Kako se pravi brašno od badema

Brašno od badema

Kad bi nekako moglo da se izmeri koliko godišnje pojedem sirovih badema, sigurno bi ta količina moglo da stane u nekoliko džakova, eto koliko ga volim i često jedem. Uvek ga imam u kući, kupujem ga u velikim količinama, čak sam počela da ga jedem umesto hleba. Verovatno je on krivac za to što imam visok holesterol, ali onaj dobar, onaj loš je baš kako treba da bude, i to je super, ubeđuje me moja doktorka. Najčešće ga koristim kao snek sa komadićima tamne čokolade, ili u slanoj varijanti sa zelenim maslinama. I pravim od njega brašno za razne poslastice, i sada će saznati kako, vrlo je jednostavno.

Badem raste na drvetu koje voli mediteransku klimu, otuda ne čudi da mu je poreklo vezano za Bliski Istok. Danas se najviše gaji, verovali ili ne, u Americi, i to u Kaliforniji, upravo zbog mediteranske klime. Poslednjih godina je ovde bilo dosta polemike oko uzgajanja badema, zbog suša u Kaliforniji, bademovo drvo traži dosta vode. Takođe veliki proizvođači i korisnici badema su Španija, Australija, Grčka, Italija, Turska, Maroko, itd.

makaronsi
Makaronsi

Badem je vrlo popularna namirnica i koristi se na mnogo načina. Pored brašna koji se koristi za pravljenje raznih poslastica, često se plod, obično prepečen, koristi i u slanim jelima da da lepu hrskavu teksturu. Od badema se pravi i puter koji možete da koristite kao zamenu za onaj od kikirikija, ako ste alergični na njega. Pogledajte ovde kako da napravite jednostavne kolačiće od bademovog putera. Tu je i bademovo mleko, koje često služi kao alternativa kravljem mleku. I na kraju bih pomenula ekstrakt od badema, koji se koristi da bi se pojačao ukus i miris badema, koga baš nema previše u brašnu.

krambl sa posipom od badema
Krambl od breskvi i kupina sa posipom od badema

Iako je poslednjih godina popularnost brašna od badema porasla zbog gluten-free ishrane, nemojte to da vas zavara, ovo brašno se oduvek koristilo u ljudskoj ishrani, pre svega za spremanje finih poslastica, recimo marcipana, makaronsafinansijera, amaretti i ricciarelli kolačića, itd, spisak je zaista poduži.

Brašno od badema koristim već nekoliko godina, najpre sam ga kupovala kada sam spremala makaronse, a onda sam rešila da ga sama pravim, zato što nije baš jeftin, i zato što ga puno koristim. Onda sam napravila svoju prvu tortu sa korama od badema, pa onda sledeću, kada sam počela da pravim zdrave kolače sa njim uverila sam se da je odlična zamena integralnom brašnu od raznih žitarica, koje zaista ume da naruši ukus i teksturu kolaču. Dakle ja ne koristim brašno od badema zato što je bez glutena, već zato što daje kolačima i tortama odličan ukus, koji je superiorniji od onog od integralnih žitarica, i na kraju veoma je zdrav.

Torta od badema
Torta od badema sa maskarpone sirom i malinama

Sirovi badem je  pun zdravih sastojaka za ljudski organizam, bogat je vitaminom E i B2,  i monozasićenim mastima, sadrži kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, bakar i cink. Takođe ima puno proteina i celiloznih vlakana u sebi. Dobar je za regulsanje nivoa holesterola i šećera u krvi, za dobar rad srca i mozga, koristan je za negu kože, dobre zube, vitak struk, usporava starenje, štite od malignih oboljenja jer sadrži antioksidante, i svašta još. Nije jeftin, ali ni dnevna doza unosa nije velika, jedna šaka je dovoljna, iliti desetak komada. Naravno nemojte da ga koristite u prevelikim količinama, badem je prilično kalorična namirinica.

 

Brašno od badema

bademovo brašno

Postoje dve vrste brašna, ono belo, bez opne, i ono sa opnom. Ako hoćete da dobijete finije brašno onda ga meljite u mlinu za kafu.

Postoje dve faze pripreme brašna od badema – blanširanje i mlevenje.


Blanširanje badema

Sirove bademe sa opnom stavite u veću količinu ključale vode, u njoj neka ostanu ne duže od 2 minuta. Bademe stavite u đevđir i u sudoperi ga properite hladnom vodom i dobro ocedite.

Manju količinu badema stavite u čistu kuhinjsku krpu, i trljajte bademe preko krpe rukama, dok ne počne da im se skida opna. To isto možete uraditi prstima.

Kada ste skinuli opnu sa badema stavite ih na tanak pleh pa ih sušite u rerni na najnižoj mogućoj temperaturi.

 

Mlevenje badema

Kad se bademi potpuno osuše meljite ih u mulutipraktiku. Pazite da ne premeljete, jer ćete u tom slučaju dobiti puter od badema.

Kada ste dobili konzistentnu smesu, prosejte ga da bi dobili fino brašno. One što vam je preostalo vratite u multipraktik i ponovo sameljite.

Brašno čuvajte u staklenoj hermetičkoj posudi, najbolje u frižideru.


Kapkejksi sa bademom i pistaćima
Kapkejksi od pistaća i badema sa kardamonom

 

Keksi sa bademom i pistaćima
Keksi od badema i pistaća
Continue Reading

Vodič za popularne jestive pečurke

pecurke

Pečurke su jedan poseban mistični svet, ne pripadaju ni biljkama a ni životinjama. Postoji oko stotinu hiljada otkrivenih vrsta, ali se veruje da ima mnogo više onih neotkrivenih. Gljive su širi pojam od pečurki, ako vas je to nekada zbunjivalo. Postoje divlje i kultivisane pečurke, najpoznatija vrsta su šampinjoni. Najviše se gaje na Dalekom Istoku i u Evropi, Kina proizvodi polovinu ukupne količine pečuraka na svetu.

Ma koliko ih volim toliko ih se plašim, mislim da nikada ne bih mogla da ih berem u prirodi. Kad smo kao mali odlazili kod babe i dede na selo, oni su nam dozvoljavali da beremo u njihovoj šumi mlečike, ili ljutike, i onda smo ih pekli na šporetu uz malo soli. Te pečurke kad se peku, iz njih izlaze kapljice mleka, iako su malo ljutkaste vrlo su ukusne. Ne znam, možda previše brinem, ali ja se često pitam kako sam pored toliko opasnosti uspela da preživim detinjstvo.

Pečurke vrlo kratko žive, razvijaju se iz micelijuma, pune su vode, oko 90% posto, i veoma brzo rastu. Pored toga što se koriste sveže, često ćete ih naći marinirane ili sušene, nekad se prodaju u prahu, baš kao začin. Pečurke su pune belančevina, vitamina B, i smatraju se dijetalnom hranom zbog malog broja kalorija koje sadrže.

U našoj kuhinji upotreba pečurki je vrlo limitirana, često su šampinjoni jedina vrsta koja se koristi, što je šteta, jer na našem podneblju uspevaju razne jestive pečurke koje su veoma cenjene u prestižnim kuhinjama.

Razne pečurke

 

Pravila za pripremu pečuraka:

  • Nemojte prati pečurke vodom, jer brzo upijaju tečnost i time gube na ukusu, već ih uvek izbrišite vlažnim papirnatim ubrusom ili čak koristite posebnu četkicu.
  • Sušene pečurke potopite u vruću vodu, oko 30 minuta, dok potpuno ne omekšaju. Tu tečnost, proceđenu, možete dodati jelu koje kuvate.
  • Debljina iseckanih pečurka varira od vrste jela.
  • Pečurke pržite na jakoj temperturi, posle par minuta one će početi da ispuštaju vodu, a kad tečnost ispari to znači da su gotove.
  • Nemojte dugo da ih termički obrađujete, da im to ne naruši ukus.
  • Začinsko bilje koje najbolje ide uz pečurke su beli luk, timijan, lovorov list, estragon i peršun. Što se tiče začina pečurke se najlepše slažu sa crnim biberom.
  • Pečurkama tek pri kraju prženja dodajte so.
  • Puter je najbolja mast na kojoj možete pripremiti pečurke.
  • Lepo se slažu sa slatkom i kiselom pavlakom i vinom.

 

Azijske pečurke
Najkrupnije su King oyster, Buna-shimeji su sa braon kapicama, i  Enoki pečurke

 

ragu od pečuraka
Ragu od pečuraka

 

Kako sve možete da spremate pečurke:

Čorbe. Možete da pravite krem čorbu ili bistru supu, ili samo da ih ubacite u supu pre služenja, kao enoki i šitake u dalekoistočnim supama. Vidi: Tri čorbe od pečuraka.

Omlet. Jedna od najboljih kombinacija, najpre propržite pečurke na puteru pre nogo što ćete ih dodati jajima.

Ragu. Najbolje da u tom slučaju kombinujete više vrsta pečuraka. Ragu od pečuraka.

