Sećate se kad sam proletos pravila Paris-Brest kolač sa filom u koji je išao grilijaš? Na mene je tada ostavio toliko sjajan utisak da sam obećala sebi da ću uskoro napraviti čuvenu Grilijaš tortu, i, evo, ovih dana sam to učinila. Bila je to rođendanska torta za moga muža. Takođe sam mu, verovali ili ne, ištrikala prsluk, jer više nisam imala ideju šta da mu poklonim. Pokazaću vam kako je super ispao, mada mi je oduzeo puno vremena.
Dakle, otkrivši grilijaš, poželela sam da ga stavim u sve živo. U međuvremenu sam pravila čokoladni mus sa grilijašom od lešnika, što je takođe zanimljiva ideja za fil za čokoladne torte.
Kao što sam naznačila ovo nije klasična Grilijaš torta u koju idu orasi, ove je zapravo francuski način pripreme, jer oni grilijaš, tj. praline prave tako što karamel pomešaju sa bademima, ili lešnicima, a onda sve to samelju. U Americi pak praline se zove nešto što se pravi sa karamelom u koji je stavljena slatka pavlaka i onda se pomeša sa celim komadima pekana. Izraz praline se kod nas koristi za čokoladne bombone ispunjene raznim mekim sadržajem koje se prodaju u bombonjerama, i koje svoje poreklo vode iz Belgije.
Grilijaš torta je sa pravom tako popularna. Ima delikatan ukus i interesantnu teksturu. Kore su, čini mi se, najinteresantnije, za razliku od patišpanja vrlo su izdašne. Krupno mleveni grilijaš koji se stavlja preko fila daje lepu hrskavost i to ćete prvo primetiti kad je budete jeli. Čokoladni ganaš možete da stavite preko cele torte, ali meni se više ovako dopada.
Ukoliko volite torte sa čokoladom i orašastim plodovima probajte i ove:
Najpre napravite grilijaš, može i dan unapred. Prepecite bademe i lešnike, a zatim ih krupno isecite. U šerpici zagrejte šećer na blagoj vatri. Kada je šećer istopljen, i boje tamnog meda, brzo umešajte u njega prepečene bademe i lešnike. Odmah ih stavite na papir za pečenje i razvucite. Kad se karamel potpuno ohladio i stvrdnuo, sameljite sve u multipraktiku. Pre nego što dobijete prah, izvadite oko 50g najkrupnijih komada, za dekoraciju torte (vidi slike). I sačuvajte oko 125g nešto finije samlevenog grilijaša, to ćete staviti preko fila. Preostlali grilijaš meljite dok ne dobijete 225g fino samlevenog grilijaša.
Pripremite kružni pleh prečnika 23cm tako što ćete ga obložiti papirom za pečenje. Zagrejte rernu na 180C (355F). Svaku koru ćete posebno napraviti i peći. Najpre dobro umutite jaja sa šećerom dok se ne utrostuče, tome dodajte ekstrakt vanile, brašno i grilijaš u prahu, ali to sve mešajte varjačom ili spatulom. Smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite oko 23 minuta. Kada je kora pečena, posle par minuta stajanja u plehu, je izvadite i stavite na rešetku da se ohladi. Isto sve ponovite sa preostale dve kore.
Dok se kore prave napravite fil. U duplom sudu, na pari, mutite jaja i šećer mikserom dok ne dobijete gustu smesu, tome dodajte ekstrakt vanile i izlomljenu čokoladu. Kad dobijete ujednačenu smesu sklonite ja sa vatre i čekajte da se skroz ohladi. Najbolji način da je brzo ohladite je da stavite sud sa kremom u posudu sa kockicama leda. Kad se krem ohladi umutite ga miskerom sa omekšalim puterom. Stavite ga u frižider da se malo stvrdne pre nego što njime filujete kore.
Slaganje torte:
Stavite prvu koru na tanjir za služenje, preko nje fil i polovinu krupno mlevenog grilijaša. Zatim stavite drugu koru, pa fil, pa grilijaš. Kad ste stavili treću koru, trimujte reckavim nožem ivice kora da bi dobili ravne površine. Pređite filom preko cele torte i onda je stavite u frižider.
Na kraju pređite preko torte ganašom koji se napravlii tako što ste u toploj pavlaci istopiti komade čokolade. Ukoliko vam se dopada ovakav vid dekoracije torte, ganaš koji se sliva, pogledajte ovde kako se ona pravi. Na kraju po vrhu torte poređajte krupne komade grilijaša.
Ovaj čizkejk od rikote i limuna je čudesan zato što se veoma lako pravi a neverovatnog je ukusa, sa prvim zalogajem znaćete da ne možete da se zaustavite samo na jednom parčetu. Tako je kremast, lagan i aromatičan. Za trenutak ćete se osetiti kao da ste otputovali na jug Italije, u Siciliju, čije ukuse i mirise ovaj kolač savršeno objedinjuje.
Da, ovo je tradicionalni sicilijanski kolač, pravi se samo sa rikotom, bez krem sira, zbog čega je tako lagan. Korica limuna i ekstrakt badema mu definitivno daju jedan poseban ukus. Dok nisam probala ovaj čizkejk, ja sam najviše volela onaj koji se nalazi u mom Američkom kuvaru, sad je “mrtva trka” koji je bolji.
Pored nedostatka krem sira korica jedva da postoji, pleh u kojem će se peći kolač obložite puterom i mrvicama keksa (plazma, grem krekeri, amaretti keksi, itd).
Jedino što morate da unapred ocedite rikotu od vode, stavite je u cediljku i poklopite nečim teškim, ili je stavite u gazu. Tako da odstoji u frižideru par sati je dovoljno.
Ukoliko volite slične italijanske poslastice pogledajte recepte za sledeće kolače:
1 kg oceđenog rikota sira (kako da ga napravite sami pogledajte ovde, duplirajte mere date u receptu)
Za dekoraciju: kolutovi limuna pečeni u rerni, sveže maline i šećer u prahu
Okrugao pleh, kojem se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm
Priprema:
Uključite rernu da se greje na 150C (300F). Pripremite pleh tako što ćete svuda naneti malo deblji sloj putera i preko toga ravnomerno pospite mrvice keksa.
Mikserom umutite jaja, šećer, so i izrenadnu koricu limuna. Tome dodajte ekstrakt badema i oceđen rikota sir. Smesu sipajte u pripremljeni pleh.
Pecite čizkejk oko 1 sat i 10 minuta na srednjoj pregradi. Središte kolača treba da bude blago mekano, nemojte da ga prepečete.
Kad je čizkejk pečen ostavite ga u plehu par minuta. Pređite ivicom pleha tankim nožem, skinite ivicu pleha, i sačekajte da se kolač ohladi. Ostavite ga u frižideru da prenoći. Sutradan ga prenesite na tanjir za služenje koriteći široke spatule, u tom slučaju morate da staviti papir za pečenje na dno pleha pre pečenja.
Dekorišite kolač kolutovima limuna koje ste pekli u rerni, svežim malinama i šećerom u prahu.
