Zdravo Archives - Page 3 of 7

Avokado, Banana, Kejl, kikiriki, Mango, Napici, Zdravo

Četiri smutija sa jogurtom

February 20, 2017 8 Comments

Čini mi se da na Internetu ne postoji nijedna toliko masovno popularna i cenjena hrana kao što je smuti. Recepti za smuti potpuno dominiraju, a za to postoje vrlo očigledni razlozi. Najpre, čak i potpuni početnici u kuhinji mogu bez stresa da ga naprave, za pravljenje smutija vam treba samo blender i par sastojaka. Zatim nekako uvek lepo izgleda, intezivne boje svežeg povrća i voća prijaju našem oku, i ono što je najvažnije, fotografija sa smutijem šalje odgovarajuću poruku, Pogledaj kako se zdravo hranim.

Iako mislim da je smuti daleko od nekog vrhunskog gurmanskog užitka, meni je tekstura podjednako važna kao i ukus, a nje nema ako hranu uvlačite kroz slamčicu, ja ga napravim s vremena na vreme, i to uglavnom kad mi treba brza hrana bez puno truda, i kad mi se nakupe razne namirnice, uglavnom banane. Ionako jedem povrće i voće u velikim količinama, ne moram da pravim smuti zbog toga. Jedna šolja ovih zimskih smutija je dovoljna da zameni ceo jedan obrok, bar meni.

Smuti koji pravim često je sa jogurtom, mada može da se koristi i mleko, ili da bude samo sa voćem ili povrćem. Ipak, jogurt je zakon, jer me baš zasiti i sa raznim sastojcima se super slaže. Vi uvek možete da dodate leda ili vode, ako su vam ovi smutiji suviše gusti. Ovo su samo ideje, kombinacija namirnica, sa kojima uvek možete da se igrate i dodajete razne druge sastojke.

Možda najstrašniji deo pravljenja smutija je pranje blendera i ja sam taj problem rešila kada sam nabavila ručni blender, samo properem taj deo sa nožićem i to je sve. Taj ručni mikser koristim i za pravljenj potaža i koktela, klasičan stari blender odavno više ne koristim.

Jogurt je namernica koja mi je najviše nedostajala kada sam se preselila u Ameriku, u Srbiji sam ga pila svako jutro za doručak. Trebalo je da prođe neko vreme sve dok se nije pojavio na američkom tržištu proizvod isti kao naš jogurt, pod nazivom Kefir. Nema veze sa našim kefirom, potpuno je bez alkohola. U međuvremenu sam počela da pijem crni čaj za doručak i tako je ostalo do današnjeg dana, više se nisam vraćala na jogurt tj. američki kefir.

Kefira ima sada svuda, običnog ili sa voćem, ali mi ga kupujemo gde je jeftiniji, ovde je prilično skup, i onda ga nakupujemo u velikoj količini, često ispraznimo ceo raf. Jednom tako u prodavnici dolazim sa punim kolicima sa jogurtom/kefirom, i na kasi zaposleni mi se obraća:

Vidim, voliš puno jogurt/kefir.

Da, u zemlji odakle sam došla vrlo je popularan.

A odakle si?

Iz Srbije… samo da znaš tamo nije užasno hladno, nije Sajbirija, a nije ni Sirija.

Zaposleni radi u Trader Joe’s, lancu prodavnica koji možda najbolje opisuje reč hipsterski. Tu i u Whole Foodsu radi urbaniji i “finiji” svet, bolje ih plaćaju nego u ostalim supermarketima gde je plata zaposlenih veoma skromna. Od “finih” prodavaca se očekuje da lepo komuniciraju sa kupcima, pa čak i da ćaskaju.

Kaži mi, kakva je Srbija, kakvi su ljudi, pita me dok kucka na kasi.

Klima je slična kao u Merilendu, osim što nema toliko vlage leti. A što se tiče ljudi, they are pretty much the same. Kad živite u šarenilu rasa, vera i kultura, onda vam ljudi u Srbiji zaista izgledaju veoma slično.

