Paelja sa morskim plodovima

Paelja

Ukoliko nameravate da okupite prijatelje ovog leta, i želite da ih obradujte jednostavnom a opet posebnom hranom, mislim da je ova paelja pravi izbor. Manje-više svi su čuli za paelju, da dolazi iz Španije, da se pravi sa pirinčom i  plodovima mora, i da primamljivo izgleda.

Paelja

Paelja je nastala u Valensiji i originalno se pravi sa piletinom, zečetinom, čak i puževima, međutim, vremenom je ovo jelo dobilo na popularnosti, uglavnom zahvaljujući razvoju španskog turizma, pa je paelja dobila razne nove sastojke, kao što su čorizo kobasice i morske plodove. Ova moja paelja je napravljena sa gamborima i školjkama i to uglavnom zato što se morski plodovi rado jedu u mojoj kući, ali vi ste slobodni da kombinujete i koristite druge sastojke, recimo čorizo kobasica se odlično slaže sa plodovima mora, a i piletina, zato što je neutralna.

Paelja veoma podseća na Džambalaju, popularno jelo sa američkog juga koje svoje korene vuče upravo iz Španije, jedino se razlikuju po tome što koriste različiti začini kao i vrsta pirinča. Po pravilu u paelju ide španski pirinač kratkog zrna, koji ja retko koristim, tako da sam ja koristila nešto duži. Važno je da se pirinač ne rastopi suviše brzo i da lepo upije sok.

Paelja se pravi u specijalnom tankom i širokom sudu, na otvorenoj vatri. Pošto retko koja kuća poseduje takav sud ja bih vam preporučila da jelo pravite u velikom tučanom tiganju. Za razliku od džambalaje koja se često meša tokom kuvanja, fora je da paelju što manje mešate, čak je poželjno da se stvori korica od pirinča na dnu suda, to se postiže time što se poslednji minut kuvanja pojača vatra i jelo se ne meša.

gambori

Što se tiče gambora izbor je pao na argentinske ružičaste račiće, vi može da koristite razne druge, pa i škampe.

školjke koje se jedu

Na fotografiji možete da vidite školjke koje sam koristila, u pitanju su littleneck clams, nisam sigurna da postoji naziv na srpskom za njih. To su omanje školjke, vrlo popularne u američkoj kuhinji, pre svega na severoistoku zemlje. Moje omiljeno jelo sa njima je Clam chowder, čorba u koju pored školjki ide i slanina i krompir. Meni je to jedna od najlepših i najoriginalnijih čorbi, i kada sam došla u Ameriku u početku samo sam nju naručivala, posla sam rešila da je sama spremam i moram da neskromno kažem – domaća je mnogo ukusnija. Umesto ovih školjki, koje su uzgajaju na američkom kontinentu, možete da koristite razne druge, dagnje su dobar izbor.

Školjke ćete očistiti od peska unutra tako što ćete ih potopiti u slanu vodu, oko 1 sat, ili stavite u vodu kukuruzno brašno. Oštećene ili mrtve školjke uklonite, ukoliko se školjka ne otvori tokom kuvanja nemojte je jesti.

 

Paelja sa morskim plodovima

Paelja


 

Sastojci:

3 kašike maslinovog ulja

1 veliki luk, iseckan

3 čena belog luka

2 kašičice slatke mlevene paprike

2 kašike iseckanog peršuna

380g pirinča, kratkog zrna

1 – 1 1/4l vode

1 šolja kuvanog paradajza

1 kašičica šafrana, oko desetak končića

So i biber prema ukusu

1/2 kg gambora, očišćenih

12-18 komada školjki (littleneck clams ili neke druge)

1/2 šake graška, svežeg ili zamrznutog

Za serviranje: kriške limuna, iseckan peršun ili vlašac

 

Priprema:

Pre nego što počnete sa pripremom jela, očistite školjke od peska. Postupak je gore opisan.

U većem tučanom tiganju zagrejte maslinovo ulje, dodajte mu iseckan crni luk, kad postane staklast dodajte mu beli luk, a posle pola minuta slatku mlevenu papriku i iseckani peršun. Odmah u to stavite pirinač, i kuvajte ga oko 1 minut uz stalno mešanje, na kraju dodajte vodu, kuvani paradajz, šafran, so i biber. Kuvajte sve uz retko mešanje, na umerenoj vatri, oko 18 minuta. Pre kraja, oko 8 minuta dodajte gambore i nekih 5 minuta pre kraja stavite očišćene školjke i grašak. Poklopite tiganj aluminijumskom folijom i kuvajte dok se školjke ne otvore. Proverite da li je pirinač kuvan al dente, i da li je dobro začinjen, ukoliko je potrebno dodajte vode. Na kraju pojačajte vatru i kuvajte paelju bez mešanja 1 minut da se stvori fina kora pri dnu. Sklonite jelo sa vatre pospite ga iseckanim peršunom ili vlašcem i stavite limunove kriške sa strane.

 

Ovo jelo je najbolje da služite uz zelenu salatu a što se tiče vina Šardone ili Roze su dobar izbor.


 

Continue Reading

Jakobove kapice, Scallops, Coquilles St. Jacques

jakobove kapice sa paradajz sosom

Jakobove kapice su vrlo cenjene školjke u mnogim delovima sveta, pa samim time i prilično skupe. Ja sam ih dugo zvala skalopi, tako ih zovu na engleskom, posle sam počela da koristim naziv jakobove kapice, ime koje je kod nas došlo iz hrvatskog jezika, inače bi bile jakovljeve kapice. Na francuskom ih zovu coquille St. Jacques. Malo sam istraživala i saznala da se ove školjke vezuju za svetog Jakova na osnovu par priča iz njegovog života, pa otuda ime. Hodočasnici koji su obilazili popularnu crkvu u Španiji, Santiago de Compostela, posvećenu ovom svecu, su nosili ove školje sa sobom… pored prepoznavanja školjke su imale vrlo praktičnu funkciju, u njima im je sipana hrana tokom njihovog dugog putovanja.

