Pljeskavice od tikvica, kukuruza i bosiljka sa avokado kremom

pljeskavice od tikvica i kukuruza
Ako volite pljeskavice od tikvica, a ko ih ne voli, ovo jelo će vam se sigurno veoma dopasti. Vrlo je aromatično, kukuruz i bosiljak su odlični dodaci, kao i luk. I kad ga poslužite sa avokado kremom, mmmm… Da znate ovaj krem možete uvek da zamenite onim običnim, od kisele pavlake i krem sira.
Još malo da slavimo leto u našim kuhinjama, uskoro će tome biti kraj.

Pljeskavice od tikvica, kukuruza i bosiljka sa avokado kremom

 

 


 

Sastojci:

3 srednja klipa kukuruza
1 srednja zukini tikvica
1 srednja žuta tikvica
2 mlada luka, iseckana, ili jedan srednji crni luk + 2 kašike iseckanog vlašca
10 listova svežeg bosiljka
2 jaja
100g brašna
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera

Ulje za prženje

 

za avokado krem:

1 zreli avokado
1/2 šolje pavlake
1 kašičica soka od limete, može i limun
So i biber prema ukusu

Bosiljak za služenje

 

Priprema:

Oštrim nožem skinite zrna sa kukuruza, stavite klipove uspravno pa ih trimujte nožem.

Izrendajte tikvice, sve sa korom, ostavite 10 minuta da ispuste tečnost, zatim ih rukama iscedite.

Kukuruz i tikvice pomešajte sa iseckanim bosiljkom i lukom, umućenim jajima, i brašnom. Ukoliko je smesa suviše retka dodajte još brašna. Na kraju dodajte so i biber.

U šerpici zagrejte ulje, oko tri prsta duboko, na srednje jakoj vatri. Kad je ulje dobro zagrejano, ubacujte pljeskavice kašikom i pržite ih sa obe strane dok ne potamne kao na slici. Kada su gotove ređejte ih na papirnati ubrus da se ulje ocedi.

Dok pržite pljeskavice napravite avokado kremu tako što ćete umutiti avokado, pavlaku i sok od limete. Tome dodajte so i biber prema ukusu.

Služite tople pljeskavice sa avokado kremom i iseckanim svežim bosiljkom.


Continue Reading

Fileti lososa sa povrćem pečeni u papiru

Losos sa povrćem

 

Nije mi jasno kako se ovaj recept nikada nije našao na blogu, ovo mi je jedan od omiljenih načina pripreme ribe.

En papillote je francuska tehnika obrade namernica uz pomoć pare. Povrće i riba se kuvaju unutar paketa, koji je napravljen od papira za pečenja, i time se omogućava da se u pari ukusi i mirisi lepo sjedine. Ova tehnika ne postoji samo u francuskoj kuhinji već i u drugim delovima sveta gde se umesto papira koristi lišće banane, kukuruza, itd.


Za 4 osobe sastojci:
 
4 srednja komada fileta od lososa
Krupna sos i mleveni crni biber
4 manja komada ljutike (shallot) ili crvenog luka,  tanko isečenog  na kolutove
2 manje tikvice, zukini ili žute, tanko isečene na kolutive
2 šake čeri paradajza, prepolovljenog
8 kašika belog suvog vina
4 kašike maslinovog ulja
1 limun
Svež bosiljak
Papir za pečenje
 
 
Priprema:
 

Najpre napravite paketiće od papira za pečenje u kojima će se peći riba.

Isecite veće komade papira dužine oko 25cm. Presavijte ih i isecite tako da dobijete oblik srca.   
 
Na donju polovinu stavite po četvrtinu ukupne količine luka, tikvica i paradajza. Tome dodajte četvrtinu belog vina i maslinovog ulja, kao i so i biber prema ukusu.  To sve promešajte prstima i na to stavite po komad fileta od lososa koga ste posolili i pobiberili. Sva četiri paketića od papira zatvorite tako što ćete ivice zavrtati, krenite od početka srca (vidi sliku).  Kada ste dobro zatvorili papir probajte malo da okretanjem istog promešate sadržaj. Onda ih stavite na tanji pleh i tako ostavite ne duže od 15 minuta.
 
U međuvremenu zagrejte rernu na 205C. Pecite ribu oko 10-15 minuta, zavisi od debljine fileta. Prilikom služenja pazite da vas vrela para ne opeče dok otvarate papir. Ribu pospite limunovim sokom i bosiljkom, i najbolje je da je služite uz kuskus koji ste sipali u papir da pokupi  tečnost i ukuse.

 

Continue Reading

Neodoljive tikvice-špagete

Špagete od tikvica

Čitala sam skoro neki članak u Vašington Postu, što je dokazano i opsežnim istraživanjem, da loš izbor hrane utiče na gojaznost a ne nedostatak fizičke aktivnosti. Mogli su i mene da pitaju, ja bih im isto to rekla, i sama sam došla do istog zaključka. Nema veze koliko ste fizički ativni ako ne sredite ishranu tj. smanjite unos kalorija, ništa od “zmijskog tela”. A često se dešava da vam baš zbog te fizičke aktivnosti telo traži, jaču, kaloričniju hranu.

