Biskoti (Detalji iz Toskane)

Biskoti sa bademom

Ove godine sam obećali sebi da ću na vreme da obavim stvari koje sam planirala za nastupajuće praznike. Doduše malo sam poranila sa slanjem kolača, ali nema veze, važno je da su mnogo obradovali one kojima su poslati. Izabrala sam biskote, jer su idealni za transport poštom –  dugo traju, ne raspadaju se, i mnogo su ukusni.

Biskoti (1 of 1)

Biskoti se obično prave sa bademima, ali možete da stavite umesto njih lešnike, pistaće ili pinjole. Suvo voće je takođe dobar dodatak. I tu je neizostavan anis začin, ja sam koristila seme komorača uzgajanog u mojoj bašti koji ima vrlo sličan ukus.

Ovi kolači su nastali u Toskani, gde se zovu i Cantuccini, i služe se uz dezertno vino Vino Santo. Upravo su me biskoti inspirisali da izvučem fotografije iz Toskane i podelim ih sa vama.

 

Biskoti

Biskoti sa bademom


Sastojci:

360g brašna

Prstohvat soli

1 1/2 kašičica praška za pecivo

 

115 putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

3 jaja

1 kašičica ekstrakta vanile

1/2 kašičica ekstrakta badema

1 kašičica anisa ili semena od komorača, grubo iseckan

140g celih sirovih badema, blago tostiranih

Pola šake suvih brusnica, iseckanih

 

Priprema:

U prosejano brašno umešajte so i prašak za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom dobro ulupajte šećer i puter dok ne dobijete kremastu smesu. Tome dodajte jaje po jaje, i na kraju ekstrakt vanile i badema. U to umešajte smesu sa brašnom. Dodajte tostirane bademe, anis začin ili seme komorača, i iseckane brusnice i sve dobro promešajte. Testo stavite u frižider minimum 30 minuta da se stegne.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Podelite testo na dva dela i svaki oblikujte u široku veknu dugu oko 40cm i široku oko 5-6cm. Stavite ih na plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Pecite vekne na srednjoj pregradi rerne oko 30 minuta.

Pošto ste izvadili vekne sačekajte da se ohlade, oko 15 minuta, onda ih nožem za sečenje hleba, isecite na kriške oko 2cm debljine. Poređajte komade, isečenom stranom na dole, po prethodno korišćenom plehu i pecite ih na istoj temperaturi još oko 20 minuta.

Kad su se biskoti ispekli ohladite ih i služite uz čaj ili kafu.

 


 

Detalji iz Toskane

Skoro mi je muž predložio da provedemo par dana za Dan zahvalnosti  u nekom hotelu na zalivu, bio je tamo poslovno pa mu se svideo. “Ne dolazi u obzir, šta ću tamo da radim, šta ću novo da vidim, gde da se šetam?” Na to će moj muž: “Ićićemo sa decom na bazen, pa na spa, tu je restoran, kablovska, malo da se odmorimo i uživamo.” “Neka hvala, čuvaću se za neko uzbudljivije putovanje.” Pasivan odmor nikada nije bila moja stvar.

Naša putovanja su baš intezivna, bez pauze, uveče kada se nekako dovučemo do hotela  obično kukamo od bolava zbog brojnih prepešačenih kilometara. Čak i kada smo sa decom. To su veoma dobro organizovana putovanja, za to je zaslužan moj muž, uglavnom sve funkcioniše kako treba, ja mu dam ideju a onda on to realizuje. Pošto ne možemo sebi da priuštimo duga putovanja, ideja je da što više vidimo i doživimo za kratko vreme. Nekako uspem da maksimalno upijem sve te slike, mirise, i ukuse, što je najvažnije zabeležim detalje na fotografijama, i onda kada se vratim sa putovanja još dugo uživam u tom iskustvu. Evo, dok ovo pišem upravo to činim.

Toskani (1 of 1)

Moram da priznam da mi znači kada odsednem u nekom zanimljivom objektu, mislim i to se računa, i to je deo putovanja. Na slikama vidite sobu u kojoj smo odseli u Firenci, nedaleko od katedrale. Hotel se nalazi u zgradi koja je stara pet vekova i nekada je bila samostan. Ima dosta renesansnog šmeka, prozori su toliko visoko postavljeni da morate da koristite ugrađene stepenice da biste ih dosegli. Osećaj kad se probudite u jednoj ovakvoj prostoriji je pa skoro nadrealan.

Toskani 20 (1 of 1)

Jedan od najboljih stvari koje smo uradili na ovom putovanju je bila duga vožnja biciklima po Toskani. Nema guranja sa turistima po gradu, već širina, pogled na predivnu prirodu, čempresi, maslinjaci, vinogradi, brdašca, a na njima stari utvrđeni gradovi, u nekima više preovlađuje renesansni, a u drugima gotski stil.

Toskani 2 (1 of 1)Toskani 3 (1 of 1)

Na ravnom putu, i kada se spuštamo nizbrdo, je zanimljivo, međutim uzbrdo može da bude veoma naporno. To su mali putevi gde jedva da ima nekog saobraćaja tako da možete bezbedno da vozite i u miru uživate u krajoliku. Cela tura je organizovana, vođa i vlasnik agencije je Pijetro, veseo i srdačan gospodin. Sa nama u grupi su još dva američka para, i u početku smo svi malo rezervisani, na kraju dana zbog adrenalina i lepote koja nas okružuje, svi smo veoma opušteni, puno se smejemo, da smo ostali duže verovatno bih se ponovo videla sa njima.

Toskani 4 (1 of 1)Toskani 5 (1 of 1)

U  gradiću San Gimignano uživamo u predivnom pogledu, a i u hrani. I dok obilazim prostrani trg okupan jutarnjim suncem, razmišljam koliko je Italija lepa zemlja, toliko istorije i umetnosti, skoro poželite da se cela zemlja pretvori u muzej, da se zaštiti od bilo čega što može da naruši njenu lepotu.

Toskani 6 (1 of 1)Toskani 7 (1 of 1)Toskani 8 (1 of 1)Toskani 9 (1 of 1)Toskani 10 (1 of 1)Toskani 11 (1 of 1)Toskani 12 (1 of 1)Toskani 13 (1 of 1)

Ovde negde smo imali problem sa jednim biciklom, pa smo morali malo da čekamo, što nam nije nimalo smetalo. Ne sećam se više kako se ovo malo mesto zvalo, ali zapamtila sam da je Pijetro rekao da tu želi da se penzioniše kada bude vreme za to. Sigurno tu priču priča svakoj grupi sa kojom putuje. Obećala sam mu da ću napisati prikaz za njegovu turu na tripadviser-u, što se nikada nije desilo. Ipak, evo sada da se iskupim, ovde možete videti njegove usluge, ako ikada poželite da se vozite biciklom po Toskani, a ne koristite svoj.