U pitanju je komad mesa koje se vadi iz školjki lepezastog i veoma lepog oblika. U francuskoj kuhinji se često serviraju na samoj školjki i to veoma lepo izgleda. Postoje i oni sitniji komadi koji se dobijaju iz zalivskih školjki.

Jednostavno se prave samo je fora da ih ne prepržite. U engleskom postoji izraz sear za obradu mesa na malo masnoće na visokoj temperaturi i to za kratko vreme, nisam sigurna da naš izraz pržiti dobro opisuje tu reč. Jakobove kapice se najčešće tako pripremaju, i to na puteru. Negde sam našla da ih treba pržiti oko 1 1/2 minuta na svakoj strani, ali iskreno teško je biti precizan, jer ima različitih veličina školjki, moj tiganj ne greje svuda isto… ja ih pržim prema osećaju, i nikad ne omanem. U sredini meso treba da bude nepečeno, prepoznaje se neprozirnoj boji.

Jakobove kapice se često služe kao predjelo, dok se glavno jelo još kuva, domaćini će vam na casual način servirati ove školjke. U tom slučaju nije loše da ih poslužite sa malo senfa i začinskog bilja, vlašacem i rukolom, kao na slici ispod.

jakobove kapice

Ako želite nešto bogatije jelo sa školjkama onda ih servirajte uz sos od paradajza i salatu. Ja sam za tu priliku koristila paradajz iz moje bašte, uglavnom čeri, i lisnati kelj za salatu… da, zvuči čudno s obzirom da smo zagazili u već duboku jesen. Sjajno se sve složilo. Na slici nema odličnog hleba kojeg smo pržili u preostalom puteru u kome su se pržile školjke.

Posle ručka smo odmah otišli u šetnju i sva sam mirisala na puter. Iako ne volim miris hrane izvan kuhinje, nekako mi se svideo miris putera na meni. Baš plemeniti miris.

Ima na mom blogu još recepata za ove školjke – Graten od skalopa i Skalopi na provansalski način.

 

Jakobove kapice sa paradajz sosom

jakobove kapice sa paradajz sosem

 


Sastojci:

1/2kg (oko 17 komada) svežih jakobovih kapica

Krupna so i biber prema ukusu

2 kašike putera

 

Priprema:

Paradajz sos

Pre nego što počnete da pržite školjke napravite paradajz sos. Pogledajte recept za pravljenje paradajz sosa ovde. Jedina izmene je korišćenje sveže žalfije umesto bosiljka, pržite je u početku na puteru koje ćete staviti umesto maslinovog ulja.

Salata od lisnatog kelja

Pogledajte recept ovde.

Prženje školjki

Najpre školjke natapkajte papirnatim ubrusom, tečnost nije dobra za prženje. Posolite i pobiberite školjke.

Zagrejte puter u većem tučanom tiganju na jačoj vatri (6/10). Kad puter počne da se puši stavite meso školjki da se prži, ali ne sve odjednom, nego iz dva puta. Kad počne da se formira svetlo braon korica po dnu, okrenite meso na drugu stranu. Pržite školjke oko 1 do 11/2 minuta na jednoj strani. Školjke služite odmah.

 


 

Continue Reading

Gambori Saganaki (na grčki način)

Gambori na grcki nacin

Ako ste nekada letovali u Grčkoj sigurno se sećate ovog popularnog jela koje se često služi kao predjelo u grčkim tavernama. Doduše ja sam viđala letos ovo jelo i u crnogorskim restoranima. Gambori Saganaki su dobili naziv po tradicionalnoj posudi saganaki, u kojoj se prave, u pitanju je manji tiganj sa dve ručke.

Originalno ovo jelo se pravi tako što se na maslinovom ulju proprže gambori zatim im se doda uzo ili belo vino, kada su gotovi stave se u već pripremljeni paradajz sos, i na kraju se sve zapeče sa Feta sirom. Moji Gambori Saganaki su drugačiji, oni podsećaju na one pravljenje u obližnjem grčkom restoranu, koje malo je reći obožavam. Ovim mojima fali pita hleb iseckan na trouglove i poređan oko celog tanjira… prste da poližeš, bukvalno. I da, moji imaju kapar, to sam skoro otkrila u nekom sličnom jelu, i baš sam ga zagotivila. I naravno, sos neodoljivo podseća na bećarac.

Pročitajte o gamborima više ovde.

Sličan recept, Gambori u Marinara sosu, možete naći na blogu.

Gambori Saganaki

Gambori Saganaki

 


Sastojci:

2 kašike maslinovog ulja

1 luk, iseckan

2 crvene babure, isekcane na tanke uzdužne štapiće

200ml paradajz pirea ili soka od paradajza

200ml vode ili supe

So i biber prema ukusu

1 kašika kapra

2 kašičice svežeg origana, iseckanog

500g gambora, očišćenih

Grčki Feta sir

Mladi ili crveni luk, iseckan na kolutove

 

Priprema:

U maslinovom ulju izdinstajte luk, i dodajte mu iseckane paprike, kuvajte sve dok paprike potpuno ne odmeknu, sa poklopcem na šerpi. Zatim dodajte pire od paradajza i na kraju vodu ili supu. Kuvajte sve dok sos ne počne da postaje gust. U međuvremenu mu dodajte so, biber, kapar i origano. Kad ste skuvali sos u njega dodajte očišćene gambore koje ste predhodno posolili. Kuvajte ih 2 minuta na obe strane dok meso ne dobije crvenkasto-belu boju. Pospite jelo izgnječenim Feta sirom a zatim posle nekoliko minuta sklonite sa vatre.

Služite jelo odmah uz iseckan crveni ili mladi luk sa pita hlebom ili prepečenim hlebom.


