Jakobove kapice, Scallops, Coquilles St. Jacques

jakobove kapice sa paradajz sosom

Jakobove kapice su vrlo cenjene školjke u mnogim delovima sveta, pa samim time i prilično skupe. Ja sam ih dugo zvala skalopi, tako ih zovu na engleskom, posle sam počela da koristim naziv jakobove kapice, ime koje je kod nas došlo iz hrvatskog jezika, inače bi bile jakovljeve kapice. Na francuskom ih zovu coquille St. Jacques. Malo sam istraživala i saznala da se ove školjke vezuju za svetog Jakova na osnovu par priča iz njegovog života, pa otuda ime. Hodočasnici koji su obilazili popularnu crkvu u Španiji, Santiago de Compostela, posvećenu ovom svecu, su nosili ove školje sa sobom… pored prepoznavanja školjke su imale vrlo praktičnu funkciju, u njima im je sipana hrana tokom njihovog dugog putovanja.

U pitanju je komad mesa koje se vadi iz školjki lepezastog i veoma lepog oblika. U francuskoj kuhinji se često serviraju na samoj školjki i to veoma lepo izgleda. Postoje i oni sitniji komadi koji se dobijaju iz zalivskih školjki.

Jednostavno se prave samo je fora da ih ne prepržite. U engleskom postoji izraz sear za obradu mesa na malo masnoće na visokoj temperaturi i to za kratko vreme, nisam sigurna da naš izraz pržiti dobro opisuje tu reč. Jakobove kapice se najčešće tako pripremaju, i to na puteru. Negde sam našla da ih treba pržiti oko 1 1/2 minuta na svakoj strani, ali iskreno teško je biti precizan, jer ima različitih veličina školjki, moj tiganj ne greje svuda isto… ja ih pržim prema osećaju, i nikad ne omanem. U sredini meso treba da bude nepečeno, prepoznaje se neprozirnoj boji.

Jakobove kapice se često služe kao predjelo, dok se glavno jelo još kuva, domaćini će vam na casual način servirati ove školjke. U tom slučaju nije loše da ih poslužite sa malo senfa i začinskog bilja, vlašacem i rukolom, kao na slici ispod.

jakobove kapice

Ako želite nešto bogatije jelo sa školjkama onda ih servirajte uz sos od paradajza i salatu. Ja sam za tu priliku koristila paradajz iz moje bašte, uglavnom čeri, i lisnati kelj za salatu… da, zvuči čudno s obzirom da smo zagazili u već duboku jesen. Sjajno se sve složilo. Na slici nema odličnog hleba kojeg smo pržili u preostalom puteru u kome su se pržile školjke.

Posle ručka smo odmah otišli u šetnju i sva sam mirisala na puter. Iako ne volim miris hrane izvan kuhinje, nekako mi se svideo miris putera na meni. Baš plemeniti miris.

Ima na mom blogu još recepata za ove školjke – Graten od skalopa i Skalopi na provansalski način.

 

Jakobove kapice sa paradajz sosom

jakobove kapice sa paradajz sosem

 


Sastojci:

1/2kg (oko 17 komada) svežih jakobovih kapica

Krupna so i biber prema ukusu

2 kašike putera

 

Priprema:

Paradajz sos

Pre nego što počnete da pržite školjke napravite paradajz sos. Pogledajte recept za pravljenje paradajz sosa ovde. Jedina izmene je korišćenje sveže žalfije umesto bosiljka, pržite je u početku na puteru koje ćete staviti umesto maslinovog ulja.

Salata od lisnatog kelja

Pogledajte recept ovde.

Prženje školjki

Najpre školjke natapkajte papirnatim ubrusom, tečnost nije dobra za prženje. Posolite i pobiberite školjke.

Zagrejte puter u većem tučanom tiganju na jačoj vatri (6/10). Kad puter počne da se puši stavite meso školjki da se prži, ali ne sve odjednom, nego iz dva puta. Kad počne da se formira svetlo braon korica po dnu, okrenite meso na drugu stranu. Pržite školjke oko 1 do 11/2 minuta na jednoj strani. Školjke služite odmah.

 


 

Continue Reading

Špagete sa čeri paradajzom i bosiljkom

Špagete sa čeri paradajzom

Paradajz je ove godine lepo rodio. Toliko se razgranao u mojoj bašti da jedva mogu da doprem do plodova. Sada je trenutno njegova poslednja faza sazrevanja. Čeri paradajz je prvi dozreo i ponovo ga koristim u kuvanju, oni krupniji su i dalje zeleni, i pitam se da li će pocrveneti do prvog mraza, ili ću morati da ponovo pravim pohovani zeleni paradajz, na radost mog muža.

Ove godine sam posadila puno vrsta, bilo je tu plodova raznih boja, od ljubičastih do žućkastih, bilo je i heirloom paradajza, tako ga ovde zovu, stare zaboravljene vrste. I kad ga posadite shvatate zašto su ih ljudi odbacili i zaboravili, jednostavno prave mali prinos ili su preosetljivi. Hibridne vrste, Better boy & Early girl, su izdominirale.