Toskani 14 (1 of 1)Toskani 15 (1 of 1)Toskani 16 (1 of 1)Toskani 17 (1 of 1)

Kada smo se obreli u gradiću Monteriggioni, posetili smo podrum vina, na glavnom trgu, gde je bila organizovana i degustacija istog. To je oblast u kojoj se proizvodi čuveno italijansko vino Chianti, tako da je prezentacija bila uglavnom vezana za to vino.

E baš tu sam probala i Vino Santo, zajedno sa biskotima, i svidelo mi se puno. Eto, ne moraju biskoti da se jedu samo uz kafu.

Kjanti vinoChianti 2 (1 of 1)

Ali avantura se nije završila tu, posle smo nastavili za Sijenu, slike otuda pogledajte ovde.

Toskani 18 (1 of 1)Toskani 19 (1 of 1)

 

Continue Reading

Božanstveni čokoladni kolačići, i preporuke šta da gledate ove jeseni

Ne izgledaju nešto ali su zato neverovatno ukusni. Morala sam da ih stavim na blog, i to što pre, jer neki su ih probali pa ne mogu da dočekaju da dobiju recept:) Da, ovi čokoladni kolačići su potpuno jedan novi nivo kada su u pitanju keksi. Zamislite pored dominantnog ukusa čokolade, koja je prisutna u velikoj količini, tu je i ukus pomorandže, zatim badema i na kraju suvih brusnica ili višanja. To je jedna prilično luksuzna poslastica.

Ja sam ih pravila za decu, da ih jedu u školi, nisu lošeg sastava, ima tu puno zdravih sastojaka. Čak sam morala da komadiće čokolade zabodem na površinu testa, da ih učinim još privlačnijim deci, da se vidi da su od čokolade:)

Samo da znate da na blogu postoji i recept za nešto jednostavnije kolačiće sa komadićima čokolade.

Čokoladni keksi

Kad dođu hladni dani šta drugo da radite nego da pravite kolače i gledate tv serije. Zato sam napravila listu odličnih serija koje su vredne vaše pažnje i vremena, pogledajte je pri kraju.

 

 

Čokoladni kolačići

Čokoladni keksi


Sastojci za 32 komada:

85g brašna

85g mlevenog badema

4 kašike samlevenog lana

1/2 kašičice soli

1 kašičica praška za pecivo

 

150g putera

120g g šećera

3 jaja, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice ekstrakta badema

2 kašike strugane kore od pomorandže (1 pomorandža)

200g kvalitetne čokolade za kuvanje, najbolje bez šećera, otopljene

1 šaka suvih brusnica ili suvih višanja

120g-150g tamne čokolade, izlomljene na male komadiće, ili chocolate chips

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite dva velika tanka pleha i obložite ih papirom za pečenje.

U posudi pomešajte brašno, mlevene bademe i lan, so i prašak za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter i pomešajte ga sa šećerom, dodajte jedno po jedno jaje, uz stalno mešanje. Umešajte i otopljenu čokoladu, struganu koru pomorandže, ekstrakt badema, i na kraju dodajte smesu sa brašnom.

U tu smesu varjačom umešajte komadiće čokolade i sušene brusnice tj. višnje. Kašikom za sladoled vadite testo i stavljajte ga na pleh za pečenje, napravite razmak. Pecite kolačiće na srednjoj pregradi oko 11 minuta. Kad su gotovi izvadite ih iz rerne i ostavite u plehu par minuta da se ohlade. Na kraju ih ohladite na rešetki za hlađenje.

 


 

I kad ste napravili ove kolačiće, poređajte ih na tacnu, i odnesite ih u spavaću sobu, zajedno sa omiljenim toplim napitkom, ušuškajte se u krevet, najbolje sa omiljenom osobom, i  pritisnete play na daljincu.

 

Šta da pogledate od serija ove jeseni

I dalje televizijske serije dominiraju tako da preporuka za odlične filmove baš i nemam. Izgleda kao da se sva umetnost preselila u serije, naravno one dobre. Meni se čini da više vremena provedem u traženju dobrog sadržaja nego u gledanju istog i otuda ova lista. Slobodni ste da dodate vaše preporuke u komentarima.

Serije sa moje liste možete da nađete na Netfliksu ili na Amazon prajmu, ukoliko koristite ove servise. To su do skoro bili moji jedini izvori za filmove i serije, pošto kablovsku nemam već godinama. Odskora sam počela da koristim HBO servis, na koji takođe možete posebno da se pretplatite, i to samo zbog nove sezone Curb Your Enthusiasm.

Ranije sam  na blogu takođe dala preporuke za moje omiljene serije, pogledajte listu ovde, i dalje mislim da su to vanserijske serije, i da treba obavezno da ih pogledate. Možda najbolja serija od svih je Rectify, koja se završila ove godine. To je pravo remek-delo, čista umetnost, sve je u savršenom skladu – priča, likovi, gluma, fotografija, baš sve.  Dođe vam da plačete od lepote koja izbija iz svake scene.

 

Komedije

 

shameless

Shameless

Kad sam počela da gledam ovu seriju, koja je počela da se emituje odavno, bila sam potpuno fascinirana, to je bilo jedno nadrealno iskustvo za mene. U pitanju je američka verzija istoimene britanske serije, koju nikada nisam ni pogledala, jer nisam mogla da verujem da može da bude bolja. To je priča o životu siromašnih ljudi iz neuglednog dela Čikaga, white trasha, a pre svega o jednoj nefukcionalnoj porodici sa puno dece, bez majke i sa beskorisnim ocem alkoholičerem koga maestralno glumi William H. Mancy.

Likovi su sjajno urađeni, deluju tako životno i stvarno, omiljeni su mi Fiona, Lip, Frenk, Šila, Kevin i  Veronika. Pored sjajnog humora u kojem ćete beskrajno uživati, u mnogim replikama prepoznaćete mnogo bolne istine. U moru dosadnih, korektnih, jednodimenzionalnih, predvidivih, banalnih i nabudženih serija, ova je pravi dragulj.

 

Curb_your_enthusiasm

Curb Your Enthusiasm

Nedavno je počela deveta sezona ove serije posle duge pauze, i moram da priznam Larry David nije izgubio svoj “mojo”. Ako ste gledali šou Seinfeld, u pitanju je novi život Džordža Konstance (zapravo Larry Davida koji je njen i koautor). On je sada slavan i bogat posle ogromnog uspeha serije Seinfeld, što na žalost, ili na sreću, nije uticalno na njegov karakter, koji ga dovodi u nesvakidašnje komične situacije. Serija je drugačija od mnogih sitkoma zašto što je bazirana na improvizaciji glumaca, i vrlo je politički nekorektna, što zaista prija i pravo je osveženje zbog svepristunog PC terora.