 

Continue Reading

Posne lignje punjene rižotom od pečuraka (Kako da lako očistite lignje)

 

Nikad nisam doživela čudniju zimu nego ove godine. Ne samo što je bila veoma topla, nego nekako ne ide, ni pošten mraz nismo imali, o snegu da ne pričam. Ovdašnji praznici su prošli u nekoj čudnoj atmosferi. Čak je i praznična dekoracija izgledala nekako suvišno. U početku smo se svi radovali lepom vremenu, prva ja, jer ne volim hladnoću ni zimu, ali sada već željno iščekujem sneg i zavidim onima koji ga imaju. Pre neki dan je zahladnelo, i eto, već svi komentarišu i kukaju, i ja se mislim u sebi, Tišina!

Ipak, možda osetimo nešto od tih zimskih čarolija na naš Božić. Najpre treba da planiramo šta ćemo za Badnje veče, odlučili smo da nam to bude glavni događaj. Moram ponovo da spremimo poklone za našu decu, kod nas Deda Mraz dolazi dva puta. Onda treba da odem sa decom u park da vidim da li ima neka opala grana hrasta za badnjak, ako budemo imali sreće da nisu skoro čistili park. Zatim da potopim pasulj za prebranac, to je pod must za Badnje veče, i da se odlučim šta ću još da pravim. Najverovatnije ćemo imati ponovo ove punjene lignje jer su poslednji put baš dobro ispale.

Lignje punjene rizotom 3-1

Učiteljica mog sina je predložila da proslavimo naš Božić u školi, što me je bacilo u razmišljanje šta i kako. Napraviću još jednu česnicu, za decu u školi, sigurno će im biti interesantno to sa izvlačenjem novčića, stavićemo dinar, i odneću još neke kolače. Malo mi je problem da se setim tih nekih naših običaja za Božić, iskreno, mi to nismo ni slavili kad smo bili mali. Kad sam sinu to rekla, on me je zapanjeno pitao, zar ste stvarni bili toliko siromašni?

  

Kako da lako očistite lignje

Čišćenje lignji  

Iako izgleda zastrašujuće, pogotovo sa onim mastilom svuda oko lignji, ovaj posao nije previše zahtevan. Najbolje je da pogledate ovaj video, malo je rečima teško opisati faze čišćenja.

Najpre isecite deo sa pipcima tačno na mestu gde počinju oči. Istisnite loptasta usta iz pipaka. Stavite ih sa strane, njima će te nožem odstraniti kvržice i oprati ih. Izvadite rukama sav sadržaj iz duplje, zajedno sa nečim što izgleda kao providna kost. Operite celu lignju, spolja i unutra, i rukama povucite spoljnu kožicu i celu je uklonite.Ono što je jako važno da očišćene lignje dobro natapkate papirnatim ubrusom, probajte da ih što bolje osušite pre prženja.


Za punjenje sam koristila klasičan Rižoto sa pečurkama, jedino bez mrsnih sastojaka.

 

Sastojci:

1 kg ili oko 7 svežih celih lignji

1 1/2 kašike maslinovog ulja

So

za punjenje:

1/2kg običnih belih šampinjona, ili krimini, braon šampinjona, iseckanih na manje komade

2 kašike maslinovog ulja

1 veći čen belog luka, izgnječen

1/2 luka, fino iseckanog

150g pirinča

60ml belog suvog vina

600ml vode 

So i biber

1 kašika peršuna, sitno iseckanog

 

Limun za služenje

 

Priprema:

Očistite pečurke od zemlje, nemojte ih prati, nego uzmite vlažnu salvetu i njome ih brišite.

Stavite vodu da se zagreje, neka se kuva na tihoj vatri sve vreme dok pravite rižoto. 

U većem dubljem tiganju, ili plićoj šerpi, zagrejte maslinovo ulje, na srednje jakoj vatri. Stavite zgnječen čen belog luka u šerpu, mešajte ga sa masnoćom da poprimi njegov šmek, a onda ga izbacite. Dodajte iseckan crni luk i pržite ga dok ne postane staklast, 2-3 minuta. Stavite šampinjone da se prže oko 5 minuta uz stalno mešanje. Zatim stavite pirinač i sve mešajte drvenom varjačom. Posle 3 minuta, pirinač ne sme da pobraoni, dodajte belo vino. Sve vreme mešajte rižoto, svaki put kad ponestane tečnosti u njemu, dodajte po jednu kutlaču vode. Dodajte soli i crnog bibera prema ukusu. Kuvajte rižoto uz stalno mešanje oko 20 minuta, najbolje je da ga probate da bi utvrdili da li je gotov. Trebalo bi da bude al dente, ni prekuvan ali ni tvrd. Na kraju umešajte iseckan svež peršun.

Sačekajte da se smesa malo ohladi i njome punite lignje, koje ste posuli sa malo soli. Kad ste lignju napunili zatvorite je čačkalicom.

U tučanom tiganju dobro zagrejte maslinovo ulje pa u njega ubacite polovinu napunjenih lignji, ili koliko može da stane, i pržite ih par minuta sa obe strane dok ne dobiju zlatnu boju kao na slikama. Pošto prženje lignji može da bude baš naporno, zbog prskanja ulja, najbolje je da tiganj pokrijete onim rupičastim poklopcem tokom prženja.

Lignje služite odmah uz kriške limuna. Najbolje idu uz krompir sa blitvom ili salatom od maslačka.


Posne lignje punjene rižotom

 

Continue Reading

Lignje sa začinskim biljem

Lignje sa začinskim biljem

 

Ne volim lignje u sušiju, živa lignja nije baš neki gurmanski doživljaj, ali zato na žaru ih obožavam. Dakle, moraju da budu dobro termički obrađene, kratko ali na vrlo jakoj vatri, što već predstavlja veliki izazov ako nemate roštilj ili fritezu. Zato morate da pravite kompromis, a to znači da će vam lignje ipak biti više kuvane nego pržene.