Ako poželite da obradujete sebe a i druge elegantnom i raskošnom tortom, ako ste ljubitelj klasičnih francuskih poslastica koje mame svojim lepim izgledom i ukusom, ako volite kremaste poslastice u kombinaciji sa piškotama, torte koje se ne peku, onda je torta Šarlota pravi izbor za vas.
Šarlota je zanimljiva torta zato što možete da stavljate razne kremove i museve u kalup od piškota u kombinaciji sa svežim voćem. Originalno se u nju stavlja bavarski krem, to je ništa drugo do poslastičarski krem koji se meša sa šlagom i želatinom. Međutim, pošto poslastičarskog krema ima previše na mom blogu, bilo ga je u prethodnomo postu, u receptu za Paris-Brest, htela sam da pravim museve, i to čokoladni i voćni, sa bobčastim plodovima koji su u sezoni. Ako pak volite ukus limuna, onda je mus od limuna (Lemon curd mousse) najbolji izbor za vas, recimo uz sveže maline.
Ova tortu je kreirao francuski kuvar Marie-Antoine Carême početkom 19. veka, nadenuvši joj ime Charlotte Russe. Zanimljivo je da taj naziv nosi popularni lanac jeftine tinejdžerske garderobe u Americi. Šarlota je vremenom postala omiljena torta širom Evrope. Postoji još jedna popularna verzija ove torte, CharlotteRoyale, kada se umesto piškota koriste kriške rolata sa džemom.
Ukoliko volite ovakve vrste poslastica, onda nije loše da pogledate i sledeće recepte:
Maj mesec je za mene, pogotovo u vreme kad počnu da cvetaju lipe, da, ima ih i ovde, period godine kada se najlepše osećam. Sunce, zelenilo, šarenilo, mirisi, opuštanje, slatka melanholija, sve je to za mene ovaj mesec. Obično u to vreme postanem opsednuta nekom muzikom, literaturom, istorijskim periodom, hranom, itd, tako je i ove godine.
Moja ćerka ide na balet u Prep school Peabody, to je najstarija i jedna od najboljih muzičkih akademija u SAD, u koju kada kročite kao da ste ušli u vremeplov, recimo kasni 19. vek. I okolina škole pripada tom periodu, tu se nalazi veoma lep kompleks rađen po uzoru na francusku arhitekturu, a čine ga trg, četiri mala parka sa puno skulptura i fontana kojima dominira spomenik-kula posvećen Džordžu Vašingtonu. Taj deo grada se zove Mount Vernon, po nazivu imanja koji je posedovao prvi američki presednik. Poslednjih dana tu provodim dosta vremena zbog probi baletske predstave, u kojoj učestvuje moja ćerka, “Uspavana lepotica”, čija će izvedba biti sad u nedelju.
Kad moja ćerka ima probe, ja volim da se šetam po tom kraju, zamišljam kako li je lepo izgledao u svom prajmu, kada je tu živeo krem Baltimora. Grandiozne kuće i zgrade još uvek čuvaju svoj stari sjaj. Nedavno je bio tu sajam cveća, vrlo lepa manifestacija, i dok sam obilazila štandove, slušala muziku sa malih improvizovanih pozornica, uživala sam u eleganciji ljudi koje sam tu sretala, neke dame su čak nosile raskošne šešire, to mi se ovde često ne dešava. Eto, tu sam dobila ideju da napravim ovu tortu.
Razmišljala sam kako je šteta što ljudi ovde ne ulažu više vremena i truda u svoj fizički izgled, kako se izgubila lepota zbog funkcionalnosti, a verovatno i zbog toga što su ljudi stalno bombardovani porukama u reklamama – ma super si kakav si, samo nastavi tako, i nemoj da zaboraviš da kupiš naš proizvod/uslugu! Recimo, pre neki dan sam bila na jednom džez festivalu gde je bila potpuno drugačija estetika nego na sajmu cveća, ljudi u publici su se baš svojski trudili da izgledaju drugačije. Iako mi je u početku bilo interesantno da viđam takve likove, postalo je naporno biti okružen ljudima koji se gotovo uvek trude da privuku pažnju, da budu edgy, i to na uštrb lepote, iskreno ne znam šta je tu originalno i cool kada to danas svi rade.
Meni je odlazak u Peabody školu uvek nekako poseban jer svuda može da se čuje muzika iz malih učionica za vežbanje, čak i opersko pevanje, ili koncerti, pogotovo sada kada je kraj godine. Veoma sam uzbuđena kada vidim omladinu na probama, upšte volim da vidim kada su deca okupirana nečim lepim. Moja ćerka ne deli sa mnom isti entuzijazam, ona je još mala da razume lepotu, a i ima nezgodan karakter. Ona čak nije ne previše zainteresovana za balet, osim za samu predstavu, današnjoj deci sve što nosi sa sobom dosadno ponavljanje je nepodnošljivo. Zato u toj školi, kao i na baletu, apsolutno dominiraju deca sa Dalekog Istoka, ali o toj interesantnoj temi neki drugi put. Ne, nisam u fazonu tiger mom, ali rekla sam mojoj ćerki da ona mora da ide na balet zato što se meni puno sviđa i zato što mene moji roditelji nisu vodili ba balet, i da tu nema rasprave. Moj muž je krenuo vrlo rano u muzičku školu, svirao je klavir, čak je išao u dve srednje škole, u gimnaziju i muzičku, i kaže da mu je bilo naporno i da je ponekad imao veliki otpor, ali roditelji nisu popuštali, i sada je veoma srećan zato što su bili istrajni, iako se uopšte ne bavi muzikom. Moram da priznam da mu veoma zavidim kad ga čujem noću kako posle napornog dana svira klavir ili električnu gitaru, onako za svoju dušu.
Moja ćerka takođe svira klavir, juče je imala završni koncert. Pored klavira poslednjih nedelja se u mojoj kući zapravo najviše čuje frulica, neki crveni plastični duvački instrument, muž kaže da se to kod nas zove blok flauta, koji je moj sin doneo iz škole. U ovdašnjim školama nije retkost da deca imaju nešto što se zove recorder karate, deci se podele pomenute frulice i onda ona vežbaju određenu melodiju i svake nedelje imaju ispit, i ako ga prođu onda dobiju novu boju karate pojasa i novu pesmicu za vežbanje. Sjajan način da se deca motivišu da se bave i zavole muziku. Bar u slučaju mog sina to je bio pun pogodak, iako je u početku muzika koju je proizvodio bila užasavajuća. Dečak sa frulom, tako ga zovem, vežba po ceo dan i uopšte mu ne ide loše, to mu je postala omiljena aktivnost posle fudbala. Ja sam oduševljena, čak razmišljam da ga upišem na neki duvački instrument, iako ne znam kako da i to uguram u naš prepun raspored.
Od moje dvoje dece ćerka je ta koja je muzikalna. Jednom smo tako pravili karaoke veče i kad smo čuli kako naš sin peva rekli smo mu da muzika nije baš najbolji izbor za njega. Ali, izgleda da ima dobar osećaj za ritam, tako bar kaže moj muž, a i voli da se takmiči, pa mu to baš lepo ide. Šta da vam kažem, posle škole na putu do kuće, redovno sedne na ivičnjak, kao svaki opušteni Amerikanac, prekrsti noge i svira svoju frulicu. Deco, jel vidite, vežbanje čuda čini!