Dinstane. Najčešći način pripreme pečuraka, sve mogu da se spremaju na ovaj način. Vidi: Dinstane pečurke sa kremastom palentom.

Stir-fry. Zato što se brzo spremaju, gotovo sve mogu tako da se koriste, šitaki su najčešće.

Salate. U tom slučaju koristite sirove pečurke, najbolje šampinjone i enoki.

Na pici. Braon šampinjoni najbolje izgledaju na pici.

Rižoto. Najlepši rižoto je sa pečurkama, vrganj je najbolji izbor. Vidi: Rižoto sa pečurkama.

Sosevi. Često se koriste za pravljenja soseva, pogotovo one sa jačom aromom kao što su smrčci, lisičarke i vrganji.

Hamburger. U pitanju je vegeterijanski hamburger gde portobelo zamenjuje meso.

Punjene pečurke. Vrlo popularan vid spremanja pečurki, za to su najbolji beli i braon šampinjoni i portobelo pečurke. Vidi: Pečurke punjene kinoom.

Pasta. Mogu da se koriste sa pastom, ali i kao punjenje za raviole.

Pečene u rerni. Puter, so i biber je sve što vam treba.

Na roštilju. Šampinjone možete da nanižete na prutiće, portobelo grilujte cele.

 

Razne vrste pečuraka
King oyster, šitaki i bukovače

Smatra se da postoji oko 150 vrsta jestivih pečurki i ovo su neke od najpopularnijih.

Smrčak

Jelo od smrčka

Smrčak (Morels, Morchella) je sigurno jedna od neobičnijih pečurki zbog svoje kape koja podseća na saće. Postoji tamni i beli smrčak. Ima ga i kod nas. Pojavljuje se u rano proleće. Divnog je ukusa i malko žilave teksture, i prilično skup. Češće se u prodaji nalazi sušeni smračak. Nemojte da ga jedete sirov smrčak, već samo skuvan. Najčešće se dodaje sosevima koji se služe uz piletinu ili neko drugo meso. Dobar je i kad ga samo propržite na puteru. Posebno je popularan u francuskoj kuhinji.

Vidi: Piletina u sosu sa smrčcima.

 

Šampinjoni

Šampinjoni

Najpopularnije pečurke kod nas a i u svetu. Mogu da se jedu i sveže. Pored kultivisanih postoje i divlji šampinjoni. Od njih možete da pravite razna jela.

Vidi: Dinstane pečurke sa kremastom palentom, Punjeni šampinjoni sa kinoom, Čorba sa pečurkama, Goveđi gulaš.

Braon šampinjoni

Pecurke-1
Šitaki, braon i beli šampinjoni

Mnogi izvori tvrde da su braon šampinjoni (Crimini) zapravo stariji beli šampinjoni. Drugi pak tvrde da su veoma slični ali da nisu isto, beli šampinjoni su se pojavili kasnije, a posle su se kultivisanjem omasovili. Ipak, razlika postoji i u ukusu i teksturi, doduše ne velika, braon šampinjoni imaju kompleksniji ukus i tvrđi su, i meni vizuelno lepše izgledaju kad su iseckani. Mogu da se koriste za razna jela.

Vidi: Piletina u marsala sosu, Pica sa pečurkama.

 

Portobelo

Portobelo pečurke

Jedne od najkrupnijih pečurki. To su prestareli braon šampinjoni koje su ovde proizvođači reklamirali 80-ih prošlog veka kao fensi pečurke iz Italije,  i otuda naziv, pa su se potrošači primili i počeli da ih konzumiraju. Najbolje su za grilovanje, punjenje i vegeterijanski hamburger.

Punjene pečurke
Punjene portobelo pečurke

Šitaki

Sušene šitaki pečurke

Kinezi ih obožavaju, rado ih stavljaju u razna jela. Podjednako se koriste i sveže i sušene. Stabla su im prilično žilava pa je najbolje da ih koristite za pripremu bistre supe. Ima ih kultivisanih, ali i divljih. Najčešće se spremaju stir-fry, dinstane i u supama.

Vidi: Pileća supa sa soba testeninom, Kineska kiselo-ljuta čorba, Čorba od tikve sa šitaki pečurkama.

 

Asian mushrooms 2
Buna-shimeji

Vrganji

Suve bukovače

Teško ih nalazim sveže, mada su im osušeni vrganji sasvim dobra zamena. Zapravo kad su osušeni onda im je aroma još izraženija, meni lično one su najaromatičnije pečurke koje sam ikada probala. Veoma su popularni u Italiji, posebno u Toskani, tamo ih zovu Porcini. Vrganji najbolje idu uz pastu i rižoto.

Vidi: Rižoto sa gljivama.

Enoki

enoki pečurke

Izuzetno delikatne japanske pečurke. Izgledom podsećaju na klice. Zbog svoje delikatne i hrskave teksture mogu da se jedu sveže u salati ili da se ubace u supe pri kraju kuvanja.

Vidi: Vijetnamska supa – Pho, Gulaš od egzoričnih pečuraka.

Bukovače

Oysters mushrooms

Bukovače (Oysters mushrooms) imaju razne oblike, a najčešći je onaj koji podseća na tanke tanjiriće koje rastu uz panj. Dobre su za dinstanje i stir-fry, a ja najviše volim da ih koristim za spremanje ragua.

 

Lisičarke

Lisicarke-1

Lisičarke (Chanterelle) rastu na našem podneblju, ali, nažalost više se izvoze u inostranstvo nego što se kod nas koriste u kuvanju.  Ove pečurke su delikatne, imaju pomalo voćkastu aromu i lepu teksturu, obično su narandžaste boje, pa su zbog nje i dobile naziv lisičarke. Vrlo su cenjene pečurke i zbog toga ne tako jeftine. Najbolje da se dinstaju i koriste u pripremi testenina ili u sosevima koji se služe uz meso.

 

Tartufi

Tartufi

Veoma cenjene gljive koje se više koriste kao začin. Postoje beli i tamni, ovi prvi su na većoj ceni. Tartufi su vrlo skupi, ali postoji način kako da konzumirate bez puno novca. Možete da nabavite ulje ili puter sa ukusom tartufa, koje ćete kasnije koristiti u pripremi jela gde se miris i ukus ove gljive lepo uklopa sa ostalim sastojcima. Kao što sam rekla tartufi su začin jelima.

Crni i beli tartufi

Continue Reading

Lisnati kelj ili kejl… nikako kelj!

lisnati kelj

Lisnati kelj, ili kejl, se kao deo svetskog trenda ušunjao u domaću kuhinju i napravio veliku konfuziju zbog svog imena. Pošto naziv toliko podseća na kelj, puno ljudi je čitajući recepte na engleskom po internetu pomislilo da se radi o istoj namirnici. E, pa nije ista, iako podseća, iz porodice kupusa je ali bez glavice, i obično je kovrdžav po ivici lista. Osim toga i miris i ukus se dosta razlikuju od kelja. Kelj se na engleskom zove Savoy Cabbage. Čak sam videla da puno ljudi greškom pravi čips od kelja umesto od ove biljke, i mogu samo da zamislim kakvog je ukusa kad se izvadi iz rerne. Koristiću nadalje izraz lisnati kelj jer se izgleda primio u našem narodu. Konfuziju sigurno unosi i izgled ove biljke jer se dosta razlikuje od vrste do vrste. Ipak, postoji par vrsta koje se najčešće koriste –

  • kovrdžasti,
  • toskanski ili Dinosaur kale,
  • i ruski crvenkasti lisnati kelj.
mladi lisnati kelj
Mladi kovrdžasti lisnati kelj

 

sibirski lisnati kelj
Mladi ruski lisnati kelj

 

Lisnati kelj
Toskanski lisnati kelj

 

Lisnati kelj pripada istoj grupi biljaka kao raštan, ali je ovaj posledji krupniji i debljih listova, ovde ga zovu Collard Greens.

Što se tiče uzgajanja ovo je jedna od najzahvalnijih biljaka, iz ličnog iskustva to kažem. Kod mene u bašti raste od maja do decembra, znači više od pola godine ga koristim. Retko je išta napada, osim gusenica, i to baš u ovo doba. Raste u raznim uslovima, jedino što morate da je redovno berete, da bi izašli novi nežniji listovi, pogotovo ako pravite od nje salate.

Jeste, mnogi je zovu superf food, obožavam ovaj izraz, jer je zaista veoma zdrava, ali da se ne lažemo, spanać je po ukusu i teksturi mnogo bolji, kad govorimo o zelenišu, zato mi nije jasno kako se svi lože na nju… valjda moda, šta li je. Dakle, veoma je zdrav jer sadrži neverovatnu količinu vitamina (A, B, C, K), minerala, posebno kalcijum, antioksidante, folnu kiselinu, itd. Svašta ćete naći na internetu o ovoj namirnici, te leči nekoliko vrsta rakova, te je dobra za mozak, i još svašta, ne treba preterivati i verovati u sve što pročitate o njoj, mislim, zdrava je  kao i ostalo povrće koje unosimo u organizam.