Pre desetak dana sam učestovala na nekom događaju, zove se Warrior Dash. Iako se skoro desio slabo ga se sećam, bila sam pod takvim adrenalinom da mi cela trka izgleda kao u nekoj sumaglici. Pre par meseci nas je drugarica, koja puni 45 godina, pozvala da učestvojemo u njoj. Ovde je to popularan način proslavljanja značajnih brojki, u fazonu “i dalje se ne dam”. Neko je rekao, kada smo pričali o knjizi Hunger Games na sastanku mog kluba knjige, Ivana bi pobedila na jednom takvom takmičenju, i priznajem, primila sam se, prihvatila sam rado poziv. Dva dana pred početak trke, kada je trebalo da dam saglasnot da organizatora oslobađam bilo kakve obaveze ako mi se nešto desi, pa i ono najgore, tu mi je već zastala knedla u grlu. Onda mi je muž saopštio da je skoro na tom događaju neki lik preminuo, zbog srca, tu sam već počela da paničim, Bože, ko me natera da se upuštam u tako nešto. Pogledala sam nekoliko videa da vidim na šta liči trka, i bila sam baš preplašena. Ta trka se sastoji od 12 prepreka, plus preskakanje vatre, i one mnogo gore izgledaju uživo nego na videu. Samo polako, rekla sam sebi i krenula na trku.

Evo kako su izgledale neke od prepreka: u rupi punoj blata pokušavate da se uspenjete na neverovatno strmo brdašce, a posle par sekundi stajanja u mestu više ne možete da izvučete noge iz blata, oko 50 metara puzite po blatu jer tik iznad vas je bodljikava žica, pentrate se po svim mogućim konstrukcijama, verete uz konopac, prelazite preko klizave grede a ispod vas ambis, onda monkey bars, i svašta još, kao što rekoh slabo se sećam. Uz to sve vreme trčite uglavnom kroz šumu, nizbrdo i uzbrdo, kroz blato, ono duboko, pa kroz potok, a baš bilo upeklo taj dan. Bila sam skroz prekrivena blatom, najteže mi je palo pranje hladnom vodom posle trke. Tu sam videla devojku sa polomljenom rukom, samo su joj privezali granu drveta. Kažem vam, prave Hunger Games. Tokom trke viđate raspale patike i delove odeće. I nije bilo samo do snage, kada se verete po konopcima, spretnost je vrlo važna. Viđala sam muškarce-snagatore kako samo što ne zaplaču dok neuspešno pokušavaju da savladaju prepreku. Uspela sam da ih sve savladam, i sreća da sam bila u grupi, pa smo jedni druge čekali, jer ko zna kako bih završila. Kada ste tako puni adrenalina ništa vam ne izgleda nemoguće. Više se ne plašite i ne razmišljate o potencijalnom riziku, nego samo gledate kako da savladate prepreku, korak po korak.

Razmišljala sam o tome kad sam poslednji put bila tako blatnjava, kad sam izgledala tako divlje i “oslobođeno”, verovatno u detinjstvu, ili je to ipak bilo kasnije, pala mi je na pamet eksurzija u Stražilovu i kupanje u Savi na blatnjavoj obali.

Posle trke rekla sam mužu, idemo da se negde ubijemo od hrane. Chick-fill-A mi nije baš bio na umu, ali bila je provala oblaka pa nismo imali puno opcija. Ipak sam se “ubila” od pomfrita i verovatno nadoknadila sve izgubljene kalorije od trke.

Ipak, meni fizička aktivnost mnogo znači. Jeste, od nje mi raste apetit, ali zadovoljstvo je neizmerno. Joga, trčanje, pa čak i taj intezivni barre traning, nešto kao pilates, doprinose mnogo mom fizičkom i mentalnom stanju. Za to ne postoji alternativa.

Ništa, jedino što mi preostaje je da se ovog leta fokusiram na niskokalorične i zdrave obroke. Ovo jelo sa tikvicama je jedno od njih. Delim mišljenje moje prve komšinice i mog muža da je to najbolje jelo sa tikvicama koje sam u životu jela.

Fora je u tome što su one divno hrskave, i iskreno svi sastojci savršeno idu jedni uz druge. Sos od jogurta i bulgar su odlični prilozi za ovo jelo.

Ovo jelo je još jedan od dokaza koliko je tekstura važna, i kako jedan te isti sastojak varira od toga kako je isečen ili oblikovan, pomislite samo na testeninu. Takođe, na kvalitet jela utiče i to da što su korišćene veoma mlade tikvice, a one su tako dobre, skoro sirove mogu da se jedu. Brzo i lako se spremaju, najviše će vam vremena otići na seckanje tikvica, ali videćete vredi.