Ja već u svojoj glavi imam planove da jednog dana zasvira svojoj mami džez. Btw, ovih dana sam totalno opsednuta muzikom dvojice fenomenalnih džez muzičara: Bill Evans i Chet Baker. Ako volite muziku Erika Satija onda ćete voleti i muziku Billa Evansa, koja je baš nežna, melanholična i romantična. Obavezno pogledajte sjajni dokumentarni film o njemu na Amozon Prime-u. Muzika Chat Beker ima sličan senzibilitet.
Juče se sin sav srećan vratio iz škole, kaže prošao je još jedan nivo u sviranju, i čak su ga poslali kod direktorke škole da joj odsvira nešto.
To je baš lepo, zadovoljna sam ja.
Mama, svi su bili u čudu kako umem da sviram duvajući ne kroz usta već kroz nos, i svi su hteli to da vide.
Najpre mešano bobičasto voće skuvajte u šerpici na umerenoj vatri zajedno sa šećerom, dok ne omekša. Ako koristite zamrznuto voće, što je ekonomičnije, kuvajte voće oko 20-25 minuta. Kad se malo prohladi procedite sadržaj kroz cediljku, pritiskajte kašikom, da bi odstranili sitne semenke. Pre nego što to uradite, stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. U još toplo skuvano i oceđeno voće umešajte želatin rastopljen u vodi.
U maloj šerpici zagrejte 3 kašike šećera, vodu i sok od pola limuna, do ključanja i onda neka se još neko vreme kuva sirup dok se ne zgusne. Umesto limuna možete da stavite 2 kašike tamnog, ili još bolje belog ruma, ali tek na kraju kuvanja. Sa ovim sirupom ćete natapati piškote, i to samo ovlaš, kuhinjskom četkom.
Uzmite kružni kalup kome se pomeraju stranice, prečnika 23 cm, i po njemu poređajte piškote uz ivicu kao i po dnu, gde možete da prelomite piškote ukoliko je neophodno. Svaki put pre nego što stavite piškotu u kalup pređite sirupom po njoj.
Na pari otopite čokoladu za kuvanje zajedno sa 90ml slatke pavlake. U isto vreme stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. Kada se čokolada otopila sklonite je sa pare i u nju umešajte rastopljen želatin. Ostavite ganaš sa strane da se malo prohladi.
U jednoj većoj posudi pomašajte dobro omekšao maskarpone sir sa 2 kašike šećera u prahu.
U drugoj većoj posudi pomešaje 500ml slatke pavalake, 4 kašike šećera u prahu i ekstrakt vanile, mutite sve mikserom dok ne dobijete gust šlag. U njega umešajte maskarpone sir, podelite smesu na dva jednala dela. U jednu ćete umešati ganaš spatulom, a u drugu smesu sa voćem.
Najpre u kalup sa piškotama stavite sloj musa od čokolade, pokrijte ga i stavite u frižider na 15 minuta da očvrsne. Izvadite tortu iz frižidera i poređajte još jedan red piškota preko čokoladnog musa. Preko piškota ravnomerno rasporedite voćni mus. Pokrijte tortu, i stavite je u frižider da prenoći.
Sutradan skinite ivicu kalupa, rasporedite sveže voće po vrhu torte, i dodajte listove nane ili matičnjaka. Torta je spremna sa služenje.
Svake godine za rođendan sebi napravim neku posebnu tortu. Trudim se da sebi ulepšam dan poslasticom koja je drugačija od ostalih rođendanskih torti. Nekad potrošim dosta vremena da osmislim nešto originalno ili oživim neku zaboravljenu tortu. Tako je i ova torta sa bademima i orasima nastala.
Ove godine sam imala izazov jer sam morala da napravim tortu bez brašna, bila sam na izvesnoj gluten free dijeti pošto sam imala neki problem sa stomakom, srećom sada je sve u redu.
Kada sam razmišljala o korama za tortu, setila sam se ovog Sardinijskog kolača sa bademima, recept sam objavila prošle godine, bio je veoma popularan sa razlogom. Doduše, napravila sam neke izmene, umesto rikote sira, koristila sam kiselu pavlaku. Ovakave kore su mnogo sočnije i ukusnije od klasičnog patišpanja sa bademima, a tu je i zavodljivi ukus pomorandže koji dolazi od izrendane kore.
Filovala sam tortu sa džemom od kajsija, izuzetno se lepo slaže sa korama, i na kraju pokrila tortu kremom od putera i oraha koji sam koristila ranije za Tortu kraljice Marije. Meni se taj krem mnogo dopada, ali ako mislite da je torta previše teška, i želite lakšu verziju, onda umesto ovog fila napravite šlag od umućene slatke pavlake.
Kao i svake godine na moj rođendan je bio kijamet, padao je sneg i napolju je bilo baš neprijatno. Uveče smo muž i ja otišli na večeru. Ostavili smo decu komšijama, uzeli taksi i nekako se po susnežici dovezli do restorana. Bili smo prvi gosti u malenom peruanskom restoranu. Uskoro su došli i drugi gosti i mesto je bilo puno. Kao što se to obično dešava, kada je neko ružno i preteće vreme, atmosfera u restoranu ume da bude potpuno suprotna onoj napolju. Sigurno da nevreme natera ljude da budu zahvalni na toplom mestu, hrani i tome što su u društvu drugih ljudi, pa makar i neznanaca.
Restoran drži porodica koju poznajemo, njihov sin ide sa našom decom u školu, a i u istom je fudbalskom timu sa našim sinom. Moram da kažem da su mi više puta predlagali jednu veoma originalnu ideju, da kad dolazimo u njihov restoran povedemo i decu, o kojima će žena da brine dok muž i ja imamo večeru, oni žive iznad restorana. Možda ćemo to da uradimo jednog dana. Restoran nije baš za decu, hrana je vrlo sofisticirana i veoma lepo servirana. Peruansku hranu ne čine samo pečeni pilići, to je vrlo raznovrsna i fina kuhinja, sa puno uticaja sa strane, recimo iz Japana, odakle ima puno useljenika. Otuda ne čudi što se u restoranu služi seviče u sjajnom “tigrovom mleku”, verovatno najbolji u celom gradu. Restoran je svaki put bio pun kad god smo bili u njemu, veoma je cenjen i posećen od poznavaoca dobre hrane. Petkom i subotom se u restoranu nudi prix fixe menu, to znači da postoji samo jedna narudžbina sa 5 jela i jednim desertom. Ta opcija nije jeftina, ali ima smisla, jer sve je tako lepo pipremljeno i uklopljeno da kad završite obrok osećate se sasvim zadovoljno i lako.
Ovog puta nije bilo gostiju poreklom iz Južne Amerike, koji se daju lako prepoznati po španskom jeziku i temperamentu. Uglavnom su bili parovi, a jedna grupa vremešnijih gostiju je takođe slavila rođendan. U početku je bila mirna atmosfera, a onda je jednom gostu ispao nož, pao je na pod i odleteo sve do gostiju koji su sedeli na drugom kraju restorana. Bilo je dovoljno samo to da se desi da odjednom restoran oživi, da ga ispuni žagor, smeh i dobro raspoloženje.