Probala sam razne stvari, da ih baš dobro isušim papirnatim ubrusom, jer su uvek pune vode, da ih pržim u manjim količina, ali one uvek ispuste neku funky tečnost tokom prženja.  I onda sam rešila da ipak promenim fokus sa lignji na druge sastojke, i to začinsko bilje koga ovih dana imam u izobilju. Maslinovo ulje, beli luk i vino se podrazumevaju. I dobila sam jelo neverovatnog ukusa i mirisa. Znate ono kad uživate u nekom jelu ne samo dok ga jedete već satima posle toga, neko zadovoljstvo i radost vas obuzimaju dok pokušavate da se prisetite tog skoro magičnog iskustva.

I korica limuna, nju sam zaboravila, ona je u ovom jelu imala veoma važnu ulogu. Nećete verovati koliko to pravi razliku, definitivno nije isto kao kad stavite sok od limuna. Praveći limunade ovog leta sačuvala sam puno limunove i limetine kore u zamrzivaču. Sad to često koristim u raznim stvarima, i moram da vam kažem to mi je ovog leta veliko kulinarsko otkriće. Ono što je važno da znate kod upotrebe ove kore je da ona sadrži dosta pesticida u sebi, i da je zbog toga najbolje da koristite organski limun, ili bar da ga potopite u vodu na više sati.

Lignje sa začinskim biljem

Lignje sa začinskim biljem

Sastojci:

1 kg svežih lignji, trup seckan na kolutove, plus pipci (pogledajte ovde kako da očistite lignje)
Krupna so i biber
3 kašike maslinovog ulja
4 čena belog luka, isečenog na tanke listiće
2 ljutike (shallot), iseckane
1 -2 kašike, sitno iseckne korice limuna
1 grančica svežeg ruzmarina, sitno iseckana
1 kašika svežeg origana, iseckanog
5 grančica timijana, sitno iseckanog
2 kašike vlašca, iseckanog na sitne krugove
1/2 šake peršuna, iseckanog
1/2 šolje suvog belog vina
So i biber

 

Priprema:

Isečene lignje dobro osušite papirnatim ubrusom. Utrljajte u njih so i mleveni biber.

U većem tiganju zagrejte maslinovo ulje na jakoj vatri, pržite lignje u 4 ture, ako ih stavite sve odjednom dobićete kuvane lignje, jer one puštaju dosta tečnosti. Lignje se prže dosta brzo, 1-2 minuta, kada meso postane “nategnuto”. Kad su lignje gotove prebacite ih u drugu posudu a u tiganj stavite novu turu. Budite pažljivi jer ume ulje dosta da pršti dok se lignje prže, najbolje da stavite onaj specijalan rupičasti poklopac na tiganj (splatter screen). Pošto ste lignje ispržili, smanjite temperaturu na srednje jaku i propržite ljutiku i beli luk, oko 1 minut, dodajte iseckan ruzmarin, timijan i origano, limunovu koru, i na kraju sipajte belo vino. Kuvajte oko 2-3 minuta uz mešanje, dodajte soli i mlevenog bibera, ako je potrebno. Stavite u tiganj lignje da se zagreju, isključite ringlu, i na kraju dodajte iseckan peršun i vlašac.

Služite lignje odmah uz predhodno pripremljen bulgar, ili kus kus, ili palentu, ili kuvani krompir i blitvu.

 


 

Continue Reading

Sveže ostrige sa Minjonet sosem, i koje recepte ste najviše voleli u 2014.

Ostrige

Ovako izgleda moje omiljeno predjelo za neki poseban događaj. Mada volim da ih jedem i u obične dane. Znam, nekima su žive ostrige grozne, ali ne znaju šta propuštaju. Tu bih ubacila i neko penušavo vino. I da znate Minjonet sos je neprevaziđen kad su u pitanju sveže ostrige.



Posle recepta slede stvari na blogu koje ste najviše voleli u 2014. godini.


 

Sastojci:

12 ostriga, bilo koja vrsta koja vam je dostupna, moraju du budu baš sveže, pravite ih istog dana kada ste ih kupili.
Veća količina krupne soli ili leda, na tome ćete služiti školjke

Sastojci za Minjonet (Mignontette) sos:

2 kašike sitno iseckane ljutike (šelot luka)
6 kašika belog vinskog sirćeta
¼ kašičice krupno samlevenog crnog bibera

Priprema: 

Minjonet sos napravite tako što ćete pomešati sve sastojke.

Čišćenje ostriga

Ostrige dobro operite hladom vodom i sastružite sa njih nepotrebne stvari, prljavštinu, morsku vegetaciju i slično.

Preporučujem damama da posao oko otvaranja školjki prepuste muškarcima. Za otvaranje vam trebaju rukavice, krpa ili peškir, možete lako da se povredite, i omanji nož. Držite ostrigu zaobljenom stranom okrenutom nadole i, ako ste desnoruk, „šarkom“ okrenutom prema sebi. Ako ste levoruk, „šarka“ treba da bude okrenuta suprotno od vas. Ostrigu možete držati na dlanu, najbolje u krpi ili rukavicama, ili na tvrdoj podlozi, na primer na dasci za sečenje. Sada potražite mali procep između gornje i donje polovine školje, u gornjem desnom uglu za desnoruke (u donjem levom uglu za levom uglu za levoruke. To je, otprilike, lokacija mišića koji u unutrašnjosti školje drži dve polovine zajedno. Ubodite nož u ovaj procep, paralelno sa školjkom, i mrdajući nož levo-desno i gore-dole postepeno ga ubadajte sve dublje u školjku, sve dok mišić ne popusti i u stanju ste da razdvojite dve polovine. 

Odbacite gornji deo školjke, i gledajte da ne prospete tečnost iz školjke. Donju polovinu školjke sve sa mesom postavite na led ili so, tako da se ne prevrne. Led ste već stavili na tanjir u kome ćete da služite školjke.  Minjonet sos stavite preko školjki.