 

i-love-dick-tv-series-ordered-by-amazon-cancelled-or-renewed-e1475006792980

I love Dick

Obožavam seriju Transparent, skoro sam odgledala četvrtu sezonu, prava je šteta što su epizode tako kratke. Likovi iz te serije su toliko egocentrični, razmežani, izgubljeni, i opet ih volite, jer izgledaju tako stvarno, navijate za njih svim silama da nađu smisao u svom životu i da prestanu da lutaju, što oni uvek uspevaju da ne urade. E, autor te serije je Jill Solowey koja je napravila novu odličnu seriju I Love Dick. To je priča o izuzetno iščašenim likovima, kao uostalom i Transperent, ali je drugačija, i vizuelno još bolje izgleda. Iako je serija rađena prema feminističkom romanu autorke Chris Krauss, srećom ima malo veze sa njim. Knjiga je teška glupost, neki mambo-džamno kvazi-intelektualizma i kvazi-umetnosti, i bolje da je ne čitate.

 

Drame i trileri

 

anne-with-an-e-tv-show-on-netflix-canceled-renewed-590x283

Anne with an E

Oduševljena sam novom verzijom Eni iz Zelenih Zabata. Iako je prilično mračna priča i izmenjena u odnosu na original, fotografija i gluma glavne glumice su fantastični. I mojoj deci se serija veoma svidela.

 

The Jewel

The Jewel in the Crown

Prastara britanska serija koja se dešava u Indiji, uoči sticanja njene nezavisnosti. Prelepa u svakom smislu, bilo je uživanje gledati je.

 

American crime story

American Crime Story – People vs. O.J. Simpson

Izuzetno teška priča, jedna od mračniji epizoda novije američke istorije. Glavni glumac je neubedljiv, ali zato je Sarah Paulson fenomenalna. Ja sam vrlo malo znala o O.J. Simpsonu, koji je nedavno pušten iz zatvora, ali za neko drugo krivično delo, i gledanjem ove serije sam u stvari puno toga naučila o američkoj popularnoj kulturi, recimo kako je porodica Kardašijan postala popularna.

 

Flaming

Fleming

To je životna priča Iana Fleminga, autor knjiga o Džejmsu Bondu. Počela sam da gledam ovu seriju samo zbog toga da vidim da li se u njoj pojavljuje lik Duška Popova, našeg čoveka po kome je navodno napravljen lik Džejms Bonda. Nije ga bilo, ali mi se svidela serija, samo Britanci mogu da naprave tako dobre istorijske serije.

 

assets

The Assets

Ovu seriju sam gledala kad je bila ona halabuka oko američko-ruskog špijuniranja. Serija je rađena po istinitoj priči, o krtici u američkoj obaveštajnoj službi koja je radila za Ruse, 80-ih godina prošlog veka. Zanamljivo je videti kako je to sve izgledalo sa ove istorijske distance.

 

Continue Reading

Kolačići od putera od kikirikija

Kolačići od putera od kikirikija

Ništa tako ne podseća na američku kuhinju kao ukus putera od kikirikija. Zato kolačići sa ovim puterom nisu retkost, zapravo masovno se prave. Ipak, ja vam ovog puta ne predstavljam one vrlo tipične, već kolačiće od putera koji su pufnastiji, imaju manje sastojaka, spolja su hrskavi a unutra kremasti, zdraviji su i meni se više dopadaju.

Nemoj da vas zavara njihov skroman izgled, to su vrlo jednostavni kolači, nemojte trošiti vreme na njihovo oblikovanje, doduše možete dobiti ujednačeniji izgled ukoliko koristite za njihovo oblikovanje drugačiju kašiku za sladoled od moje.

I da, ovi kolačići su idealni za kuhinjske projekte sa decom, vrlo se jednostavno prave, a verujte mi deca će ih obožavati. Pripremila sam vam i video da vidite kako se prave.

Na blogu postoji još jedan recept za slične kolačiće, ali sa puterom od badema. Pronađite ga ovde.

 

Moj sedmogodišnji sin me je skoro obavestio da u školi obrađuju biografije poznatih ljudi, i da će uskoro imati prezentaciju o njima, on je izabrao Džordža Vašingtona Karvera. Kaže mora za prezentaciju da se obuče tako da podseća na njega, ali ne sme ništa da se kupuje, moramo da budemo kreativni. I već smo počeli da zamišljamo belu periku na glavi mog sina, kad on reče, ali u pitanju je drugi Džordž Vašington, Karver! Ko je sad pa taj? Sad ću da pogledam na internetu… jao, šta sad da radim, kako da dete napravim da liči na njega, a da budem kreativna. Moram da priznam da mi je svašta padalo na pamet. Pipremiću mu vrećicu sa kikirikijem u mahuni, to je bar jednostavno, a muža ću poslati u Marshalls da mu kupi neko jeftino odelo sa košuljom i kravatom. Zamišljamo ga u tome i krišom se smeškamo.

Sad se vi pitate zašto vam pričam sve ovo, pa zato što zaista postoji velika veza između Džordža Vašingtona Karvera i kikirija, možda čak i sa kolačima od kikirija. Iako mnogi ljudi u Americi pogrešno veruju da je on izumeo puter od kikirikija, Karver je bitan zato što je prvi upoznao farmere sa Juga o korisnosti uzgajanja kikirija, do tada je pamuk apsolutno dominirao njihovim plantažama, i tokom cele svoje karijere popularisao ovu kulturu, pokušavao je da nađe što više načina za njegovu primenu, pa je čak skupljao i objavljivao recepte sa kikirikijem. Kao što je Dositej Obradović upoznavao Srbe sa krompirom, tako je Karver pokušavao da ubedi Amerikance da uzgajaju kikiriki, jer njegova biljka kao i ostale mahunarke obogaćuje zemljište, ljudi su manje zavisni od prinosa pamuka, pa čak mogu na kikirkiju da više zarade.

Možda vama to ne izgleda kao posebno bitno dostignuće, ali morate da imate na umu vreme kada je on živeo i društvene okolonosti. Rođen je kao rob u drugoj polovini devetnaestig veka, zatim odgajan od svojih nekadašnjih vlasnika, i pored prepreka zbog njegove boje kože uspeo je da završi fakultet, pa i da magistrira. Posvetio se nauci, posebno botanici, i uspeo je da dođe do mnogobrojnih otkrića. Za života je doživeo veliku popularnost, američki presednici i uspešni privrednici su se družili sa njime, on je bio simbol toga da i crni ljudi mogu da nađu svoje mesto i budu uspešni u američkom društvu.

Danas je kikiriki neverovatno popularan u Americi, posebno puter od kikirkija, na šta se utroši polovina njegove ukupne proizvodnje.

 

Kolačići od putera od kikirikija

Kolačići od putera od kikirikija

 


Sastojci za 22- 24 komada:

400g domaćeg ili kupovnog putera od kikirikija (pogledajte ovde kako se pravi)

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

200g smeđeg šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

 

Krupna so, opciono

 

Priprema:

Stavite papir za pečenje preko dva tanka pleha.