U jednom trenutku je ceo restoran pevao Happy birthday pesmu, najpre starijoj slavljenici, pa meni, i po prvi put mi to uopšte nije smetalo.
Grupa ljudi koja je proslavljala rođendan je donela tortu od kuće, to nije neuobičajena stvar za američke restorane, slavljenica ju je sama pravila i bila je veoma ponosna na nju. Gospodin, njen muž, je prišao našem stolu i ponudio nas je istom. Neka hvala, već smo pojeli kolač koji je bio na meniju, a i kod kuće nas je čekala ova torta. Nekako sam uspela da se kontrolišem, da se ne pohvalim slikom ove moje torte. Morali smo uskoro da idemo, napolju nas je čekao isti vozač koji nas je dovezao, to mi se nikada nije desilo odkako se vozim Uberom. Dobro raspoloženje smo preneli i u taksi, i vozač, poreklom iz Bangladeša, nas je sa smeškom posmatrao u retrovizoru.
Rođendanska torta sa bademima i orasima
Sastojci
za dve kore:
230g putera, na sobnoj temperaturi
300g šećera
8 jaja, na sobnoj temperaturi, belanca odvojena od žumanaca
Izrendana korica jedne cele pomorandže
1 kašičica ekstrakta badema
2 kašičice ekstrakta vanile
400g brašna od badema (vidi recept), može sa opnom ili bez
300g kisele pavlake
za fil:
5 kašika džema od kajsija
za krem:
200g mlevenih oraha
100ml vrelog mleka
200g putera, na sobnoj temperaturi
200g šećera u prahu
*ukoliko ne želite da dekorišete tortu ružicama, onda prepolovite mere
Za dekoraciju:
1/2 šake iseckanih listića od badema, sirovih ili prepečnih
Priprema:
Pripremite dva okrugla pleha prečnika 23cm. Obložite ih papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Najpre mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad ste dobili kremastu smesu dodajte im žumanca, jedno po jedno. Na kraju dodajte ekstrakte badema i vanile, i izrendanu koricu pomorandže. U to varjačom umešajte kiselu pavlaku i brašno od badema.
U drugoj posudi mikserom umutite belanca dok ne dobijete gust sneg. Zatim ih dodajte u prethodnu smesu, iz više puta, nemojte previše da mešate varjačom, umućena belanca imaju svrhu da kolač bude nadošao i izdašan.
Stavite umućenu smesu u pleh i pecite kolač oko 45 minuta, na srednjoj rešetki. Kad je kolač ispečen, pažljivo ga izvadite ga iz pleha. Kad su kore dobro ohlađene filujte ih džemom od kajsija.
Krem ćete napraviti tako što ćete mlevene orahe da potopite u vrelo mleko. Kad se potpuno ohlade mikserom ćete ih mešati sa omekšalim puterom i šećerom u prahu dok ne dobijete ujednačenu smesu. Stavite smesu u dresir kesu i ostavite je u frižideru da se malo stvrdne. Zatim nanesite krem po torti, za ružice koristite Wilton nastavak 1M. Poređajte listiće badema oko torte.
Volim da smišljam i pravim nove stvari, nekad mi ti projekti ne uspeju, ali sa ovom tortom to nije slučaj, super je ispala, zato sam i odlučila da je stavim na blog. Ideja da napravim tortu od suvih šljiva natopljenih rakijom sa puno crne čokolade je sama po sebi vrlo interesantna, ali dug je put od ideje do uspešne realizacije.
Kako je nastala ideja za ovakvu tortu? Najpre bližio mi se rođendan, a ja tada volim sebi da napravim nešto posebno. Baš u to vreme sam pratila serijal Chef’s Table, i tu odgledam epizodu posvećenu Ani Roš, slovenačkoj samoukoj kuvarici, koja je prošle godine proglašena za najboljeg ženskog kuvara u svetu. Anin restoran, “Hiša Franko”, se nalazi u malom planinskom mestu u dolini reke Soče, blizu granice sa Italijom. Pejzaži iz tog mesta su prelepi, ali vidi se da taj kraj pasivan, teško je zamisliti da se u njemu krije restoran koji privlači gurmane iz raznih delova sveta. Njen muž, koji u restoranu radi kao somelijer, je nasledio taj restoran od svog oca. Pre nego što se odlučila za kulinarsku karijeru, Ana je studirala u Italiji i planirala je da se bavi diplomatijom. Ideja da ostane u rodnom kraju i da vodi restoran za njene roditelje je bio veliki poraz, znak nedostatka ambicije njihove ćerke, čak su prestali da komuniciraju sa njom. Najinteresantnije je to što Ana do pruzimanja restorana nije imala nikakav trening niti je kuvanje posebno zanimalo. Bile su potrebne godine učenja i usavršavanja da bi njena kuhinja postala priznata i hvaljena kako od kritike tako i od mušterija. Mnogi naglašavaju da je upravo taj nedostatak klasičnog kulinarskog treninga razlog zašto je njena hrana tako originalna i drugačija. Ana kad priča deluje vrlo ozbiljno, rekla bih da je veoma vredna, posvećena i disciplinova osoba, nije neka sentimentalna i nežna “slatkica”. Međutim, njena jela izgledaju vrlo ženstveno, lepršavo, skoro poetski.
I kakve sad veze ima moja torta sa Anom Roš? Ne, nije u pitanju njen recept za tortu. Kao što sam pomenula njen kraj nema značajnu kulinarsku tradiciju, vrlo je pasivan, ima tek par interesantnih lokalnih specijaliteta, a to su sir i autohtona vrsta pastrmke iz obližnje reke, kao i samoniklo jestivo bilje. E, Ana je uspela da tu hranu inkorporira u svoju kuhinju i da joj lokalni pečat. A ljudi su uvek u potrazi za nečim novim i autentičnim, i rado prelaze dug put nebili probali njenu hranu. Tako je Ana umesto da ode u svet sa svojom diplomom, ona je osvojila i dovela svet ka sebi, u svoje rodno mesto. Razmišljajući kako slična stvar može da se primeni i kod nas, da se nešto tipično lokalno oplemeni i postane moderno, došla sam na ideju da napravim ovu tortu.
Ja mnogo volim da kombinujem suvo voće sa alkoholom i da ga koristim u kolačima, to im daje jedan poseban nivo. Umesto omiljenog burbona i ruma, koristila sam našu šljivovicu, koja može da ima veoma prijatnu aromu. Torta je morala da bude čokoladna, jer se šljive odlično slažu sa njom. Znala sam da torta neće biti kao one klasične sa nekoliko kora i filom, samo trebalo je odabrati da li će da bude slična ovom kolaču sa suvim kajsijama, ili ovoj jednostavnoj čokoladnoj torti bez brašna. Utom sam našla na netu francusku tortu koja je veoma ličila na moju ideju. Međutim, bila je suviše jednostavna, morala sam da joj dodam ganaš i čokoladne kugle od oraha, šljiva i meda, da bi izgledala svečanije. I bila sam veoma zadovoljna rezultatom.