Zapamtite da uvek pre upotrebe lisnatog kelja uklonite celu dršku lista, osim ako imate vrlo mladu biljku. Nemojte dugo da je držite u vodi, jer dobija ne baš prijatan miris. Ne traje dugo u fržideru, ali može da se zamrzne.

Lisnati kelj možete da koristite na razne načine:

  • za salate – slede ideje.
  • za čorbe – pogledajte na blogu popularne italijanske čorbe – Ribolita i Toskanska čorba.
  • obarenu – posle malo proprženu na maslinovom ulju i belom lukom.
  • kao zamenu za blitvu ili spanać – čak i u štrudli u koju bi ste obično stavili spanać.
  • u ceđenim sokovima
  • za pravljenje smutija
  • za pravljenje pesta – isto se pravi kao pesto od bosiljka samo što se stave listovi kelja.
  • kao čips – nije loša ideja, ali nije ni neki gastronomski vrhunac, recept pogledajte ovde.

 

cips-od-lisnatog-kejla
Čips od lisnatog kelja

 

Lisnati kelj kuvani
Obareni lisnati kelj sa salatom od tune i leblebija

 

štrudla sa lisnatim keljom
Štrudla sa lisnatim keljom i Feta sirom

 

Ideje za salate sa lisnatim keljom

Ima par stvari koje je važno da imate na umu kada pravite salatu sa lisnatim keljom. Jedna je da za salatu izaberete mlade listove biljke koje su nežnije teksture i manje opore od zrelijih. Ako pak ne možete da nađete mlade listove onda izmasirajte starije iseckane listove zajedno sa maslinovim uljem i sokom od limuna, to će ih omekšati.

Salate sa lisnatim keljom najbolje idu uz jače sastojke kao što su avokado, prepečena slanina, Feta sir, i razno semenje. Takođe, dobro ide uz citrusno voće. Kad smo već kod pravljenja salata nije loše da pogledate jedan od moji ranijih postova Kako da napravite zdravu i neodoljivu salatu. Kako se prave domaći prelivi za salatu pogledajte ovde, kada je u pitanju salata sa lisnatim keljom onda glasam za Preliv sa avokadom i Ranch dressing.

 

Salata od lisnatog kelja
Salata od lisnatog kejla sa avokadom, prepečenom slaninom, Feta sirom i semenkama od bundeve

 

Salata od lisnatog kelja
Salata od lisnatog kelja sa pomorandžom, cveklom i pistaćima

 

Salata od mladog lisnatog kelja, avokada, slanine i Feta sira

salata od lisnatog kelja

 


 

Sastojci za dvoje:

1 pakovanje mladog kelja

1 avokado, prepolovljen, očišćen i iseckan na kriške

2-4 režnja slanine, prepečene

3 kašike semenki od suncokreta ili bundeve, tostirane

3 kašike ovčijeg Feta sira, izmrvljenog

2 kašike vlašca, iseckanog

So i crni biber prema ukusu

 

Za preliv:

4 kašike maslinovog ulja

1 kašika limunovog soka

Krupna so i crni biber prema ukusu

 

Priprema:

Najpre pripremite sastojke, zatim ih stavite u veću posudu za služenje.  Preliv pripremite tako što ćete izmućkati sve sastojke. Preliv umešajte u salatu i služite odmah.


 

Continue Reading

Kako se pravi puter od kikirikija i zašto treba da ga koristite

domaći puter od kikirikija

 

Iako viđam da se puter od kikirikija stidljivo koristi i kod nas, moram da kažem da Evropljanima ova tako tipično američka namirnica nije baš preterano bliska. I sa ovim puterom nema zaljubljivanja na prvi zalogaj, za naše nepce to može da bude teška hrana, ali dajte sebi vremena, ako sam ja uspela da ga zavolim, a u početku boravka u Americi sam ga potpuno ignorisala, onda ćete i vi. Dakle, ja ga zdušno proporučujem zato što je veoma zdrava namirnica, zato što se lako sprema i jednostavno koristi. Iskreno, u mojoj kući puter od kikirikija je veoma popular, posle mleka i hleba najviše ga koristimo.

Domaći puter od kikirikija

Malo je reći da se uvek zapanjim kada saznam da Amerikanci, koji su inače odrasli na puteru od kikirikija, ne znaju kako se isti pravi, i nikada im nije palo na pamet da ga sami kod kuće naprave. A toliko ga je jednostavno napraviti, da ne pričam koliko je zdraviji od onog kupovnog. Inače se ubiše raspravljajući koji je kupovni brend bolji i zdraviji, a treba samo da bace u multipraktik pečen kikiriki, sa malčice ulja i soli, posle par minuta čekanja dobili bi najbolji puter. Najteži deo posla je staviti puter u teglice i oprati deo multipraktika. A u kupovnom puteru od kikirikija možete da nađete svašta, šećer, veću količinu soli, razne stabilizatore, masti i dodatke, i u najboljem slučaju ako puter ima u sebi samo kikiriki, onda se zbog dužeg stajanja u rafu svo ulje popne na površinu, i zaista je teško da se promeša i bude normalne gustine. Zato domaći puter od kikirikija rules.

 

 

Domaći puter od kikirikija

 

Za ovu priliku sam napravila i video, moj prvenac, da vidite kako kikiriki prelazi iz čvrstog u mekano stanje, baš kao magija.


 

Sastojci:

400g pečenog kikirikija*

Prstohvat soli

1 kašika ulja, najbolje nerafinisanog

 

Priprema:

Stavite sve sastojke u multipraktik ili seckalicu, i meljite ih dok ne dobijete glatku smesu kao na fotografiji. To traje oko par minuta. Čuvajte puter u sterilisanim teglicama u frižideru.

*Ukoliko pečete sami kikiriki, neka to bude u rerni na temperaturi 175C (350F), 10 minuta. Kad se malo prohladi skinite ljusku sa njega tako što ćete ih rukama protrljati, po koja ljuska neće smetati kvalitetu putera. Možete da pečete i kikiriki u mahuni, u tom slučaju neka to traje oko 30 minuta.

Tekstura – ona zavisi od toga koliko dugo meljete kikiriki, neko voli kad je grube, neko kad je glatake teksture, zato što se lakše maže na hleb. Takođe, možete pri kraju staviti par kašika celog kikirikija, ako želite da imate glatku tekstura sa malim komadićima kikirikija.


 

Zašto treba da koristite puter od kikirikija

 

Veoma je zdrava hrana. Ukoliko ne preteruje sa njim, ili ukoliko niste alergični na njega, puter od kikirikija može samo dobro da čini vašem organizmu. Slično koštunjavom voću, iako je mahunarka, pun je masti, ali dobre, što utiče na to da imate visok dobar holesterol (dokazano u mom slučaju), znači dobar je za srce. Zbog velike količine B vitamina, vaša koža bolje izgleda. Takođe je pun vlakana, folne kiseline (ovo je važno za trudnice) kao i proteina, i stoga idealan za decu i sportiste. Spisak hranljivih sastojaka putera od kikirikija je podugačak, još da spomenem magnezijum, kalijum, vitamin E, cink, itd. Maksimalna količina unosa ove namirnice je oko 2 kašike dnevno.

Zasitan je, dobar je za mršavljenje. U svim knjigama koje se bave tematikom mršavljenja, pogotovo u predelu stomaku, uvek ćete naći prepruke za korišćenje putera od kikirikija. Da, on je veoma kaloričan, ali pošto je zasitan ne verujem da možete da koristite veće količine.

Jednostavno se pravi. To mu je jedan od najvećih pluseva.

Deca ga vole. Ne znam u čemu je fora, zašto ga mališani toliko vole. Da nije bilo putera od kikirikija, ne znam kako bi hranila svoju decu u nekom periodu njihovog  odrastanja, samo su to htela da jedu. Otuda ne čudi da je puter od kikirikija u Americi prevashodno dečija hrana. Sendvič od putera od kikirikija se najčešće stavlja deci u lunch box, za užinu ili ručak u školi.

Brz doručak ili užina. Kad vam treba neka brza energija, a nemate  vremena, samo namažete puter od kikirikija na hleb i to je to. Dole pogledajte ideje za pravljenje sendviča.

 

 

Ideje za upotrebu putera od kikirikija

 

Maže se na hleb. Najačešća upotreba. Obično uz to ide i džem, tako se dobija Peanut Butter-Jelly Sandwich. Lično meni prepečen hleb sa puterom od kikirikija sa dodatkom pirea od jabuke je najbolja kombinacija, i to je način na koji ga uvek jedem. Puter od kikirikija se u sendviču najčešće kombinuje sa džemom, nutelom, ali i bananama, suvim grožđem i jabukama.

Senviči sa puterom od kikirikija

 

Osnova za mnoge energetske pločice i kuglice. Po interenetu možete da nađete ogroman broj ideja za njihovo pravljenje. Puter je dobar sastojak jer povezuje koštunjavo i suvo voće. Osim toga pun je proteina pa se stoga rado stavlja u ove zdrave poslastice.