Napomena:  sveže ostrige možete služiti i uz limunov sok i sos od rena. Kad bolje razmislim ostrige bi super išle i uz Remulad sos.

Top 10  u 2014.

Continue Reading

Škampi, gambori, kozice

Škampi, gambori, kozice, račići

 

Ima nekih stvari koje će mi ostati zauvek misterija, jednostavno su toliko zamršene i neobjašnjive, bolje da ne udaram glavu i prihvatim ih takve kake jesu. Jedna od tih je – kako napraviti razliku između škampa, gambora i kozica. Pokušavala sam da utvrdim razliku i jedino do čega sam došla jeste saznanje da je sve to isto, samo ljudi koriste različita imena. Slično je i u engleskom jeziku, ali mislim da mogu da kažem da Amerikanci preferiraju izraz shrimp, a Britanci prawn. Ako mislite da poseduje to saznanje molim vas obavestite me.

Mislim da je fora u tome da li su celi, sa glavom i ekstremitetima, ili ne, a i ljudi ih mešaju zbog njihove veličine. U Americi se prodaju prema veličini, oni colossal i jumbo su znatno skuplji od onih small. Prodaju se često obrađeni na pari, prepoznaćete ih po crvenoj boji, pa i to zbunjuje ljude.
 Škampi, gambori, kozice, račići
Iako ih relativno često koristim, ne mogu da kažem da su mi to najomiljeniji morski plodovi. Krabe i jastog su mi mnogo draži, ali su zato i skuplji. Imaju prilično neutralno meso, veoma se brzo spremaju, jedino što me nervira jeste njihovo čišćenje. Ajde ta krljušt, ali ukljanjanje debelog creva na leđima mi je baš onako…
Ima još jedna stvar, iako su u mnogim delovima sveta veoma dostupni, u zemljama koje nemaju morsku obalu nejčešće se prodaju zamrznuti. Nije isto sveže i zamrznuto, ali sigurno nije ni nepremostiva razlika. Koristite ono šta imate. Ja se sećam vremena kad niste mogli uopšte da nađete račiće u Beogradu.
Pošto je meso neutralno onda možete da ga kombinujete sa raznim stvarima. Nekima su maslinovo ulje i beli luk zakon, neki još dodaju belo vino i paradajz pire pa dobiju Škampe na buzaru, Italijani to pomešaju sa pastom i onda to zovu  Gambori u marinara sosu, neki pak vole da ubace puno začina, kao u čuvenom jelu američkog Juga, Shrimp & Grits. Super su za roštiljanje, samo ih marinirane nataknete na prutiće, i očas posla su gotovi. Gambori se koriste i u popularnom američkom jelu Džambalaja i u španskoj Paelji,  i tajlandskom jelu Pad thai.
Džambalaja.

 


Gambori sa belim lukom i đumbirom

Sad ću vam reći koji recept ja najčešće koristim kada pravim gambore. Obično pravim oko pola kilograma po ručku. Očistim ih tako što rukama uklonim glavu, ekstremitete i krljušt, nekad ostavim rep. Onda oštrim nožem zasečem leđa celom dužinom, i uklonim debelo crevo. Ukoliko dublje zasečete dobićete butterfly shrimp, koji izgledaju lepše. Pošto ih očistim,  papirnatim ubrusom ih natapkam da odstranim suvišnu vodu. Zagrejem zajedno maslinovo ulje sa puterom, dodam sitno iseckan beli luk i svež đumbir. Zatim polovinu račića stavim da se prže, lepo ih rasporedim u jednom sloju po tučanom tiganju, nemojte nikako previše da ih stavljate. Bacim malo soli i crnog bibera.

Gamborima je potrebno malo vremena da se skuvaju, čim poprime crvenu boju sa donje strane, to može da traje minut dva, odmah ih okrenite, i to najbolje hvataljkama. Ponovo bacite so i crini biber. Kad se i druga strana zacrveni, i unutra meso postane belo, izvadite gambore, i zatim iscedite limun po njima. Ponovite isto sa drugom turom. Na kraju sav sok iz tiganja izručite preko račića.

Ja ih često služim sa kuskusom, ne znam zašto, ali tako sam navikla, i tu obično se nađe neka zelena salata.

Veoma je važno reći da ukoliko preterate sa prženjem dobićete meso mekane i bezvezne teksture. Meso treba da bude sočno.


 

Škampi u senf sosu sa krupnim kuskusom i rukolom

Na isti način možete da napravite cele račiće. Jedino što se čiste tokom konzumacije. I što izgledaju lepše i veće, ali u pitanju je ista količina mesa. Mogu da budu odličan izbor za razne žurke. Za pripremanje celih račića koristite isti osnovni recept koji sam vam dala, jedino što sam u ovom slučaju dodala Old Bay začin. Služite ih tople sa kriškama limuna i začinjenim klicama.

Od onih manjih kozica često se pravi nešto što se zove Shrimp cocktail.

Škampi, gambori, kozice, račići

 

Da, baš sam pričala sa mužem o tome kako kad smo mi letovali na crnogorskom ili hrvatskom primorju nije baš bilo lako naći škampe, a i ako ih je bilo u ponudi restorana onda su bili preskupi. Ne znam, možda je to moje iščašeno sećanje, ali stičem utisak da su ovde račući dosta dostupniji nego na jadranskom primorju. Inače račići se jako puno koriste u azijskim kuhinjama, nigde ne mogu da nađem toliko različitih vrsta svežih račića kao u azijskim marketima. Tamo pronalazim i osušene kozice ali se nikad nisam usudila da ih probam.Pored morskih račića postoje i oni iz slatkovodnih voda. Ovde ih zovu Crayfish ili Crawfish. Nikad i nisam probala a volela bih.

Shrimp-vegetable scewer-1
Ražnjići sa gamborima i povrćem

 


 

Da razrešim dilemu, ovako izgledaju škampi, na slici ispod, ono što sam ja nazivala škampi su gambori. Misterija je odgonetnuta na jednoj rimskoj pijaci.

