oblikuje.

Predjelo sa plavim patlidžanom, mocarelom, paradajzom i bosiljkom. Već sam ga ranije pravila, recept možete da pronađete ovde.

Ovo je bio samo deo gastronomskog putopisa iz Toskane, nastavak sledi…

Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom

Ako postoji idealno jelo za ovo doba godine onda je to ova čorba. Ranije smo je kupovali spremljenu, a onda sam jednog dana rešila da je sama napravim. Ima raznih recepata za ovu čorbu, neko koristi sok od paradajza, neko celi oguljeni paradajz, verovatno može i onaj domaći sok, ali meni je najlakše da koristim onaj celi, u soku, iz konzerve. Kožica na paradajzu nije ok, semenke su prihvatljive. Umesto slatke pavlake možete da koristite mešavinu sa mlekom. U onu kupovnu čorbu stvaljali su i brašno da bude gušća, ali za tim stvarno nema potrebe.


Sastojci:
1 kašika maslinovog ulja
30g putera
1 srednji luk, sitno iseckan
4 manje konzerve celog paradjza (1.2kg)
So i biber
1/2-1l pileće ili supe od povrća, zavisi koliko gustu čorbu volite
200ml slatke pavlake
20 listova svežeg bosiljka
Za služenje: parmezan i sveži bosiljak

Priprema:

Zagrejte maslinovo ulje i puter u loncu. Dodajte iseckan luk i dinstajte ga nekoliko minuta na srednje jakoj vatri. Sipajte paradajz iz konzerve, nema potrebe da ga gnječite, kasnije ćete čorbu blendati, i supu. Dodajte so i biber prema ukusu. Poklopite čorbu i kuvajte je dok ne počne da vri, a onda još 30 minuta na tihoj vatri.
Sklonite čorbu sa vatre, dodajte joj slatku pavlaku i sveži bosiljak i onda sve to izblendajte štapnim blenderom dok ne dobijte ujednačenu smesu.
Služite čorbu dok je veoma topla uz parmezan i svež bosiljak.

Continue Reading

Makaroni sa votkom (Penne alla Vodka)

Popularno italijansko jelo sa pastom

Znam, zvuči neobično, ali ovo jelo se često služi i rado jede po ovdašnjim italijanskim restoranima. Vrlo je ukusno i jednostavno za pravljenje. Ono se po pravilu pravi od penne makarona i paradajz sosa u koji ide votka i slatka pavlaka. Smatra se da votka dobro sjedinjuje slatku pavlaku i paradajz, iskreno slabo se razumem u hemiju pa ne znam da li je to glavni razlog njene upotrebe. Moguće da postoje i neki drugi motivi:)


Sastojci za 6 osoba:

1/2kg penne makarona
½ šake soli
100g pančete, iseckane
1 kašika maslinovog ulja
3 čena belog luka, sitno iseckana
800g celih komada paradajza u konzervi ili 10 manjih komada paradajza (ako su iz konzerve rukama ih izgnječite, ako su sveži iseckajte ih, najbolje bez kožice)
So i biber
80ml votke
150ml slatke pavlake
¼ kašičice izrendanog oraščića
Puna šaka sveže izrendanog parmezana

Priprema: 

Zagrejte pun lonac vode, u koji ste stavili pola šake soli, do ključanja.

Za to vreme napravite sos. U većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, propržite iseckanu pančeru zajedno sa maslinovim uljem dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani beli luk i pržite ga oko pola minuta. Zatim dodajte izgnječen paradajz, so i mlevni biber, malo smanjite vatru, i kuvajte sve oko 15 minuta uz povremeno mešanje.

U međuvremenu sipajte pastu u ključalu vodu i kuvajte je prema upustvu na pakovanju, obično oko 12 minuta.  Ostavite pola šolje vode u kojoj se kuvala pasta sa strane.

