Salata od crvene i žute cvekle sa rukolom

Salata sa cveklom i rukolom

Prošla nedelja je prošla u novinama. Počela sam da koristim novi kompjuter, tehničko čudo miljama naprednije od moje stare mašine, koja nikako nije htela da “crkne”, da je zamenim novom. Ovaj novi kompjuter je lepši, monitor je mnogo veći i boje su tako lepe na njemu, wireless je, ima i touch screen, i ko zna još koliko neotkrivenih novih funkcija, ali ja se još nisam rastala od mog starog, eno ga u drugoj sobi, i dalje radim na njemu.

U međuvremenu i WordPress je uveo novu verziju, i evo me, kuckam na njoj, i nerviram se zato što je sve promenjeno. Osećaj je isti kao kad menadžer prodavnice, u koju često idete, odluči da nešto promeni da bi poboljšao prodaju ili šta već, pa reši da promeni raspored, pa se ti snalazi, sigurno izgubiš bar 15 minuta po kupovini. Stvarno nije u redu. I ne samo to, danas kad promeniš jednu stvar, ispadne globalni sajber kuršlus – moj vebsajt ne radi dobro u pretraživaču Chrome, pa sad ti piši pisma svima redom… provalila sam u čemu je problem, do plugina, ali ne želim da se rastanem od njega.

Zaista nisam neko ko ne voli novine, ali te tehničke me uništiše. Sad znate da me nikada nećete videti u nekim od onih dugih redova u kojima ljudi čekaju ispred radnje da kupe neku od tehničkih novotarija.

Ipak, ovog vikenda sam doživela nešto što me je silno obradovalo, a nije novo, već veoma staro prijateljstvo. Na kratko sam uspela da se vidim sa starim drugom koji je u Baltimoru bio u prolazu. Išli smo zajedno u gimnaziju, čak i na fakultet, i nevezano za školu puno smo se družili. Sedimo u restoranu sa raskošnom božićnom dekoracijom, božićna muzika ne prestaje, veoma daleko od mesta u kome smo rasli, čak su i moja deca sa nama, i pričamo, i nekako i dalje imam taj stari osećaj kad sam sa njim… kao da sam juče išla da ga sa posetim u njegovoj učionici za vreme velikog odmora. Toliko je vremena prošlo i toliko toga se izdešavalo, ali još uvek sa velikim uzbuđenjem pričamo o stvarima koje nas oduševljavaju, nije ni čudo da se trenutno ložimo na istu seriju, koja nije baš previše popularna, delimo isto razmišljanje u vezi umetnosti, društva, života, i smejemo se, puno se smejemo, kao i uvek, i mnogo smo bučni.

Da li zbog stresa oko novina koje su me skoro zadesile, ili zato što nas ovde retko ko posećuje iz Srbije, ali meni je toliko prijao susret sa mojim starim drugom… to trajanje, iako smo se puno promenili, i dalje smo isti.

cvekla

Salatu od cvekle i rukole sam toliko puto pravila da je pravo čudo da se nije našla na blogu, ipak ovog puta je sa jednom novinom – žutom ili zlatnom cveklom. Definitivno se razlikuje od crvene, manje je aromatična, i ima manje tog “zemljanog ukusa”, od koga moj muž zazire. Često se služi u salatama sveža, iseckana na tanke listiće. Meni se svidelo kako salata sa njom izgleda, nikad lepše.

Ako ste ljubitelj cvekle pogledajte još jednu salatu sa cveklom i potaž čorbu od cvekle.

Salata od crvene i žute cvekle sa rukolom

Salata sa crvenom i zutom cveklom


Sastojci za 4 osobe:

4 srednje cvekle

4-6 šaka baby rukole

1/2 šake Feta ili kozijeg sira

 

Za salatni preliv:

100ml ekstra devičanskog maslinovog ulja

100ml balzamik sirćeta

2 kašičice dižonskog senfa

So i biber prema ukusu

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Cveklama odstranite drške sa listovima, i dobro ih operite, koristite grubu stranu sunđera. Svaki komad cvekle uvijte u aluminijumsku foliju, poređajte u neki plitki sud za pečenje, i pecite u rerni oko 50 minuta, dok ne postanu meke, najbolje je da to proverite ubodom viljuške u meso cvekle. Kad se cvekla ispekla, ostavite je da se ohladi, ali ne potpuno. Uklonite koru sa nje nožem, i isecite je na kriške.