Razne vrste paradajzi

Jednom smo tako jedne jeseni povadili biljke paradajza iz zemlje i poređali ih na gomili, i desilo se nešto vrlo neobično – posle dužeg vremena, u pitanju je nekoliko nedelja, zeleni plodovi paradajza na biljci su počeli da crvene. Onda smo shvatili da se to isto dešava sa paradajzom iz prodavnice, na farmi ga poberu još nezrelog, i onda on zreli tokom transporta, i na kraju dobijete paradajz bez ukusa i mirisa. Zato je onaj iz bašte najbolji, jer ga berete kad je sasvim zreo, i ne čuvate ga u frižideru.

Paradajz

Čeri paradajz se kod nas zove i koktel paradajz, u Americi postoji koktel paradajz ali u pitanju je nešto krupnija vrsta, opet sitnija u poređenju sa velikim primercima kao što je beefsteak paradajz. Ima sjajnih vrsta paradajza, ali čeri paradajz je meni lično najaromatičniji, tako bogat ukus napakovan u tako male plodove, zato nije čudo što je sos napravljen od njega najbolji.

Ovaj sos pravim ne samo u kombinaciji sa pastom, već i kad pravim piletinu. Još kad dodate tome bosiljak i izrendan Parmezan ili Pekorino dobili ste apsolutno neodoljiv obrok. Ako ste u sos stavili paradajz, luk i bosiljak iz svoje bašte doživljaj je još potpuniji.

Paradajz iz baste

Mislim da je ovo jelo jedno od najčešćih koje pravim, uvek pošto ga pojedemo komentarišemo kako je sjajno, a tako jednostavno. Nekako se dobro i zadovoljno osećate, kao da se ručali u nekom super dobrom restoranu. Kada bih pokušala da osobu koju ne voli da kuva podučim kuvanju, ovo je prvo jelo koje bih joj pokazala, posle njega ne bi bilo povratka na staro.

Sad sam se setila da na blogu postoji slično jelo samo sa školjkama, pogledajte ga ovde.

Luk iz baste

 

Špagete sa čeri paradajzom i bosiljkom

Pasta sa čeri paradajzom

 


Sastojci:

1 pakovanje špageta (može bilo koja druga pasta)

2 kašike maslinovog ulja

1 luk, sitno iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

600g čeri paradajza

So i biber prema ukusu

1/2 šolje vode ili supe

Nekoliko listova bosiljka, iseckanog na tračice

1 šaka sveže izrendanog Parmezana ili Pekorino sira

 

Priprema:

Skuvajte špagete prema instrukcijama sa pakovanja. Sačuvajte pola šolje tečnosti u kome su se kuvale špagete.

U isto vreme u velikom tučanom tiganju na srednje jakoj vatri zagrejte maslinovo ulje, dodajte mu iseckan luk, i kad postane staklast dodajte mu beli luk. Posle pola minuta dodajte čeri paradajz i dinstajte ga dok ne počne da puca, i iz njega izađe sok, uz stalno mešanje. Takođe dodajte mu so i biber. Kada paradajz počne da se lepi za tiganj dodajte vodu ili supu, i nastavite sa kuvanjem dok ne dobijete dovoljno gustu smesu. Na kraju dodajte iseckan svež bosiljak.

Kada je sos gotov ubacite skuvane i oceđene špagete u sos, dodajte izrendan sir i dobro promešajte. Dodajte tečnost u kojoj se kuvala pasta ako želite ređi sos. Služite jelo odmah uz merlo vino.


 

Continue Reading

Gambori Saganaki (na grčki način)

Gambori na grcki nacin

Ako ste nekada letovali u Grčkoj sigurno se sećate ovog popularnog jela koje se često služi kao predjelo u grčkim tavernama. Doduše ja sam viđala letos ovo jelo i u crnogorskim restoranima. Gambori Saganaki su dobili naziv po tradicionalnoj posudi saganaki, u kojoj se prave, u pitanju je manji tiganj sa dve ručke.

Originalno ovo jelo se pravi tako što se na maslinovom ulju proprže gambori zatim im se doda uzo ili belo vino, kada su gotovi stave se u već pripremljeni paradajz sos, i na kraju se sve zapeče sa Feta sirom. Moji Gambori Saganaki su drugačiji, oni podsećaju na one pravljenje u obližnjem grčkom restoranu, koje malo je reći obožavam. Ovim mojima fali pita hleb iseckan na trouglove i poređan oko celog tanjira… prste da poližeš, bukvalno. I da, moji imaju kapar, to sam skoro otkrila u nekom sličnom jelu, i baš sam ga zagotivila. I naravno, sos neodoljivo podseća na bećarac.

Pročitajte o gamborima više ovde.

Sličan recept, Gambori u Marinara sosu, možete naći na blogu.

Gambori Saganaki

Gambori Saganaki

 


Sastojci:

2 kašike maslinovog ulja

1 luk, iseckan

2 crvene babure, isekcane na tanke uzdužne štapiće

200ml paradajz pirea ili soka od paradajza

200ml vode ili supe

So i biber prema ukusu

1 kašika kapra

2 kašičice svežeg origana, iseckanog

500g gambora, očišćenih

Grčki Feta sir

Mladi ili crveni luk, iseckan na kolutove

 

Priprema:

U maslinovom ulju izdinstajte luk, i dodajte mu iseckane paprike, kuvajte sve dok paprike potpuno ne odmeknu, sa poklopcem na šerpi. Zatim dodajte pire od paradajza i na kraju vodu ili supu. Kuvajte sve dok sos ne počne da postaje gust. U međuvremenu mu dodajte so, biber, kapar i origano. Kad ste skuvali sos u njega dodajte očišćene gambore koje ste predhodno posolili. Kuvajte ih 2 minuta na obe strane dok meso ne dobije crvenkasto-belu boju. Pospite jelo izgnječenim Feta sirom a zatim posle nekoliko minuta sklonite sa vatre.