U sos umešajte votku i slatku pavlaku, i kuvajte uz mešanje oko 2 minuta. Na kraju dodajte izrendan oraščić. 

Oceđene makarone stavite u šerpu u kojoj se kuvao sos, isključite vatru, sve dobro promešajte i na kraju dodajte izrendan parmezan. Proverite da li je jelo dovoljno slano, i ukoliko vam se čini da je previše gusto dodajte vodu koju ste sačuvali.  Služite odmah, najbolje uz zelenu salatu.


 

 

Continue Reading

Teletina Pikata (Veal Piccata)

Jelo od teletine

Ivana, do you think your are still fluent in Serbian, pita me prijatelj, Englez koji dugo godina živi u Americi, dok vodimo konverzaciju o jezicima, što je inače česta tema među nama imigrantima, to je ovde neka vrsta opsesije – kako sačuvati jezik odakle smo došli, kako decu naučiti istim. I moram da kažem da to upšte nije lako. Uložen je ogroman napor i vreme, a rezultati više nego skromni. Nameravam da o toj osetljivoj temi posvetim ceo jedan post, mislim da je važno da se zna koliki je to izazov.

Nego šta je, moj srpski je i dalje odličan, samouvereno odgovaram mom prijatelju sa početka teksta, ali moram da priznam da nekad imam malu sumnju, možda me malecki detalji odaju, možda moji žargoni zvuče prevaziđeno i smešno, zbunim se kad pronađem neke nove, paraju mi uši. Nemoguće, mislim se u sebi, stalno sam u kontaktu sa našim ljudima, čitam naše vesti, pišem blog na srpskom jeziku, znači stalno ga koristim, drugačije je to nekada bilo, sada je mnogo lakše održavati jezik.

Jednom smo tako upoznali Amerikanca srpskog porekla, koji je rođen ovde ali dosta dobro priča srpski. Međutim ima nešto čudno u njegovom pričanju, nešto off što bi Amerikanci rekli, jeste da ima akcenat, ali gramatika mu je sasvim korektna. I onda ukapiramo, njegov srpski jezik je zamrznut u 60-im, 70-im godinama prošlog veka, to je onaj srpski jezik iz domaćih filmova iz tog prioda, verovatno su tih godina njegovi roditelji emigrirali iz Srbije. O, ne, možda će i moj srpski tako zvučati za koju godinu.

Ima jedna anegdota od jutros koja me je inspirisala za ovaj uvod. Sedimo u kafeu rano jutros, deca i ja, ispijam kafu i vodim razgovor sa njima dok čekamo da im se otvori škola. Pričamo šta ćemo da radimo kad dođemo u Srbiju. Pošto smo vrlo glasna i pričljiva porodica teško je da ostanemo neprimećeni. Dok napuštamo kafe prilazi mi jedna mlada žena i ushićeno mi kaže, to je tako divno što pokušavate da svoju decu naučite francuski. Nije francuski, već srpski, dodajem ja, i jedva se suzdržavam da ne puknem od smeha.

 

Teletina Pikata

 

Jedan od klasika italijanske kuhinje. Mislim da je to najčešći način na koji pravim teletinu. Možete da koristite piletinu umesto teletine. Volim mirise koji ispune kuhinju svaki put kad pravim ovo jelo.

Moram da dodama da ovde teletina nije tako mlada i mekana kao kod nas, a opet je mnogo skuplja od govedine. To je više kao naša junetina.

 


Sastojci za 4 osobe:

4  teleće šnicle, kotleti, dobro istučeni kuhinjskim čekićem
So i crni biber
6 kašike brašna
2 kašike maslinovog ili običnog ulja
4 kašike putera
1 ljutika ili manja glavica crnog luka, sitno iseckana
200ml suvog belog vina
150ml goveđe supe ili vode
2 kašike kapra
Sok od pola limuna
Pola šake iseckanog svežeg peršuna

 

Priprema: 

 

Najpre istucite kuhinjskim čekićem meso, papirnatom salvetom ga prosušite, zatim posolite i pobiberite. Zatim ih uvaljajte u brašno u koje ste umešali  ½ kašike soli. Otresite višak brašna na šniclama.