Mikserom umutite jaja sa šećerom dok se smesa ne udvostruči. Dodajte ekstrat vanile i puter od kikirikija i sve to mešajte varjačom. Kad ste dobili ujednačenu smesu, kašikom za sladoled zahvatajte smesu i onda je polažite na pleh. Pravite razmak između jer će kolačići da narastu tokom pečenja. Na kraju ih pospite krupnom solju. Zatim pleh stavite u zamrzivač na 15 minuta.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pecite kolačiće 10-12 minuta, dok ne počne da im ivica tamni. Iako su još vrlo mekani izvadite ih iz rerne i ostavite ih u plehu desetak minuta, dok se ne stegnu, prebacite ih na žicu da se ohlade, a zatim ih služite.


Kolačići od putera od kikirikija

Continue Reading

Sendvič keksi sa lavandom

lavanda u kuhinji

 

Pre neki dan sam primetila da je lavanda procvetala, pa sam se setila ovog preukusnog sendvič keksa sa ukusom lavande, filovanog ganašom od bele čokolade. Lavanda se ne koristi samo u kozmetici već i u kuhinji, ali morate da pazite da ne preterate sa njenom količinom. Više o lavandi pročitajte ovde, tu možete da nađete i recept za Domaću moka kafu sa ukusom lavande, ili pogledajte recept za Bostonske kapkejkse sa čokoladnom glazurom sa ukusom lavande.

Uvek sam preferirala englesku lavandu, koja je daleko popularnija od one francuske. Međutim, ovog proleća francuska lavanda je počela da mi se veoma sviđa, morala sam da stavim njenu fotografiju u ovaj post. Sve na fotografiji “vrišti” – Mediteran! Baš nedostaje u ovo doba godine.

Inače, volim da pravim ove kekse svojim drugaricama za neke bitne događaje… zamislite ove kekse upakovane u neku lepu kutiju, sa grančicom lavande kao dekoracijom – pravi damski poklon.

 

Francuska lavanda

 

 

Sendvič keksi sa lavandom filovani ganašom od bele čokolade

lavanda u kuhinji

 


Sastojci:

2 šolje (260g) brašna

Prstohvat soli

170g šećera u prahu + za posipanje keska

225g putera, na sobnoj temperaturi

1 žumance

1 kašičica vanilinog ekstrakta

1 kašičica sušenih lavandinih pupoljaka, istucanih u avanu

 

Za ganaš sa belom čokoladom:

3-4 kašike slatke pavlake

120g bele čokolade, izlomljene

1/2 kašičice sušenih lavandinih pupoljaka, istucanih u avanu, opciono

 

Kalup za kolače u obliku srca

 

Priprema:

Prosejte brašno i dodajte mu soli.

U drugoj posudi mikserom mešajte šećer i omekšao puter na srednjoj brzini. Posle par minuta mešanja dodajte 1 žumance i vanilin ekstrakt. Zatim postepeno dodavajte brašno dok ne dobijete gustu smesu. Na kraju umešajte samlevene lavandine pupoljke. Podelite testo na dva dela, oblikujte ga u disk, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoji  1 sat.

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Izvadite testo, najpre jedan disk testa i razvucite ga oklagijom na debljinu od 3-4mm, ne bi smeli da budu predebeli jer se od njih prave sendviči, zatim kalupima izvlačite srcolike oblike i ređajte ih na pleh za kolače pokriven papirom za pečenje.  Stavite pleh u rernu i pecite oko 10 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju svetlo braon boju. Kad su keski gotovi ostavite ih par minuta u plehu a zatim ih prenesite na rešetku za hlađenje. To isto ponovite sa novom turom keksa.

Napravite ganaš tako što ćete na pari u staklenom sudu najpre zagrejati tri-četiri kašike slatke pavlake i njoj dodati izmrvljenu belu čokoladu i istucane lavandine pupoljke. Mešajte ganaš dok se čokolada ne istopi. Filujte kekse sa ganašom koji se malo ohladio. Na kraju služite spojene kekse posute šećerom u prahu.

 


 

Napomena: Jačina arome lavandinih pupoljaka varira, odredite je prema intenzitetu mirisa. Kao što rekoh, nemojte da preterujete sa njenom količinom.

Continue Reading

Domaći Filbi, i Kako se jelo osamdesetih

 

Odmah da kažem da nisam ljubitelj osamdesetih kad je hrana u pitanju. Znam, svi se sećaju te decenije sa setom, super muzika, opušten fazon… jeste da je to bio i meni lično najbezbrižniji deo života, ali kada pomislim na to šta sam jela tih godina, sigurno se ne bih tamo vratila vremeplovom. Meni je hrana ipak vrlo važna u životu.

Osamdesete godine u Jugoslaviji su i dalje bile u znaku socijalizma, malo poljuljanog, ali i dalje jedinog prihvatljivog uređenja. A tamo gde je socijalizam tu hrana sigurno nije najbitnija stvar na svetu. Delom zato što se pravljenje i konzumacija hrane vidi kao nešto što oduzima radnom svetu dosta vremena, kantine se vide kao uspešna alternativa kuhinjama, kuvanje je nešto previše buržoasko i retrogradno. Ruku na srce, ni na Zapadu hrana nije doživljavala svoj procvat. Upotreba visokih tehnologija, pogotovu u Americi, je uništila kvalitet i ukus hrane, tome treba dodati i početak razvoja brze hrane. Tu je još jedna stvar, u komunističkim zemljama izbor hrane u prodavnicama je bio veoma limitiran, mi smo još i dobro prošli. To je imalo katastrofalne posledice po mnoge kuhinje u zemljama Istočnog bloka.

Kako se jelo 80-tih

Sećate se vremena stabilizacije, bonovi za kafu, ulje i šećer. Imala sam u kući neki kuvar u kome je skoro svaki recept tražio slatku pavlaku, a nije bilo šanse da je nađem u običnim prodavnicama, samo sam mogla da gledam slike tih poslastica. Srećom, mama je radila na Dedinju pa je povremeno dopremala  “egzotičniju“ robu iz, za to vreme, super snabdevenog  C-marketa.

Meni su, recimo, devedesete mnogo interesantnije od osamdesetih. U to vreme počinje da se nazire pokret za zdraviju i kvalitetniju hranu, koji će svoj pun razvoj doživeti u sledećem milenijumu.  Iako je u to vreme naša zemlja bila u potpunom ekonomskom i političkom haosu, kod nas se nikada nije toliko spremala hrana. Devedesete su potpuno bile u znaku homemade, tada su domaćice počele da mese hleb, prave kiselo mleko, domaći kečap i svašta još. A i ljudi su počeli da slave slave, pa su se domaćice dale u usavršavanje pravljenja sitnih kolača i drugih đakonija.