 

energetske kuglice
Energetske kuglice sa puterom od kikirikija, recept je ovde.

 

Glavni sastojak za mnoge smutije. U mnogim dijetama za mršavljenje ovo je jedan od najčešćih napitaka koji se preporučuje. Kažu da je dobar za skidanje masnih naslaga sa stomaka.

 

Zdrav smuti
Smuti sa puterom od kikirikija i bananom, čia semenkama i cimetom, recept je ovde.

 

Koristi se u kolačima, obično kao krem. Najpre da kažem da se puter od kikirikija veoma dobro slaže sa čokoladom, pada mi na pamet popularan slatkiš Reese’s. Ja volim da ga stavljam u frosting kada pravim kapkejkse.

 

Krem od putera od kikirikija
Čokoladni kapkejksi sa kremom od putera od kikirikija

 

Od njega se prave ukusni i zdravi keksi. Recept za ove sjajne kekse sa slike pronađite uskoro na blogu. Inače, postoji i recept za slične kekse od bademovog putera, koji se isto pravi kao ovaj od kikirikija.

 

Keksi od putera od kikirikija
Recept za ove kolačiće sa puterom od kikirikija pronađite ovde.

 

Torta sa puterom od kikirikija
Torta sa kremom od putera od kikirikija, recept pogledajte ovde.

 

Continue Reading

Domaći Filbi, i Kako se jelo osamdesetih

 

Odmah da kažem da nisam ljubitelj osamdesetih kad je hrana u pitanju. Znam, svi se sećaju te decenije sa setom, super muzika, opušten fazon… jeste da je to bio i meni lično najbezbrižniji deo života, ali kada pomislim na to šta sam jela tih godina, sigurno se ne bih tamo vratila vremeplovom. Meni je hrana ipak vrlo važna u životu.

Osamdesete godine u Jugoslaviji su i dalje bile u znaku socijalizma, malo poljuljanog, ali i dalje jedinog prihvatljivog uređenja. A tamo gde je socijalizam tu hrana sigurno nije najbitnija stvar na svetu. Delom zato što se pravljenje i konzumacija hrane vidi kao nešto što oduzima radnom svetu dosta vremena, kantine se vide kao uspešna alternativa kuhinjama, kuvanje je nešto previše buržoasko i retrogradno. Ruku na srce, ni na Zapadu hrana nije doživljavala svoj procvat. Upotreba visokih tehnologija, pogotovu u Americi, je uništila kvalitet i ukus hrane, tome treba dodati i početak razvoja brze hrane. Tu je još jedna stvar, u komunističkim zemljama izbor hrane u prodavnicama je bio veoma limitiran, mi smo još i dobro prošli. To je imalo katastrofalne posledice po mnoge kuhinje u zemljama Istočnog bloka.

Kako se jelo 80-tih

Sećate se vremena stabilizacije, bonovi za kafu, ulje i šećer. Imala sam u kući neki kuvar u kome je skoro svaki recept tražio slatku pavlaku, a nije bilo šanse da je nađem u običnim prodavnicama, samo sam mogla da gledam slike tih poslastica. Srećom, mama je radila na Dedinju pa je povremeno dopremala  “egzotičniju“ robu iz, za to vreme, super snabdevenog  C-marketa.

Meni su, recimo, devedesete mnogo interesantnije od osamdesetih. U to vreme počinje da se nazire pokret za zdraviju i kvalitetniju hranu, koji će svoj pun razvoj doživeti u sledećem milenijumu.  Iako je u to vreme naša zemlja bila u potpunom ekonomskom i političkom haosu, kod nas se nikada nije toliko spremala hrana. Devedesete su potpuno bile u znaku homemade, tada su domaćice počele da mese hleb, prave kiselo mleko, domaći kečap i svašta još. A i ljudi su počeli da slave slave, pa su se domaćice dale u usavršavanje pravljenja sitnih kolača i drugih đakonija.

Osamdesete u mom sećanju simbolizuju ručak za tri dana pravljen od zaposlenih majki koje često rade po smenama (kuvana boranija, sladak kupus, čorba od graška, krompir paprikaš, čorbasti pasulj i slično). Srećom, to je bila zdrava hrana, ali morate priznati prilično dosadna. Doručak je bio posebna priča. Teško za poverovati, ali u to vreme mi je bio omiljen sledeći doručak – sendvič od belog hleba sa majonezom i parizerom, i naravno jogurt.  Znam da će to mnogi da negiraju danas, ali ja sam sigurna da je za ogromnu većinu populacije u našoj zemlji klasičan doručak podrazumevao parizer, mesni narezak, razne kobasice i šunke, i paštete, sve ono što je danas veliko no-no. Sećam se da je svojevremeno jedna popularna fabrika izbacila liniju pašteta, specijalno namenjenu deci, čak je i Dušan Petričić kreirao ambalažu.

Kad mislim na osamdesete sećam se i nekih lepih stvari kao one pogačice koju su se prodavale u kesici po dve, volela sam da ih jedem sa pavlakom. Sećam se i minjona koji su se prodavali u poslastičarnici preko puta Beograđanke. I piroški na Terazijama na koje smo svraćali mama i ja posle šopinga, njih smo krajem osamdesetih zamenile odlaskom u Mekdonalds, isto na Terazijama. Tek pri kraju te dekade sam otkrila burek, verovali ili ne, i sećam se kako sam nestrpljivo čekala u pekari da naručim 200g praznog i jogurt.

Kako se jelo 80-tih

Moja porodica nije živela sa bakom, što je takođe dosta uticalo na kvalitet ishrane. Ta stara škola kuvanja je oplemenila mnoge živote i omogućila vrlo kvalitetnu i raznovrsnu ishranu svojoj deci i unucima. Primetila sam da su oni koju su imali bake iz Vojvodine, posebno iz Srema, veoma cenili i poštovali njihovo umeće kuvanja. Moj muž prvi. Priznao mi je da bolje kuvam od njegove mame, ali od babe još uvek ne.

Šećer od koga danas savremeni ljudi beže kao đavo od krsta u osamdesetim je bio sasvim prihvatljiv. Sećam se kako nam je deda kupovao ogromne količine slatkiša, i svi smo mislili kako je najbolji deda na svetu, a sada bi ga optužili da truje jadnu decu. Koka-kolu sam pila tako što bih dodavala šećer jer je on ubijao mehuriće koje nisam baš dobro podnosila. Tih godina sam se upoznala i sa pivom, tačnije penom od piva, koju sam delila sa tatom tokom ručka.  Sa pet godina sam počela da kuvam tursku kafu roditeljima. I da, često sam žvakala žvake-cigaretice.

Teško je poveravati da se ljudsko društvo toliko puno promenilo za 30 godina.  Osamdesete su bile tako politički nekorektne, opet imale su neki svoj šmek, ali sigurno neće biti zapamćene po dobroj hrani. Iako našoj deci verovatno nećemo moći da obezbedimo tako sigurno i bezbrižno detinjstvo kakvo smo mi imali (to je ono kad cela zgrada zna gde tvoja porodica krije ključeve od stana, ili brine o tebi kad tvojim roditeljima iskrsne nešto, kad non-stop visiš napolju sa decom iz kraja, kada imaš dva kanala na televiziji, ali zato kvalitetna – bez nasilja i pornografije), ipak sam ubeđena da danas možemo da im priuštimo raznovrsniju, zdraviju i ukusniju ishranu. I to se računa.

Domaći Filbi keksi

Domaći Filbi

Ovi keksi imaju kvalitetni holandski kakao, Dutch process cocoa, koji je dosta tamniji od običnog, zato i izgledaju tako tamno. Umesto Nutele možete da koristite komadiće čokolade, imaćete kremastu unutrašnjost jedino dok su keksi topli.

 


Sastojci za 20 komada:
 
240g brašna
30g kvalitetnog kakaa
½ kašičice soda bikarbone
Prstohvat soli
170g putera, na sobnoj temperaturi
150g belog šećera
50g smeđeg šećera
1 krupnije jaje
1 kašika vanila ekstrakta
4 kašika ohlađene i stegnute Nutele
 
 
Priprema:
 
Zagrejte rernu na 165C. Veliki tanki pleh obložite papirom za pečenje.
 
Brašno i kakao prosejte dva puta dok nestanu grudvice. Umešajte u to sodu bikarbonu i so.
Mikserom ulupajte mekani puter sa šećerom dok ne dobijete kremastu i ujednačenu smesu. Zatim  u umešajte jedno jaje i vanilin ekstrakt. Na kraju postepeno dodajte smesu sa brašnom mešajući sve sa varjačom. Dobićete tamnu gustu smesu koja može rukama da se oblikuje.
 
Rukama pravite kugle večine oraha i onda u njih utisnite udubljenja. Kada ste završili oblikovanje kugli izvadite Nutelu iz frižidera, vadite je manjim nožem i stavljajte u udubljenja u kuglama. Posle ih rukama zatvorite i vratite u oblik kugle.
Pecite kekse oko 20 minuta. Najlepši su dok su jedu topli. 