U tiganju dobro zagrejte ulje na jakoj vatri, zatim pržite teleće šnicle, oko 1-2 minuta sa jedne strane, i isto toliko sa druge, dok ne porumene, zatim ih izvadite iz tiganja. 

Potom smanjite vatru, zagrejte 2 kašike putera u tiganju, propržite luk i dodajte belo vino i supu. Varjačom sastružite sve ono što se zalepilo za tiganj, kuvajte sve uz mešanje, dok se sos ne zgusne. U međuvremenu dodajte limunov sok, kapar i crni biber, i soli ukoliko je to potrebno. Na kraju umešajte preostali puter. Stavite u tiganj šnicle da se zagreju i zatim ih odmah služite. Prelijte ih sosem i pospite peršunom. 

Služite šnicle uz pire krompir, palentu ili pastu.


Continue Reading

Škampi, gambori, kozice

Škampi, gambori, kozice, račići

 

Ima nekih stvari koje će mi ostati zauvek misterija, jednostavno su toliko zamršene i neobjašnjive, bolje da ne udaram glavu i prihvatim ih takve kake jesu. Jedna od tih je – kako napraviti razliku između škampa, gambora i kozica. Pokušavala sam da utvrdim razliku i jedino do čega sam došla jeste saznanje da je sve to isto, samo ljudi koriste različita imena. Slično je i u engleskom jeziku, ali mislim da mogu da kažem da Amerikanci preferiraju izraz shrimp, a Britanci prawn. Ako mislite da poseduje to saznanje molim vas obavestite me.

Mislim da je fora u tome da li su celi, sa glavom i ekstremitetima, ili ne, a i ljudi ih mešaju zbog njihove veličine. U Americi se prodaju prema veličini, oni colossal i jumbo su znatno skuplji od onih small. Prodaju se često obrađeni na pari, prepoznaćete ih po crvenoj boji, pa i to zbunjuje ljude.
 Škampi, gambori, kozice, račići
Iako ih relativno često koristim, ne mogu da kažem da su mi to najomiljeniji morski plodovi. Krabe i jastog su mi mnogo draži, ali su zato i skuplji. Imaju prilično neutralno meso, veoma se brzo spremaju, jedino što me nervira jeste njihovo čišćenje. Ajde ta krljušt, ali ukljanjanje debelog creva na leđima mi je baš onako…
Ima još jedna stvar, iako su u mnogim delovima sveta veoma dostupni, u zemljama koje nemaju morsku obalu nejčešće se prodaju zamrznuti. Nije isto sveže i zamrznuto, ali sigurno nije ni nepremostiva razlika. Koristite ono šta imate. Ja se sećam vremena kad niste mogli uopšte da nađete račiće u Beogradu.
Pošto je meso neutralno onda možete da ga kombinujete sa raznim stvarima. Nekima su maslinovo ulje i beli luk zakon, neki još dodaju belo vino i paradajz pire pa dobiju Škampe na buzaru, Italijani to pomešaju sa pastom i onda to zovu  Gambori u marinara sosu, neki pak vole da ubace puno začina, kao u čuvenom jelu američkog Juga, Shrimp & Grits. Super su za roštiljanje, samo ih marinirane nataknete na prutiće, i očas posla su gotovi. Gambori se koriste i u popularnom američkom jelu Džambalaja i u španskoj Paelji,  i tajlandskom jelu Pad thai.
Džambalaja.