Dok se cvekla peče napravite salatni preliv. U teglicu stavite sve navedene sastojke, poklopite je dobro poklopcem, i onda energično mešajte sadržaj dok ne dobijete ujednačenu emulziju.

Na kraju pomešajte rukolu, cveklu i salatni preliv prema ukusu (ostatak zadržite za druge salate), i na kraju pospite salatu sirom. Služite cveklu dok je još topla.


Continue Reading

O Obrenovcu i okolini

Zabran

Uželela sam se bloga. Mislim da je ovo bio najduži period mog odsustvovanja sa njega. Najpre sam bila u takvom šoku da ga danima nisam otvarala, naravno sve vreme sam čitala vesti što na medijskim portalima što na Fejsbuku. Iako me nesreća nije derektno pogodila, ona se dogodila mnogim ljudi koje poznajem. Ja sam išla u gimnaziju u Obrenovcu. Moji su imali sreću da žive na brdu, pa nisu bili evakuisani. Kako da vam kažem, tamo oko Kolubare i Save, tamo je moj kraj. Dovoljno mi je bilo da vidim slike odande pa da se momentalno ubedačim. Onda gledam na Fejsbuku da li su svi na broju, da li se javljaju, čula sam se sa toliko ljudi kao retko do sad.

Kad vam se dese tako teške stvari u životu, pored same činjenice da vam se život promenio u trenutku, ima još jedna stvar koja vas posebno uznemirava a to je da drugima život nije stao, da su drugi ljudi bezbrižni ili se nerviraju oko malih stvari, ili recimo uživaju u lepom vremenu, raznim aktivnostim, takoreći slave život. Pomislićete da život nije fer, vama je toliko uzeo a drugima dao, ali ni vaša ljutnja ni bes ne mogu da promene činjenicu da je život takav, nekad sladak, nekad gorak, ide svojim tokom ne mareći za vaša osećanja. Kao što rekoh, mnogo mi je nedostajao blog, ali nisam htela da ga pišem upravo iz pomenutog razloga, a i bila sam u takvom stanju da mi se ništa nije radilo.

Koliko za dan dva stvari će se vratiti na svoje staro mesto, biće sve manje članaka o poplavi, sve manje komentara na Fejsbuku, i mi, koji smo imali sreću da ne budemo žrtve ove nesreće, nastavićemo svoj život po starom. Građanima Obrenovca i okolnih poplavljenih sela trebaće mnogo duže vremena da zaborave ovu pošast. A i tu je nesreća bila selektivna, najviše štete su pretrpeli oni sa stanovima u prizemlju kao i oni sa kućama, radnjama, a tek ljudske žrtve, to da ne pominjem.

Dolma. Ovde se negde uliva Kolubara u Savu.

Posle prvobitnog šoka ja sam sebe okupirala tako što sam pravila makaronse i onda ih prodavala u svrhu pomoći nastradalima. Jedno veče sam ih odnela lepo upakovane na sastanak mog kluba knjige i svi su ih kupili osim jedne osobe. Teško mi je da opišem šta sad osećam prema njoj, sa kojom sam imala ne baš prisan ali korektan odnos, prosto ne mogu da verujem da je nije bilo blam da jedina ne učetvuje u doniranju. Možda sam bila navalentna ali stvarno ne mogu da vidim nijedan normalan razlog za njen postupak. Da je nešto na ličnom nivou uopšte me ne bi toliko uznemirilo koliko nečije nepristajanje da pomogne mom narodu.

Zabran. U daljini se vidi Barička Ada i Barič.

Taj deo gde se reka Kolubara uliva u Savu, to je moje magično mesto. Upšte ceo taj potez oko pomenutih reka, tačnije nasip ili dolma, kako ga Obrenovčani zovu, je savršen za vožnju bicikla ili trčanje. Priroda je prelepa i za veliko čudo nije zagađena. Zabran je glavno izletište Obrenovčana, šumoviti deo uz reku Savu. Tu se ljudi i kupaju. I ja sam tu nekad kupala, čak sam se bacala u vodu sa kanapa koji je visio sa drveta. Kad pogledate ka istoku sa Zabrana videćete početak Baričke Ade, koja ima lepu peščanu plažu i do koje možete doći samo čamcem. Uvek mi je bila želja da obiđem taj deo Save čamcem ali se to nikada nije desilo.