Osamdesete u mom sećanju simbolizuju ručak za tri dana pravljen od zaposlenih majki koje često rade po smenama (kuvana boranija, sladak kupus, čorba od graška, krompir paprikaš, čorbasti pasulj i slično). Srećom, to je bila zdrava hrana, ali morate priznati prilično dosadna. Doručak je bio posebna priča. Teško za poverovati, ali u to vreme mi je bio omiljen sledeći doručak – sendvič od belog hleba sa majonezom i parizerom, i naravno jogurt.  Znam da će to mnogi da negiraju danas, ali ja sam sigurna da je za ogromnu većinu populacije u našoj zemlji klasičan doručak podrazumevao parizer, mesni narezak, razne kobasice i šunke, i paštete, sve ono što je danas veliko no-no. Sećam se da je svojevremeno jedna popularna fabrika izbacila liniju pašteta, specijalno namenjenu deci, čak je i Dušan Petričić kreirao ambalažu.

Kad mislim na osamdesete sećam se i nekih lepih stvari kao one pogačice koju su se prodavale u kesici po dve, volela sam da ih jedem sa pavlakom. Sećam se i minjona koji su se prodavali u poslastičarnici preko puta Beograđanke. I piroški na Terazijama na koje smo svraćali mama i ja posle šopinga, njih smo krajem osamdesetih zamenile odlaskom u Mekdonalds, isto na Terazijama. Tek pri kraju te dekade sam otkrila burek, verovali ili ne, i sećam se kako sam nestrpljivo čekala u pekari da naručim 200g praznog i jogurt.

Kako se jelo 80-tih

Moja porodica nije živela sa bakom, što je takođe dosta uticalo na kvalitet ishrane. Ta stara škola kuvanja je oplemenila mnoge živote i omogućila vrlo kvalitetnu i raznovrsnu ishranu svojoj deci i unucima. Primetila sam da su oni koju su imali bake iz Vojvodine, posebno iz Srema, veoma cenili i poštovali njihovo umeće kuvanja. Moj muž prvi. Priznao mi je da bolje kuvam od njegove mame, ali od babe još uvek ne.

Šećer od koga danas savremeni ljudi beže kao đavo od krsta u osamdesetim je bio sasvim prihvatljiv. Sećam se kako nam je deda kupovao ogromne količine slatkiša, i svi smo mislili kako je najbolji deda na svetu, a sada bi ga optužili da truje jadnu decu. Koka-kolu sam pila tako što bih dodavala šećer jer je on ubijao mehuriće koje nisam baš dobro podnosila. Tih godina sam se upoznala i sa pivom, tačnije penom od piva, koju sam delila sa tatom tokom ručka.  Sa pet godina sam počela da kuvam tursku kafu roditeljima. I da, često sam žvakala žvake-cigaretice.

Teško je poveravati da se ljudsko društvo toliko puno promenilo za 30 godina.  Osamdesete su bile tako politički nekorektne, opet imale su neki svoj šmek, ali sigurno neće biti zapamćene po dobroj hrani. Iako našoj deci verovatno nećemo moći da obezbedimo tako sigurno i bezbrižno detinjstvo kakvo smo mi imali (to je ono kad cela zgrada zna gde tvoja porodica krije ključeve od stana, ili brine o tebi kad tvojim roditeljima iskrsne nešto, kad non-stop visiš napolju sa decom iz kraja, kada imaš dva kanala na televiziji, ali zato kvalitetna – bez nasilja i pornografije), ipak sam ubeđena da danas možemo da im priuštimo raznovrsniju, zdraviju i ukusniju ishranu. I to se računa.

Domaći Filbi keksi

Domaći Filbi

Ovi keksi imaju kvalitetni holandski kakao, Dutch process cocoa, koji je dosta tamniji od običnog, zato i izgledaju tako tamno. Umesto Nutele možete da koristite komadiće čokolade, imaćete kremastu unutrašnjost jedino dok su keksi topli.

 


Sastojci za 20 komada:
 
240g brašna
30g kvalitetnog kakaa
½ kašičice soda bikarbone
Prstohvat soli
170g putera, na sobnoj temperaturi
150g belog šećera
50g smeđeg šećera
1 krupnije jaje
1 kašika vanila ekstrakta
4 kašika ohlađene i stegnute Nutele
 
 
Priprema:
 
Zagrejte rernu na 165C. Veliki tanki pleh obložite papirom za pečenje.
 
Brašno i kakao prosejte dva puta dok nestanu grudvice. Umešajte u to sodu bikarbonu i so.
Mikserom ulupajte mekani puter sa šećerom dok ne dobijete kremastu i ujednačenu smesu. Zatim  u umešajte jedno jaje i vanilin ekstrakt. Na kraju postepeno dodajte smesu sa brašnom mešajući sve sa varjačom. Dobićete tamnu gustu smesu koja može rukama da se oblikuje.
 
Rukama pravite kugle večine oraha i onda u njih utisnite udubljenja. Kada ste završili oblikovanje kugli izvadite Nutelu iz frižidera, vadite je manjim nožem i stavljajte u udubljenja u kuglama. Posle ih rukama zatvorite i vratite u oblik kugle.
Pecite kekse oko 20 minuta. Najlepši su dok su jedu topli. 

 

Continue Reading

Zdravi keksi od bademovog putera

Zdravi keksi
To što su tako jednostavni za pravljenje, i zdravi, ne znači da su neukusni. Sasvim suprotno, čeka vas veoma prijatno iznenađenje. Ono što je veoma posebno u vezi ovog keksa od bademovog putera jeste izuzetna aroma pečenog badema, slada od ječma i javorovog sirupa, i tekstura, spolja su hrskavi a unutra kremasti.

 

Sastojci za 18 komada:

250g putera od badema (Puter od badema možete sami da napravite tako što ćete da ispečete badem, a onda sameljete u multipraktiku, oko 15 minuta, na isti način na koji se pravi puter od kikirikija.)
2 kašike slada od ječma 
4 kašike javorovog sirupa, čistog ne razblaženog (slad od ječma i javorov sirup možete zameniti nekim drugom dostupnom zdravom slatkoćom kao što je med, ili možete da stavite i običan šećer, oko 150g)
1 jaje
1 kašičica ekstrakta od vanile
 
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C. Pripremite veći pleh, obložite ga papirom za pečenje.
Puteru od badema dodajte slad od ječma i javorov sirup, umućeno jaje i vanilin ekstrakt.
Ređajte po plehu smesu, jedna velika kašika je dovoljna za jedan komad keksa, ali pravite rastojanje između, oko 2.5cm.
Pecite kekse oko 14 minuta. Izvadite ih iz rerne kad su dovoljno pečeni, a posle 2 minuta prebacite ih na žicu za hlađenje.

 

Continue Reading

Moji omiljeni keksi sa komadićima čokolade

Američki keksi sa komadićima čokolade

Obožavam ove kekse. U Americi mogu svugde se kupe, mislim da je to ovde najpopularniji keks.  Legenda kaže da je sasvim slučajno recept pronašla jedna Amerikanka koja ga je kasnije prodala kompaniji Nestle i time sebi obezbedila doživotno snabdevanje čokoladom.