 


Gambori sa belim lukom i đumbirom

Sad ću vam reći koji recept ja najčešće koristim kada pravim gambore. Obično pravim oko pola kilograma po ručku. Očistim ih tako što rukama uklonim glavu, ekstremitete i krljušt, nekad ostavim rep. Onda oštrim nožem zasečem leđa celom dužinom, i uklonim debelo crevo. Ukoliko dublje zasečete dobićete butterfly shrimp, koji izgledaju lepše. Pošto ih očistim,  papirnatim ubrusom ih natapkam da odstranim suvišnu vodu. Zagrejem zajedno maslinovo ulje sa puterom, dodam sitno iseckan beli luk i svež đumbir. Zatim polovinu račića stavim da se prže, lepo ih rasporedim u jednom sloju po tučanom tiganju, nemojte nikako previše da ih stavljate. Bacim malo soli i crnog bibera.

Gamborima je potrebno malo vremena da se skuvaju, čim poprime crvenu boju sa donje strane, to može da traje minut dva, odmah ih okrenite, i to najbolje hvataljkama. Ponovo bacite so i crini biber. Kad se i druga strana zacrveni, i unutra meso postane belo, izvadite gambore, i zatim iscedite limun po njima. Ponovite isto sa drugom turom. Na kraju sav sok iz tiganja izručite preko račića.

Ja ih često služim sa kuskusom, ne znam zašto, ali tako sam navikla, i tu obično se nađe neka zelena salata.

Veoma je važno reći da ukoliko preterate sa prženjem dobićete meso mekane i bezvezne teksture. Meso treba da bude sočno.


 

Škampi u senf sosu sa krupnim kuskusom i rukolom

Na isti način možete da napravite cele račiće. Jedino što se čiste tokom konzumacije. I što izgledaju lepše i veće, ali u pitanju je ista količina mesa. Mogu da budu odličan izbor za razne žurke. Za pripremanje celih račića koristite isti osnovni recept koji sam vam dala, jedino što sam u ovom slučaju dodala Old Bay začin. Služite ih tople sa kriškama limuna i začinjenim klicama.

Od onih manjih kozica često se pravi nešto što se zove Shrimp cocktail.

Škampi, gambori, kozice, račići

 

Da, baš sam pričala sa mužem o tome kako kad smo mi letovali na crnogorskom ili hrvatskom primorju nije baš bilo lako naći škampe, a i ako ih je bilo u ponudi restorana onda su bili preskupi. Ne znam, možda je to moje iščašeno sećanje, ali stičem utisak da su ovde račući dosta dostupniji nego na jadranskom primorju. Inače račići se jako puno koriste u azijskim kuhinjama, nigde ne mogu da nađem toliko različitih vrsta svežih račića kao u azijskim marketima. Tamo pronalazim i osušene kozice ali se nikad nisam usudila da ih probam.Pored morskih račića postoje i oni iz slatkovodnih voda. Ovde ih zovu Crayfish ili Crawfish. Nikad i nisam probala a volela bih.

Shrimp-vegetable scewer-1
Ražnjići sa gamborima i povrćem

 


 

Da razrešim dilemu, ovako izgledaju škampi, na slici ispod, ono što sam ja nazivala škampi su gambori. Misterija je odgonetnuta na jednoj rimskoj pijaci.

 Skampi (1 of 1)

 

Continue Reading

Fritata, jelo od ostataka hrane iz frižidera i špajza

Fritata sa lukom, slaninom i blitvom

Znate ono kad nemate vremena, kada vam je frižider skoro prazan sa nešto malo ostataka hrane, isto važi i za špajz, a baš ste gladni kao i ukućani. Šta da pravim za ručak, zakukaćete u sebi, ili naglas. Fritatu, bejbe, fritatu!

Sigurna sam da svako ima neku brzu kombinaciju sa ostacima hrane, ali meni je ovo omiljena. I uvek uz veliku slast je jedem zato što sadrži svašta, obično je puna raznih boja, i uvek sebi na kraju čestitam kakav sam super ručak napravila ni od čega. Sa zadovoljstvom kostatujem da je moja porodica prehranjena i namirena za još jedan dan, uz minimalan napor u kuhinji. Ipak, da se ne lažemo, meni bilo kakva aktivnost u kuhinji, osim pranja sudova, ne predstavlja ama baš nikakav problem.