Kad uđete u Obrenovac i skrenete desno, onda nastavite pravo, doći ćete do Zabrežja, mesta koje prilično podseća na vojvođanska sela. Kad izađete na Savu tu je ponton sa koga možete da se spuštate u vodu, a tu su i teniski tereni sa šljakom. Ako nastavite biciklom uz reku, tu inače Sava pravi okuku u obliku potkovice, izaći ćete na Zabran.

A ako skrenete levo odmah pošto ste prešli obrenovački most, naći ćete se na Kolubarskoj dolmi. Pošto nastavite biciklom dovoljno dugo, doći ćete do mesta koje se zove Jozića koliba.  Meni je skoro neverovatno sećanje da smo jednog sušnog leta biciklima prelazili Kolubaru koja je više podsećala na neki potok nego na reku.

Uopšte, ceo kraj ima neki vintage šmek, kao da ste se preselili u 60-te godine prošlog veka, priroda deluje nenarušeno i pitomo. Uvek mi je bilo čudno kako ne viđam više ljudi u ovim krajevima, naročito iz Beograda, ali sa druge strane sam bila zahvalna na tome. To je kao kad pronađete neku super izolovanu plažu i ne želite da je delite ni sa kim.

Pogled na Savu i Srem sa jednog od baričkih brda (vidi se u daljini na predhodnoj fotografiji).

Juče smo moj muž i ja ceo dan pokušavali da nađemo stari disk sa fotografijama iz Srbije, prevrnuli smo celu kuću i nismo ga našli, i ja sam već počela da tugujem za “izbrisanim” periodom moga života, mislim, ako nema fotografija onda nema ni sećanja. Pomislila sam na ljude kojima je poplava uništila sve u kući pa i fotografije. Strašno. Međutim negde oko ponoći muž je pronašao disk, pa sam uspela da ih udenem u tekst, htela sam da vidite kako je to lep kraj.

Ovaj post je napisan sa jednom namerom, a to je da vas zamolim da kad sve ovo prođe, još koliko ovog leta, verujem da će se priroda jako brzo oporaviti, posetite Obrenovac i njegovu okolinu. Zapamtite instrukcije koje sam vam dala za najlepša mesta koje tamo možete da nađete. U gradu svratite na ručak ili kafu, u centru možete da natočite obrenovačku banjsku vodu, koja je dobra za nešto, ali se više ne sećam za šta. U nekom od butika kupite neku stvarčicu, obično je značajno jeftinije nego u Beogradu, na lokalnoj pumpi napunite auto benzinom, pazarite na pijaci, napravite svoj mali doprinos lokalnoj ekonomiji, da se nekako oporavi od velikog gubitka. Verujem da će vam Obranovčani biti veoma zahvalni.

Isto to važi i za druge stradale gradove, ja pišem o Obrenovcu jer ga najbolje poznajem.

Iskreno, bila sam veoma dirnuta činjenicom da je toliko ljudi htelo da pomogne, tolika solidarnost se nije odavno videla na našim prostorima. Iako postoji puno pouka iz ovog događaja jedna je svakako ta da “obični” ljudi mogu jedni drugima najviše da pomognu. Ja verujem u male stvari, bolje društvo prave obični ljudi, oni odozdo, a ne odozgo. Njihova zajednička borba pomera stvari na bolje i tome naše društvo treba da teži. Kad ljudi shvate da je snaga u njima samima, da oni određuju svoju sudbinu, a ne država i političari, kad dobiju neophodno samopouzdanje i entuzijazam, tada će društvu kao celini da krene na bolje. Često upoređujem naše i američko društvo i mislim da je u tome najveća razlika, to je ono što ih čini bogatijim i sređenijim društvom od srpskog. Ali o tome nekom drugom prilikom.

Želim još jednom da vas zamolim da Obrenovčanima pomognete i na ovaj način. Hvala.