Tikvice-špagete sa sosom od jogurta i začinskog bilja

 


 

Sastojci za 4 osobe:

1 šaka sirovog badema
750g mladih zukini i žutih tikvica
1 kašičica soli
2 kašike maslinovog ulja
2 velika čena belog luka, iseckana na tanke listiće
1/4 kašičica bibera
1 šaka sveže izrendanog parmezana

Sastojci za sos:

1 šolja jogurta
1/2 šolje pavlake ili grčkog jogurta
1 kašika iseckane sveže mirođije
1 kašika iseckanog peršuna
1 kašika isckanog vlašca
1 kašika soka od limuna
So i biber

Prilog: bulgar

Priprema:

Najpre badem istucite kuhinjskim čekićem u zatvorenoj kesici i onda ga pecite na tiganju, nekoliko minuta, dok ne pobraoni.

Napravite sos od jogurta tako što ćete pomešati sve sastojke.

Tikvice isecite na vrlo tanke i duge trake da izgledaju kao špagete. Pomešajte ih sa solju i ostavite u đevđiru da ispuste tečnost, oko 30 minuta. Zatim probajte rukama da iscedite preostalu tečnost iz njih, nemojte previše da ih stiskate jer ćete im uništiti oblik.

U dubljem tiganju ili voku zagrejte maslinovo ulje na jakoj temperaturi, dodajte mu iseckan belik luk, samo da zamiriše, i stavite četvrtinu tikvice da se proprže. Dakle, nemojte stavljati celu količinu, jer onda tikvice neće biti hrskave. Pržite oko 3 minuta uz mešanje. Ponovite isto sa preostalim tikvicama. Kada se skuvali tikvice umešajte sveže izrenadan parmezan, mleveni biber i so, ukoliko je potrebno.

Pospite tikvice prepečenim bademom, i služite ih uz preipremljeni bulgar i sos od jogurta i začinskog bilja.


Continue Reading

M’saka, varivo sa tikvicama, paradajzom i leblebijama, i tanki hleb sa za’atar-om

Libanska kuhinja

Pošto je naslov dosta opširan nisam uspela da umetnem ono Bliskoistočna kuhinja II deo, posle prošlonedeljnog posta i dalje sam inspirisana hranom sa Levanta. Ovo puta izabrala sam tri stvari koje sam pravila nedavno. Moj asolutni favorit je libanska  M’saka, koja nema nikakve veza sa našom musakom, varivo je, zdravo i lako za pravljenje, izuzetnog ukusa. Možete da ga služite uz kus kus, bulgar ili libanski hleb, čije ime je užasno komplikovano tako da ga neću stavljati, ali ćete dobiti njegov recept. I tu je čuveni Za’atar.

I samo da vam kažem da je Baltimor ovih dana bio u centru dešavanja. Cele prošle nedelje se slavilo 200 godina od nastanka američke himne, The Star-Spangled Banner. Ne znam koliko ste upućeni ali Baltimor je bio veoma bitno istorijsko mesto, kao najveće ratno poprište između Engleza i Amarikanca. Tu su se te dve strane “tukle”, uglavnom brodovima, i iz tog ratno sukoba Amerikanci su izašli kao pobednici. Jedan od učesnika sukoba, Frensis Skot Ki, je tada napisao stihove pesme koja će postati himna, i koju ne baš tako veliki broj Amerikanaca zna napamet. Neke žene u Baltimoru su zamoljene da sašiju zastavu, i one su to učinile, doduše prvobitno je bio manji broj zvezdica.

U čast tog događaja bilo je mnogo dešavanja… došao je predsednik, pa podpresednik, bila je i zvanična priredba sa raznim selebritijima, dovlačili su se ogromni brodovi, oni jako stari i oni noviji, napravljen je neverovatan vatromet, svi su se složili da je bio najbolji do sada, čak je i guverner Merilenda imao veliki koncert sa svojom grupom, i još puno toga, ali meni su najviše upale u oko dve stvari. Najpre, dovukli su britanski vojni brod, i tu je stajao danima, svi su mogli da ga posete, mornari su se šetkali, a okolo su se vijorile zastave američke i britanske, naizmenično. Bila sam zbunjena, pa zar te dve države nisu ratovale, a sada čak zajedno slave, mrtvi se sigurno prevrću u grobu. Ipak, bolje i to nego da žive i dalje u mržnji i da ratuju.

Druga stvar, koje me je posebno tangirala, bilo je puno borbenih aviona, plavi anđeli, tako ih zovu, koji su leteli nebom danima, najpre kao deo vežbe a onda su bila dva dana demonstracije. Ne treba da vam pišem kakav osećaj u meni budi njihov zvuk, pogotovo onaj nadolazeći talas. Sedim sa decom na nekoj poljani a oni vrište od sreće što mogu da vide plave anđele kako lete nebom, ne smeta im njihova blizina, a ni buka. A ja ih posmatram i razmišljam u sebi kako život baš ume da bude ironičan, njima je to radost a meni je trauma. Posle par dana nekako sam se navikla, više nisam bila uznemirena.