Dakle ova torta na prvi pogled uopšte ne podseća na domaću kuhinju, ali kad je budete probali, ukus šljiva, rakije i oraha će vam biti tako blizak i neobično prijatan.
Čokoladna torta sa šljivama i rakijom
Sastojci:
220-250g suvih šljiva bez koštica, krupno iseckanih
200 – 250ml šljivovice
350g kvalitetne crne čokolade (od 60% kakaa pa naviše)
170g putera
6 jaja
3-5 kašika šećera
1/2 kašičica soli
100g krupno mlevenih oraha
za kugle:
100g natopljenih šljiva
150g krupno mlevenih oraha
1-2 kašike meda
za ganaš:
150g crne čokolade
100ml slatke pavlake
1 kašika šećera
Priprema:
Prelijte suve šljive rakijom, poklopite ih, i ostavite da tako prenoće.
Zagrejte rernu na 165C(325F). Pripremite okrugao pleh kome se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm. Obavezno ga obložite papirom za pečenje.
Odvojte belanca od žumanaca.
Na pari otopite 350g čokolade i puter, koristite dupli sud. Dodajte šećer prema ukusu i malo soli. Sklonite posudu sa pare i u to umešajte oko 170g iseckanih natopljenih šljiva, nemojte ih cediti.
Mikserom mutite belanca dok niste dobili čvrst sneg. U smesu sa čokoladom umešajte brzo žaumanca i krupno mlevene orahe. Tome dodajte sneg od belanca, i to u više navrata. Nemojte previše da mešate spatulom, važno je da nema belih tragova belanca. Stavite smesu u pripremljeni kalup i pecite je oko 40 minuta, na srednjoj rešetki.
Kad je kora ispečena ostavite je u plehu par minuta a onda skinite papir za pečenje sa ivice i dna, pa je pažljivo stavite na stalak za torte. Kad je torta dovoljno ohlađena stavite je u frižider.
Za to vreme napravite čokoladne kugle. U multipraktiku pomešajte orahe, iseckane natopljene šljive, i med prema ukusu. Stavite smesu u frižider da se malo stvrdne, a onda od nje pravite rukama male kugle. Ponovo ih vratite u frižider.
Napravite ganaš tako što ćete u vrelu pavlaku umešati komadiće čokolade, kuvajte sve u duplom sudu, dodajte tome šećer prema ukusu. Dok se ganaš greje na slaboj pari u njega ubacujte viljuškom prethodno ohlađene kuglice, i ređajte ih na papir za pečenje. Možete da ih pospete mlevenim orasima dok se ganaš još nije stegao. Stavite ih u frižider da se brzo stegnu. Preostalim ganašom prelijte ohlađenu tortu. Na kraju poređajte po njoj čokoladne kuglice.
Pre služenja torta ostavite je napolje da se zagreje, oko pola sata. Secite parčiće uz pomoć zagrejanog noža.
Nedavno smo imali goste i dok smo se sladili omiljenim kolačom moga muža, povela se priča o tome koje su to poslastice koje smo obožavali kad smo bili mali. Da, to su one stvari čiji vas ukus i miris momentalno transportuju u detinjstvo, tolika je njihova privlačnost. Nije mi dugo trebalo da razmišljam, omiljeni kolači mog detinjstva su princes krofne i krempite, zapravo sve poslastice koje u sebi sadrže poslastičarski krem, šta ću kad sam slaba na kremaste stvari. I ova torta, koju sam napravila sa tri vrste poslastičarskog krema, je rezultat moje velike ljubavi prema crème pâtissière.
Torta je više nego jednostavna za pravljenje, dosta podseća na tortu sa čokoladnim pudingom, opet vrlo je ukusna, i idealna za razne kombinacije ukusa i dekoracije. U tekstu koji sledi pored recepta saznaćete više o poslastičarskom kremu, njegovoj pripremi i upotrebi, a takođe i o korisnim trikovima za spremanje torte.
Poslastičarski (žuti) krem
Poslastičarski krem, kod nas poznat i kao žuti krem, je jedan od najpoznatijih kremova francuske kuhinje. Dosta podseća na puding ali poslastičarski krem je bogatiji i ukusniji. Za njegovo pravljenje se koristi mleko, šećer, kao i žumanca i gustin, koji doprinose zgušnjavanju krema. Tu je i ukus vanile, koji se postiže upotrebom vanile ili njenog ekstrakta. Ne znam ni sama koliko sam raznih recepata koristila za pravljenje ovog krema, i na kraju sam završila sa ovim koji sledi, najjednostavniji je i uz to nema gromiljica. Ja volim da stavim i malo putera u krem na kraju, jer se tako dobija svilenkasta tekstura.
Postoje razne varijacije ovog krema koje se dobijaju dodavanjem raznih drugih sastojaka.
Engleski krem je ređi od klasičnog poslastičarskog krema (ima u sebi manje žumanaca i gustina) i koristi se kao preliv za kolače i sladoled, ili za pravljenje popularnog engleskog slojevitog kolača trifle (verzija sa karamel kremom, piškotama i bananama). Ovaj krem se koristi i ta pravljenje šne nokli. Ukoliko mu se doda želatin onda je to crème anglaise collée.
Postoji i verzija kada se u krem umeša šlag, pa se onda ohladi u modli, i služi kao puding, podseća na pana kotu, tada je u pitanju bavarski krem. Dodavanjem šlaga se dobija i fantastičan diplomat krem koji se koristi u pravnjenju švedske Princeza torte.
Poslastičarskom kremu možete da dodate razne ukuse: čokoladu, rum, karamel, dehidrirani prah raznog voća, izrendanu koricu pomorandže, itd.
Ako se u hladan poslastičarski krem mikserom umeša omekšao puter i šećer u prahu dobija se crème mousseline.
Postoji veliki broj kolača i torti koje se prave sa poslastičarskim kremom, evo par najpoznatijih:
Princes krofne – kad vidim ovde cream puffs napunjene samo šlagom digne mi se kosa na glavi, princes krofne bez poslastičarskog krema nisu dostojne tog imena.
Ekleri – vrlo su slični princes krofnama, osim što su izduženog oblika i imaju čokoladnu glazuru.
Krempita (Mille-feuille, napoleon, vanilla slice) – ovaj kolač sadrži najveću količinu poslastičarskog krema i zato je tako super. Ako ga pravite obavezno stavite želatin u krem.
Voćni tart – poslastičarski krem se odlično slaže sa raznim voćem, posebno sa jagodama kao u ovom tartu.
Bostonska torta (Boston cream pie) – ovo je jedna od najpopularnijih američkih torti, neverovatno jednostavna za pravljenje i isto tako ukusna. Pogledajte recept na blogu za bostonske kakejkove ispunjene kremom i pokrivene čokoladnom glazurom. Recept za originalnu bostonsku tortu pogledajte u mom Američkom kuvaru, strana 172.
Švedska Princeza torta – elegantna i romantična torta koja se filuje klasičnim poslastičarskim kremom i diplomat kremom.