Kolubara u periodu sušnog leta.
Continue Reading

Blogerska igrica – Moja omiljena peciva & omiljene poslastice

Prošlog leta, kad je bila još jedna blogerska igrica, četiri blogerke su me kandidovale za nju, što je značilo da sam trebala da odgovorim na 40 različitih pitanja koje su mi one postavile. To uopšte nije bio mali posao, ja sam ga shvatila ozbiljno, trajao je danima, i onda kada sam imala svih 40 odgovora, batalila sam sve, i nikad to nisam objavila. Izvinjavam se devojkama koje su me kandidovale, ali toliko stvari o meni na jednom mestu jednostavno je bilo previše. Da se ne varamo, ja pišem o sebi na blogovima, i svako ko se time bavi ima izvesnu dozu egzibiconizma u sebi, neko više, neko manje, ali stvarno mi je bilo too much mojeg mišljenja na razne teme, nekako mi je bilo neprijatno. Dobro je, još uvek znam kad da stanem:)

Da bih se iskupila evo mene u novoj blogerskoj igrici koja je dosta manje zahtevna, mada mi je trebalo izvesno vreme da se presaberem i izdvojim najbolje od najboljeg, hahahaha, šalim se, šalim. Nisam sigurna da je to to,  znam da sam za poslastice dosta toga propustila, skroz sam zaboravila recimo na torte, ali neka bude ovako.

Zoki alijas Pomoravka, žena na koju bih volela da ličim kad budem u njenim godinama, retko je naći tako pozitivnu i preduzimljivu osobu, i uz to ume da vam da pravi savet za cvetanje orhideja,  predložila mi je da izaberem omiljenje hlebove i peciva. Odmah da kažem da mi je testo velika slabost, ali nešto ga i nema na ovom blogu. Više je zastupljen na mom drugom blogu, Dolce Fooda, gde, vidi čuda, pišem o domaćoj kuhinji.

Tamara, sa bloga Ave Dulcis, znate onaj blog sa divnim slikama pastelnih tonova, mi je predložila da stavim listu svojih omiljenih poslastica.

Ja štafetu predajem sledećim blogerkama, a tema je – pet omiljenih glavnih jela sa bloga:
Sanja – Knjiški moljac
Gaga –  Gaga u kujni
Milica – Na tanjiru 
Mihaela – Tortelina
Mojih top 5 hlebova i peciva

Pain à l’Ancienne ili Starinski hleb je apsolutno savršenstvo od hleba. Fora je u tome što mu se testo nadiže u frižideru, znači na hladnom… to traje dugo, ali rezultat je fenomenalan.

Moram da priznam da sam postala pravi pica majstor. Kad ih pravim to radim sa tolikom lakoćom, čak i decu uključujem u te aktivnosti, i stvarno su kao iz najboljih picerija. Kao i sve i pravljenje pice traži vreme, jednostavno to morate da vežbate, ali ako koristite ovaj recept sigurno dolazite do cilja.

Monkey Bread ili Majmunski hleb je toliko pun kalorija a opet tako ukusan da to definitivno nije zdravo. Zato ovo pravite samo za specijalne prilike, onda kad baš hoćete sebe da nagradite.

Ovo je vrsta hleba koja se ne mesi, ali uz dodatak crnih maslina, Kalamata, parmezana i svežeg ruzmarina jede se sam, i kad ga načnete nećete se lako zaustaviti. Inače ovo je brža varijanta hleba koji se ne mesi.

I ovo je recept koji sam našla kod Irene na blogu, idealan je za razna okupljanja. Uvrnuti štapić sa crnim maslinama i Pekorino sirom jednostavno mora da bude dobar.

Mojih top 5 poslastica

Kao što rekoh izostavila sam mnoge, ovo je bio više odraz trenutne inspiracije, preostale čuvam za druge igrice:)

Spremam vam još jednu super poslasticu sličnu ovoj, domaći klasik u novom ruhu. Kapkejkse sa bostonskim kremom i čokoladnom glazurom sa ukusom lavande morate obavezno da probate.

Key lime pie ili Američka pita od limete, mmmm, od same pomisli na nju se uzbudim. Na blogu ćete naći dve verzije ove pite.

 Američke krofne… slične našim krofnama ali sa rupom.

Keksi sa komadićima čokolade… omiljen slatkiš moje dece pored palačinki.

Makarons… dok ih sama nisam napravila, čitaj probala sveže, nisam znala koliko su dobri i zašto se svi lože na njih. Mislim da sam dala prilično dobar opis njihovog pravljenja, na šta da se obrati posebna pažnja, tako da ako želite da i ih uspešno napravite pogledajte recept.

www.soibiber.blogspot.com
Continue Reading

Poslednji post u 2013.