Hrana u Srbiji je vrlo dobra, sve je uglavnom homemade, dosta se kuva.

Stvarno, pa to je super!

Da, hrana je dobra, ali ekonomija je loša.

Pozdravih prodavca, i gurajući kolica uputih se ka izlazu.

Smuti sa lisnatim keljom i bananom

Svi se “kunu” u smuti od lisnatog kelja, probajte ga i vi, da vidite šta ste u životu propustili. Meni je lisnati kelj skoro uvek dostupan jer ga gajim u bašti. Ako vam je strana ova namirnica saznajte više o njoj ovde.

Sastojci:

1 šolja jogurta

1 banana, iseckana

1 šolja iseckanog lisnatog kelja

1 kašika meda

Smuti sa puterom od kikirikija

Veoma zasitan smuti koji najčešće pravim. Kako da napravite sami puter od kikirikija pogledajte ovde.

Sastojci:

1 šolja jogurta

1 banana, iseckana

2-3 kašike putera od kikirikija

1 kašika meda

1 kašičica čia semenki, opciono

Prstohvat cimeta u prahu, opciono

Smuti sa avokadom i kakaom

Avokado i kakao je kombinacija koja mi se svidela još od pravljenja čokoladnog pudinga sa avokadom.

Sastojci:

1 šolja jogurta

1 banana, iseckana

1/2 zrelog avokada

1 kašika meda

1 kašičica kakaa

Smuti sa mangom (Mango Lassi)

Odavno planiram da stavim recept za Mango Lassi, indijski osvežavajući napitak od manga, i evo konačno se to desilo. Lassi često naručujem u obližnjem libanskom restoranu, i on je slađi i ređi od ovog kojeg pravim kod kuće. Važno je da imate lepo sazreo mango, a ne onaj što ga uberu zelenog, pa u toku transporta i na polici kao sazri, poznaćete ga po otužnoj boji i teksturi mesa.

Sastojci:

1 šolja jogurta

1 zreo mango, oljušten i iseckan, može i zamrznuti

1 kašika meda

1 kašika, iseckanih pistaća

Ovih dana sve je u znaku pravljenja smutija, pa i ovaj video koji sam nedavno pravila za moju prijateljicu. Pogledajte kako ona sa sinom pravi smuti od voća i povrća. Možda vas inspiriše da napravite sličan projekat sa svojom decom.

Pasta, Salate, Špargle, Vegeterijanska, Zdravo

Salata od soba testenine sa šparglama, edamemom i šargarepom

January 30, 2017 8 Comments

Početkom godine imala sam u glavi sledeće rezolucije kada je hrana u pitanju – rešila sam da još više koristim povrće u kuhinji, ali da od njega pravim drugačija, uzbudljivija jela, i da dam šansu povrću koje sam do sada vrlo slabo koristila.

Eto, oduvek sam htela da napravim salatu sa shaved šparglama, tako isečene na tanke trake mi se mnogo sviđaju i uz to su divno hrskave, tutorijal kako da to najlakše izvedete pogledajte na ovom videu .

Edamem, ili soja u mahuni, je nešto što moja deca obožavaju, i pored toga što to uvek naručujemo kada se nađemo sa njima u dalekoistočnom restoranu, često ih kod kuće spremam – nabavljamo zamrznute mahune, a onda ih pečemo ili kuvamo, i služimo posute krupnom solju.

Skoro sam shvatila da ja u stvari uživam u seckanju povrća, bukvalno se relaksiram, naravno uz dobar nož. A to će vam trebati za seckanje šargarepe na tanke štapiće.

Soba testenina se premijerno pojavila na mom blogu sa pilećom supom, tu možete nešto više da saznate o njoj. U pitanju je japanska testenina od heljde i odlična je zamena za klasičnu testeninu, pa i zdravija.

Ovu salatu možete da služite samu, ili kao prilog uz grilovanu piletinu ili riblji filet.