M’saka, varivo sa tikvicama, paradajzom i leblebijama

Libansko jelo

Dosta mi je trebalo da nađem recet za ovo jelo, mislim na M’saku koja se služi u obližnjem libanskom restoranu. Naime, originalno jelo sadrži plavi patlidžan umesto tikvica i ja sam tako u početku pravila, pekla sam patlidžan u rerni, pre neo što sam ga kuvala sa ostalim sastojcima. Ali, to nije bilo to. Onda sam na netu našla ljude koji su takođe bili u potrazi za tim receptom i našla sam ga, kuvar iz pomenutog restorana je negde postavio taj recept. Nije mi jasno kako nisam provalila da su u jelu bile tikvice umesto plavog patlidžana.

Ovo jelo je zaista čarobno. Nisam neki ljubitelj tikvica, ali priznajem u ovom jelu one su zakon. Iako vam zvuči čudno, cimet se obavezno stavlja, i videćete, to mu daje neki poseban šmek. Jelo je ukusnije dan posle.

Recept je preuzet odavde, i malo je izmenjen.


Sastojci:

1/2 šolje maslinovog ulja
2 velika komada luka, iseckana na tanka rebarca
3-4 čena belo luka, sitno iseckana
1kg tikvica, iseckane na manje kocke (najbolje su zukini tikvice)
1 konzerva (450g) leblebija
1 konzerva (450g) pirea od paradajza (ili gušći sok od paradajza)
1 konzerva (450g) iseckanog paradajza ili svežeg paradajza
So i biber
1/2 kašičice cimeta u prahu
Malo iseckanog peršuna

Priprema:

U većoj šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte maslinovo ulje i u njega stavite crni luk da se prži. Kad postane staklast dodajte mu beli luk i pržite najduže 1 minut. Dodajte tikvice i dinstajte ih oko 5-7 minuta. Zatim dodajte leblebije, pire od paradajza, iseckan paradajz, so, biber i na kraju cimet. Kuvajte sve oko 15 – 20 minuta, dok tikvice ne omekašaju i sok se malo zgusne.

Servirajte jelo na sobnoj temperaturi. Pospite ga sa malo peršuna na kraju.


Za’atar

Ovaj naziv se koristi za začinsku biljku kao i za, mnogo češće, mešavinu začina, majčine dušice (timijan), sumaka, susama i soli.

Stavite svežu majčinu dušicu i susam u rernu na 150C (300F) da se osuše tj. ispeku, na 10 minuta. Majčinu dušicu usitnite u avanu, izvadite grančice. Pomešajte je sa samlevenim sumakom, susamom, o dodajte soli prema ukusu. Odnos sastojka apsolutno zavisi od vašeg ukusa.

Pored bliskoistočne kuhinje sumak se koristi i u grčkoj. Ja rado koristim meksički origano kao zamenu, ali on je drugačiji on običnog sušenog origana. Ipak, i običan origano i marjoram se koriste umesto sumaka, tako da nemojte da oklevate.

Za’atar se često koristi u spravljanju mesa i povrća, ali ja najviše volim da ga stavim u maslinovo ulje i da u to umačem hleb, ništa nema ukusnije od toga.

Libanski tanki hleb sa za’atar-om

 


 

Recept je preuzet iz najnovijeg broja časopisa Saveur i malo je izmenjen.

Sastojci za 4 tanka hleba:

500g brašna, plus za rad sa testom
2 kašičice soli
4 kašike maslinovo ulja, plus za pečenje
240ml vode
Za serviranje:
Za’atar sa maslinovim uljem
Iseckane masline
Sveža nana

Priprema:

Umesite testo od brašna, soli, malsinovog ulja i vode. Podelite ga na 4 jufke, pokrijte nečim, i ostavite da odmori oko 10 minuta. Razvucite testo oklagijom, prečnik odredite prema veličini tiganja u kome pečete. Najbolje je da tiganj bude veliki i tučani. Nauljite tiganj pre pečenja hleba. Hleb pecite dok ne porumeni, sa obe strane, oko 5-7 minuta. Iako u testo ne ide kvasac, ono će se ipak nadići, zbog glutena u brašnu. Vi ste slobodni da dodate kvasac, obično se ovaj hleb sa njim pravi, ja sam htela da pravim bez njega, po receptu.

Hleb služite sa za’atar-om sa maslinovim uljem, iseckanim maslinama i svežom nanom.


Libanska kuhinja

 

Continue Reading

Fritata, jelo od ostataka hrane iz frižidera i špajza

Fritata sa lukom, slaninom i blitvom

Znate ono kad nemate vremena, kada vam je frižider skoro prazan sa nešto malo ostataka hrane, isto važi i za špajz, a baš ste gladni kao i ukućani. Šta da pravim za ručak, zakukaćete u sebi, ili naglas. Fritatu, bejbe, fritatu!

Sigurna sam da svako ima neku brzu kombinaciju sa ostacima hrane, ali meni je ovo omiljena. I uvek uz veliku slast je jedem zato što sadrži svašta, obično je puna raznih boja, i uvek sebi na kraju čestitam kakav sam super ručak napravila ni od čega. Sa zadovoljstvom kostatujem da je moja porodica prehranjena i namirena za još jedan dan, uz minimalan napor u kuhinji. Ipak, da se ne lažemo, meni bilo kakva aktivnost u kuhinji, osim pranja sudova, ne predstavlja ama baš nikakav problem.