Služite jelo odmah uz iseckan crveni ili mladi luk sa pita hlebom ili prepečenim hlebom.


 

Continue Reading

Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom, i šta se jelo u Firenci

Čorba od paradajza sa bosiljkom

Moj skorašnji put u Italiju je samo potvrdio moju ambivaletnost prema globalizmu. Sa jedne strane srećna sam što mi je sve dostupno, počevši od namernica pa sve do recepata, u mojoj kući italijanska hrana je vrlo često na trpezi, a sa druge strane imam osećaj da nisam ni morala da izlazim iz Baltimora da bi uživala u dobroj italijanskoj hrani. Ima ovde dosta italijanskih restorana sa mediokritetskom hranom, a opet ima i neki biser kao što je radnja DiPasquale’s, stara 100 godina, koja izgleda veoma autentično, i u kojoj se pravi odlična pica i hleb, panini, punjene artičoke, i svašta još. Hoću da kažem, danas nema puno novih stvari koje čekaju da budu otkrivene.

Otišla sam na put potpuno nepripremljena, sve sam prepustila mužu, koji se i ovoga puta pokazao kao organizacijski čarobnjak, želela sam da doživim poneko iznenađenje, a i iskreno, do poslednjeg dana nisam bila sigurna da li ćemo putovanje otkazati, sama pomosao na putovanje bez dece mi je bila neverovatno stresna. Btw, deca su preživela.

Posle, kada sam se vratila sa putovanja, bacila sam se na proučavanje regionalnih kuhinja Italije, utvrđivala sam gradivo, ali sam otkrivala i neke nove detalje. I u kuhinji je započela moja ponovna romansa sa italijanskom hranom, čorba sa prve slike je rezultat te moje nove strasti. Ustvari, kad bolje razmislim, kad sam bila u Italija ta čorba mi se sve vreme jela, ali nigde je nisam našla, samo neke veoma guste su služili na moje veliko razočarenje.

U Firenci smo najduže boravili na dosta kratkom putovanju. Odlazili smo u razne kafee i restorane, više su to bila usputna mesta dok smo obilazili brojne znamenitosti, ali odlazak u zatvorenu pijacu, Mercato Centrale, je bio potpuno planski, i posetili smo je dva puta, veoma nam se dopala.

Na donjem nivou zgrade se nalaze štandovi sa hranom, gore su restorani sa raznovrsnom ponudom. Na gornjem nivou zdanje izgleda veoma impresivno što možete da vidite na slikama. Pokušaću da vam približim firentisku kuhinju kroz šetnju kroz ovo čarobno mesto.

Vino i maslinovo ulje, to su i dalje najprepoznatljivije stvari u ovdašnjoj kuhinji. Smatra se da je maslinovo ulje iz Toskane najkvalitetnije, o vinu Kjanti i dezertima će biti više reči u novom postu.

Znala sam da se u Toskani jede neslan hleb, ali nisam znala kako je čudan ukus takvog hleba. Kažu da on duže traje, ali džabe, teško se navići na takav hleb, da vidite moju radost kad sam u Rimu konačno probala normalan hleb.

Pekorino, tvrdi sir od ovčijeg mleka, sličan parmezanu, se upravo ovde pravi.

Ima divne paste da se kupi, raznih boja i oblika, kao i sušenih pečuraka, vrganja, veoma popularnih u ovom delu Italije.

Mašina koja pravi raviole, ne znam šta se radi sa preostalim testom.

Ne možete da zamislite moju radost među salamama i pršutama, u Americi ta hrana je uništena raznim regulativama. Uživala sam jedući ih u sendvičima i antipasto mezetlucima. Posebno sam bila oduševljena braseolom, to je ono što mi zovemo suvo meso, od govedine.

Zečetina je veoma popularna u toskanskoj kuhinji. Imala sam ideju da je pravim, proučavala sam razne recepte, a onda sam ukapirala da ne mogu da imam u rukama odranog zeca, ma koliko pokušavala da budem fearless u kuhinji.

Ovako izložene životinje je nemoguće naći u Americi, ovde se svi nešto zgražavaju na ovakve scene, a jedu piletinu i ostalo mesište. Mene su dosta podsetile na mrtve prirode holandskih majstora.
Zukini tikvice sa cvetovima me uvek ostave bez daha.
U Firenci se oseća nedostatak obale, iako ribe ima, ovde su domaća svinja kao i ona divlja glavni izvori mesa, mada se jede i goveče, kao i ostala divljač. Meni se jela sa mesom divlje svinje nisu nešto dopala.

Na slici možete da vidite najčuvenije meso iz Firence, firentinski stejk, Bistecca alla Fiorentina, skroz desno. Dobija se od krupnog govečeta Chianina, obično je prevelik za jednu osobu, pa se deli.

Najbizarnije jelo koje smo jeli bilo je škembe, goveđi želudac, u paradajz sosu. Probali smo komad, i momentalno odustali od ovog jela.