 

Continue Reading

Uskršnja jaja, prirodno farbanje i dekoracija

Prirodna dekoracija jaja

 

Mnogo volim da dekorišem uskršnja jaja. Kako to radim jednom godišnje uvek nekako zaboravim važne detalje, pa sam pomislila da nije loše da ih stavim na blog, a i drugima mogu da pomognu.

Šta treba da znate u vezi sa dekoracijom uskršnjih jaja

 

 

Bela ili braon jaja? Ukoliko farbate jaja lukovinom, razlike u boji gotovo da i neće biti, međutim ukoliko koristite otiske listova, na belim jajima dobićete dosta dramatičniji izgled, kontrast je mnogo veći, kao što možete da vidite na slikama.

 

Takođe, bela jaja su dobra i kad hoćete da farbate jaja kurkumom. To je zaista dobar način da dobijete baš žuta jaja, što meni nije ranije polazilo za rukom ni kad sam koristila veštačku boju. Kao što vidite na slici žuta jaja imaju finu patinu što im daje dodatni šmek. Ja baš puno stavim mlevene kurkume, oko 6 punih kašika na 12 jaja.

 

Farbanje jaja lukovinom je i dalje moja omiljena tehnika, sad znam da ne moram da natrpam previše lukovine da bi mi jaja bila crvena. Pošto voda sa jajima i lukovinom počne da ključa, smanjim vatru i kuvam ih još 15 minuta. Posle ne vadim odmah jaja, nego ih ostavim neko vreme dok se voda malo ohladi.

 

 

Mramorna jaja su cool, ali mnogo je teško držati lukovinu oko jaja u čarapi. Ukoliko ne poznajete ovu tehniku, ljuskama od crnog i belog luka obmotate jaje, i preko toga stavite čarapu, zategnete je i vežete.

 

 

Izbor čarapa uopšte nije tako nebitan kada je u pitanju uskršnja dekoracija. Nikako ne koristite debele najlon čarape. Ukoliko imaju likru velika je verovatnoća da će na jajima ostati otisak njihove teksture, ali to nije toliko upadljivo. Najbolje je da čarapom pokrijete celo jaje, da ne biste imali one funky osmice na jajima. Ja sam ove godine koristila neke čipkane čarape, interesovalo me baš kako će da ispadnu jaja , i nije baš tako loše ispalo, mada sam očekivala veći kontrast. Mislim da ne treba da pominjem koliko je važno da dobro zategnete čarapu, najbolje da vam neko pomogne u vezivanju iste.

 

 

Najbolje da koristite vrlo mekane listove, oni se dobro lepe za jaje, ukoliko su deblji nećete dobiti lepu konturu lista, nego će biti izmrljana. Iskustvo kaže da je najbolje lišće za tu namenu od peršuna, šervila, korijandera, deteline, rukole, itd.

 

Otisci lišća šervila, korijandera i peršuna.

 

Pre nego što stavite listove na jaja potopite ih u vodu da se bolje zalepe za ljusku.

Ove godine nijedno jaje mi nije puklo tokom kuvanja, pored sirćete u vodu sam po prvi put stavila so, možda je ona zaslužna za to, 1-2 kašike.

I posle Uskrsa, ako preostane puno jaja, ovde možete da vidite kako da ih potrošite.

I na kraju, srećan Uskrs svima! Provedite ga sa svojim najmilijima na najlepši mogući način.

 

 

 

 

 

Continue Reading

Vino i hrana (Vino za početnike, II deo)

hrana i vino

Izgleda da priče o vinu ne mogu da prođu bez nekog komplikovanog i i ne previše preciznog pisanja. Tako je i kada govorimo o slaganju vina i hrane. Ima razne hrane i raznih vina i nije ih tako lako upariti. Osim toga, tu je i subjektivni doživljaj koji zavisi od toliko faktora, tako da nije jednostavno doneti opšta pravila koja bi važila uvek i za sve. 
Da se ne lažemo, nema se vremena pa ni novca da svakodnevno lupamo glavu da li će uz ručak ići jedno ili drugo vino, ali sigurno da postoje specijalne prilike kada je dobro da znate kako i šta da poslužite. Verujte mi, ima smisla truditi se oko takvih detalja, jer ja se na primer i dan danas sećam sjajnih gozbi i obeda, svake sitnice, pa i vina koje sam pila, i samo me neka milina prožima u tim trenucima, a tako je i kod drugih ljudi sigurna sam.
Ideja slaganja vina i hrana je u tome da nam hrana bude ukusnija uz konzumiraje dobro odabranog vina. Ukusi i aroma veoma variraju čak i kod jedne vrste vina, zavisno od regiona, godine berbe, čuvanja, starosti, itd, tako da pravila koja slede primite sa zadrškom. Takođe, neretko u jelima kombinujemo različite sastojke koja pak traže sasvim različite vrste vina… na primer uzmimo lagano pripremljenu ribu, koja traži neko laganije belo vino, u kombinaciji sa nekim teškim sosem koji vapi za vinom punijeg ukusa.
 
Vino i kuvanje
Ne mogu a da ne pomenem i vino kao sastojak u kuvanju jer tu ima puno nedoumica da li koristiti lošije ili dobro vino, tj. jeftino ili skuplje.  Ja recimo koristim neko jeftinije koje ne mora nužno da bude i loše, jednostavno mi je žao da trošim skupo vino.  Samo da znate da se pri kuvanju uglavnom koriste suva vina ako nije drugačije naznačeno. Slatka vina i njihovi derivati koja se najčešće koriste u kuvanju su Marsala, Madeira, Porto, Vermut, Šeri. Ona mogu da se koriste i u slanim (najčešće u sosevima) i slatkim jelima.
Evo par klasničnih jela u kojima je vino neophodan sastojak: Risotto Milanese, OssoBucco, Coq au Vin, Boeuf Bourguignon, Chicken Marsala, Kruške u vinu, Zabajone, Kuvano vino, itd.
 
Uparivanje vina i hrane
Evo par saveta o uparivanju hrane i vina:
          Ukoliko pijete vino uz obrok samo da bi lakše progutali zalogaj, onda ovo nije priča za vas, lakše vam je da umesto vina koristite vodu.
          Prlikom ručavanja prvo ide zalogaj hrane pa gutljaj vina, valjda se to podrazumeva, ali čisto da spomenem.
          Postoji jedno opšte pravilo – jaka i puna vina idu uz jača jela, a ona sa laganijom aromom se najbolje slažu sa laganijom hranom.
          Može i ovako – bela vina idu uz bela mesa (piletina, bela riba), a crna uz crvena mesa (govedina, svinjetina, jagnjetina i divljač).
        Kada se slažu vino i hrana onda se gleda da njihovi ukusi i aroma budu lepo izbalansirani, da se dobije harmoničan spoj. Međutim, postoji i pristup gde se hrabro uparuju vino i hrana koji su potpuno različitih ukusa i arome.
          Tokom obroka obično se na početku služe laganija vina, pa onda jača, i na kraju se služe slatka vina uz dezert. Dosta je nedoumica u vezi konzumacije vina uz dezert, ali obično se služe slatka i laganija vina.
          Pored razne literature i interneta oko uparivanja hrane i vina mogu vam pomoći i somelijeri, posebno obučena lica koji služe vino u restoranu. Jedini problem je to što nema puno restorana sa somelijerima, a i ne možete da se oslonite na konobare, jer je njihovo poznavanje vina često limitirano, mada ima izuzetaka.
        Na zadnjoj etiketi vinske flaše katkada stoji sugestija u vezi sa hranom koja najbolje ide uz tu vrstu pića.
Evo par najpopularnijih vina i hrana uz koju se služe:
Šampanjac– brut se služi kao aperitiv ili na kraju večere, često i uz kavijar, sec ili dry uz koštunjavo ili suvo voće, guščiju džigericu, a slatki šampanjac, doux, demi-sec, najbolje idu uz kolače i slatka peciva.
 