Fritata dosta podseća na klasičan omlet, jedino što se sastojci mešaju sa umućenim jajima pa onda peku, i na kraju se zapeku u rerni. Može da se služi u tiganju, ili se prevrne na veći tanjir.

 

 

 

Dole ću vam dati dva recepta, mada je teško biti striktan što se tiče mera i sastojaka za ovo jelo, u njega stavljate šta stignete, ostatke hrane iz frižidera i špajza kojima nije prošao rok trajanja. Evo par ideja koje namernice da koristite da bi dobili ukusnu i hranljivu fritatu:

jaja (to je obavezan deo)

povrće: blitva, spanać, mladi i crni luk, tikvice, paradajz, paprika, špargle, praziluk, krompir, brokoli

sir: kačkavalj, parmezan, rikota, mocarela, Feta ili naš beli sir

meso: slaninica, šunka, suvo meso, kobasice

začini: vlašac, origano, majčina dušica, peršun

U fritatu se često stavljaju i ostaci od testenine, nama obično ona nikad ne preostane.

 

 

Fritata sa Rikota sirom i vlašcem


Sastojci za 4 osoba:
1 kašika ulja
8 krupnih jaja
1/2 šake iseckanog svežeg vlašca
So i biber
1 šolja Rikota sira (recept za domaći Rikota sir vidite ovde)
1/2 šake čeri paradajza, prepolovljenog
Za pravljenje fritate najbolje da koristite tučani tiganj, kao na slici. Nemojte da koristite sudove sa drškom neotporne na toplotu rerne!

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F).

Umutite jaja dobro. Dodajte im iseckan svež vlašac, so i biber. Za to vreme zagrejte ulje u tučanom tiganju, na srednje jakoj vatri, a potom mu dodajte smesu sa jajima. Posle 1 minuta rasporedite Rikota sir po jajima, i pecite još 1-2 minuta, taman dok se stvori ivica od ispečenih jaja. Rasporedite čeri paradajz po jajima, i zatim tiganj prebacite u rernu. Pecite oko 12-15 minuta dok središnji deo fritate ne bude dovoljno čvrst tj. pečen.

Fritatu služite u tiganju ili je prevrnite na tanjir.


Fritata sa lukom, slaninom i blitvom


Najčešće pravim ovakvu fritatu zato što uvek imam sveže blitve u bašti, a to ume da potraje mesecima. Jako sličan recept možete da nađete ovde, i da vidite kako dobro izgleda blitva iz moje bašte:)
Sastojci za 4-5 osoba:
2-3 režnja slaninice, sitno iseckane
1 veći crni luk, iseckan na rebarca
1 kašika maslinovog ulja
10 krupnih jaja
1 veza blitve, iseckane na deblje rezance
So i biber
3/4 šolje izrendanog Parmezana, Pekorina ili Mančego sira

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F).

Zagrejte tučani tiganj, na srednje jakoj vatri, dodajte mu ulje i na njemu propržite slaninicu, dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani luk i pržite ga dok ne postane staklast. Za to vreme umutite dobro  jaja. Dodajte im iseckanu blitvu, izrendan sir, so i biber. Sve dobro promešajte. Dodajte smesu sa jajima isprženoj slanini i luku. Pržite fritatu u tiganju 2-3 minuta, taman dok se stvori ivica od ispečenih jaja, a zatim pecite u rerni oko 20 minuta, dok središnji deo fritate ne bude dovoljno čvrst tj. pečen.

Kad je fritata pečena, prevrnite je na veći tanjir, isecite na četvrtine i služite. Blitva isečena na trake daće lep presek fritati, koji se nažalost ne vidi na slikama.


 

Continue Reading

Đuveč iz Patinog kuvara

Đuveč uz Patinog kuvara
Spasenija Pata Marković za ovaj đuveč kaže: Kod nas je đuveč jedno od najboljih jela među letnjim jelima. I sa razlogom je jedno od najomiljenijih jela, u njemu je, tako reći, sve što u nas ima od namernica. A dobro načinjen, on predstavlja jednu savršenu celinu svega toga.
Pata je inače vrlo škrta na rečima u svojim receptima, retko im doda još nešto osim nabrajanja sastojaka i načine pripreme jela. Izgleda da ju je ovaj đuveč posebno inspirisao. I mene je ovaj recept naterao da se vratim mojim beleškama vezanim za njen kuvar i završim “triologiju” o njemu. Ako niste do sada čitali o Velikom narodnom kuvaru na mom blogu onda članak pronađite ovde.