Možda najbolje jelo u Firenci, kaneloni punjeni rikotom i spanaćem. Spanać je još jedna tipična namernica u firentiskoj kuhinji. Sličnu kombinaciju rikote i spanaća možete da nađete i ovom receptu na mom blogu, ali u pitanju su njoki.

Pappa al pomodoro, imam ovu čorbu čak u dve verzije na blogu,  i moram da kažem da se obe bolje od one što sam jela u Firenci. Toliko ima hleba i tako je gusta da smo uz nju dobili viljuške umesto kašika. Postoji još jedna popularna gusta čorba sa hlebom, Ribollita, nju sam jela u Sijeni, i upravo se spremam da je napravim.

Još par fotografija izvan pijace.

 

Ovako izgleda doručak. Pecivo koje podseća na kroasan, zovu ga Cornetto i kafa, espreso ili kapućino. Moram da kažem da je kafa u Italija izuzetna, gde god da smo je pili bila je vrhunska.

Pored kafe, sladoled je takođe izuzetan. Ovde se prodaje đelato, Gelato, sladoled sa manje mlečne masti i gušći od običnog. Ovaj na slici je pojedan uz zalazak sunca na reci Arno.

Kao što sam već pomenula ovdašnje stanovništvo voli iznutrice, tako je i pašteta jedno od čestih antipasto jela.

Ovu picu smo naručili u nekom popularnom mestu, odneli smo je na trg i tamo jeli. I bilo nam baš lepo kao i golubovima oko nas. Neskromno moram da kažem da moja pica uopšte ne zaostaje za italijanskim.

Popularna pasta u Firenci, Pici. Podseća dosta na špagete samo što je deblja, bukvalno se rukama oblikuje.

Predjelo sa plavim patlidžanom, mocarelom, paradajzom i bosiljkom. Već sam ga ranije pravila, recept možete da pronađete ovde.

Ovo je bio samo deo gastronomskog putopisa iz Toskane, nastavak sledi…

Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom

Ako postoji idealno jelo za ovo doba godine onda je to ova čorba. Ranije smo je kupovali spremljenu, a onda sam jednog dana rešila da je sama napravim. Ima raznih recepata za ovu čorbu, neko koristi sok od paradajza, neko celi oguljeni paradajz, verovatno može i onaj domaći sok, ali meni je najlakše da koristim onaj celi, u soku, iz konzerve. Kožica na paradajzu nije ok, semenke su prihvatljive. Umesto slatke pavlake možete da koristite mešavinu sa mlekom. U onu kupovnu čorbu stvaljali su i brašno da bude gušća, ali za tim stvarno nema potrebe.


Sastojci:
1 kašika maslinovog ulja
30g putera
1 srednji luk, sitno iseckan
4 manje konzerve celog paradjza (1.2kg)
So i biber
1/2-1l pileće ili supe od povrća, zavisi koliko gustu čorbu volite
200ml slatke pavlake
20 listova svežeg bosiljka
Za služenje: parmezan i sveži bosiljak

Priprema:

Zagrejte maslinovo ulje i puter u loncu. Dodajte iseckan luk i dinstajte ga nekoliko minuta na srednje jakoj vatri. Sipajte paradajz iz konzerve, nema potrebe da ga gnječite, kasnije ćete čorbu blendati, i supu. Dodajte so i biber prema ukusu. Poklopite čorbu i kuvajte je dok ne počne da vri, a onda još 30 minuta na tihoj vatri.
Sklonite čorbu sa vatre, dodajte joj slatku pavlaku i sveži bosiljak i onda sve to izblendajte štapnim blenderom dok ne dobijte ujednačenu smesu.
Služite čorbu dok je veoma topla uz parmezan i svež bosiljak.

Continue Reading

Makaroni sa votkom (Penne alla Vodka)

Popularno italijansko jelo sa pastom

Znam, zvuči neobično, ali ovo jelo se često služi i rado jede po ovdašnjim italijanskim restoranima. Vrlo je ukusno i jednostavno za pravljenje. Ono se po pravilu pravi od penne makarona i paradajz sosa u koji ide votka i slatka pavlaka. Smatra se da votka dobro sjedinjuje slatku pavlaku i paradajz, iskreno slabo se razumem u hemiju pa ne znam da li je to glavni razlog njene upotrebe. Moguće da postoje i neki drugi motivi:)


Sastojci za 6 osoba:

1/2kg penne makarona
½ šake soli
100g pančete, iseckane
1 kašika maslinovog ulja
3 čena belog luka, sitno iseckana
800g celih komada paradajza u konzervi ili 10 manjih komada paradajza (ako su iz konzerve rukama ih izgnječite, ako su sveži iseckajte ih, najbolje bez kožice)
So i biber
80ml votke
150ml slatke pavlake
¼ kašičice izrendanog oraščića
Puna šaka sveže izrendanog parmezana

Priprema: 

Zagrejte pun lonac vode, u koji ste stavili pola šake soli, do ključanja.

Za to vreme napravite sos. U većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, propržite iseckanu pančeru zajedno sa maslinovim uljem dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani beli luk i pržite ga oko pola minuta. Zatim dodajte izgnječen paradajz, so i mlevni biber, malo smanjite vatru, i kuvajte sve oko 15 minuta uz povremeno mešanje.