Jeste, veoma su ukusni, ali ja ih posebno volim zato što kad ih pravim kuću ispuni divan miris pečene čokolade koji se širi iz rerne. Moja deca su ovisna o ove kolače, svaki put kad idemo u prodavnicu moram da ih “podmitim”  nebili bili koliko toliko mirni u kolicima dok ja ne obavim kupovinu.

Ono što je takođe super je i to da pored čokolade u kekse možete stavljati razno suvo i koštunjavo voće. Na prvoj fotografiji možete da vidite kekse sa čokoladom, brusnicama i pikanima.

Na poslednjoj fotografiji su keksi koje sam pravila juče i dosta podsećaju na onaj kupovni keks Filbi. Njih sam pravila sa kakaom. Stavila sam komadiće bele čokolade, mada sam sigurna da je tamna čokolada bolja, makadamija orahe i suve višnje. Sjajno su ispali. Recept za domaći Filbi keks pogledajte ovde.

 Keksi sa komadićima čokolade

 

Sastojci:
300g brašna (stavite manje brašna ako želite da vam izgledaju “pljosnatije”)
½ kašičice soli
½ kašičice sode bikarbone
170g putera, na sobnoj temperaturi
150g smeđeg  šećera
50g belog šećera
1 veliko jaje + 1 žumance
1 kašika ekstrakta vanile
250g tamne čokolade, izlomljene na sitne komadiće ili chocolate chips
 
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite jedan veliki pleh ili dva manja i na njega stavite papir za pečenje.
Promešajte prosejano brašno sa sodom bikarbonom i solju.
U drugoj posudi mikserom umutite šećer sa puterom dok ne dobijete glatku smesu.  Zatim dodajte jaja, ekstrakt vanile i mešajte sve oko 1 minut. Zatim smanjite brzinu miksera i polako dodajte brašno. Na kraju spatulom umešajte komadiće čokolade.
Kašikom za sladoled pravite loptice od testa  koje će te stavljati na pleh. Loptice treba da budu udaljene oko 4-5cm, pošto će se keks tokom pečenja širiti.
Pecite oko 15-18 minuta dok ivice keksa ne dobiju zlatno braon boju.  Kada su pečeni ostavite kekse još par minuta na plehu a onda ih služite ohlađene.
 
 
Napomena:
 
Ukoliko želite da dobijete tamne kekse kao na slici ispod onda stavite 270g brašna i 30g kakaa.
 
Koju god kombinaciju da pravite gledajte da vam količina čokolade, koštunjavog i suvog voća bude oko 250g.
čokoladni kolačići

 

 

 

Continue Reading

Dekorativni kolači za decu i priča o selidbi

Keksi za decu

O, ne, nisam ta koja se seli. Možda bih volela, ali trenutno osećam da nisam završila priču sa Baltimorom tj. mojom novom kućom. Odselila se skoro moja prijateljica, i to ni manje ne više nego na drugi kraj Amerike, u Oregon.

A baš pre dva meseca smo pričali o našim planovima tako, i ona reče da će ostati u Baltimoru još dugo, jer njen muž može peške do svog posla, što je za njih veoma važno. Posle našeg razgovora jedva da je prošlo par dana i ona mi šalje poruku da je na poslu njenog muža zavladala ozbiljna situacija koja preti da neki ljudi budu otpušteni, između ostalog i njen muž. Ona ne radi, tek dobili drugo dete, žena u šoku. Ja joj kažem da će sve biti u redu, kad se zatvore jedna vrata, obično se otvaraju druga, onom koji pokušava, i tako je i bilo. Njen muž isto veče, po saznanju da je moguće da izgubi posao, šalje aplikaciju za posao u Oregan, i dobija ga, doduše ceo proces je trajao, ali ne predugo.

Muž moje drugarice, Klaudio, je nuklearni inžinjer i nema puno mesta u Americi sa nuklearkama gde on može da radi, zato je odluka pala na daleku selidbu. Emilia, moja drugarica, je bila frenetična, ali rešila je da je vreme za njenu porodicu da okrene novi list. Novi list je okrenula i pre 14 godina kada se doselila iz Italije u Ameriku na doktorske studije. U poslednje vreme često se prisećala i pominjala taj momenat. Moja drugarica tvrdi da ona i njen muž nikad ne bi našli posao u svojoj struci u Italiji, radili bi neke glupe poslove, zvuči poznato?

Protivno mom mišljenju da u Ameriku emigriraju ljudi iz zemalja sa problematičnom ekonomskom i političkom situacijom, ima ih dosta koji dolaze ovde da bi se usavršavali i bolje zarađivali, govorim o naučnicima i doktorima koji ovde dosta dolaze iz Zapadne Evrope zato što ovde postoji čuvena bolnica, Johns Hopkins, kao i istoimeni univerzitet. U park gde najčešće odlazim sa decom srešćete puno mama i tata sa decom koji su došli iz Austrije, Švedske, Holandije, Nemačke, itd. Skoro kao evropski park za decu.

Priča o Emiliji i Klaudiju poslužila je kao uvod za priču o selidbama u Americi. Meni je to jedna od najfascinatnijih stvari ovde. Lakoća sa kojom se ljudi sele, odlaze u potpuno drugi deo zemlje, a tek kupili kuću, uglavnom zarad posla, meni je neobjašnjiva, iako sam i sama avanturističke prirode.

Brojala sam juče broj kuća koji je prodat samo u mom bloku odkada smo se doselili ovde, a tome ima malo jače od dve godine  – 11 kuća a možda i više. Ima ih ukupno oko 50, plus jedno pozorište, to su one gradske kuće koje se naslanjanju jedna na drugu i vrlo su uske. Za nas Balkance, gde generacije rastu u istoj kući, gde je gotovo nemoguće odseljenje ako živite u nekom velikom gradu, jedino u inostranstvo, ta histerija stalnog seljakanja je neobjašnjiva. Ok, u poslednje vreme živnulo je tržište nekretnina pa je to jedan od uzroka, ali svejedno. Stariji ljudi kažu da tako nije bilo u prošlosti, ali stvari su se promenile. Mlađi ljudi su u stalnoj potrazi za boljim zaposlenjem, za boljom šansom za život. Sele se i mladi a bogami i stari.

Najpre se sele kad odu u koledž, onda kad nađu prvo zaposlenje, pa onda kad reše da je vreme za postdiplomske ili doktorske studije, onda opet novi bolji posao, pa onda kuća za porodicu… onda preseljenje iz grada u predgrađe zbog loših državnih škola, onda sledi zatišje. Kad im odu deca iz kuće tj. na koledž, kad otplate kredit, obično se sele u manje kuće i to negde južnije, često na Floridu. To je tipičan selidbeni ciklus jednog prosečnog Amerikanca, ili Amerikanke, srednje klase.