Sa poslastičarskim kremom se prave i profiterole, diplomat i moskva šnit torta, grčki galaktoboureko, i slobodno dodajte još poslastica ako vam padnu na pamet.
Torta sa filom od čokolade, vanile i jagoda
Za pripremu “golih” torti (naked cake), to su one kojima se ne pokrivaju ivice već se vide i kore i filovi, a i onih običnih, nije na odmet da znate par stvari. Najbolje je da svaku koru pojedinačno pečete u plehu, mada ako ste umešni u sečenju kora onda to nije neophodno. Poslednju , gornju koru, okrenite na dole, to će proizvesti ravan vrh.
Kada pravite patišpanj neophodno je da natopite kore sokom ili sirupom od ušpinovanog šećera i recimo belog ruma. Inače kore mogu da budu suve i da fil lepo ne prianja za koru.
Kad nanosite fil onda to uradite dresir vrećicom sa širokim okruglim nastavkom. Najpre napravite obruč po ivici kore, a onda stavite fil po sredini, i nožem izjednačite sloj.
Ukoliko je fil ređi slobodno stavite želatin. Ja sam u ovaj krem stavila, iz straha, mada nije neophodan.
Da torta ima lep pravilan oblik, pogotovo ukoliko koristite neki ređi fil, stavite oko torte obruč od pleha za pečenje. Kad se sadržaj stvrdne u frižideru onda obruč uklonite.
Najbolje da torta prenoći u frižideru da bi se sastoci lepo sjedinili.
Sastojci
za poslastičarski krem:
150g šećera
40g gustina
Prstohvat soli
6 žumanca
700ml mleka
50g putera
2 kašičice želatina u prahu
za ukus vanile: 1 kašičica ekstrakta vanile
za ukus čokolade: 60g tamne čokolade
za ukus jagode: 8g praha od dehidriranih jagoda
za kore:
9 jaja, na sobnoj temperaturi
9 kašika šećera
175g brašna, prosejanog
2 kašičice ekstrakta vanile
za sirup:
70g šećera
150ml vode
2 kašike belog ruma
za dekoraciju: sveže jagode, razne jestive perlice
Priprema krema:
Najpre pripremite poslastičarski krem, najbolje dan unapred. Ukoliko koristite želatin, u maloj činijici pokrijte prah sa dve kašike hladne vode.
U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli. U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte želatin natopljen vodom.
U jednu trećinu stavite kašiku ekstrakta vanile, u drugu tamnu čokoladu, a u treću prah dehidriranih jagoda i jednu kap crvene boje za hranu.
Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da par sati.
Priprema kora:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh prečnika 23 cm. Obložite ga papirom za pečenje ili namažite puterom i pospite brašnom ili prezlama.
Najpre mikserom umutite jaja i šećer dok ne dobijete utrostručenu smesu. Onda dodajte ekstrakt vanile i varjačom umešajte prosejano brašno, kašiku po kašiku. Bitno je da dobijete ujednačenu smesu koja nije splasnula.
Rasporedite smesu u pleh i stavite da se peče 35-40 minuta. Ako čačkalica izađe čista znači da je kora gotova. Ohladite koru, a onda je isecite nožem sa sečenje hleba na tri jednaka dela.
Filujte kore uz pomoć dresir kesice, ali pre toga ravnomerno natopite koru sirupom. Sirup se pravi tako što se u šerpici zagreju voda i šećer dok se on ne rastopi, i na kraju se doda beli rum. Najpre stavite krem od čokolade, pa krem od jagoda i na kraju na vrh stavite krem od vanile. Preko toga stavite iseckane jagode i perlice. Neka torta prenoći u frižideru, i sutradan je služite.
Svi su čuli za Vasinu tortu, to je najčuvenija srpska tradicionalna torta, pominje se još u originalnom Patinom kuvaru, mnogima su mame i bake pravile upravo ovu tortu za rođendane, ali, verovali ili ne, ja sam je prvi put u životu probala tek pre neki dan, nikada se nije pravila u mojoj kući. Doduše mama mi je uvek spremala za rođendan tortu koja je imala identičan fil kao Vasina torta.
Ovo je jedna od retkih domaćih poslastica uz koju ide priča o njenom nastanku, i vrlo je romantična. Izgleda da ju je Spasenija Pata Marković prva zabeležila u svom Velikom narodnom kuvaru. Legenda kaže da je torta nastala tako što ju je napravila tašta jednog Vase iz Paraćina u zahvalnost što je njenu ćerku davne 1908. godine odveo u Beč kod doktora da se porodi, i tako dobila zdravog unuka. Torta je za to vreme bila vrlo posebna zato što je u nju išla pomorandža koja je u to vreme bila retka i skupocena voćka. Skoro sam bila na nekom starom imanju jedne bogataške porodice, ovde u Merilendu, i pored kuće je bio jedan omanji staklenik, i kada sam pitala čemu to, dobila sam odgovor da je to mesto za uzgoj pomorandži, svaka bogataška kuća je nekada imala pomorandžino drveće na svom imanju, to je bila stvar statusa. Eto, sad vidite koliko je ta voćka nekada bila dragocena.
U tortu su išli i drugi skupi sastojci – bademi, orasi, čokolada i puter. Ovde sam našla jednu teoriju da se Vasina torta izgubila sa naših trpeza poslednjih decenija upravo zbog svojih skupih sastojaka, imala je veliku konkurenciju u mnogo jeftinijim domaćim tortama.
Još jedna posebnost ove torte je u tome što ima različite slojeve, ne kao klasična torta koja ima 2-3 kore i fil između.
I tu je šaum, ili kako se već zove sneg od belanaca. U pitanju je italijanski, inače postoje još i francuski i švajcarski šaum. Italijanski sneg od belanaca je karakterističan po tome što je svilenkast i veoma vazdušast. Dobija se tako što se muti sa ušpinovanim šećerom određene temperature. Ispod možete da vidite video kako se on pravi.
Trudila sam da sledim originalni recept iz Patinog kuvara, ipak kuvala sam žumanca na pari jer ne koristim sirova jaja, i za pravljenje šauma koristila sam drugačije instrukcije.
Moram priznati da sam se prilično potrudila oko dekoracije ove torte, i tu ne mislim na neke posebne finese, već sam htela da ona dočara sadržaj torte na najbolji način. Bilo mi je važno da se vidi da se torta sastoji od tri različita sloja, nisam htela da bude sva prekrivena snegom od belanaca. Dalje, htela sam da se udenem pomorandžu u dekoraciju, jer ona jeste najvažniji sastojak ove torte. I htela sam da Vasina torta ima malo moderniji izgled.
Pošto se Vasina torta izgubila sa naših trpeza, puno ljudi mi je reklo, jao, Vasinu tortu nismo jeli decenijama, ovo je moj mali doprinos njenom povratku. Inače, pravila sam je za rođendan mom mužu, i svi su bili veoma zadovoljni njenim ukusom, i Amerikanci i domaći.