U međuvremenu sipajte pastu u ključalu vodu i kuvajte je prema upustvu na pakovanju, obično oko 12 minuta.  Ostavite pola šolje vode u kojoj se kuvala pasta sa strane.

U sos umešajte votku i slatku pavlaku, i kuvajte uz mešanje oko 2 minuta. Na kraju dodajte izrendan oraščić. 

Oceđene makarone stavite u šerpu u kojoj se kuvao sos, isključite vatru, sve dobro promešajte i na kraju dodajte izrendan parmezan. Proverite da li je jelo dovoljno slano, i ukoliko vam se čini da je previše gusto dodajte vodu koju ste sačuvali.  Služite odmah, najbolje uz zelenu salatu.


 

 

Continue Reading

Fileti lososa sa povrćem pečeni u papiru

Losos sa povrćem

 

Nije mi jasno kako se ovaj recept nikada nije našao na blogu, ovo mi je jedan od omiljenih načina pripreme ribe.

En papillote je francuska tehnika obrade namernica uz pomoć pare. Povrće i riba se kuvaju unutar paketa, koji je napravljen od papira za pečenja, i time se omogućava da se u pari ukusi i mirisi lepo sjedine. Ova tehnika ne postoji samo u francuskoj kuhinji već i u drugim delovima sveta gde se umesto papira koristi lišće banane, kukuruza, itd.


Za 4 osobe sastojci:
 
4 srednja komada fileta od lososa
Krupna sos i mleveni crni biber
4 manja komada ljutike (shallot) ili crvenog luka,  tanko isečenog  na kolutove
2 manje tikvice, zukini ili žute, tanko isečene na kolutive
2 šake čeri paradajza, prepolovljenog
8 kašika belog suvog vina
4 kašike maslinovog ulja
1 limun
Svež bosiljak
Papir za pečenje
 
 
Priprema:
 

Najpre napravite paketiće od papira za pečenje u kojima će se peći riba.

Isecite veće komade papira dužine oko 25cm. Presavijte ih i isecite tako da dobijete oblik srca.   
 
Na donju polovinu stavite po četvrtinu ukupne količine luka, tikvica i paradajza. Tome dodajte četvrtinu belog vina i maslinovog ulja, kao i so i biber prema ukusu.  To sve promešajte prstima i na to stavite po komad fileta od lososa koga ste posolili i pobiberili. Sva četiri paketića od papira zatvorite tako što ćete ivice zavrtati, krenite od početka srca (vidi sliku).  Kada ste dobro zatvorili papir probajte malo da okretanjem istog promešate sadržaj. Onda ih stavite na tanji pleh i tako ostavite ne duže od 15 minuta.
 
U međuvremenu zagrejte rernu na 205C. Pecite ribu oko 10-15 minuta, zavisi od debljine fileta. Prilikom služenja pazite da vas vrela para ne opeče dok otvarate papir. Ribu pospite limunovim sokom i bosiljkom, i najbolje je da je služite uz kuskus koji ste sipali u papir da pokupi  tečnost i ukuse.

 

Continue Reading

Đuveč iz Patinog kuvara

Đuveč uz Patinog kuvara
Spasenija Pata Marković za ovaj đuveč kaže: Kod nas je đuveč jedno od najboljih jela među letnjim jelima. I sa razlogom je jedno od najomiljenijih jela, u njemu je, tako reći, sve što u nas ima od namernica. A dobro načinjen, on predstavlja jednu savršenu celinu svega toga.
Pata je inače vrlo škrta na rečima u svojim receptima, retko im doda još nešto osim nabrajanja sastojaka i načine pripreme jela. Izgleda da ju je ovaj đuveč posebno inspirisao. I mene je ovaj recept naterao da se vratim mojim beleškama vezanim za njen kuvar i završim “triologiju” o njemu. Ako niste do sada čitali o Velikom narodnom kuvaru na mom blogu onda članak pronađite ovde.

Nešto nisam bila najbolje prošle nedelje, trebala mi je nekakva terapija, nešto što će da odagna tužne misli, nešto što će da me inspiriše, natera da se pokrenem. Kao što to ovek biva kuvanje se pokazalo kao vrlo delotvoren lek. Ali, nisam ja pravila bilo šta, nego đuveč, iz Patinog kuvara. Samo dok pokupujete potrebne namernice potreban vam je priličan angažman, recimo nije baš lako naći okru iliti bamije, a da rastumačite Patin recept i sastojke u njemu svedete na realnu i razumnu meru traži takođe dosta vremena. Istina, nije mi prvi put da koristim ovaj recept ali više se ne sećam kako je đuveč ranije ispadao, verovatno nisam imala sve sastojke.
Još nešto mi je bilo na umu. Ovo jelo kao što Pata sama kaže predstavlja leto na svom vrhuncu, slavljenje svega onog što nam pristiže u to doba godine. I zaista dok sam pravila ovo jelo uživala sam u bojama i mirisima povrća i začinskog bilja koje se nagomilalo na mom radnom stolu. Da, đuveč je pravo jelo koje slavi leto.