Kao po običaju sve u poslednjem minute, iliti satu. Oh, a imam još toliko stvari da uradim pre odlasku na novogodišnju žurku. Ne znam kako vi, ali ja uvek pravim spisak stvari koje planiram da uradim u sledećoj godini, nekada su to bile želje, ali sa godinama dođe zrelost i realnost. I šta mi se bitno izdešavalo u godini koja odlazi. Tako otprilike vidim gde sam i kuda želim da idem.

Naravno, još uvek nisam smislila šta ću da obučem večeras. Imam nekoliko kombinacija u glavi, videćemo. Nisam ni napravila kolač, i to me čeka. Hoću i da odgovorim na neka pisma. Bolje da požurim sa ovim postom.

Dakle, ovo nije post o meni i novogodišnjim pripremama ovo je post o Zoki i njenim đakonijama sa bloga My Pans and Pots. Moram još jednom da pohvalim igricu FBI rukavice, zahvaljujući kojoj stvarno možemo da dobro upoznamo blogove i njihove autore. Iako se trudim da čitam druge blogove sve manje imam vremena za to. Ranije bih sela, otvorila blogroll kod Jelene ili Lane, i uživala čitajući razne blogove. Sada je drugačije, puno obaveza imam. Ja kad čitam blogove, čitam od početka do kraja, nikad ne prelazim preko njih.

Eto ja sam saznala da Zoka i ja delimo sličnu ljubav prema određenim jelima, imamo par istih recepata na blogovima. Zaista sam postala fan njenih fotografija. Sviđa mi se i njena strast. Volim što voli da uči i istražuje. Baš se palim na njen blog.

Evo mog izbora…

Ovo su super krekeri. Sledeći put stavljam više maslina, i soli, i pravim duplu meru. Jedva sam par sačuvala za slikanje. Uz svašta idu, a možda najbolje uz naš jogurt. Više ne kupujem ovakve stvari, obično su skupe, nego ih sama pravim, što i vama preporučujem.

Verovali ili ne, ali ovo mi je prva topla čokolada koju sam napravila u životu. I po Zokinom receptu je super ispala. Eto zašto treba istraživati druge blogove.

Napravila sam puno ovakvih slatkih hlebova, ali nikada mi nije palo na pamet da stavim kakao. To bitno menja stvari na bolje. Nisam stavila urme kao što je dato u originalnom receptu već sam stavila sos od jabuke. Hleb je bio dovoljno sladak ali i dosta sočan, što se meni posebno dopalo. I pikane sam stavila umesto oraha, ali to ne menja puno stvari. Sjajan hleb.

I na kraju da se zahvalim vernim blogerima i čitaocima, koji ipak imaju vremena da čitaju moj blog, i da vam svima poželim divnu Novu godinu! Samo vedro i veselo!
 
Vaša Ivana
Continue Reading

Ajme, koliko nas je – oktobar 2013.

 

Kao što možete da naslutite tema za nastupajući mesec je – riba. Morska ili rečena, cela ili u filetima, pržena, kuvana, grilovana ili pečena, čak i živa, uradite sa njom šta god vam pada na pamet. Iskrena da budem dvoumila sam se između ribe i slaninice, surf or turf, što bi u Americi rekli, ali pobedila je riba jer sam htela da i vegeterijanci učestvuju. Takođe, stičem utisak da riba i nije baš preterano prisutna u ishrani kod nas kontinetalaca pa eto da je malo popularišemo. Pošaljite mi radove do kraja meseca na adresu:

Pobednik će dobiti lepu nagaradicu, ionako sam mislila da pravim malo darivanje, ali ovako je još bolje, neko će da je zasluži.

Inače, ulogu domaćice mi je prosledila Jovanka Baštovanka, sa bloga Kutlačom po kazanu. Iako sam par puta učestvovala u ovoj igrici nisam ni slutila da ona već tako dugo traje. Ajme, koliko nas je, igrica za food blogere,  započeta je 2008, i okuplja blogere sa prostora bivše Jugoslavije. Pravila za učestvovanje u igri možete pronaći ovde. Mene svaki put fascinira sa koliko predanosti i kreativnosti ljudi pristupaju ovakvim takmičenjima.

Uživajte u spremanju i degustaciji ribe.