Nešto nisam bila najbolje prošle nedelje, trebala mi je nekakva terapija, nešto što će da odagna tužne misli, nešto što će da me inspiriše, natera da se pokrenem. Kao što to ovek biva kuvanje se pokazalo kao vrlo delotvoren lek. Ali, nisam ja pravila bilo šta, nego đuveč, iz Patinog kuvara. Samo dok pokupujete potrebne namernice potreban vam je priličan angažman, recimo nije baš lako naći okru iliti bamije, a da rastumačite Patin recept i sastojke u njemu svedete na realnu i razumnu meru traži takođe dosta vremena. Istina, nije mi prvi put da koristim ovaj recept ali više se ne sećam kako je đuveč ranije ispadao, verovatno nisam imala sve sastojke.
Još nešto mi je bilo na umu. Ovo jelo kao što Pata sama kaže predstavlja leto na svom vrhuncu, slavljenje svega onog što nam pristiže u to doba godine. I zaista dok sam pravila ovo jelo uživala sam u bojama i mirisima povrća i začinskog bilja koje se nagomilalo na mom radnom stolu. Da, đuveč je pravo jelo koje slavi leto.

U Patinom kuvaru su date prilično velike količine sastojaka, i to za ručak za samo pet osoba. Jednostavno to je nemoguće. Pogledajte sastojke koje sam ja navela pa vi količinu odredite prema sebi tj. sudu u kome će se đuveč peći. Moj dutch oven je bio pun i sigurna sam da đuveč u njemu je mogao da nahrani bar osmoro ljudi. Jedino nisam uspela da nađem kelerabu, sve ostalo sam uspela da nabavim. I umesto svežeg paradajza sam koristila onaj iz konzerve, iseckanog u soku, bilo mi je tako lakše. Mislim da je jedna šolja pirinča na toliku količinu povrća mala, pa sam ja ipak stavila jednu i po. Kao što svi znate temperature za pečenje u rerni u Patinim receptima ne postoje, pa sam je ja odredila po osećaju. To nas dovodi do dužine pečenja… u receptu je navedeno da se đuveč peče 4-5 sati, što je nepotrebno. Ja sam pekla 3 sata i meso je super ispalo, ali zato je pirinač bio raskuvan što mi je prilično smetalo u ovom jelu. Osim pirinča sve ostalo je bilo veoma dobro i ukusno. I ono što je super ništa vam drugo ne treba uz ovo jelo osim čaše vina.

Sastojci:
2 (1.6kg) velike konzerve iseckanog paradajza u soku ili 2kg iseckanog svežeg paradajza
1 velika glavica crnog luka
2 manje tikvice, iseckane
1 srednji patlidžan, iseckan
1 velika paprika babura, iseckana
150g boranije, isecakane
200g kupusa, tanko iseckanog
350g bamija, bamlji ili okre, iseckane na kolutove (mogu sveže ili zamrznute)
1 šaka peršuna, iseckanog
1/2 šake majčine dušice, iseckane, opciono (nema je u originalnom receptu ali ja mislim da svakako treba da se nađe u njemu)
1 šolja maslinovog ulja
So i crni biber
1kg goveđeg mesa, iseckanog na manje komade (umesto njega možete da koristie jagnjeće, svinjsko ili pileće)
Ukoliko želite vegeterijansku varijantu umesto mesa stavite još jednu šolju pirinča.
1 1/2 šolja pirinča
1-2 šolje vode
 
Priprema:
Ovo je jednostavno jelo za pripremu. Najviše vremena će vam uzeti seckanje povrća. Najpre iseckajte paradajz i ostavite ga sa strane.
Ostalo povrće iseckajte na manje komade i zajedno sa iseckanim peršunom i majčinom dušicom pomešajte sa 2/3 šolje maslinovog ulja, i tome dodajte so i mleveni crni biber.
Meso iseckano na manje komade posolite i pobiberite takođe.
Stavite rernu da se greje na 205C (400F).
Posudu u kojoj pečete đuveč nauljite iznutra pa počnite da ređate sledeće slojeve:
– pri dnu stavite trećinu ukupne količine paradajza (posolite ga)
– poređajte trećinu miksa sa povrćem
– sloj sa mesom, ako nije masno pospite ga sa 2-3 kašike maslinovog ulja
– ponovo stavite trećina paradajza (posolite ga)
– sloj miksa sa povrćem
– 1 šolja pirinča
– sloj miksa sa povrćem
– 1/2 šolja pirinča (opciono)
– ostatak paradajza (posolite ga i pobiberite)
– sve to preliti sa jednom čašom vode
Poklopite sud poklopcem, ili debljom folijom. Stavite u zagrejanu rernu da se peče 30 minta na 205C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite najduže još 2 1/2 sata. Poslednjih 20 minuta sklonite poklopac, neka se đuveč odozgo zapeče.

Continue Reading

Hleb sa tikvicama (Zucchini Bread) i godišnjica

zukini hleb

Pre desetak dana muž i ja smo slavili deset godina braka. To deluje baš dugo, a još duže kad pomislim koliko smo godina zajedno. Proslavili smo ga u trku, kako drugačije sa dvoje male dece. Ipak, uspeli smo da pobegnemo malo i uživamo u divnom restoranu smeštenom negde na ivici grada.