U Patinom kuvaru su date prilično velike količine sastojaka, i to za ručak za samo pet osoba. Jednostavno to je nemoguće. Pogledajte sastojke koje sam ja navela pa vi količinu odredite prema sebi tj. sudu u kome će se đuveč peći. Moj dutch oven je bio pun i sigurna sam da đuveč u njemu je mogao da nahrani bar osmoro ljudi. Jedino nisam uspela da nađem kelerabu, sve ostalo sam uspela da nabavim. I umesto svežeg paradajza sam koristila onaj iz konzerve, iseckanog u soku, bilo mi je tako lakše. Mislim da je jedna šolja pirinča na toliku količinu povrća mala, pa sam ja ipak stavila jednu i po. Kao što svi znate temperature za pečenje u rerni u Patinim receptima ne postoje, pa sam je ja odredila po osećaju. To nas dovodi do dužine pečenja… u receptu je navedeno da se đuveč peče 4-5 sati, što je nepotrebno. Ja sam pekla 3 sata i meso je super ispalo, ali zato je pirinač bio raskuvan što mi je prilično smetalo u ovom jelu. Osim pirinča sve ostalo je bilo veoma dobro i ukusno. I ono što je super ništa vam drugo ne treba uz ovo jelo osim čaše vina.

Sastojci:
2 (1.6kg) velike konzerve iseckanog paradajza u soku ili 2kg iseckanog svežeg paradajza
1 velika glavica crnog luka
2 manje tikvice, iseckane
1 srednji patlidžan, iseckan
1 velika paprika babura, iseckana
150g boranije, isecakane
200g kupusa, tanko iseckanog
350g bamija, bamlji ili okre, iseckane na kolutove (mogu sveže ili zamrznute)
1 šaka peršuna, iseckanog
1/2 šake majčine dušice, iseckane, opciono (nema je u originalnom receptu ali ja mislim da svakako treba da se nađe u njemu)
1 šolja maslinovog ulja
So i crni biber
1kg goveđeg mesa, iseckanog na manje komade (umesto njega možete da koristie jagnjeće, svinjsko ili pileće)
Ukoliko želite vegeterijansku varijantu umesto mesa stavite još jednu šolju pirinča.
1 1/2 šolja pirinča
1-2 šolje vode
 
Priprema:
Ovo je jednostavno jelo za pripremu. Najviše vremena će vam uzeti seckanje povrća. Najpre iseckajte paradajz i ostavite ga sa strane.
Ostalo povrće iseckajte na manje komade i zajedno sa iseckanim peršunom i majčinom dušicom pomešajte sa 2/3 šolje maslinovog ulja, i tome dodajte so i mleveni crni biber.
Meso iseckano na manje komade posolite i pobiberite takođe.
Stavite rernu da se greje na 205C (400F).
Posudu u kojoj pečete đuveč nauljite iznutra pa počnite da ređate sledeće slojeve:
– pri dnu stavite trećinu ukupne količine paradajza (posolite ga)
– poređajte trećinu miksa sa povrćem
– sloj sa mesom, ako nije masno pospite ga sa 2-3 kašike maslinovog ulja
– ponovo stavite trećina paradajza (posolite ga)
– sloj miksa sa povrćem
– 1 šolja pirinča
– sloj miksa sa povrćem
– 1/2 šolja pirinča (opciono)
– ostatak paradajza (posolite ga i pobiberite)
– sve to preliti sa jednom čašom vode
Poklopite sud poklopcem, ili debljom folijom. Stavite u zagrejanu rernu da se peče 30 minta na 205C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite najduže još 2 1/2 sata. Poslednjih 20 minuta sklonite poklopac, neka se đuveč odozgo zapeče.

Continue Reading

Bladi Meri koktel (Bloody Mary Cocktail)

Bladi meri

Postoji verovanje da je ovo piće lek za mamurluk, što sumnjam da jeste, jer kako objasniti da se alkohol alkoholom leči. Sigurna sam da je rasol bolji izbor.

Nisam ga slučajno izabrala da se nađe na mom blogu baš u ovo vreme, u nedostatku rasola, uzmimo da je ovo pravo piće da se očistimo od višednevnog mamurluka i krkanja koje je pratilio praznike.

Bladi meri

Iskreno, meni Bladi Meri i nije baš tipičan koktel, samim tim što nije sladak. Takođe, meni ovo piće dođe nekako zdravo i hranljivo – zamislite sok od paradajza, i limuna, i sveži celer. Pored ova tri sastojka tu je nezaobilazna votka kao i so i crni biber, ostale sastojke možete dodavati po volji, a oni mogu da budu Vorčester sos, Tabasko ljuti sos, ren, itd. U receptu koji sledi date su mere koje meni odgovaraju, vi ste slobodni da ih menjate prema vašem ukusu.

Služi se u dugim čašama sa ledom, i prepoznatljivim stablom celera koji viri iz pića.

Da, zaboravih da kažem zašto je ovaj koktel dobio ovo neobično ime… ima puno teorija, jedna je da je ime dobio po engleskoj kraljici, “Krvavoj Meri”, polusestri Elizabete I, koja je pokušala da vrati katolicizam u Englesku, pa je u tom poduhvatu stradalo dosta protestanata.

 


 

Sastojci za jednu čašu:

30ml votke
90ml soka od paradajza
1 kašika limunovog soka
1 kašičica Vorčester sosa
1/4 kašičice Tabasko ljutog sosa, opciono
1 kašičica rena, opciono  (meni je inače ren omiljena stvar, i mislim da je odličan sastojak za ovakvo piće)

Kockice leda

Prstohvat sveže samlevenog bibera
Prstohvat krupne soli

1-2 stabla celera za dekoraciju

Priprema:

U šejkeru ili u nekoj dubljoj čaši promešajte votku, sok od paradajza i limuna, Vorčester i Tabasko sos, i ren.