Opet, ako ste u suprotnom fazonu može lako da vam se desi da se zaparložite. Mnogo ružna reč, zar ne, ali istina je da kad suviše dugo živimo na nekom mestu, ili suviše dugo smo u nekom fazonu, posao, okruženje, itd, nekako prestanemo mozak previše da uključujemo, jer je sve tako predvidivo. Kad ne možemo više da raspoznajemo poslednje godine, kada nam je sve nekako isto, za mene je to znak da mora da se okrene novi list.

Nije lako menjati stvari, i to ne treba da bude samo sebi cilj, ali to donosi novu energiju i mozak počne užurbano da radi. Pomeriti se iz svoje comfort zone, kako to ovde vole da kažu, može da vam donese jako puno mogućnosti. Više puta osetila na svojoj koži.

Tipičan oglas na kući za prodaju

Meni je svakako žao što je moja prijateljica otišla daleko, ali mnogo se radujem zbog nje, zato što je sve ispalo kako treba. Tu je i Facebook, meni puno znači da pratim moje prijatelje koji su svuda raštrkani po svetu… pa Skype, a i taj Oregon nije na kraju sveta, ima da odemo tamo.

Ovde ima jedna super stvar kad počinjete da radite za novu firmu i kada morate da se alocirate, a to je da vam plaćaju sve troškove preseljenja. I ne mora da bude neka posebna pozicija, ali mora da bude velika firma. Mi smo prošli jednom kroz to i bilo je super iskustvo. Pored pokrivanja troškova puta, obilaska mesta, traženja stana ili kuće od strane agencije, privremenog smeštaja, pa do plaćanja firme koja će da preveze nameštaj, a to podrazumeva i pakovanje i raspakivanje.

Dan pre nego što su Emilija i Klaudio otputovali napravili su rođendansku žurku za njihovog sina. Ja sam za tu priliku pravila ove kolače zato što su mi se ovi kalupi uvek sviđali ali nikada ih nisam koristila. Za dečaka koji će uskoro da napuni 4 godine bili su mi baš cool. Ove kolače možete dekorisati po svojoj volji, ja ću vam dati osnovni recept za testo kao i onaj za glazuru. Ja nikad pre nisam koristila farbe ali ovog puta jesam. I nikad nisam volela preterano dekorisane stvari, ali deca to vole, samo da što više šljašti.

Dekorativni kolači za decu

 


 

Recept za oko 48 kolača:

700g brašna
2 kašičice praška za pecivo
Prstohvat soli
170g putera, na sobnoj temperaturi
300g šećera
2 jajeta
1 kašičica ekstrakta vanile

 

Za glazuru:

120g šećera u prahu
3-5 kašika slatke pavlake, može i obično punomasno mleko
1 kašičica ekstrakta vanile
2 kašičice svetlog sirupa od kukuruza – opciono
Farba za hranu – opcionoZa dekoraciju: razne perlice, obojeni šećer, itd.

Priprema:

Prosejte brašno. Dodajte mu prašak za pecivo i soli. Umutite mikserom puter i šećer sa vanilin ekstraktom dok ne dobijete kremastu masu. Zatim dodajte jaja. Ovoj smesti dodavajte brašno dok ne dobijete gusto testo. Ja inače ceo ovaj postupak radim uz pomoć multipraktika.

Testo podelite na tri jednaka dela. Oblikujte ih u diskove, obložite plastičnom folijom, i stavite u frižider da odstoje bar jedan sat.

Zagrejte rernu na 200C (395F). Na pleh za pečenje stavite masni papir.

Izvadite jedan disk testa iz frižidera. Uz pomoć oklagije ga razvucite dok ne dobijete oko 4-6 mm debljine. Koristite brašno da se testo nebi zalepilo. Uz pomoć kalupa za kolače isecajte testo. Kad ste završili, skupite ostatke od testa, napravite loptu od njega, zatim ga ponovo razvucite oklagijom, isecite oblike, i tako sve dok ne potrošite testo. Čim isečete oblik testo stavite na pleh sa masnim papirom. Pecite kolače oko 8 minuta. Tu morate biti pažljivi, oni se jako brzo peku, a rerne različito greju. Najbolje je da stavite pleh na srednju pregradu da se peče i kroz prozor rerne posmatrajte šta se dešava sa keksima. Kad ivice počnu da im tamne, izvadite ih iz rerne. Stavite ih na rešetku da se ohlade. Sve isto radite sa preostalim testom.

Kad su keksi potpuno hladni, premažite ih sa glazurom koju ćete dobiti na sledeći način. Šećeru  u prahu dodajte vanilin ekstrakt, sirup od kukuruza, opciono, i onda dodavajte slatku pavlaku, kašiku po kašiku, uz stalno mešanje smese žicom, dok ne dobijete željenu gustinu. Količina slatke pavlake ili mleka može da varira. Podelite glazuru ukoliko hoćete da joj dodate različite boje. Uz pomoć noža za puter stavljajte glazuru na kolač. Kad ste završili mazanje glazure na jednom kolaču odmah stavite perlice i sačekajte neko vreme da se ona stvrdne.

Kolači mogu da dugo traju ukoliko ih držite u hermetički zatvorenoj posudi.


Add caption

 

Continue Reading

O američkom Božiću, božićnim keksima i poklončićima…

Božić u Americi

 

Božić u Americi dolazi baš rano, ne mislim na datum, već na čitavu euforiju oko ovog praznika. Nisam pre to posebno primećivala ali sa decom to je druga priča.

Negde odmah posle Thanksgiving-a, krajem novembra, počinje kićenje, slanje čestitki, i razne aktivnosti uglavnom za decu vezane za Božić.

Slanje čestitki poštom je ovde i dalje veoma popularno. Često se naprave čestitke sa fotografijom dece ili cele porodice koja je šalje. Ili, na primer moj bivši profesor uvek šalje pismo gde piše o svemu što mu se desilo te godine, sa propratnim fotografijama… nije mu zameriti pošto dosta putuje po egzotičnim mestima. Čestitke su jako bitne u američkoj kulturi i kad uđete u prodavnicu da ih kupite izgubite se u količini kao i u klasifikaciji… te ove su za babe i dede, ove su za posebno drage prijatelje, ove za unuke, a ima ih onih za poštare. Pomislili biste kakve ima veze koja je za koga čestitka, ali ima jer svaka čestitka ima već oštampan tekst, obično u stihu.

Skoro sam saznala i da se daju pokloni ne samo porodici, familiji i prijateljima već i vaspitačicama u vrtićima, čak i vozaču školskog autobusa, frizeru, kozmetičaru, pa i poštaru. Obično su to poklon čestitke, a neki imaju čak i wish list.

Pored brda poklona koje morate da kupite, što često baca u depresiju, što zbog trošenja para što zbog odabira poklona, morate da se dobro organizujete da bi posetili sve bitnije događaje. U Americi deca se često slikaju sa Deda Mrazom, zatim se obilaze minijaturni gradovi sa vozovima (Holiday Train Display) koji se obično nalaze po tržnim centrima. Tu je još bezbroj događanja u cilju da se deci obezbedi nezaboravan Božić.