Salata od soba testenine sa šparglama, edamemom i šargarepom

Sastojci

Za preliv:

3 kašike maslinovog ili običnog ulja

2 kašike belog vinskog sirćeta

1 kašičica tamnog susamovog ulja

2 kašičice svežeg đumbira, izrendanog ili sitno iseckanog

1 čen belog luka, vrlo sitno iseckanog

1 kašičica krupne soli

1/4 kašičice mlevenog bibera

10 komada špargli, iseckane na tanke listove

1 šaka edamem zrna (soja)

2 srednje šargarpe, iseckane na tanke kraće štapiće

2 veze soba testenine

1 kašika susama, belog ili crnog

Priprema:

Najpre napravite preliv tako što ćete pomešati sve sastojke. Najbolje sve stavite u malu teglicu i dobro je promućkajte pre služenja.

Pripremite povrće tako što ćete šargarepu iseckati na vrlo tanke štapiće, a špargle pilerom takođe iseckati na tanke trake.

Skuvajte soba testeninu tako što ćete pratiti upustva sa pakovanje. Obično se kuva oko 6-7 minuta u slanoj kipućoj vodi, kad je skuvana stavite je u cediljku pa pod tuš hladne vode. Ocedite testeninu i stavite je u veliku činiju, dodajte preliv i povrće i sve dobro promešajte hvataljkama. Pospite salatu susamom i služite je tako hladnu, samu ili kao prilog nekom mesu.

kineska kuhinja, Priče iz Amerike, Prilog, Vegeterijanska, Zdravo

Bok čoj sa đumbirom i soja sosom, i o američkom feminizmu

January 23, 2017 12 Comments

Ovih dana objavljujem samo recepte za zdrave priloge koji se jednostavno prave. Za ovaj bok čoj koji se kratko prži sa đumbirom, belim lukom i soja sosom neće vam trebati više od 15 minuta, a dobićete izvrstan prilog uz razna jela. Da ne pominjem da su đumbir i beli luk oružje u borbi protiv virusa koji ovih dana vrebaju sa svih strana. Recept pogledajte na kraju posta.

Američki feminizam

1. Na večeri

Nedavno su nam bili prijatelji na večeri. Kada su deca otišla da se igraju, ostali smo samo mi roditelji za stolom, i dok smo se sladili kolačem i kafom ćaskali smo o našoj čestoj temi kako preživetu decu. Komentarišemo njihove prijatelje, bračni par sa malom decom koji imaju full time i uz to veoma stresne poslove, i kaže moja prijateljica, Zamisli, žena ustaje u 5 sati ujutru da bi skuvala deci šta će da jedu tog dana, a onda ide na posao, ja da sam na njenom mestu, moja deca bi jela samo picu. Ja joj kažem da je to uobičajno u Srbiji. Za razliku od Amerikanki, žene u Srbiji su uglavnom zaposlene, i to puno radno vreme, tako je bilo i u generaciji moje mame, retko ko ostaje kod kuće, obično ako ne može da nađe posao. I nije to stvar izbora, već moraju da rade da bi porodica finansijski opstala, nije kao u Americi gde jedna plata može da bude dovoljna. Stvarno?, čudi se ona.

U Americi sve više žena radi, čak i neke teške fizičke poslove, ali i dalje ima mnogo onih koje rade kraće radno vreme ili ostaju kod kuće da podižu decu. Za razliku od Srbije, u Americi ne postoji trudničko bolovanje, a porodiljsko traje veoma kratko, obično 6 nedelja, koje poslodavac pokriva, ili nešto duže uz neke posebne aranžmane. Takođe, ovde je retkost baka-deka servis, što zbog daljine, što zbog toga što ovde roditelje ne osećaju obavezu da na taj način pomažu deci i unucima, takoreći imaju svoj život. Prećutkujem svojoj prijateljici misao da znam da je žena koja kuva u 5 sati ujutro Poljakinja, i da kao većina evropskih žena, koje dođu da žive ovde, postaju opsednute kuvanom hranom, jer vidi posledice loše i brze hrane po ovdašnje stanovništvo. Kuvaju zato što misle da to doprinosi dobrom zdravlju njihove porodice, i nikakav feminizam ne može da ih ubedi da je to “porobljavanje” žena. Takođe joj prećutkujem da su žene u Evropi doživele osamostaljenje mnogo ranije nego žene u Americi, pogotovo u kumunističkim zemljama.

