Teletina Pikata (Veal Piccata)

Jelo od teletine

Ivana, do you think your are still fluent in Serbian, pita me prijatelj, Englez koji dugo godina živi u Americi, dok vodimo konverzaciju o jezicima, što je inače česta tema među nama imigrantima, to je ovde neka vrsta opsesije – kako sačuvati jezik odakle smo došli, kako decu naučiti istim. I moram da kažem da to upšte nije lako. Uložen je ogroman napor i vreme, a rezultati više nego skromni. Nameravam da o toj osetljivoj temi posvetim ceo jedan post, mislim da je važno da se zna koliki je to izazov.

Nego šta je, moj srpski je i dalje odličan, samouvereno odgovaram mom prijatelju sa početka teksta, ali moram da priznam da nekad imam malu sumnju, možda me malecki detalji odaju, možda moji žargoni zvuče prevaziđeno i smešno, zbunim se kad pronađem neke nove, paraju mi uši. Nemoguće, mislim se u sebi, stalno sam u kontaktu sa našim ljudima, čitam naše vesti, pišem blog na srpskom jeziku, znači stalno ga koristim, drugačije je to nekada bilo, sada je mnogo lakše održavati jezik.

Jednom smo tako upoznali Amerikanca srpskog porekla, koji je rođen ovde ali dosta dobro priča srpski. Međutim ima nešto čudno u njegovom pričanju, nešto off što bi Amerikanci rekli, jeste da ima akcenat, ali gramatika mu je sasvim korektna. I onda ukapiramo, njegov srpski jezik je zamrznut u 60-im, 70-im godinama prošlog veka, to je onaj srpski jezik iz domaćih filmova iz tog prioda, verovatno su tih godina njegovi roditelji emigrirali iz Srbije. O, ne, možda će i moj srpski tako zvučati za koju godinu.

Ima jedna anegdota od jutros koja me je inspirisala za ovaj uvod. Sedimo u kafeu rano jutros, deca i ja, ispijam kafu i vodim razgovor sa njima dok čekamo da im se otvori škola. Pričamo šta ćemo da radimo kad dođemo u Srbiju. Pošto smo vrlo glasna i pričljiva porodica teško je da ostanemo neprimećeni. Dok napuštamo kafe prilazi mi jedna mlada žena i ushićeno mi kaže, to je tako divno što pokušavate da svoju decu naučite francuski. Nije francuski, već srpski, dodajem ja, i jedva se suzdržavam da ne puknem od smeha.

 

Teletina Pikata

 

Jedan od klasika italijanske kuhinje. Mislim da je to najčešći način na koji pravim teletinu. Možete da koristite piletinu umesto teletine. Volim mirise koji ispune kuhinju svaki put kad pravim ovo jelo.

Moram da dodama da ovde teletina nije tako mlada i mekana kao kod nas, a opet je mnogo skuplja od govedine. To je više kao naša junetina.

 


Sastojci za 4 osobe:

4  teleće šnicle, kotleti, dobro istučeni kuhinjskim čekićem
So i crni biber
6 kašike brašna
2 kašike maslinovog ili običnog ulja
4 kašike putera
1 ljutika ili manja glavica crnog luka, sitno iseckana
200ml suvog belog vina
150ml goveđe supe ili vode
2 kašike kapra
Sok od pola limuna
Pola šake iseckanog svežeg peršuna

 

Priprema: 

 

Najpre istucite kuhinjskim čekićem meso, papirnatom salvetom ga prosušite, zatim posolite i pobiberite. Zatim ih uvaljajte u brašno u koje ste umešali  ½ kašike soli. Otresite višak brašna na šniclama.

U tiganju dobro zagrejte ulje na jakoj vatri, zatim pržite teleće šnicle, oko 1-2 minuta sa jedne strane, i isto toliko sa druge, dok ne porumene, zatim ih izvadite iz tiganja. 

Potom smanjite vatru, zagrejte 2 kašike putera u tiganju, propržite luk i dodajte belo vino i supu. Varjačom sastružite sve ono što se zalepilo za tiganj, kuvajte sve uz mešanje, dok se sos ne zgusne. U međuvremenu dodajte limunov sok, kapar i crni biber, i soli ukoliko je to potrebno. Na kraju umešajte preostali puter. Stavite u tiganj šnicle da se zagreju i zatim ih odmah služite. Prelijte ih sosem i pospite peršunom. 

Služite šnicle uz pire krompir, palentu ili pastu.


Continue Reading

Osso Bucco, italijansko jelo od teletine

Italijansko jelo sa teletinom

 

Ovo je po mom mišljenju jedno od najlepših italijanskih jela. Inače, ovde u Americi u svim boljim italijanskim restoranima ćete naći ovo jelo na jelovniku, ali naravno uvek kao najskuplje. Najbolje ide uz rižoto sa šafranom, ali možete ga služiti i uz palentu.

 

Italijansko jelo sa teletinom

 


 

Sastojci:

  • 1 teleći odrezak po osobi, nadkolenica, ali isečena popreko. U središtu se nalazi deo koske za koju se kaže da sadrži nešto što je veoma ukusno, ali iskreno ja sam probala i baš nisam sigurna u to. U Americi se to zove Veal shank.
  • 6 kašika brašna
  • 3 kašike putera
  • 3 kašike maslinovog ulja
  • 2 iseckana stabla celera
  • 2 veće šargarepe isečene na krugove
  • 1 veće glavica iseckanog luka (ja uvek dodam par komada mladog luka)
  • 1 konzerva iseckanog paradajza, pelata (diced tomatoes)
  • 3 iseckana čena belog luka
  • 1 lovorov list
  • 1 kašičica suvog bosiljka 
  • 1 kašičica suvog timijana
  • malo peršuna
  • pola šolje vode
  • so i biber

Priprema:

  1. Najpre komade mesa, koje ste prethodno posolili i pobiberili, uvaljajte u brašno.
  2. Zatim u veću šerpu zagrejte puter i na jakoj vatri proprižite meso sa obe strane da malo potamni (oko 5 min).
  3. Izvadite meso i u šerpu stavite iseckano povrće i začine.
  4. Dinstajte oko 10 min, a onda dodajte paradajz iz konzerve i pola šolje vode.
  5. Promešajte sve i dodajte prethodno proprženo meso.
  6. Poklopite šerpu i nastavite da kuvate na vrlo tihoj vatri dok nije gotovo, a to će biti za 2 h i 30 min. Jeste da se dugo kuva, ali ukus je neponovljiv.

Continue Reading