Topli pozdrav iz još uvek veoma toplog Baltimora,

Ivana

 

www.soibiber.blogspot.com
Continue Reading

Osvojite elegantnu kecelju by Dragana Ognjenović

Kecelju na slici možete da osvojite tako što ćete ostaviti komentar ovde na blogu ili na mojoj FB stranici na pitanje – šta biste voleli od recepata da vidite na mom blogu? Pobednika će izvlačiti moj sin kao i prošlog puta, a to ćemo zabeležiti kamerom. Izvučena dobitnica/dobitnik (ima o onih koje žele da osvoje nešto i za svoje partnerke, sestre, mame) će ne samo da osvoji kecelju već ću i da kuvam jelo koje je predložila/o. Nagrada će se izvlačiti sledećeg ponedeljka.

I pre nego što postavim članak o ovoj akciji samo da kažem da mi se sviđa što kompanije u Srbiji počinju da kreativno razmišljaju o promovisanju svoga brenda. I dopada mi se to da dve veoma različite industrije (u ovom slučaju prehrambena i modna) rade na zajedničkom projektu.

Iako već imam priličnu kolekciju lepih kecelja, ova mi je baš posebna… boja je izmišljena, mislim, meni se puno dopada.

Elegancija u kuhinji uz Draganu Ognjenović


Kompanija Dijamant, u saradnji sa našom renomiranom modnom dizajnerkom Draganom Ognjenović, organizuje jedinstvenu akciju namenjenu savremenim domaćicama, koja će im omogućiti da i u kuhinji izgledaju elegantno i ženstveno. Dragana Ognjenović dizajnirala je limitiranu seriju kecelja, koje će kompanija Dijamant poklanjati svojim potrošačima u narednom periodu.

 “Dopala mi se ova akcija, jer veoma cenim dobro pripremljenu hranu i volim da kuvam. Pripremanje hrane je poseban vid pažnje i ljubavi koje darujemo jedni drugima. Poznajem mnoge dame koje, bez obzira što je rad u kuhinji veoma zahtevan posao, uvek uspevaju da budu elegantne, pa čak i dok kuvaju. Mislim da njihovi ukućani i prijatelji to vrlo cene. Kecelje koje sam dizajnirala za kompaniju Dijamant, ponudiće ženama mogućnost da se i u kuhinji osećaju dobro i da plene elegancijom.“ – kaže Dragana Ognjenović.

Više detalja o ovoj akciji pronaćićete na web sajtu www.dijamant.rs i u većim marketima, na mestima prodaje Dijamant margarina.

 

www.soibiber.blogspot.com
Continue Reading

U Miminom kraljevstvu

napaz od luka

Evo u poslednjem trenutku ispisujem ovaj post posvećen receptima sa bloga Mimi’s Kingdom. Priznajem, pravi sam kampanjac. Dakle uspela sam da učestvujem u sve tri igrice za food blogere. Istražila sam Milkicin blog što je bila tema igre FBI rukavice. Pre neki dan sam uspela da napravim jelo sa prazilukom i tako obezbedim učešće u igrici Ajme, koliko nas je. I ne znam da li se računa ovaj Pita hleb za igru KuVarijacije pošto je sa Milkicinog bloga, a u stvari veoma sličan zadatom receptu.

Milkicin blog je prava radost za oči. I vizuelno i što se tiče odabira jela.  Trebalo mi je dosta da se odlučim šta da pravim jer na blogu ima svakakvih đakonija kojima nije lako odoleti.

Pita hleb

Već sam ranije pravila ovaj hleb i to više puta. Mislim, ko ne voli pita hleb. Pridržavala sam se mera u receptu jedino što nisam pekla na plehu već na kamenu za pečenje. Nekako sam uspela da napravim fotku telefonom u trenutku kada je hleb počinjao da se diže. To traje par sekundi i zaista je neverovatno zanimljiv proces. Pekla sam na temperaturi 260C (500F) i to 3-4 minuta.

Namaz od pečenog luka i origana

Za razliku od Milkice ja sam koristila cipollini luk, malecki italijanski luk izuzetne arome. Možete ga videti na slici. I sušeni origano umesto svežeg. Meni je ovaj namaz sjajan, i naravno super ide uz Pita hleb.