Nastavljam sa pričom o našim ženama u Srbiji, pored toga što su full time zaposlene, tamo nemaju servis koji im redovno čisti kuću, i muževi im veoma retko pomažu u tome. Uglavnom se ne hrane po restoranima, niti naručuju hranu, same kuvaju, i to from scratch. Kad bi samo američke žene videle u kakvim se majušnim kuhinjima ta hrana pravi… oduvek sam mislila da je to kosmička nepravda, ovde u Americi žene imaju velike i moderne kuhinje a tako retko kuvaju. Naše žene često ne koriste kola koja inače dosta pomažu da se brzo završe razni poslovi, jer je benzin veoma skup kao i auto, već se guraju u public transportation. Kad dođu umorne kući sa posla, i to sa punim kesama, dočekuje ih spremanje večere i rad sa decom, pisanje i kontrola domaćih zadataka, i opet redovni poslovi u kući. Za vikend mali predah i tim redom. Neko ima sreće pa ima pomoć roditelja, ali neko nema, čak mora i o njima da brine.

Pa ipak nekako stignu da povedu računa o svom izgledu. Ne idu toliko često u teretanu, ali su stalno na nekim dijetama, i bitno im je da se lepo obuku i doteraju. U Americi se više neguje prirodan i opušten izgled, generalno tako je svuda gde su žene finansijski nezavisne, ipak nekad preteruju u svom opuštenom izgledu.

2. Na Skajpu

Skoro pričam sa mojom prijateljicom iz Srbije preko Skajpa, pita me šta ima, kako su mi američke prijateljice. Ja joj kažem da se spremaju za marš. Kakav marš? Marš žena u Vašingtonu, kažem. Šta im fali tamo? Kažu da im fali jednakost po zaradi sa muškarcima, i neće da im neko poništi prava koja su stekle, bore se za imigrante, za različitost, za minimalnu dnevnicu, za čist vazduh i vodu, i ima još tu puno ciljeva borbe… Jel’ znaju sa čime se mi ovde u Srbiji borimo?

3. U teretani

Kad bi samo znale koliko ste imale sreće što ste rođene u Americi, kažem prisutnim damama posle časa joge u teretani. Povela se priča o Maršu žena, instruktorka nudi pomoć u organizaciji prevoza za taj događaj. Zamislite koliko ima žena u svetu koje nemaju ni najelementarnija prava?, pitam. Znamo, ali hoćemo još, hoćemo zdravstveno osiguranje za sve i hoćemo da mi odlučujemo o našem telu, i tu se nastavlja spisak.

Ja sam čula da u Evropi ljudi plaćaju isti porez kao mi ovde u Americi, a zauzvrat socijalna zaštita i obrazovanje su besplatni, kaže jedna od njih. Neko te je dobro slagao, kažem joj, da li je isto kad ti ovde u prodavnici platiš 6% PDV-a, ili 18% pa i više kao što je u Evropi. Da li je isto kad na svakih 100 dolara moraš da daš državi 70 dolara za penziono, zdravstveno, porez na platu i ostalo. Eto tako je u mojoj zemlji. Iako je sve besplatno, dobijaš vrlo malo od toga, moraš da podmićuješ doktore ili da ideš kod privatnika. Plus što žene idu na trudničko i porodiljsko od godinu dana i to pokriva država a ne poslodavac. Na to će ona: Super, tako bi trebalo i kod nas! Zvuči sjajno u teoriji, ali u praksi je drugačije – teško je naći i zadržati posao kad si u fertilnom dobu svog života, poslodavci neće da rizikuju sa nekim ko će da tako dugo odsustvuje sa posla, čak te otvoreno pitaju da li uskoro planiraš decu (doživela!), i da ironija bude veća, populacija u mojoj zemlji se veoma brzo smanjuje uglavnom zbog loše ekonomije, sve je više mladih ljudi koji nemaju decu ili odlaze iz zemlje da bih ih imali. To je tako u Istočnoj Evropi, u drugim delovima Evrope je drugačije, kaže moja prijateljica. Nije Istočna, nego Jugositočna Evropa, odgovaram, drugo, pitanje je koliko će još dugo koncept socijalne države da opstane tamo.