Vasina torta
Sastojci za prvu koru:
5 jaja na sobnoj temperaturi, belanca odvojena od žumanaca
5 kašika šećera
1 kašika brašna
6 kašika samlevenih badema
1 kašičica ekstrakta vanile
Sastojci za kremasti sloj:
1 pomorandža, kora izrendana i sok isceđen (oko 10 kašika)
125ml vrućeg mleka
4 kašike šećera
200g mlevenih oraha
60g gorke čokolade
4 žumanca
125g šećera
150g putera, na sobnoj temperaturi
Sastojci za italijanski šaum (Italian meringue):
4 belanca, na sobnoj temperaturi
200g šećera
125ml vode
1/2 kašičice limunovog soka
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh prečnika 23cm, podmažite ga i pospite brašnom.
Najpre mikserom umutite belanca dok ne dobijete gust sneg. U drugoj posudi mikserom umutite jaja sa šećerom dok se smesa ne utrostruči. Zatim spatulom umešajte jednu kašiku brašna i mlevene bademe. Dodajte i ekstrakt vanile. Na kraju u to dodajte umućena belanca, ali mešajte sve spatulom ili kašikom, nikako mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u podmazani pleh i pecite je oko 32 -35 minuta na srednjoj pregradi. Kad je kora gotova ostavite je par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na rešetku da se potpuno ohladi.
Fino izrendajte jednu celu pomorandžu koju ste dobro oprali (najbolje da koristite organsku), a zatim iscedite sok.
Zagrejte mleko i dodajte mu 4 kašike šećera. Sklonite ga sa vatre pa u njega umešajte mlevene orahe, i na kraju u to dodajte izlomljenu čokoladu. Pokrijte posudu i čekajte da se čokolada otopi.
Umutite žumanca sa 125g šećera i to kuvajte na pari, par minuta dok se ne zagreje, uz stalno mešanje.
Smesu sa mlekom i orasima promešajte sa umućenim jajima, pomorandžinom korom i sokom. Ostavite smesu da se ohladi.
Na kraju mikserom umešajte omekšao puter i njega dobro promešajte sa pripremljenim filom.
Prethodno ispečenu koru stavite na tanjir za služenje, oko nje stavite ivicu okruglog pleha, obično nešto užeg od onog u kome se kora pekla, i preko nje ravnomerno rasporedite fil. Pokrijte pleh folijom i stavite u frižider, najbolje da prenoći.
Sutradan napravite šaum. U manjoj šerpici stavite da se kuvaju 200g šećera i oko 125ml vode, toliko da voda prekrije šećer. Za to vreme pored šporeta mutite belanca mikserom, dodajte u to sok od limuna.
Šećer sa vodom će u nekom trenutku da počne da ključa i kad dostigne temperaturu od 118C (245F), skinite ga sa vatre. Postepeno ga dodavajte umućenim belancima dok sve vreme mešate mikserom. Kad ste potrošili sav sirup mešajte šaum na jakoj brzini dok se potpuno ne ohladi, oko 10 minuta.
Zatim ga stavite na tortu.
Najbolje da pogledate pripremu šauma na ovom videu –
Ova torta je jedan od mojih zajedničkih projekata sa decom. Ako je pored moje dece uspela da dobije pristojan izgled, a i ukus joj je bio sasvim zadovoljavajuć, onda nju može svako da napravi. Zaista, to je jedna veoma jednostavna i zahvalna torta za pravljenje.
Pravili smo je pred kraj zime, bio je to najhladniji dan u godini, čak je i sneg pao, pa taj dan deca nisu išla u školu. Trebalo ih je zabaviti nečim, pa smo rešili da napravimo video u kome prave tortu. Da vam ne opisujem koliko je tu bilo posla. Inače moja deca su fascinirina you tube-om, to je ta generacija koja jedva čeka da se pojavi na istom, nema kod njih stidljivosti, tako da sam morala da im ispunim i tu želju. Ovih dana konačno sam uspela da sredim video, i deca su bila veoma zadovoljna kako je ispao, jedino su se žalila na to kako im čudno zvuče glasovi, rekla sam im da je to normalno.
Za razliku od starijih generacija koja često u društvenim mrežama vide nešto negativno, ja se fokusiram na dobre stvari, jer i njih ima taman toliko koliko i negativnih. Recimo taj isti you tube, znati li vi koliko sam ja stvari naučila zahvaljujući njemu, o slušanju i otkrivanju sjajne muzike da ne pričam. Zahvajujući njemu ja sam naučila svoju decu da plivaju, tu su upoznali puno stvari iz matematike, istorije, geografije, dobili lekcije iz stranog jezika, i dan danas kad jedu spanać gledaju našeg Popaja… moj muž ponekad popravlja stvari po kući zahvaljujući you tube-u, a ja sam čula da je jedna samohrana majka iz Amerike sama sagradila kuću zahvaljujući tutorijalima sa you tube-a. Mislim, sami odlučujete da li ćete potrošiti vreme na gluposti ili ćete iskoristiti društvene mreže da naučite nešto pametno i korisno, ili ćete jednostavno da uživate u raznoraznim kreativnim sadržajima.
Što se tiče torte mi smo bili veoma zadovoljni rezultatom, s obzirom kako smo je pravili. Krem od putera od kikirikija je apsolutno fantastičan, kad ga probate nema zaustavljanja. Eto, to je još jedan način da koristite puter od kikirikija. Zato što je tako bogat birala sam kore bez masti, odlučila sam se za običan patišpanj iliti sponge cake, a da ne bi bio suv natopila sam ga sokom od pomorandže, što se pokazalo kao odličan izbor. Kore su sa kakaom jer se čokolada izuzetno dobro slaže sa puterom od kikirikija.
Takođe, krem od putera od kikirikija možete da koristite za pravljenje kapkejkova. Ovde pogledajte kako da napravite čokoladni biskvit. Ili, ako hoćete da napravite tortu sa nešto bogatijim korama, da više podseća na one američke, onda koristite ovaj recept.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh, prečnika oko 20cm, podmažite ga ili obložite papirom za pečenje.
Najpre prosejte brašno i kakao prah, i to nekoliko puta.
U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno dodavajte šećer. Posle desetak minuta trebalo bi da dobijete utrostručenu smesu. U jaja umešajte ekstrakt vanile i smesu sa brašnom i kakao prahom, ali spatulom ili varjačom, ne mikserom. Nemojte da premešate smesu. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pleh i pecite u predhodno zagrejanoj reni 25-30 minuta.
Kad je kora ispečena, izvadite je iz pleha i čekajte da se potpuno ohladi. Ohlađenu je isecite na dva jednaka dela.
Krem ćete napravite tako što ćete mikserom mešati puter i puter od kikirikija, na kraju dodajte šećer u prahu, i par kašika mleka, zavisi koliko je krem gust.
Slažite tortu tako što ćete pravo staviti koru, pospite je polovinom soka od pomorandže, pa onda stavite polovinu fila, onda drugu koru, i nju natopite preostalim sokom, i na kraju rasporedite krem. Pospite vrh torte sa grubo iseckanim prepečenim kikirikijem.