Što se tiče kićenja, od jelke do okućnice, to je posebna priča. Kiti se dosta u gradu, ali u predgrađu to mogu biti baš ozbiljni poduhvati. Znam osobe koje su uzimale slobodan dan na poslu zbog božićne kupovine i dekoracije.

Onda zamislite onu decu koja nisu Hrišćani kako je tek njima, svuda euforija oko Božića a ti ne možeš da učestvuješ u tome. Ne znam da li je to istina ali upravo zbog toga Hanuka je postao jedan od važnijih jevrejskih praznika koji se slavi u decembru. Moja prijateljica, Jevrejka, kaže kako su uvek odlazili na Božić u kineske restorane koji su tada jedini bili otvoreni.

Kinezi malo kasnije slave svoju Novu godinu. A odskoro se provlači i praznik Kwanzaa, nastao 60-tih godina prošlog veka, koji slave Afro-Amerikanci iliti crnci, pošto i oni treba da imaju svoj praznik pandan Božiću.

Ne znam kako će to naša deca da dožive kad malo budu starija, ali zar nije cool imati dva Božića?

Inače ja sam ove godine pravila božićne paketiće za decu i vaspitačice iz grupe moga sina. Ne znam koliko se njima sviđa moja ideja oko poklona, ali ja se pak nadam da im je bar bilo ukusno to što sam pravila za njih.

Na slikama možete da vidite kako su paketići izgledali.

Paketići su se sastojali od:

*Gingerbread cookies iliti medenjaka, sa rupama i vrpcama da bi mogli da vise na jelki. Na nekim mojim ranijim postovima imate već jedan recept, ali ovaj put sam koristila jedan drugi i čini mi se da su ovaj put ispali još bolji. Samo sam još dodala malo sveže samlevenog bibera. Inače molasess im daje tu tamnu boju. Da, na njima je moja originalna dekoracija, koja je trebalo da predstavlja mraz. Korišćen je običan royal icing i malo krupniji šećer u kristalu.

*Malih platnenih ukrasa za jelku.

*Domaće Raffaello i Ferrero Rocher kuglica.

*I štapića od crnih maslina i Pecorino sira, čiji sam recept našla na Ireninom blogu. Ja sam moje pekla na nižoj temperaturi i duže. Mnoooogo su dobri. Da ne bi umastili preostali sadržaj u kesici uvijala sam ih u obojenu (naravno crevnu i zelenu) masnu hartiju.

 

Tu je bilo oko 20 paketa što i nije mala brojka. Eto par ideja pa nadam se da će nekom da pomogne.

Mi ćemo otići na Badnje veče kod naših prijatelja, sad u ponedeljak, a onda čekamo srpski Božić.

Srećan Božić svima koji ga slave 25. decembra!

 

Continue Reading

Gingerbread Cookies (Božićni kolači)

Medenjaci

Priznajem, nisam mogla da odolim božićnoj euforiji i invaziji božićnih kolača po food blogovima, pa sam rešila da ih po prvi put u životu napravim. Drugi razlog su moja deca, njihova mama misli da to njima puno znači, a verovatno im ništa ne znači jer su još uvek veoma mala. Ima još jedan mali razlog… još od školskih dana, kada smo obrađivali tekstove iz nemačkog jezika vezanih za njihovo proslavljanje Božića, bila sam fascinirana kolačima koji vise sa jelke.

I kad smo već kod božićne hrane juče je objavljen moj recept za Česnicu na sajtu New York Times-a u dodatku Dining and Wine. Super je što je fotografija završila na naslovnoj strani istog. Sliku možete videti ovde, u gornjem desnom uglu, kada na nju kliknite videćete recept.

Božični keksi
Za ove kolače vam treba molassas (iskreno ne znam koliko je dostupna na našim prostorima, u pitanju je sirupast šećer od šećerne trske ili repe), koji daje braon boju, kalupi i malo umetničkog talenta za šaranje koje sam ja prepustila mom mužu.
Ja sam ove kolače pakovala u božićne paketiće za decu naših prijatelja. Na slikama možete videti kako to izgleda.

 

 

Recept je preuzet odavde.


Sastojci:
  • 400g brašna
  • 3/4 kašičice đumbira u prahu
  • 3/4 kašičice cimeta u prahu
  • 1/4 kašičice muskantnog oraščića
  • 1/2 kašičice samlevenog karanfilića
  • 1/2 kašičice soli
  • 1/4 kašičice sveže samlevenog bibera
  • 1 prašak za pecivo
  • 115g putera, otopljenog na sobnoj temperaturi
  • 55g margarina, na sobnoj temperaturi
  • 100g smeđeg šećera
  • 1 jaje
  • 2/3 šolje molassas (unsulfured)
Za royal icing, pastu za šaranje:
  • 150g šećera u prahu
  • 1 belance
Priprema:
  1. U jednu posudu stavite suve sastojke: prosejano brašno, začini, prašak za pecivo.
  2. U drugoj, većoj, mikserom mutite omekšao puter i margarin oko 1 minut. Dodajte smeđi šećer i mutite 2 minuta. Zatim dodajte umućeno jaje i molasses.
  3. Tečne sastojke dodati suvim mešajući drvenom varjačom dok se ne dobije konzistentna masa.
  4. Podelite testo na dva dela i oblikujte ih u diskove. Uvijte ih u plastičnu foliju i stavite u frižider da odleže najmanje 3 sata.
  5. Kada testo izvadite iz frižidera ostavite ga 10 minuta na sobnoj temperaturi. Zatim sa oklagijom razvijte testo na debljinu od 3-5 mm. Ne zaboravite da predhodno stavite malo brašna na površinu na kojoj razvijate testo, i na oklagiju.
  6. Kada ste testo razvili kalupima oblikujte kolače. Ukoliko hoćete da ih kačite na jelku napravite rupe pri vrhu. Od ostatka testa ponovo napravite disk, stavite ga u frižider na 5 minuta i ponovite ceo proces sve dok ne potrošite testo.
  7. Postavite rešetke u rerni, jednu na najvišoj, drugu na poslednjoj pregradi. Zagrejte rernu na 175C (350F).  Pripremite veliki pleh, obložite ga papirom za pečenje.
  8. Ja sam pekla u više rata. Dok sam jedne pekla druge sam pravila, a treće sam hladila.
  9. Pecite ih 10 minuta, 5 minuta na gornjoj, 5 minuta na donjoj pregradi. Vodite računa da se ne prepeku.
  10. Kada su se ispekli prebacite ih na rešetku da se ohlade.
  11. Royal icing se pravi tako što dobro izmutite belance mikserom, a zatim dodajete šećar u prahu, kašiku po kašiku. Možete ga nekoliko dana čuvati u frižideru. Ja sam koristila plastičnu kesu za šaranje, stavila icing u nju, i malo zasekla ugao. Možete koristiti razne boje, ukrase, trake, itd.

 

Pogledajte moj noviji post sa ovom temom.

 

 

Continue Reading