Tako je, javlja se jedini prisutni muškarac. Koprca se, inače već vidno uznemiran women’s power atmosferom.

Istina je da su nejednake zarade, ali mora da se kaže da ovde mnogo žena po svom izboru radi državne ili NGO poslove koji generalno nisu mnogo plaćeni. Opet ima i onih žena koje rade vrlo odgovorne poslove, dobro su plaćene za to, ali nešto moraju da žrtvuju. Ako imaju sreće, mogu da imaju decu o kojima će da brinu očevi. Da, stay-at-home tate ovde nisu retkost. U našoj okolini znam nekoliko njih, u odeljenju mog sina idu devojčice čiji očevi se staraju o deci. Jedan čak brine o četvoro dece. Do skoro smo imali komšiju koji je brinuo o troje vrlo male dece. Mogli ste svugde da ga vidite kako nosi bebu u kerijeru, i gura kolica sa njih dvoje, na licu uvek zen, nijednom da povisi ton na svoju decu. Jednom prilikom bila nam je jedna od ćerki takvih tata na večeri, i kaže ona, super je sve što si spremila, ali moj tata najbolje kuva na svetu, kad on spremi Čili to je prste da poližeš. Svo troje pomenutih tata su oženjeni doktorkama: pedijatrom u prvoj pomoći, ginekolom i onkologom. Kladim se da nijedna od njih nije osetila da su joj ugrožena prava.

4. U restoranu

U restoranu sam sa drugaricama, znam da će celo veče da protekne u priči o Maršu žena. Zapanjene su pošto su saznale da ne znam da je sutradan inauguracija predsednika, zaista se trudim da što manje pratim vesti. Razmenjuju se plakati za subotu, gledamo listu učesnika, malo je bezveze što će biti samo govora, raja voli pesmu. Tu je priča o logistici, kažem im da obavezno ponesu dosta vode i hrane, to ja iz iskustva, i da se dobro paze.

Pala mi je na pamet misao kako život može da bude vrlo ironičan – pre dosta godina ja sam išla na demostracije protiv vlasti koja je krala na izborima, a onda sam došla u Ameriku, i dočekala da se organizuju protesti protiv čoveka koji je legalno došao na vlast. Da se ne lažemo, to je nezvanično Marš protiv Trampa.

Razgovor se ponovo vrti oko Trampa, to je inače glavna tema naših poslednjih sastanaka. Kaže moja prijateljica, Pre neki dan sam videla čoveka koji nosi majcu sa slikom Donalda Trampa, i zapanjila sam se, jer do tada nikada nisam uživo videla nekog ko je otvoreno za njega. Pomislila sam, nastavlja one, Bože, mora da živim u nekakvom mehuru, ja uopšte ne poznajem njegove glasače. Pitam ih da li na njihovim porodičnim okupljanjima dolazi do otvorenog sukoba između protivnika i pristalica Trampa, da li su izbrisale na Facebooku prijatelje koji podržavaju Trampa, da li imaju razumevanje za one koji su glasali za njega zato što nisu mogli da glasaju za Hilari… Ko je glasao za Trampa ne može nikako da bude moj prijatelj, izričita je njegova najveća protivnica za stolom. Želim im da pate zbog njihovog izbora.