Sovinjon blan (Sauvignon blanc) – zeleno povrće, jela bogata začinskim biljem, koziji sir, piletina, bela riba (tilapija, sneper, pastrmka, halibut), jastog, krabe i školjke.
Rizling (Riesling) – jabuke i kolači sa jabukama, kuvana šunka, sirova riba, hladne salate sa morskim plodovima, kineska i tajlandska jela.
Šardone (Chardonnay) – palenta, pasta alfredo, kremaste čorbe, rižoto, kremasti sirevi (Kamamber), piletina ili riba u bogatom sosu, ostrige, krabe, škampi.
Roze (Rosé) – suvo roze vino ide najbolje uz hladna predjela koja uključuju hladna mesa i povrće i koziji sir. Dobro se slaže sa ljutom hranom kao što su indijska i tajlandska. 
Pino nuar (Pinot noir) – pečurke, pasulj i druge mahunarke, spanać, Brie i buđavi kremasti sirevi, piletina, pečena patka, teletina, svinjetina, grilovana tunjevina i losos. Ovo je vrsta vina koja može da se kombinuje sa puno različitih jela.
Merlo (Merlot) – gulaš, pice, špageti sa paradajz sosom, lazanje, ćufte, pečena bundeva, tikvice, paprika, cvekla, pečena ćurka,  piletina, hamburgeri.
Kaberne sovinjon (Cabernet sauvignon) – goveđi stejk, svinjetina i jagnjetina na žaru, divljač, tvrdi sirevi sa izraženom aromom kao što je Rokfor.
Oblici vinskih čaša

Nije strašno ako nemate odgovarajući oblik čaše ali čisto da znate koje čaše idu uz koje vino. Iznenadili bi ste se kad bi znali koliko samo oblika vinskih čaša postoji, ali zadržaću se na onim osnovnim. Šampanjac se služi u izduženim uskim čašama, bela vina obično u čašama u obliku lale, kao i roze, a crna vina u širim zaobljenim čašama, i sve čaše su sa visokom stopom.

Temperatura na kojoj se služi vino
Najhladiji se služi šampanjac, između 4.5 i 7C, belo vino se služi hladno, između 7 i 10C, roze i lagano crno vino od 10 do 12.5C, a crno vino je idealno za služenje na sobnoj temperaturi, između 17 i 20C.
Većina nas, nažalost, nema previše instančan ukus koji može da jasno definiše ukus i aromu vina, ali nemojte se obeshrabriti. Sve traži vreme i trud, važno je početi i zatim otkrivati nijanse, igrati se, i na kraju naći idealnu kombinaciju za naša čula.
Continue Reading

Vino za početnike, I deo

kalifornijska vina

 

Ovaj članak nije jedan od onih koji će vam pričati o slavi, istoriji, proizvodnji  i ostalim stvarima koje ćete naći u više manje svim pisanijima o ovom piću, već mi je ideja da vas ohrabrim da se upustite u konzumaciju i istraživanje vina bez ikakvog straha i kompleksa.

Ogromna ponuda raznih vrsta i brendova vina može da bude veoma zbunjujuća. Takođe, priča o količini tanina, bukeu,  geografskom poreklu, berbi toj i toj, i još puno drugih detalja čine da se običan laik ne snalazi lako u svemu tome. Ipak, imajte na umu da je najvažnije da uživate u vinu, i to treba da vam bude glavna ideja vodilja, čak i ako ne znate suvu teoriju o ovom piću.

Pre par godina profesor sa fakulteta mog muža pozove nas i ostatak klase na degustaciju vina. Događaj je bio izuzetno organizovan. Ne treba da pominjem de je profesor bio veliki poznavalac ovog pića i ponosni vlasnik impresivne kolekcije vina u podrumu. Pored jako mnogo sireva, voća i hlepčića, koji se obično serviraju uz degustaciju vina, na jednom stolu  nas je čekalo šest vrsta vina, sve boce obavijene aluminijumskom folijom, da se ne vide etikete, i označene brojevima. Svi učesnici su dobili upitnike gde je trebalo da ocene maskirana vina i da ga ih povežu sa datim opisima arome i mirisa.  Na kraju su javno objavljeni rezultati.  Ja sam imala samo jedan tačan odgovor i nekako mi nije bilo svejedno. Za to krivim drugi krug degustacije gde mi se sve pomešalo, ali da ne preterujem i nisam bila neki poznavalac vina.  Uglavnom, taj događaj je bio neka vrsta prekretnice u mom interesovanju za vina.

Na pomenutoj degustaciji krajnji rezultat je bio sledeći – studenti su ubedljivo izglasali kao najbolje vino ono koje je bilo najjeftinije. To može da znači dve stvari: cena ne mora da govori o kvalitetu, ali i isto tako moguće je da učesnici nisu imali dovoljno razvijen i instančan ukus da prepoznaju najkvalitetnije vino.  I to je upravo poenta mog članka. Nemojte odmah da se obeshrabrite misleći da vam treba puno para i puno teorijske potkovanosti da bi našli odlično vino. Ono što vam treba je, slično uživanju u klasičnoj muzici i mnogim drugim dobrim stvarima, praksa i razvijanje osećaja da prepoznate lepo i kvalitetno vino.

Kako da uđete u svet vina

Moja savet je da počnete istraživanje tako što ćete kupovati vino u specijalizovanim prodavnicama. U običnim supermarketima teško da ćete naći dobro vino, jer su ona pravljena za masovno tržište, gde cena a ne kvalitet igra ključnu ulogu. U prodavnicama vina ćete često naći dobro obučene prodavce koji se veoma razumeju u vina i oni će vam pomoći da nađete odgovarajuću vrstu. Takođe, te prodavnice često imaju specijalnu ponudu vina koja nisu skupa ali su dobra. 

Nabavite vodič ili enciklopediju o vinu iz koga možete da dobijete puno korisnih informacija. Ovo je moj izvor: The Sotheby’s Wine Encyclopedia, DK.

Restorani su takođe dobar izvor za otkrivanje dobrih vina. Kada mi se neko vino u restoranu posebno dopadne,  a zaboravila sam mu ime, obično idem na vebsajt restorana da se podsetim. Tako sam pronašla neka od svojih omiljenih vina.

Na internetu ćete takođe naći mnoštvo foruma sa komentarima dobrih poznavalaca o kvalitetu pojedinih vina i njihovom uparivanju sa hranom.

U svom istraživanju vina možete da se fokusirate na regiju (dolina Napa i Sonoma u Kaliforniji i upšte vina sa Zapadne američke obale su oblast mog interesovanja), ili vrste vina (Merlo, Rizling, Roze, Malbek, itd).  Za one koji se odluče za Pinot noir postoji jedan mnogo dobar igrani film posvećen toj vrsti vina – Stranputice (Sideways).

Dobar način da zapamtite i ocenite vina koje ste konzumirali jeste da čuvate pampure, na koje možete da dopišete podatke o vinu ili iscrtate onoliko zvezdica koliko mislite da to vino vredi (na primer, na skali od jedan do pet). Ipak, sva vina nemaju tu vrstu čepova tako da možete da koristite i tabele u ekselu (znam da suludo zvuči, ali ja sam ih imala) i da tu zabeležite utiske o vinu koje ste probali.

Crno ili belo vino

Neki ljudi se odlučuju prema dobu godine. Belo i roze leti, crno zimi. Inače, belo vino se služi hladno, crno na sobnoj temperaturi. Pri odabiru vina trebalo bi da se pre svega rukovodite jelom koje konzumirate. O uparivanju vina sa hranom saznajte više ovde.

Kvalitet vina može da varira od berbe do berbe. Sušna ili vlažna leta mogu puno da utiču na ukus vina, zato je godina proizvodnje tako važna. Uz to, mnogim vinima se kvalitet poboljšava sa godinama provedenim u pordrumu.

Vina uglavnom dobijaju ime po vrsti grožđa od koga se prave, mada ima i vina koja su mešavina više sorti. Najpopularnije vrste vina u Americi su: crna, Kaberne sovinjon, Merlo, Pinot noir, Širaz, Zinfandel i bela, Sovinjon blan, Šardone, Pino Griđio (Gri), Rizling, itd. O njima ima puno toga da se priča, pre svega o njihovom uparivanju sa hranom, ali to traži već neku drugu i dužu priču a ja bih da se zadržim na jednostavnim savetima kako da otkrijete dobra vina.

Kalifornijsko vino

Još par korisnih saveta

Kad ste u restoranu nemojte da vas zbuni taj famozni ritual serviranja vina, sve je u stvari jako jednostavno. Onome ko naručuje konobar donosi flašu vina, najpre je pokaže gostima, zatim otvori. Onda sipa malo vina u čašu, i naručilac ga omiriše i proba tj. testira da li mu se dopada. Bez problema možete da odbijete vino ako vam se ne sviđa, nemojte da vam bude glupo, jer ionako vam restoran naplaćuje dosta za to zadovoljstvo.

Moj savet vam je takođe da nikad ne kupujete vino sa nekim provokativnim imenom. Proizvođači često lukavo pokušavaju da primame kupce nekim neobičnim nazivom ala Vesele žene i slično… suvišno je reći da su obično fokusirani na žensku populaciju. Jedino dobro vino koje sam probala sa takvim nazivom jeste bilo Menage a trois (Ljubavni trougao) i nijedno više.

Nekada je tek par zemalja bilo poznato po prozvodnji  vina, ali sada izgleda kao da se skoro svuda prave. Francuska je i dalje na vodećem mestu, zatim Italija (mada ta vina nisu baš kontrolisana i sistematizovana kao ona francuska), SAD, Španija, Nemačka. Danas sve više vina dolazi iz Južne Amerike, ali i iz Australije i Novog Zelanda. Meni su omiljena vina iz Kalifornije, voćkasta i pune arome, ali volim da probam i razna druga.