 Skampi (1 of 1)

 

Continue Reading

Gambori i gric u kreolskom sosu, i letovanje u Severnoj Karolini

Gambori i grits

Trebalo je letos da dođem u Srbiju, ali zbog nekog glupog razloga nije bilo ništa od toga. Sve sam lepo isplanirala, i turu bez dece po Evropi, ali viša sila. Došlo leto i muž pita, pa gde ćemo da letujemo, a ja mu kažem, nigde, pošto ne mogu u Srbiju tj. Evropu, dosadilo mi je američko more. Posle je muž došao sa planom letovanja, ićićemo na više mesta, kaže, i to daleko na jug. Setila sam se nekog muzičkog spota Dariusa Rucker-a, to je onaj nekadašnji pevač grupe Hottie & the Blowfish, malo je ostario ali i dalje ima seksi glas, koji promoviše neki grad na obali Karoline i učinilo mi se zanimljiv, bio je baš onako u južnjačko-gotskom stilu. Rekoh, važi, idemo tamo.

Možda najintresantniji detalj iz Ričmonda.

Prvo smo bili u nekoj predivnoj botaničkoj bašti pored Ričmonda, glavnog grada Virdžinije. Sam grad je bezveze, ali ručali smo u nekom veoma dobrom meksičkom restoranu, blizu Pipewalk-a. Onda smo krenuli dalje, ka Vilijamsburgu. To je jedan od najstarijih britanskih tj. američkih naseobina.  Rekonstruisan mali grad iz 18. veka, niko tu ne živi samo ga turisti obilaze. Kad sam otišla u hotel detaljno sam proučila sve na internetu o tom mestu. Sutradan sam ponovo išla tamo, i desilo se čudo, ponovo mi se na isti način dopalo, a to se retko dešava. Planirala sam da napišem članak na blogu samo o tom mestu, eto toliko mi se svidelo. U blizini su i dva ogromna tematska parka, u jednom, akvaparku, smo uspeli da izgubimo ćerku, ali srećom, na kratko.

Vilijamsburg

 

 

Prelazak preko reke James.

Onda smo trajatkom prešli preko reke James i nastavili manjim putem ka krajnjoj destinaciji. Ne volim da putujem autoputevima, tako su jednolični, na sporednim putevima možete bolje da upoznate mesta. Primetila sam da ima puno borovih šuma, obradiva polja su drugačija nego na severu, ima duvana i pamuka, ako sam uspela da dobro identifikujem kulture.

Kako smo stigli na obalu ukapirali smo da je mesto dosta drugačije od onog odakle mi dolazimo. Voda apsolutno dominira. Tako je moćna da se osećate tako majušno i nemoćno okružen njome. Pritisnuli sa nas tamni oblaci, zatim česte kiše sa grmljavinom, neverovatna vlaga, ovde se peškiri nikad ne osuše preko noći, i more… sve se uliva i preliva, reke i okean, ne zna se gde je njihov kraj a gde početak. Kad prelazimo most pruža se divan pogled na vodu sa minijaturnim zelenim ostrvima, nisam uspela to da zabeležim. Plaže se nalaze na grebenu koji se proteže stotinama kilometara u pravcu sever-jug, ali one su okrenute ka okeanu, ne ka kopnu, na moje zaprepašćenje, voda u zalivu je močvarna. Više se ne sećam nekih stvari iz geografije ali mislim da se tu nalazi ogromni estauar. Na tom mestu je davno stradalo stotine brodova, izgleda neko ukleto mesto. Taj greben zovu Emerald Isle, zato što je tu okean zelene boje. I naslućuje se ta zelena boja, ali zbog jakih talasa voda blizu kopna je pre svega mutna.

Ipak more je toplije nego u Merilendu ili Delaveru, i pesak je finiji, i ima puno školjki. I mogu se primetiti pelikani, osim galebova. Ima i dosta kraba. Najlepše je Medveđe ostrvo (Bear Island), onako potpuno prirodno, nenaseljeno, tu su i manji talasi, ima peščanih dina, a put kroz ostrvo malo podseća na Mediteran. Inače, zrikavci su ovde veoma bučni, uopšte u celoj Americi.

Medveđe ostrvo.

Hrana koja se ovde sprema je južnjačka, a to znači jaka i začinjena. I očekivano ima dosta morskih plodova. Ono što je veoma interesantno, pored puta možete da zapazite male tezge gde se prodaju sveže ulovljeni gambori i skalopi.

Ravioli od jastoga.

Po restoranima smo jeli uglavnom dobru hranu, tipičnu za to podneblje, osim jednom kad smo otišli u neko popularno mesto. Nije uopšte bilo blizu, što bi neki rekli in the middle of nowhere, plašili smo se da ne čekamo dugo, jer ne primaju rezervacije. Uđemo u restoran sa ne baš impozantnim eksterijerom kao i enterijerom, u stvari nema baš nikakave dekoracije, samo stolovi i stolice. Mislim se u sebi, nema veze, važna je klopa, mora da je dobra čim ima ovoliko ljudi, čak i majice prodaju sa logom restorana.

Džambalaja sa plodovima mora.

I dok sedimo i čekamo da nam hrana dođe, posmatramo konobarice koje nose velike poslužavnike na kojima potpuno dominirana samo jedna boja, sve sama pohovana jela. Takav je i nama stigao. Sve je bilo pohovano osim neke tugaljive boranije i kupus salate. Ajde nema veze, može i pržena hrana da bude dobra, ali izgled nešto ne obećava. Znate kad jedete nešto što se pržilo u ulju koje se koristi bezbroj puta, od toga počne da vam se luči neka gorčina u ustima, i ne možete ništa od te hrane da osetite. Čak i pohovana bamija je bila neukusna. Taman što smo načeli hranu tu smo i stali. Pita konobarica, šta je, ne sviđa vam se, ma ne, nego mi tako malo jedemo, hoćete da vam spakujem hranu u kutije da odnesete kući, o ne, imamo minijaturan frižider. Platismo račun i pobegosmo, a na krovu restorana, iz dimnjaka, se vijorio dim od prženog ulja.