Zamišljam Marš žena na Srbiji u kome učesnice traže ne jednake plate sa muškarcima, već osnovno pravo, da ih država brani od nasilnika i ubica. Moguće da se sada o tome više piše nego ranije, ali čini mi se da nikad više nije bilo porodičnog nasilja kod nas u Srbiji, kad god otvorim naše vesti pročitam o ubistvu neke žene od strane njenog partnera.

Tu se negde povela i priča o ukidanju bužeta za razne federalne ustanove i programe (manje dražavnih poslova) u kojima veliki broj ovdašnjih ljudi radi, između ostalog i moje prijateljice.

5. Kod frizerke

Ulazim u frizerski salon i dobacujem mojoj frizerki, Šta je, nisi na maršu u Vašingtonu! Ona prevrće očima. Moja frizerka je imigrantkinja, religiozna je osoba, i zaista veoma vredno radi da bi njen frizerski salon opstao. Teško joj pada što liberals (anti-konzervativci, glasači demokratske stranke) propagiraju stvari koje nisu u skladu sa njenim hrišćanskim vrednostima. Za njih kaže da su hipokriti, jer se stalno pozivaju na toleranciju, ali potpuno su netelorantni prema svima onima koji ne misle kao oni. Znam da neki neće da dođu u moj salon zato što su videli na mom Facebooku da ne podržavam liberals, ali ja sam došla u Ameriku, slobodnu zemlju, da bih mogla da kažem ono što mislim.

Kad se Marš završi ostaće slike na Facebooku i Instagramu kao podsetnik na dobro zezanje, smešne anegdote, prepričavaće se sjajna atmosfera na događaju gde su se žene osetile slobodno, ujedinjeno i snažno, i kako definitivno menjaju svet na bolje. Na drugom kraju sveta žene će da se “rešavaju” svoje ženske dece, neke će devojčice dobiti stare i ružne muževe ugovorenim brakom, druge neće moći uopšte da idu u školu, neke će moliti Boga da njihovo selo ne napadne neprijateljsko pleme i ne otme ih, neke žene će trpeti uznemiravanje i maltretiranje svojih šefova i gazda ali bar imaju posao, a neke će pak biti sretne što provode subotu u miru sa svojom porodicom.

Bok čoj sa đumbirom, belim lukom i soja sosom

Bok čoj je vrsta kineskog kupusa. Ja gotovo uvek kupujem baby bok čoj, ali vi možete da koristite i onaj krupniji. Umesto soja sosa možete mu dodati susamovo ulje, ali manju količinu. Nemojte da ga prekuvate, svetli deo treba da ostane hrskav.

Između listova ume da se zadrži zemlja i pesak, pa morate pažljivo da ga operete. Najbolje da ga isečete uzdužno na četvrtine i zatim potopite u vodu. Posle ga prosušite papirnatim ubrusom, ili u spineru.

Ovako spremljen bok čoj servirajte kao prilog uz svinjetinu, tuna stejk ili uz soba testeninu.

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja

2 čena belog luka, sitno iseckana

1 komad đumbira (2cm), sitno iseckan

2 veze baby bok čoja, isečen uzdužno na četvrtine ili 1 krpni bok čoj iseckan na manje komade

2 kašike soja sosa

1 kašičica crnog susama

Priprema:

Najpre zagrejte maslinovo ulje u voku ili šerpi na srednje jakoj temperaturi. Dodajte prvo iseckan đumbir, zatim iseckani beli luk i pržite ih oko 1 minut. Zatim dodajte iseckan bok čoj i pržite sve uz mešanje. Kada zeleni deo omekša kao na slici, posle par minuta, dodajte soja sos, promešajte sve, i sklonite sa vatre. Stavite bok čoj u posudu za serviranje i pospite ga crnim susamom. Posolite bok čoj ukoliko vam i sa soja sosom nije dovoljno slan. Služite odmah.