 

Nažalost moje poznavanje domaćih srpskih vina je jako limitirano. Uglavnom sam probala ona za široku potrošnju, jer sam počela ozbiljnije da se interesujem za vino tek kada sam došla u Ameriku. Znam da postoji dosta novih malih vinarija, i živo me zanima kakva vina proizvode. Ukoliko imate neka omiljena domaća vina obavezno me obavestite, sa zadovoljstvom ću ih probati sledeći put kad dođem.

Ukoliko se upustite u ovo istraživanje, evo kako će se razvijati vaša sposobnost raspoznavanja i ocene vina: najpre ćete moći da utvrdite da li je vino slatko ili suvo.  Zatim ćete početi da primećujete da su neka vina jača a neka slabija, i to zahvaljujući njihovoj aromi i mirisu. Posle ćete primećivati razlike u boji, viskozitetu  i transparentnosti. Onda ćete moći da pogodite kojoj vrsti vino pripada. Zatim slede finese kao utvrđivanje mesta porekla, osećaj da je ukus posebno voćkast ili začinjen, da li se oseća na pečurke u šumi posle kiše… i znate već te neobične opise na etiketama. Ono najvažnije je – moći ćete da prepoznate i uživate u dobrom vinu.

Članak je objavljen u časopisu Mezze.

Continue Reading

Kako da dobro skuvate pastu (slikokaz)

kuvanje testenine

Verovali ili ne, ali ja sam pogrešan recept za spremanje paste koristila godinama, možda čak i celu deceniju, i onda sam jednog dana okrenula list, i počela da ih kuvam na sasvim drugačiji način. Ranije je bilo, kuvam pastu u malo posoljenoj vodi, plus maslinovo ulje, a onda je ispiram u đevđiru mlazom vode da se ne bi zalepila. Sasvim pogrešno! U slikokazu koji sledi videćete kako sada pravim pastu, špagete, makarone, bilo koju testeninu, i to je verovatno jedini dobar način da se ona naprave. Možete svašta da mi kažete, ali da pravim lošu pastu nikako, to mi je specijalnost.

Isti recept možete da primenite za integralnu pastu, koja se nešto duže kuva. Kao i za svežu čija priprema traje kraće.

Zagrejte pun lonac vode. Što veća količina vode to bolje. Moj muž tvrdi da je grejanje vode u ketleru energetski efikasnije pa ja slušam njega. Jačina vatre je na najačem.

Negde oko pola šake soli je prava mera za 4 litre vode. Na taj način pasta neće biti neslana.

Ovo mu dođe kao reklama za Barilla špagete, ali iskreno ja ih najčešće koristim. Ima i drugih brendova koji su dobri, a ima i veoma loših. Celo pakovanje ima oko pola kilograma.

Kada je voda ključala, nikako ranije, stavite pastu u nju.

Varjačom ugurajte sve špagete u ključalu vodu. I promešajte ih da se ne bi zalepile.

Na pakovanju paste vam uvek piše koliko je potrebno da se kuvaju. Kad ja kuvam, maksimalan broj minuta kuvanja je potreban da bih dobila al dente pastu. Podesite tajmer na šporetu. Najbolje je da stavite broj minuta dovoljan za al dente, kako piše na pakovanju, a onda probajte pastu i utvrdite da li treba još da se kuva ili je taman.

Dok se pasta kuva povremeno je promešajte.

Uzmite malo vode u kojoj se pasta kuva jer će vam to trebati za kasnije.

Pasta se i dalje kuva.

Kad se vreme kuvanja bliži kraju izvucite koju špagetu da vidite da li je dobro kuvana. Neko voli kad je ona al dente, a neko da je malo kuvanija. Pasta ne sme da bude nedovoljno kuvana, da krcka pod zubima, ili da bude prekuvana.

Pažljivo skinite lonac sa šporeta.

Sipajte pastu u đevđir koji se nalazi u čistoj sudoperi. Ponavljam ne ispirati pastu vodom. Posle par sekundi ceđenja, nema veza što se sva voda nije iscedila, vratite špagete u prazni lonac.

Malo dospite vode u kojoj se pasta kuvala.

Takođe i kvalitetno maslinovo ulje. Varjačom sve dobro promešajte da se pasta ne bi zalepila. Sad je trenutak da već pripremljeni sos dodate skuvanoj pasti, sve dobro promešajte i odmah služite.

Ako želite super brzu, jednostavnu i ukusnu varijantu, onda koristite ulje koje je aromatizovano, sa tartufima, belim lukom, ljutom paprikom, ruzmarinom, itd. Pa i običan puter, pasta je odlična sa njim.

Dodajte sveže samleveni crni biber i izrendani sir (Pekorino ili Parmezan) i dobili ste najosnovniju pastu sa crnim biberom (Cacio e Pepe).

Pasta sa parmezanom i crnim biberom

 

Continue Reading

Oda roštiljanju, plus ideje i saveti za dobar roštilj

Kako da napravite dobar roštilj

 

Ova tema je iskrsla mimo svih mojih planova za ovaj mesec i uopšte. Danas smo pravili roštilj i u  jednom trenutku sam pomislila kako je sve, baš sve, cool u vezi roštilja, i pripremanje marinade, i paljenje vatre i prevrtanje, iznošenje na sto hrane i degustacija… čak su i dosadne muve, koje su se skupljale po ostacima na stolu, bile cool. Kako da ne zabeležim taj skoro spiritualni obred koji puni naše stomake. Ali nije samo do hrane, nešto je i u druženju i deljenju hrane sa drugima, jer i to je roštilj.

Ima nečeg iskonskog u roštiljanju jer kako inače objasniti da svi u njemu uživaju i svi ga imaju. Moram priznati ja sam ranije mislila kako se on posebno ceni i praktikuje samo kod nas, kad ono, gle, i druge nacije ga obožavaju i svako ima svoj način na koji ga pravi. Ipak, suština roštiljanja je svugde manje više ista: vatra, meso, povrće, i okupljeni ljudi… da, baš kao oni naši prapreci, kojima je uzgred to bio jedini način obrade hrane.

Odmah da se kažem da ja nisam neki specijalista što se tiče roštilja. Umem ja da izaberem dobro meso ili povrće, da ga lepo nanižem na štapiće, umem čak i pljeskavice da spremim, i dobre su mi marinade, ali te tehničke pripreme, paljenje vatre i njeno održavanje, štimovanje jačine vatre i prevrtanje hrane na rešetki, nisu moja specijalnost i ja to uvek rado prepuštam mom mužu. I zaista mislim da je to muški posao, jer kao što rekoh to je njima čist instikt.

roštilj

U Americi roštilj je neverovatno popularan. Svaki letnji praznik, posebno 4. juli, je u znaku roštiljanja. Gotovo svaka kuća ima roštilj, a često ćete ih videti i na terasama onih koji žive u stanu. Ne znam kako bih se izrazila ali veoma su ponosni na svoje umeće roštiljanja, i stvarno nema nijedne letnje žurke bez njega. Ti američki roštilji u poređenju sa našima, koji se obično sastoje od dve cigle i rešetke, su ultra-mega-sega nabudženi. Bukvalno. U stanju su da bace neviđene pare na njih. Pored ćumura i drva puno njih koriste i gas. Svi su sa poklopcem što nekad mesu daje poseban dimljen ukus, ali sve zavisi šta se sprema.

Bilo bi šteta ne pomenuti koreanski roštilj koji je veoma cenjen. Ovde ćete u restoranima naći u sred stola roštilj sa kuljajućom vatrom gde se direktno gostima sprema meso. Meksička kuhinja, koja je veoma zastupljena na američkom Jugu, je takođe veoma orijentisana na roštilj.

Kad smo kod roštiljanja moram da pomenem i jedog sjajnog lika čije emisije obožavam da gledam. Njegovo ime je Steven Raichlen a njegova emisija ima fenomenalan naziv Primal Grill i isključivo je vezana za roštilj. Snimljena je na nekom idiličnom ranču u Arizoni. Taj čovek nije folirant, kao što je većina kulinarskih selebritija, kad on roštilja vidite da ima puno znanja i da voli to što radi. Skoro sam visila na njegovom vebsajtu i pronašla mnoštvo recepata za roštilje, iz svih strana sveta. Ima čak i neki recepat za srpski roštilj meni sasvim nepoznat.

A sad ideje i saveti za dobar roštilj:

* Pre nego što zapalite vatru morate metalnom četkom dobro da sastružete ostatke na rešetki. Zatim je premažite uljem koristeći papir.

** Da biste samouvereno i opušteno obavili posao morate da imate sledeći stvari uz sebe:

Veliku šerpu sa poklopcem čije ste dno pokrili iseckanim crnim lukom. U nju se ubacuju gotovi komadi mesa. Mljac!

Hvataljke koje su neprocenjive kada je u pitanju rukovanje mesom ili povrćem.

Pivo. Da osveži ali i da ugasi razbuktalu vatru.