Kad budete probali ovu tortu, zajedno sa jagodama i sladoledom od vanile, vaša čula će doživeti jedno posve nadrealno iskustvo, kojeg ćete se zauvek sećati. Iako skromnog izgleda, sa malo truda možete da je napravite dovoljno raskošnom i takvu izneti pred goste. To je jedna prilično neambiciozna torta, vrlo se jednostavno pravi. Njena ambicioznija verzija je Čokoladna mus torta sa tri sloja, ova torta je zapravo njen prvi, donji sloj. Ipak, ovaj put sam u nju stavila veću količinu sastojaka, i “ojačala” sam je mlevenim lešnicima.
Ono što mora da zapamtite je to da se ova torta služi topla, tada se ukus čokolade najbolje oseća, a nje ima neobično puno u ovoj torti, inače kad se ohladi njena magija nestaje, postaje jedna prosečna torta. Kasnije možete komade torti zagrevati u mikrotalasnoj rerni.
Sastojci:
450g gorke kvalitetne čokolade (60% kakaa)
150g putera
2 kašike šećera
1 kašičica Nes kafe
100g mlevenih lešnika
1/2 kašičice soli
3 žumanca, na sobnoj temperaturi
3 belanca, na sobnoj temperaturi
1 kašika ekstrakta vanile
Za ganaš fil:
100g čokolade
60ml slatke pavlake
2 kašike šećera
Za služenje:
Sveže iseckane jagode
Sladoled od vanile
Kružni pleh sa ivicom koja se pomera, prečnika 25cm.
Priprema:
Pre nego što počnete sa pravljenjem torte sameljite lešnike, koje ste predhodno ispekli u rerni, i uklonili im tamnu opnu (pecite lešnike na 175C oko 7 minuta).
Zagrejte rernu na 190C (375F). Obložite pleh papirom za pečenje.
Zagrejte dupli sud, ili vatrostalnu posuda stavite u šerpu koju ste ispunili sa dva prsta vode, koja ne dodiruje gornji sud. Zagrejte vodu na srednje jakoj temperaturi i u njoj istopite čokoladu i puter, umutite šećer i ekstrakt vanile. Za to vreme mikserom umutite sneg od belanaca. Kad ste dobili istopljenu i ujednačenu smesu sa čokoladom sklonite je sa šporeta. U nju umutite mlevene lešnike, Nes kafu, so i tri žumanca, i na kraju dodajte sneg od belanaca iz nekoliko puta. Za mešanje koristite spatulu. Smesu ravnomerno rasporedite po plehu i stavite da se peče na srednjoj rešetki tačno 15 minuta. Zatim ugasite vatru, malo otvorite rernu, i neka tu ostane oko 20 minuta.
Pošto ste izvadili tortu iz rerne, sačekajte još 30 minuta da torta odstoji u plehu, ona će se u međuvremenu skupiti. Zatim uklonite papir za pečenje, i stavite je na tanjir za služenje. U međuvremenu napravite ganaš tako što ćete zagrejati slatku pavlaku i u nju staviti čokoladu i šećer. Poklopite posudu i sačekajte da se čokolada istopi. Na kraju promešajte sadržaj i ganaš rasporedite po gornjoj ivici.
Služite tortu koja je još uvek topla, uz iseckane jagode i sladoled od vanile.
Ovaj post može da nosi nekoliko podnaslova – povratak domaćoj kuhinji, ili kako sam ponovo zavolela orahe, ili kako sam mislila da sam izmislila novu tortu a ono takva već odavno postoji, ni manje ni više kraljica Marija Karađorđević ju je pravila za svoj rođendan, baš kao i ja.
Elem, pred kraj godine sam se uželela domaćih sitnih kolača, pa sam pravila štanglice koje su se u mojoj kući zvale Puter štangle, ali vidim da na internetu nose razna druga imena, najčešće Žute ili Kraljičine štangle. Ime nije toliko bitno, važno je to da su one neverovatno ukusne, možda najbolje štangle koje sam u životu probala, da imaju divnu višeslojnu teksturu, i da se zaista tope u ustima. Recept sam pronašla ovde.
Kao što rekoh štangle su mi se mnogo dopale, pa sam posle nekog vremena rešila da napravim istu takvu tortu, i to za moj rođendan. Moram da kažem da mi je u tom poduhvatu sve naopako krenulo, jer sam veoma žurila, a torte ne vole žurbu, ipak, na kraju sam uspela da je nekako dovedem u red.
Iskreno, štanglice su mnogo ukusnije sa puterom nego sa margarinom, ne sećam se da su mi ranije bile toliko lepe. Krem sa orasima je fenomenalan, prvom prilikom kad budem pravila kapkejkse, koristiću ovaj krem – Walnut Buttercream frosting. Priznajem, dolaskom u Ameriku zaljubila sam se u pikane, najpre zato što su mi bili novi i drugačiji, i zato što se od njih pravi predivna Pita od pikana, ali orasi, tek sa ovim kremom su me zaista oduševili.
Ovu tortu možete da pravite samo sa jednom korom (sloj sa belenacima + sloj sa žumancima), a ne kao ja sa dve, jer je prilično jaka, osim toga biće dovoljno visoka. Zato sam u receptu stavila mere za jednu i dve kore.
Ipak torta bez 10 jaja i nije neka torta:)
Skoro sam gledala domaći nemi film “Grešnica bez greha”, snimljen 1927, baš u vreme kraljice Marije, i prijatno sam se iznenadila kako je nekada izgledao Beograd. Pogledajte ga na youtube-u.
Torta kraljice Marije
Sastojci
Za 2 kore sa belancima:
5+5 (10) belanaca, na sobnoj temperaturi
150g+150g (300g) putera, na sobnoj temperaturi
150g+150g (300g) šećera
200g+200g (400g) mlevenih oraha
80g+80g (160g) brašna
Za 2 kore sa žumancima:
5+5 žumanaca (10), na sobnoj temperaturi
100g+100g (200g) šećera
Za krem:
200g mlevenih oraha
100ml vrućeg mleka
200g putera
200g šećera u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva okrugla pleha prečnika 25cm, kojima se pomeraju ivice, ukoliko ih nemate, najbolje da ih obložite papirom za pečenje.
Najpre umutite belanca mikserom dok ne dobijete čvrst sneg. U drugoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom i kada ste dobili kremastu smesu dodajte na kraju mlevene orahe i prosejano brašno. U tu smesu spatulom ili varjačom umešajte sneg od belanaca iz više puta. Rasporedite smesu jednako u oba pleha, smanjite temperaturu rerne na 180C (355F) i pecite je 30 minuta na srednjoj rešetki.
Dok se kora sa belancima peče, umutite žumanca sa šećerom dok ne dobijete ujednačenu smesu. Kad je prva kora ispečena preko nje ravnomerno stavite umućena žumanca, smanjite temperaturu rerne na 100C (215F) i pecite sve dok se žuta kora ne stvrdne i potpuno osuši, to može da traje i jedan sat.
Kad su se kore ispekle posle par minuta izvadite ih iz pleha i ostavite da se potpuno ohlade.
U međuvremenu napravite krem. Potopite orahe u vruće mleko i sačekajte da se skroz ohladi. Mikserom umutite šećer sa omekšalim puterom i njemu dodajte ohlađeno mleko sa orasima. Ovim kremom filujte tortu. Na kraju pospite mlevene orahe po torti.