Prilog, Vegeterijanska, Zdravo

Prilog od slatke repe

January 17, 2017 No Comments

Pre nekog vremena dobila sam poruku od jedne moje čitateljke u kojoj me je zamolila da stavim na blog recept za jelo od slatke repe. To me je nateralo da probam ovo povrće, koje mi je bilo do tada strano, iako sam ga redovno viđala na rafovima prodavnice u koju često odlazim. Ne računam dajkon repu koja se služi uz suši i koju relativno često jedem. Nekako se namestilo da sam je prvi put pravila uz krmenadle, što se pokazalo kao odlična kombinacija. Zaista je bila prijatno iznenađenje. Nisam uspela da ubedim preostali deo moje porodice da je proba, ali strpljiva sam ja.

Pošto je iz porodice kupusa, znala sam da je neću kuvati, ne oduševljava me taj miris, već ću je malo propržiti, pa pirjaniti uz malo vode, onda ću sačekati da se se stvori korica po komadima repe, kad voda ispari, i tada ću umešati puter da jelo poprimi lep miris. I tako sam dobila glaziranu repu koja podseća na jedan raniji recept sa bloga za glaziranu šargarepu sa medom i balzamikom.

O slatkoj repi

Repa je jeftina i prilično zaboravljena namirnica. Slatka repa je prisutna u ishrani čoveka od pamtiveka, u Skandinaviji je bila posebno popularna dok je nije zamenio krompir. Krupnija repa se koristi za ishranu stoke, a manja sa kuvanje. Koriste se čak i listovi ove biljke, ali ja ih još nisam probala.

Repa je veoma zdrava biljka, puna je vitamina C, beta karotena, kalcijuma, vlakana, čak i folne kiseline.

Pored toga što se kuva, ona se često i kiseli. Od nje se prave čorbe, peče se u rerni, od repe se pravi pire, a koristi se i sveža u salatama.

Glazirana slatka repa

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja

700g slatke male ili srednje repe, iseckane na manje komade

So i biber prema ukusu

1/2 kašika meda

30g putera

Priprema:

Zagrejte ulje u širokoj šerpi, dodajte mu iseckanu repu i pržite je oko 5 minuta na srednje jakoj vatri, uz povremeno mešanje. Dodajte oko 100ml vode, da pokrije pola iseckane repe, so, biber i med, poklopite šerpu i kuvajte sve oko 10 minuta.

Skinite poklopac sa šerpe, i nastavite sa kuvanjem dok voda ne ispari, oko 8 minuta. Promešajte repu i dodajte joj puter pri kraju. Repa mora da bude mekana, tj. skuvana pre nego što je sklonite sa vatre.

Najbolje de je servirate uz svinjetinu, krmenadle su odličan izbor.

Američka kuhinja, Cvekla, Rukola, Salate, Uncategorized, Vegeterijanska, Zdravo

Salata od crvene i žute cvekle sa rukolom

December 12, 2016 2 Comments

Prošla nedelja je prošla u novinama. Počela sam da koristim novi kompjuter, tehničko čudo miljama naprednije od moje stare mašine, koja nikako nije htela da “crkne”, da je zamenim novom. Ovaj novi kompjuter je lepši, monitor je mnogo veći i boje su tako lepe na njemu, wireless je, ima i touch screen, i ko zna još koliko neotkrivenih novih funkcija, ali ja se još nisam rastala od mog starog, eno ga u drugoj sobi, i dalje radim na njemu.

U međuvremenu i WordPress je uveo novu verziju, i evo me, kuckam na njoj, i nerviram se zato što je sve promenjeno. Osećaj je isti kao kad menadžer prodavnice, u koju često idete, odluči da nešto promeni da bi poboljšao prodaju ili šta već, pa reši da promeni raspored, pa se ti snalazi, sigurno izgubiš bar 15 minuta po kupovini. Stvarno nije u redu. I ne samo to, danas kad promeniš jednu stvar, ispadne globalni sajber kuršlus – moj vebsajt ne radi dobro u pretraživaču Chrome, pa sad ti piši pisma svima redom… provalila sam u čemu je problem, do plugina, ali ne želim da se rastanem od njega.