*** Ima još jedna fora. Često se vatri dodaju komadići nekog kvalitetnog tvrdog drveta (hrast, javor, jabuka, trešnja, a nikako čamovina), jer daje mesu naročitu aromu, ali se predhodno namoče u vodi, oko sat vremena, i onda se bace u vatru.

**** Ako hoćete da vam meso lepo izgleda tokom pečenja slažite ga i prevrćite na rešetki tako da dobije lepe štrafte (pogledajte sliku sa krmenadlama dole).

 

 Marinade

Imam puno važnih detalja kako da se napravi dobar roštilj ali marinade su jedne od ključnih, naravno govorimo o mesu. Sigurna sam da se tu kriju tajne dobrih roštiljdžija. Postoji nekoliko grupa sastojaka koje utiču na krajnji rezultat roštilja:

– kiseli sastojci (sok od limuna ili limete, sirće, pivo)

– masti (maslinovo ili obično ulje, jogurt, puter)

– enzimi (đumbir, ananas, papaja, kivi)

– začini (razno začinsko bilje, beli i crni luk, slatka mlevena paprika, ljute papričice, kapar, biber i so, itd.)

– ostalo (senf, vorčerster sos, soja sos, harisa, med, braon šećer, kafa)

Svi ovi sastojci čine da meso bude sočno, mekano i sa posebnom aromom. Različiti sastojci idu u različito meso. Meso se stavlja u marinadu najkraće oko 1-2 sata pre pečenja, idealno bi bilo da prenoći u njoj, a što se tiče ribe i morskih plodova neposredno pre nego što se bace na roštilj. Meso stavite u kesu zajedno sa marinadom, dobro zatvorite i povremeno prevrnite kesu.

Odnos masnih i kiselih sastojaka bi trebalo da bude 2:1.

Kod nas u osnovnu marinadu ide so, biber, luk, peršun i ulje. Rado se stavlja i vegeta, ali ja to izbegavam. Ako ste ambiciozniji koristite sledeće sastojke za date vrste mesa:

– piletina (pivo, đumbir, garam masala)
– svinjetina (jabukovo sirće, ananas, kivi, med, braon šećer)
– junetina  (sušeni origano, papaja, vino)
– jagnjetina (jogurt, limunov sok, sveža nana, ruzmarin, beli luk)
– ribe i plodovi mora (maslinovo ulje, limunov sok, beli luk, majčina dušica, vlašac)

Možete da napravite buket začinskog bilja koje ćete da umačete u maslinovo ulje, i da time premazujete meso tokom pečenja. Takođe marinade, recimo za ribu, možete da služite kao sos.

Meso

porter haus stejk
Porterhouse stejk

Što se tiče roštiljanja istina je da svašta možete da pravite na njemu, mislim da nema vrste mesa koje ne možete baciti na njega. Ipak, najvažnije je odabrati kvalitetno meso. Neko je opšte pravilo da se za roštilj koristi masnije meso jer mu mast daje sočnost. Da meso ne bi bilo suvo koriste se i marinade koje u sebi sadrže ulje, kisele sastojke i enzime koje meso čine ukusnijim.

Piletina nije neko preterano aromatično meso pa traži maštovite marinade. Belo meso, pileća krilca, džigerica obmotana slaninom, pa i celo pile (ima jedan poznati recept gde je pile nasađeno na limenku od piva i tako se peče), se često koriste za roštilj.

Svinjetina je vrlo zahvalna za roštiljanje. Vrat, koji je prošaran mašću, krmenadle, rebarca, pa i celo prase su rado viđeni na roštilju. Moje omiljeno jelo spremljeno na grilu od svinjetine je američki Pulled pork. Već neko vreme se spremamo muž i ja da ga napravimo jer njegova priprema traje dosta dugo.

Kod nas junetina i jagnjetina nisu toliko zastupljeni kao provopomenuti, ipak juneći stejk ili file minjon (mislim da se to kod nas zove biftek) su najbolji na roštilju, a jagnjetinu bi posebno izdvojila, koja je inače posebno popularna u Turskoj, Bliskom Istoku, zatim Indiji, Pakistanu, pa sve negde do Avganistana kad se ide istočno.

Biftek na žaru
Steak
T-bone stejk

Kobasice su odličan izbor zato što se veoma jednostavno spremaju. Tu je i nezaobilazni hot dog, koji rado preskačem zbog otužnih kupovnih zemički.

Pljeskavice i ćevapčići se obično prave od mešanog mesa, svinjetine i junetine, ipak probajte i varijantu pljeskavica od jagnjećeg mesa (Mezze,  strana 53). Nije loše da ih napunite sirom koji će tokom pečenja da se fino istopi. Mljac!

Ćevapčiće nikada nisam pravila, ali i zašto bih kad ima ovde da se kupe dosta dobri zamrznuti. Proizvodi ih kompanija Brat i sestra i verujem da ima svugde da se kupe po Americi u radnjama sa našom robom.

Ražnjići (kebabi, suvlaki)

Ciganski ćevap sa škampima

Nekako moram da stavim u posebno poglavlje ražnjiće ili kebabe, iako je ovaj tekst postao bezobrazno dug i opširan. Meni su omiljeni zato što nanizani na štapiće omogućavaju da se njima lako manipuliše dok su na vatri. Osim toga to omogućava da se prave razne kombinacije mesa (piletina obmotana slaninom recimo), ili kombinuje meso i povrće, negde sam čula da se tada zovu ciganski ćevapi. Prutići mogu da budu drveni ili metalni, ali meni se veoma sviđa kada se koriste grane ruzmarina u tu svrhu.

Pod ražnjiće spadaju i giros ili šavarma (shavarma) sa Bliskog Istoka. Moram da napomenem da u Americi se teško nalazi autentični džajro iako ima puno grčkih restorana, obično se dobije nešto što podseća na iseckanu tanku pljeskavicu.

Solunski giros

Riba

Roštiljanje ribe je najveći izazov zato što se ona vrlo lako lepi za rešetku. Probajte da je dobro nauljite kao i rešetku mada je najbolje da za njeno pečenje koristite specijalno napravljenju rešetku ili žicu. Takođe ostaje vam i mogućnost da je uvijete u foliju, ali onda nećete dobiti reš pečenu ribu. Ako imate krupnu ribu ili njene kotlete (tuna, sabljarka, ajkula, itd.) uvek možete da ih isečete na kocke i nanižete na štap kao ražnjiće. Stavite ribu u marinadu neposredno pre stavljanja na roštilj, nikako duže od 30 minuta.

Rešetke za grilovanje ribe


Morski plodovi

Lignje, oktopod, škampi, jastozi, krabe, pa čak i ostrige mogu da se bace na roštilj.  Uvek su mi u lepom sećanju grilovanje lignje iz restorana po grčkim letovalištima. Ja često koristim gambore na roštilju, nanižem ih na prutiće.

Lignje i brancin

Povrće

Gotovo da nema povrća koje nije dobro kad se stavi na roštilj – paprike, plavi patlidžan, tikvice, crni  luk, paradajz, pečurke i naravno kukurz. Čak su veoma ukusni zelena salata, radič i endevija na roštilju. Moram da priznam da sam se ovog leta ozbiljno navukla na kukuruz pečen na roštilju. Volim da stavim preko njega otopljen puter, malo soli i sok od limete i mogu da vam kažem da je to nešto neviđeno dobro. Mljac, mljac, mljac!

pečeni kukuruz

Grilovani plavi patlidžan

Jedan od veoma čestih načina roštiljanja povrća je pravljenje ražnjića. Najzahvalnije povrće za to su crni luk, paprika, tikvice, malo krupniji čeri paradajz, obični šampinjoni nisu loši ali često pucaju dok ih nižete na štapić. Moj vam je savet da probate da nabodete uzduž celu pečurku zajedno sa stablom.

Voće

Voće za grilovanje su ananas, breskve i kruške. Nemojte da koristite prezrele komade. Najbolje je da ih servirate sa nekim sirupom, sladoledom i nanom. Nije uobičajno ali je dobra ideja za brz i jednostavan dezert kad vam dođu gosti na roštilj.

 

grilovane breskve

Testo

Da, istina je da se pice i tortilje mogu napraviti na roštilju. Ne moram da pominjem kako je neodoljiv hleb prepečen na grilu. Mi smo pravili Majine vašarske tortilje na taj način.

Sosevi

Nažalost još se nisam obrela u svetu soseva za roštilj, ali neke od njih možete da nađete u magazinu Mezze. Gotovo uvek pravim caciki (tzatziki) umak kada pravimo pljeskavice ili ćevapčiće jer oni savršeno idu uz to, plus ajvar od cepkanih paprika.

Još bih dodala majonez i ajoli (recepte za njih možete naći ovde), koji odlično idu uz ribu, morske plodove i biftek.

Takođe, rado služim obične salate kao što je ova na slici sa paradajzom i bosiljkom.

Toliko o ovoj temi možda dopišem još nešto kasnije. Stvarno je neiscrpna tema.
Želim vam uspešno roštiljanje ovog leta!
Continue Reading