Sipajte ga u čašu napunjenu kockicama leda. Stavite stablo celera i stavite malo soli i crnog bibera.

Obično se služi pre podne, pogađajte zašto, i njime se često započinje branč.

 


 

Continue Reading

Paketići od plavog patlidžana sa paradajzom, mocarelom i bosiljkom, i prelivom od belog luka

jelo od plavog patlidžana

Ovo je ponovo potpuno neplanirani post, ali na zahtev nekih ljudi sa So i biber Facebook grupe našao se ovde. Nisam bila baš zadovoljna kako su fotke ispale, mada je ideja sjajna i jelo je veoma ukusno.

Šta reći o jednoj od najprivlačnijih letnjih kombinacija kada je hrana u pitanju – plavi patlidžan, paradajz, mocarela i bosiljak?

Ideja je preuzeta iz jednog italijanskog kuvara, ali ja sam recept malo doradila. Ne mogu da zamislim da ovako nešto prođe bez belog luka.

 


 

Sastojci:

2 velika patlidžana, kad ih kupujete gledajte da budu izduženi a ne previše obli
2 omanja paradajza, od kojih vam treba 8 lepih režnjeva
8 režnjeva mocarele
Pola šake listova od bosiljka
So i biber

2 kašike prepečenih pinjola

Za preliv:

4 kašike maslinovog ulja
Sok od pola limuna
1 čen belog luka, veoma sitno iseckanog
So i biber

Priprema:

Stavite dosta vode da se greje. Posolite je dobro.

Nožem, slajserom ili mandolinom isecite plavi patlidžan na vrlo tanke uzdužne kriške. Trebalo bi da imate 16 lepih komada. Stavite ih u kipuću vodu da se kuvaju 2 minuta. Zatim ih izvadite iz vode, potopite u hladnoj vodi, ocedite i stavite na papirnati ubrus da se dobro osuše.

Za to vreme iseckajte preostale sastojke.

Zatim pravite paketiće tako što ćete ukrstiti dva režnja plavog patlidžana, i na mestu ukrštavanja ređati najpre režanj paradajza, pa mocarele, i na kraju veliki list bosiljka. Svaki sloj posolite i pobiberite. Onda preklopite krajeve patlidžana i dobijate paketić. Nemojte da se nervirate ako oblik nije savršen, obično problem nastaje ako su režnjevi debeli, ili je patlidžan suviše obao, jer kada ga prevrnete posle pečenja izgledaće sasvim ok.

Kad ste napravili svih 8 paketića stavite ih u frižider da se malo ohlade, oko 20 minuta.

Stavite rernu na broil ili grill opciju, ili zagrejte na 220C (430F).

Paketiće poređajte u pleh na koji ste stavili papir za pečenje i pecite ih u rerni 8- 10 minuta.

Napravite preliv tako što ćete u maloj činijici staviti najpre maslinovo ulje, pa limunov sok, iseckan beli luk, so i biber. Žicom za mućenje dobro sve promešajte.

Kada su paketići pečeni servirajte ih tople tako što ćete ih preliti prelivom od belog luka, i posuti preostalim bosiljkom i prepečenim pinjolima.

Bon Appetit!


Ne mogu da odolim a da ne postavim sliku mog paradajza iz bašte. Mnogo je lepo rodio. Izgleda da mu prija kišno, varljivo, leto.

 

Continue Reading

Kako da napravite picu kao profesionalac

razne vrste pica

Meni je pravljanje pica kao neki misteriozni i svečani čin. To igranje sa testom, pa biranje sastojaka koje ću da stavim na nju, svi ti mirisi, onda rerna na najačoj temperaturi, ja u serijskoj proizvodnji, pica gotova za 5 minuta, sva zadihana i zajapurena slažem nadev, stavljam picu u rernu, i ona je već gotova, i tako još pet puta.

Pre neki dan sam ih pravila i mislim da sam došla do tačke da mogu da pravim picu kao profesionalac, pa sam se okuražila da podelim moje iskustvo sa drugima.

Od čega da počnem, najpre od najvažnijeg, za dobru picu neophodne su vam tri stvari:

dobro testo
kamen za pečenje, koji uključuje veliku drvenu lopaticu (vidite sliku) sa kojom lako možete da rukujete picom.
i sveži i kvalitetni sastojci.

Testo za picu

Poslednji put koristila sam recept za no-knead testo u časopisu Bon Appetit, na koji mi je drugarica skrenula pažnju, i koji se pokazao kao odličan. Fora je u tome da ovo testo narasta na sobnoj temperaturi 18 sati, zato je najbolje da pažljivo isplanirate pravljenje pice. Ipak, uvek ga možete staviti u frižider, ili čak u zamrzivač ukoliko želite da odložite pravljenje pice.

Ukoliko vam se žuri i hoćete da spremite picu što pre onda je najbolje da u testo stavite 2 kašičice suvog kvasca. Zamesite testo onda sačekajte da nadođe, oko sat vremena, podelite testo na 6 loptica i onda sledite dati recept.