Kao što rekoh bilo je i dobrih restorana koji su služili dobru morsku hranu. U jednom sam probala odlično jelo Gambori i gric, veoma popularno jelo američkog Juga, i htedoh da ga rekonstrušem u svojoj kuhinji. I to je to, pogodila sam recept, on uskoro sledi.

Gambori i gric u kreolskom sosu.

Inače, bili smo čak i u jednom grčkom restoranu… e pa nije Zorba, već Santorini. Kako da vam kažem, grčki restorani u Americi su u najboljom slučaju prosečni, osim nekih baš fensi i skupih. Nije to slučaj samo sa grčkim, već i sa italijanskim restoranima.

I da, jela sam američke palačinke pržene na svinjskoj masti.

A taj muzički spot, sa početka teksta, je bio snimljen u Čarlstonu, koji je inače u Južnoj Karolini, a mi smo bili u Severnoj, i trenutno je jedno od najpopularnijih turističkih destinacija u Americi. Tražili smo ga na mapi i zaključili da je mnogo daleko, nema šanse da ga ovaj put posetimo. Možda neki drugi put.

Gambori i gric u kreolskom sosu

(Shrimp&Grits)


Sastojci za 3-4 osobe:

Za gric:
1 šolja grica (grits) ili palente
2 šolje vode
3/4 šolje mleka
2 kašike putera
1/2 kašičice soli
1 šaka izdrendanog parmezana
1/2kg očišćenih gambora (crevce na leđima uklonjeno)
2 kašike maslinovog ulja
So i biber

Za kajunski začin:
2 1/2 kašičice slatke mlevene paprike
1 kašičica ljute mlevene paprike (Cayenne pepper)
2 kašičice belog luka u prahu
1 kašičica sušenog origana
2 kašičice sušene majčine dušice ili timijana
1/4 kašičice mlevenog crnog bibera
1 kašičica soli
Za sos:
2 kašike putera
3 ljutike, šelot luka, sitno iseckana, može i običan crni luk
2 kašičice kajunskog začina
2-3 čena belog luka, sitno iseckana
1 šolja pileće supe
1/2 šolje slatke pavlake
1 kašika paradajz koncetrata
1 kašika Vorčester sosa
1 kašičica ljutog sosa, kao što je Tabasko, opciono
Malo peršuna ili vlašca za posipanje.

Priprema:
Najpre napravite gric. U manjoj šerpi zagrejte vodu i mleko, i so, do ključanja. Dodajte gric ili palentu, i na tihoj vatri ga mešajte dok ne dobijete gustu smesu. Sklonite sa vatre gric i u njega umešajte puter i parmezan. Rasporedite ga u tanjire za služenje.
U većem i dubljem tiganju ispržite gambore na maslinovom ulju, na srednje jakoj temperaturi. Par minuta je dovoljno da se oni ispeku, kad počnu da se crvene. Ne zaboravite da ih posolite i poberite tokom kuvanja. Sklonite ih iz tiganja.
U istom tiganju napravite sos. Zagrejte 2 kašike putera, dodajte mu običan iseckan luk, ili još bolje ljutiku, i kajunski začin. Pržite sve oko par minuta i zatim dodajte iseckan beli luk. Mirisaće baš na našu zapršku. Sipajte u to pileću supu, slatku pavlaku, paradajz, vorčester sos i tabasko sos. Mešajte sos dok ga kuvate na tihoj vatri dok se malo ne zgusne. Dodajte so i biber prema ukusu.
Kad je sos spreman u njega izručite gotove gambore i zagrejte ih. Sos sa gamborima sipajte preko pripremljenog grica i odmah jelo služite. Pospite ga iseckanim peršunom ili vlašcem.

Continue Reading

Dagnje i čorizo kobasice u paradajz sosu sa belim vinom

Jelo sa dagnjama

 

Popularno špansko jelo koje ujedinjuje meso sa morskim plodovima, svinjske kobasice i školjke.

Moja deca su na moru provalila školjke, u restoranu bi mi ceo tanjir ispraznili. Inače su užasno izbirljiva i imamo velikih problema sa njihovom ishranom. Pomislila sam da ih je sunce i more izgladnelo, da ne znaju šta ustvari jedu. Možda su im se svidele i zbog toga što smo ih skupljali na plaži. Ili, zato što misle da su dagnje dobre za mišiće, obe reči se isto izgovaraju na engleskom.

Kad smo se vratili sa mora primetili su školjke u prodavnici, i naravno, morala sam da ih kupim. Pošto dagnje i uopšte školjke nije nešto od čega ćete se zasititi, obično se služe za predjelo, setila sam se ovog poznatog jela Dagnje sa čorizo kobasicama… malo kobasica, malo školjki, i puno hleba, to je dovoljno za jedan ručak.

Uglavnom, deca su se “ubila” od dagnji, kobasice su već bile malo ljute. Nikako mi nije jasno kako neko ko je gadljiv na razne stvari obožava da jede školjke koje ne izgledaju baš prijatno na oko. Ne, ja nisam gadljiva na njih, naprotiv, ali nisam sigurna da ih druga deca vole.

Ovo jelo se brzo pravi, važno je samo da nabavite sveže dagnje. Što se tiče čorizo kobasica ne znam koliko ih je lako naći kod nas, i šta bi to bilo adekvatna zamena za njih. U pitanju su španske pikantne dimljene svinjske kobasice. Ako možete da nađete nešto slično onda ga koristite za jelo. Te kobasice daju sosu posebnu aromu.

Ukoliko želite da probate nešto slično, ali samo sa dagnjama, onda pogledajte ovde, recept za Dagnje u sosu od belog vina.