Mafini sa kandiranim đumbirom i čokoladom

Tu sam se malo igrala sa receptom pa sam dodala sveži rendani đumbir, zajedno sa kandiranim, integralno brašno i kombinovala sam belu i crnu čokoladu. Ko je u ljubavi sa đumbirom, voleće ovaj kolač, ko nije možda i neće biti oduševljen.

Preporučujem vam još jedan sjajan recept koji sam letos probala ali nažalost nemam sliku – Crumble od rabarbare i jagoda

Continue Reading

Jedan dezert, jedan koktel i još po nešto

Kako da napravite Mohito koktel
Kako da napravite tradicionalani italijanski Čizkejk od Rikote
Sve što ste hteli da znate o organskoj hrani
saznajte u novom broju online food magazina Mezze

Mezze tim sastavljen od Ane, Marije, Lane, Milkice, Jelene, Maje, Mihaele, Dragane, Olje, Sanje, Milice i moje malenkosti ponovo na okupu u trećem broju.

Continue Reading

Jedno predjelo, jedna salata i jedan dezert

predjelo od špargli
Špargle u holandez sosu

Elegantno predjelo u duhu klasične francuske kuhinje. Kiselkasti holandez sos se sjajno slaže sa hrskavim blanširanim šparglama. Dodatak estragon začina jelu daje dodatnu sofisticiranost.

Salata od spanaća i  jagoda sa dresingom od maka

Iako malo čudno zvuče sastojci, ova kombinacija je apsolutno neodoljiva. Mak je u ovoj salati “super star”, i zbog njegovog ukusa i zbog teksture. Zdrava, osvežavajuća i neobična salata.

Američka pita sa jagodama, borovnicama,
 kupinama i kamkvatom

Američke pite sa voćem su nešto najleše što je američka kuhinja dala čovečanstvu.  Sa ovom kombinacijom voća ne možete da omanete. Aroma egzotičnog voća kamkvata daje ovoj piti stvarno nešto posebno. Može i bez njega, ali za mene je ovo minijaturno voće pravo otkrovenje i obavezno ga stavite ukoliko vam je dostupno.

Sva tri recepta, kao i mnogo drugih veoma interesantnih stvari, možete naći u novom majskom broju online magazina Mezze.

Continue Reading

Ovog proleća

cveće

Ovo proleće zaslužuje da se pomene. Znate ono kad ljudi kažu kako se izgubilo proleće, da se iz zime ide pravo u leto… e, pa ovog proleća nije tako. Ono je u ove krajeve došlo veoma rano, posle neobično blage zime, i nije pretoplo, nego je baš onako kako bi trebalo da bude… idealno.

Ovog proleća se desilo nekoliko važnih stvari. Najpre izašao je prvi srpski gastronomski online časopis Mezze. U njemu su učestvovale Ana i Marija (glavne urednice i dizajnerke), Maja, Jelena, Milica, Dragana, Lana, Sanja, Olivera, Mihaela and me.

Meni se baš puno sviđa kako je ispao. Kada ga uporedim sa srpskim štampanim magazinima koje sam kupila na aerodromu vraćajući se iz Srbije stvarno odskače. Sve devojke su napravile super jela, plus odlične fotografije. Baš sam radoznala da vidim u šta će se pretvoriti ovaj projekat.

Zatim, prvi put u životu sam zasadila malu gradsku baštu. I rasadnik čak. Nedavno su se pojavili prvi izdanci mog povrća i cveća i neviđeno sam uzbuđena. Ovo ispod be trebalo da bude paradajz.
Za taj poduhvat je trebalo da izgradimo leju ili kako se to ovde zove raised garden bed koji se inače pravi i u regularnim baštama. Prednosti ovakve leje su višestruke (toplija zemlja, dobra drenaža, odsustvo korova, itd) i zato se ovde tako često praktikuju. Posadila sam puno toga, a sad čekam biljke da izrastu. U mojoj gradskoj bašti će se naći rukola, kejl, blitva, zelena salata, peršun, mirođija, pradajz, jagode, bosiljak, origano, majčina dušica, žalfija, taragon,ruzmarin, nana, morač, smokve, itd. Naručujem i stablo višnje ovih dana, to mi baš nedostaje ovde.
A sad se malo prepustite slikama proleća zabeženih u jednom parku blizu Vašingtona. Ovog vikenda lale su bile u punom cvatu i apsolutno su dominirale celim vrtom.
Continue Reading