 

Potrebno vam je za 6 pica:

1kg brašna + količina za oblikovanje testa
1/2 kašičice suvog kvasca
3 kašičice soli
710 ml hladne vode

 

 

Priprema:

U većoj posudi prosejte brašno, dodajte mu kvasac i so, i sve dobro promešajte. Zatim uz dodavanje vode velikom kašikom mešajte, dok se sve dobro ne promeša. Stavite testo u vanglu, pokrijte plastičnom folijom, i ostavite ga da narasta negde gde nema promaje i gde tempertura ne prelazi 22C.

Kada je testo naraslo posle 18 sati, prebacite ga na radnu površinu posutu brašnom, razvucite u pravugaonik i podelite na 6 jednakih delova. Svaki komad testa pospite brašnom da se ne lepi i probajte da sva četiri njegova kraka presavijete na unutra i onda od njega napravite loptu. Povlačite testo rukama od gornje ka donjoj površini lopte nekoliko puta. Kada ste svih 6 komada testa lepo oblikovali stavite ih na ravnu pobrašnjenu posudu i pokrijte plastičnom folijom. Čekajte još oko 1 sat.

Za to vreme zagrejte rernu na najače, u mom slučaju to je 288C (550F). Profesinalne furune za picu su još znatno toplije. Ukoliko imate kamen za pečenje on treba da bude postavljen negde na sredinu rerne.

Takođe, iskoristite to vreme da pripremite sastojke koje ćete staviti na picu.

Kada je rerna spremna uzmite jednu lopticu od testa,  i probajte da samo rukama (pospite ih brašnkom) razvučete testo. Koristan video o razvijanju testa za picu možete naći ovde. Videćete, uopšte nije teško. Nemojte da se nervirate ukoliko niste dobili savršen krug, fora je u tome da bude nepravilan jer tako deluje rustičnije i zanimljivije.

Razvijeno testo postavite na pleh ili drvenu lopaticu, u zavisnosti da li pečete na kamenu ili plehu. Stavite nadev na picu (o tome više malo dole), posolite i pobiberite, i stavite u rernu da se peče oko 5-7 minuta, dok testo ne dobije finu koricu kao na slikama. Izvadite picu i onda tek stavite svež bosiljak na nju.

Kamen za pečenje i drvena lopatica (pizza peel)

To su veoma korisne stvari za pečenje bilo kakvog testa, posebno za picu. Kamen za pečenje razvija veliku temperaturu i na njemu se pica očas posla ispeče. Na plehu pici treba nešto duže vreme.
Drvena lopatica je idealna za prenošenje pice na kamen, i takođe za vađenje iz rerne. Kada lopaticom prenosite picu na kamen od velike pomoći je komad platna, sa kojom lako pokrećete picu. Ukoliko ga nemate probajte da stavite dovoljno brašna na lopaticu kako bi se pica lakše pomerala.

Nadev za picu

Kao što sam naglasila važno je da imate sveže i kvalitetne sastojke. Ja lično volim klasične kombinacije, nište lepše od paradajza, mocarele i svežeg bosiljka. Opet, ako se uželite nečeg novog slobodno se igrajte i pravite razne kombinacije. Na testo najpre ide paradajz – ja sam tek skoro ukapirala da ne morate da kupujete ili pravite pradajz soseve, već uzmite cele ili iseckane paradajze iz konzerve i rukama ili multipraktikom ih sameljite. Ipak, do sada se najbolje pokazao samleveni paradajz (crushed tomato) iz konzerve. Njegova gustina i tekstura su se pokazali idealnim.

Pogledajte neke od kombinacija nadeva za picu:

Pica sa inćunima, Mančego sirom i kaprima

Izuzetno uspela kombinacija. Inćuni jesu slani i jaki ali uz testo su sjajni. I uz vino. Velika preporuka.

Pica sa krompirom, mladim lukom i ruzmarinom

Pre neko veče sam jela sličnu picu u nekoj poznatoj piceriji, ali nije bila dobra, jer se krompiri nisu dobro ispekli, bili su poluživi. Zato sam ih ja veoma tanko isekla uz pomoć slajsera. Da ne bi pobraonili, morate da ih tako isečene stavite u slanu vodu, nekih pola sata. Zatim ih dobro osušite papirnatim ubrusom. Na picu ređajte krompir, zatim preko njega stavite iseckan mladi luk i svež ruzmarin. Nadev poprskajte maslinovim uljem. Posolite i pobiberite. Za jednu picu treba vam jedan krompir srednje veličine, 1-2 kašike iseckanog luka, i jedna kašičica svežeg ruzmarina.
Ovo je i moj izbor za igricu Ajme, koliko nas je, sa temom ruzmarin.

Pica sa paradajzom, mocarelom i svežim bosiljkom

 

Najbolja. Jednostavno spoj ovih ukusa je neponovljiv.

 

Pica sa paradajzom, Pekorino sirom, krimini pečurkama i svežim bosiljkom

 

Pečurke su uvek dobar nadev za pice. Ja više volim krimini od belih šampinjona jer su dekorativnije, kao što se vidi na slici. Posle toga mi je nestalo inspiracije pa sam napravila još dve takve.

 

 

Koja se vama najviše dopada?

.

Kako da napravite picu kao profesionalac
Pica sa mocarelom, šunkom, i artičokama

 

 

Pica sa sirom
Bela pica sa tri vrste sira: Fontina, Mocarela i Ementaler
Continue Reading