Fritata dosta podseća na klasičan omlet, jedino što se sastojci mešaju sa umućenim jajima pa onda peku, i na kraju se zapeku u rerni. Može da se služi u tiganju, ili se prevrne na veći tanjir.

 

 

 

Dole ću vam dati dva recepta, mada je teško biti striktan što se tiče mera i sastojaka za ovo jelo, u njega stavljate šta stignete, ostatke hrane iz frižidera i špajza kojima nije prošao rok trajanja. Evo par ideja koje namernice da koristite da bi dobili ukusnu i hranljivu fritatu:

jaja (to je obavezan deo)

povrće: blitva, spanać, mladi i crni luk, tikvice, paradajz, paprika, špargle, praziluk, krompir, brokoli

sir: kačkavalj, parmezan, rikota, mocarela, Feta ili naš beli sir

meso: slaninica, šunka, suvo meso, kobasice

začini: vlašac, origano, majčina dušica, peršun

U fritatu se često stavljaju i ostaci od testenine, nama obično ona nikad ne preostane.

 

 

Fritata sa Rikota sirom i vlašcem


Sastojci za 4 osoba:
1 kašika ulja
8 krupnih jaja
1/2 šake iseckanog svežeg vlašca
So i biber
1 šolja Rikota sira (recept za domaći Rikota sir vidite ovde)
1/2 šake čeri paradajza, prepolovljenog
Za pravljenje fritate najbolje da koristite tučani tiganj, kao na slici. Nemojte da koristite sudove sa drškom neotporne na toplotu rerne!

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F).

Umutite jaja dobro. Dodajte im iseckan svež vlašac, so i biber. Za to vreme zagrejte ulje u tučanom tiganju, na srednje jakoj vatri, a potom mu dodajte smesu sa jajima. Posle 1 minuta rasporedite Rikota sir po jajima, i pecite još 1-2 minuta, taman dok se stvori ivica od ispečenih jaja. Rasporedite čeri paradajz po jajima, i zatim tiganj prebacite u rernu. Pecite oko 12-15 minuta dok središnji deo fritate ne bude dovoljno čvrst tj. pečen.

Fritatu služite u tiganju ili je prevrnite na tanjir.


Fritata sa lukom, slaninom i blitvom


Najčešće pravim ovakvu fritatu zato što uvek imam sveže blitve u bašti, a to ume da potraje mesecima. Jako sličan recept možete da nađete ovde, i da vidite kako dobro izgleda blitva iz moje bašte:)
Sastojci za 4-5 osoba:
2-3 režnja slaninice, sitno iseckane
1 veći crni luk, iseckan na rebarca
1 kašika maslinovog ulja
10 krupnih jaja
1 veza blitve, iseckane na deblje rezance
So i biber
3/4 šolje izrendanog Parmezana, Pekorina ili Mančego sira

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F).

Zagrejte tučani tiganj, na srednje jakoj vatri, dodajte mu ulje i na njemu propržite slaninicu, dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani luk i pržite ga dok ne postane staklast. Za to vreme umutite dobro  jaja. Dodajte im iseckanu blitvu, izrendan sir, so i biber. Sve dobro promešajte. Dodajte smesu sa jajima isprženoj slanini i luku. Pržite fritatu u tiganju 2-3 minuta, taman dok se stvori ivica od ispečenih jaja, a zatim pecite u rerni oko 20 minuta, dok središnji deo fritate ne bude dovoljno čvrst tj. pečen.

Kad je fritata pečena, prevrnite je na veći tanjir, isecite na četvrtine i služite. Blitva isečena na trake daće lep presek fritati, koji se nažalost ne vidi na slikama.


 

Continue Reading