 


Sastojci:
1 1/2 kg dagnji (mušlji)
2 kašike maslinovog ulja
2 kašike putera
350g čorizo kobasica, iceckane na kolutove
3 manja komada ljutike (shellot), sito iseckane
3-4 čena belog luka, sitno iseckana
5 grančica majčine dušice
1 kašika mlevene slatke paprike
1 šaka čeri paradajza, prepolovljenih
1 šolja kuvanog paradajza
1 šolja suvog belog vina
So i biber
4 kašike svežeg vlašca, iseckanog
Prepečen hleb za služenje

Priprema:

Najpre očistite dagnje. Stavite ih pod jak mlaz hladne vode i onda sastružite nožem bilo koji višak na njima, uključujući “brkove”.
U većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, zagrejte maslinovo ulje i puter. Stavite luk da se malo proprži, zatim dodajte iseckane kobasice. Kad one počnu da rumene dodajte iseckan beli luk, zatim paradajz, slatku papriku i majčinu dušicu. Sipajte paradajz sok i belo vino. Dodajte soli i crnog bibera prema ukusu, i iseckan vlašac. Posle par minuta kuvanja, dodajte očišćene dagnje. Poklopite šerpu poklopcem i kuvajte sve oko 5 minuta, tada će se dagnje lepo otvoriti.
Jelo služiti odmah uz prepečen hleb.
Važno: Što se tiče kupovine i čišćenja dagnji treba da znate par stvari. Kad ih kupujete pomirišite ih, ako onako funky mirišu to znači da nisu sveže. Nikako ne kupujte one oštećene. Kada ih čistite odbacite one koje su otvorene, a koje neće da se zatvore ni kad ih kucnete – to znači da nisu žive. Najbolje je da koristite dagnje isti dan kad ste ih kupili.

Continue Reading

Merilendske krabe

merilendske krabe

Kad dođete u Merilend, američku državu na Istočnoj obali, gde i ja obitavam, velika je verovatnoća da će vas domaćini odvesti da probate plave krabe, slično kao što bi vas u Srbiji odveli na roštilj. To je najprepoznatljivija stvar vezana za ovaj kraj.

I ja ih naprosto obožavam. Apsolutno sve u vezi konzumacije kraba mi se dopada, od ukusa do veoma neobičnog načina na koji se jedu. Trenutno je njihova sezona, love ih svuda po zalivu sa nekim posebnim kavezima.

U Baltimoru postoje specijalna mesta gde se uglavnom samo služe krabe. Pre neki dan smo vodili moju mamu na jedno takvo mesto gde sam i napravila ove fotografije. Morate imati na umu da ćete se jako puno umrljati tokom konzumacije kraba tako da nikako ne nosite na sebi finu odeću. Upravo zbog toga nisam mogla puno toga da uslikam. Pa ipak to što jedete rukama, što udarate čekićem a sve pršti po vama i drugima, pa pokušavate na sve načine da se dokopate krabinog mesa koje se baš zavuklo negde u oklopu, to sve zajedno utiče na dobro i veselo raspoloženje, jednostavno morate uz to da se opustite ma kako društvo imali uz sebe.

Evo kako izgleda odlazak u jedno tipično mesto gde se služe samo krabe. U restoranu, obično na otvorenom prostoru, će vas dočekati veliki drveni stolovi sa klupama, kao oni na Adi i po parkovima.

Preko stola je razvućen papir, jer kao što rekoh to je veoma messy job. Zatim, velika kofa, u kojoj se baca ono što se ne pojede. Na slici možete da vidite drvene čekiće sa kojima se udara po krabi nebili se oklop otvorio.

I noževi koji vam pomažu da otvorite krabu. Zatim puno papirnatih salveta za brisanje. I naravno, šta drugo nego točeno pivo. Verujte mi ništa bolje ne ide uz krabe nego pivo. I pomfrit, ali to nije toliko neophodno.

Krabe se služe obično po 12 komada, i imate ih u raznim veličinama. Na slici su extra large i nama je bilo dovoljno za tri osobe. U ishrani kažu da se koriste uglavnom one muške pošto su krupnije. Krabe se obično pripremaju na pari i uvek isključivo sa začinom Old Bay (mešavina raznih začina).

Krabe se otvaraju na ne baš jednostavan način, ali uvek će vam konobari pokazati kako se to radi. Ima jedan interesantan detalj, kada otvorite glavni oklop, naćićete nešto žuto što izgleda kao senf, a i sličnog je ukusa. Možete predpostaviti šta je to, i rado ga preskočite.

Ukus krabinog mesa je neverovatan, nešto najbolje što možete da probate a odnosi se na polodove mora. Najbolje komade ćete naći u sredini i u glavnim, velikim kleštima.

Kako se jedu krabe

eating-crab-1
Najpre se nožem povuče gornji oklop krabe.
kako se čiste krabe
Zatim se rukom ukloni.
čišćenje kraba
Ukloni se žuti, nejestivi, deo sa krabe.
eating-crab-4-1

Kraba se prelomi na dva dela, i meso se se izvlači iz šupljina. To su krupniji komadi mesa.

čišćenje kraba

 Sitniji komadi mesa se nalaze u kleštima i oni se izvlače tako što čekićem razbijete svaki zglavak.

čišćenje kraba

Inače, od krabinog mesa se prave i čuvene ćufte od krabe (Crab Cakes), i to je takođe izuzetan specijalitet. Što zbog loših fotografija, što zbog lenjosti da zabeležim količine sastojaka, nikako da napišem post o tome. Ipak, postavljam fotografiju čisto da se vidi kako to izgleda.

A sad malo fotografija sa okeana da upotpune doživljaj. Ironija je da su napravljene u Delaveru, a ne u Merilendu. Mesto se zove Fenwick Island i meni se veoma dopada.

Moja porodica

 

Continue Reading