Mene teško mogu stvari puno da impresioniraju, škrta sam na komplimentima, ali mesto gde smo bili za tu priliku je stvarno bilo wow! Počevši od kompleksa gde se restoran nalazi, pa ambijenta, hrane, do toga kako su konobari bili obučeni, kao sa Levi’s reklame negde krajem 80-tih, kad je ta marka bila veoma popularna.

A tek hlebčići koje su služili pre dolaska hrane. Ja se inače uvek zasitim od njih, šta ću kad ih voleeeem, i onda jedva ostane mesta za konkretne stvari. E, među tim hlebčićima je bio i Zucchini Bread, i toliko mi se svideo da sam odlučila da ga obavezno napravim, čim pre.

Našla sam neke recepte na netu, dodala nešto svoje i ispao je sasvim zadovoljavajući hleb, ali ne liči na onaj iz restorana. Moj je znatno slađi, sledeći put smanjujem šećer, i ima više začina, i orahe. Još sam ja plus dodala integralno brašno i braon šećer da bi bio zdraviji.

Da, verujem da našim ljudima ideja o slatkom hebu sa tikvicama ne zvuči baš primamljivo, ali tikvice su tu da daju sočnost hlebu, i jedva se osećaju. Nisam sigurna koliko je moguće naći zukini tikvice u Srbiji, jedino ako se javite mom tati kojem sam poslala seme pa ih sada ima u bašti, ali sam sigurna da možete koristiti one naše tikvice, samo neka budu dosta mlade.

Ovaj hleb je idealan uz kafu, možete da ga jedete sa puterom i džemom za doručak, ako uopše volite sladak doručak. Inače, zbog svoje jednostavne pripreme je veoma popularan u Americi.
Često se pravi i sa komadićima čokolade i super je. Nekako se namestilo da mi je i komšinica dala dve vekne ovog hleba, pa je završio u zamrzivaču, što je puno, puno je.

Inače taj restoran gde smo bili, Woodberry Kitchen, je napravljen u nekom rustičnom, country, stilu. Fora je tome što se za pripremu hrane koriste isključivo lokalni proizvodi (sarađuju sa farmama) koji su provereno zdravi. Nema tu previše jela u ponudi, obično su ona jednostavna sa naglaskom na kvalitetu sastojaka. Meso im je vrhunsko. Često konobari naširoko pričaju o hrani koju vam služe, nama srećom nisu jer je bio busy day. I ono što je baš slatko imaju u ponudi zimnicu. Iskreno, ja sam se iznenadila da mnogo toga se i kod nas pravi, recimo slatko od belih trešanja. Ko hoće da vidi kako restoran izgleda neka ode na njihov sajt.

Hleb sa tikvicama

Hleb sa tikvicama

Originalan recept naći ćete ovde.

Napomena: u originalnom receptu mere su date u šoljama, ali pazite to su američke šolje, koje su nešto manje od naših. Pošto je nezahvalno govoriti koliko tačno staje recimo brašna u jednoj šolji, jer to može vrlo da varira, ja bih vam savetovala da ne puniti do kraja šolju od 250ml.


Sastojci:

2 šolje belog brašna
1 šolja integralnog brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica soli
3 kašičice cimeta
1/2 kašičice narendanog oraščića

4 jajeta
1 šolja belog šećera
1 šolja braon šećera (ja bih smanjila količinu šećera bar za četvrtinu)
1 šolja ulja
3 kašičice ekstrakta vanile
1 šolja krupno iseckanih oraha (ja sam ih kombinovala sa pikanima)
2 šolje narendanih tikvica (sve sa korom)

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva manja ili jedan veći kalup. Obložite ih hartijom za pečenje.

Najpre u jednu posudu stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so, oraščić i cimet.
U drugoj posudi umutite jaja, dodajte šećer, ulje, ekstrakt vanile i na kraju dodajte izrendane tikvice. Iseckane orahe uvaljajte u brašno da ne bi padali na dno hleba.
Smesu sa brašnom umešajte u smesu sa tikvicama. Ne mešajte previše.

Sipajte smesu u kalup ili kalupe. Ukoliko pravite jednu veknu trebaće vam oko 75 minuta da je ispečete, a ako spremate dve onda oko 40 minuta. Pošto rerne različito greju najbolje je da stavite čačkalicu u testo i utvrdite da li je hleb gotov. Ako nema zalepljenog testa znači da je pečen.

Na prvoj slici je fotografija hleba sa tikvicama sa komadićima čokolade i suve kajsije. Mljac!


 

Continue Reading

Pohovani cvetovi tikvica, how cool is that?

Pohovani cvetovi tikvica

Cvetovi tikvice

Jedan vrlo kratak post o cvetovima tikvica koji inače ovih dana dominiraju mojom gradskom baštom. Primetih pre par dana da moje tikvice cvetaju li cvetaju, ali nikako plodovi da se pojave. Odem naravno na internet da proverim o čemu se radi i saznam neverovatan detalj – prvih nedelju-dve tikvice izbacuju muške, neplodne, cvetove, a tek posle ženske. E ti muški cvetovi, pošto ionako neće biti ništa od njih, su dobri za kuvanje. Obično se pohuju, čak se i pune. Negde sam našla da su najukusniji cvetovi zukini tikvica, ali iskreno nisam osetila nikakvu razliku između njih i onih od žutih tikvica, a obe vrste imam u bašti.

Oduvek su me fascinirali ti cvetovi, još od onih dana kada sam ih prvi put videla da se prodaju na grčkim pijacama.

 Pohovani cvetovi tikvica

Cvetovi tikvice 7

Sastojci:

2 jajeta
1/2 šolje brašna
1/3 šolje instant palente
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica soli
1/2 šolje ledeno hladne vode
2-3 kašike narendanog parmezana
Puno ulja za prženje
12 cvetova tikvice, kojima ste uklonili tučkove, ostavite stabljike cvetova, par centimentara duge,  i one se jedu.

Piprema:
Umutite jaja, dodajte brašno, instant palentu, prašak za pecivo, so, parmezan i vodu. Trebalo bi da dobijete smesu iste gustine kao one za palačinke. Zagrejte dobro puno ulja u manjoj šerpici, umočite cvetove u testo i stavite u ulje da se prže, 1-2 minuta sa obe strane. Kada su prženi ređajte ih u posudu koju ste obložili papirnatim ubrusom da se ulje ocedi.
Jedite ih tople uz neki dip, recimo sa buđavim sirom. Ili ih samo poprskajte limunovim sokom. Obe varijante su dobre. Služite ih kao predjelo.

U međuvremenu napravila sam još jedan recept koji je unapređena verzija ovog predhodnog.

Punjeni cvetovi tikvica sa Rikota sirom i začinskim biljem

cvetovi tikvica u ishrani

Priprema je ista kao kod predhodnog recepta s tim što se u ovom slučaju cvetovi pune Rikota sirom (kako da ga napravite vidite ovde) i začinskim biljem (svež bosiljak, timijan, origano, vlašac).  Kada se cvetovi napune samo se vrh cveta zavrne, kao na donjoj slici, da sir ne bi ispadao. Umaču se u testo i prže u puno ulja i na jakoj temperaturi.

Ukus je apsolutno božanstven.

Punjeni cvetovi tikvica

Continue Reading

Pasta Primavera

Pasta sa pečenim povrćem

 

Po mom mišljenju jedno od najlepših i najzdravijih jela sa pastom. U restoranima obično dosta škrtare na povrću a ja se trudim da ga stavim baš puno. U receptu je moja omiljena kombinacija povrća, ali slobodno možete dodati ono šta vi najviše volite (patlidžan, paprike, mladi luk, itd).

Takođe, ja isključivo koristim integralnu ili multigrain pastu i to onu koju ovde zovu angel hair. Inače im je originalan naziv capellini. Slične su špagetama jedino što su tanje.

I jedna zanimljivost –  iako verovatno mislite da je ovo jelo došlo iz Italije ono se prvi put pojavilo pod ovim imenom u Njujorku 70-tih godina prošloga veka.


Sastojci:
  • 3 male zukini tikvice, iseckane na tanke štapiće
  • 1 manja žuta tikvica, iseckana na tanke štapiće
  • 1 manja glavica brokolija, cvetovi odvojeni
  • 3 srednje šargarepe, iseckane na tanke štapiće
  • 1 veza špargli, krajevi odsečeni
  • 3 čena belog luka, sitno iseckanog
  • 1 pakovanje paste (angel hair, capellini, špagete, mogu i makaroni)
  • 2 manje konzerve iseckanog ili pasiranog paradajza
  • 5 kašika maslinovog ulja
  • Šaka Parmezan sira, sveže izrendanog
  • 1 kašičica italijanskog začina (Italian seasoning), u šta spada origano, bosiljak, žalfija, timijan i ruzmarin
  • so i biber

 

Priprema:

  1. Zagrejte rernu na 215C (420F).
  2. Očistite i iseckajte povrće na tanke trake, osim brokolija koje delite na manje cvetove. Ako su špargle suviše debele podelite ih uzdužno na 2 dva dela.
  3. Stavite povrće u posudu u kojoj će se peći, dodajte začine, so i svež biber i 3 kašike maslinovog ulja i sve to pomešajte.
  4. Povrće treba da se peče oko 15-20 minuta. Promešajte ga 1-2 puta dok se peče u rerni.
  5. Za to vreme napravite paradajz sos. Zagrejte maslinovo ulje i u njega dodajte iseckan beli luk. Malo ga propržite, i na taj način ćete dobiti najlepši mogući miris koji dolazi iz kuhinje. Dodajte paradajz iz konzerve i kuvajte ga 20 minuta na srednjoj vatri. Dodajte soli i bibera.
  6. Takodje, u međuvremenu skuvajte pastu. Ovde pogledajte kako da dobro skuvate pastu.
  7. Kada je sve gotovo, trebalo bi sve u isto vreme, pomešajte i povrće i sos i pastu u  nekom većem sudu. Probajte da li je dovoljno slano. Dodajte i bibera ako je potrebno.
  8. I na kraju, naravno, pospite pastu sa sveže izrendanim parmezanom.

 

Continue Reading