Zaista nisam neko ko ne voli novine, ali te tehničke me uništiše. Sad znate da me nikada nećete videti u nekim od onih dugih redova u kojima ljudi čekaju ispred radnje da kupe neku od tehničkih novotarija.

Ipak, ovog vikenda sam doživela nešto što me je silno obradovalo, a nije novo, već veoma staro prijateljstvo. Na kratko sam uspela da se vidim sa starim drugom koji je u Baltimoru bio u prolazu. Išli smo zajedno u gimnaziju, čak i na fakultet, i nevezano za školu puno smo se družili. Sedimo u restoranu sa raskošnom božićnom dekoracijom, božićna muzika ne prestaje, veoma daleko od mesta u kome smo rasli, čak su i moja deca sa nama, i pričamo, i nekako i dalje imam taj stari osećaj kad sam sa njim… kao da sam juče išla da ga sa posetim u njegovoj učionici za vreme velikog odmora. Toliko je vremena prošlo i toliko toga se izdešavalo, ali još uvek sa velikim uzbuđenjem pričamo o stvarima koje nas oduševljavaju, nije ni čudo da se trenutno ložimo na istu seriju, koja nije baš previše popularna, delimo isto razmišljanje u vezi umetnosti, društva, života, i smejemo se, puno se smejemo, kao i uvek, i mnogo smo bučni.

Da li zbog stresa oko novina koje su me skoro zadesile, ili zato što nas ovde retko ko posećuje iz Srbije, ali meni je toliko prijao susret sa mojim starim drugom… to trajanje, iako smo se puno promenili, i dalje smo isti.

Salatu od cvekle i rukole sam toliko puto pravila da je pravo čudo da se nije našla na blogu, ipak ovog puta je sa jednom novinom – žutom ili zlatnom cveklom. Definitivno se razlikuje od crvene, manje je aromatična, i ima manje tog “zemljanog ukusa”, od koga moj muž zazire. Često se služi u salatama sveža, iseckana na tanke listiće. Meni se svidelo kako salata sa njom izgleda, nikad lepše.

Ako ste ljubitelj cvekle pogledajte još jednu salatu sa cveklom i potaž čorbu od cvekle.

Salata od crvene i žute cvekle sa rukolom

Sastojci za 4 osobe:

4 srednje cvekle

4-6 šaka baby rukole

1/2 šake Feta ili kozijeg sira

Za salatni preliv:

100ml ekstra devičanskog maslinovog ulja

100ml balzamik sirćeta

2 kašičice dižonskog senfa

So i biber prema ukusu

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Cveklama odstranite drške sa listovima, i dobro ih operite, koristite grubu stranu sunđera. Svaki komad cvekle uvijte u aluminijumsku foliju, poređajte u neki plitki sud za pečenje, i pecite u rerni oko 50 minuta, dok ne postanu meke, najbolje je da to proverite ubodom viljuške u meso cvekle. Kad se cvekla ispekla, ostavite je da se ohladi, ali ne potpuno. Uklonite koru sa nje nožem, i isecite je na kriške.

Dok se cvekla peče napravite salatni preliv. U teglicu stavite sve navedene sastojke, poklopite je dobro poklopcem, i onda energično mešajte sadržaj dok ne dobijete ujednačenu emulziju.

Na kraju pomešajte rukolu, cveklu i salatni preliv prema ukusu (ostatak zadržite za druge salate), i na kraju pospite salatu sirom. Služite cveklu dok je još topla.

Avokado, Čokolada, Dezerti, Zdravo

Čokoladni puding sa avokadom

November 28, 2016 No Comments

Prošle zime sam se puno bavila čokoladnim pudingom, htela sam da pronađem najbolji mogući recept za onaj domaći. Otkako sam probala da pravim čokoladni puding sama više mi se nije vraćalo na onaj iz kesice, taj je bio pun gustina a najmanje je imao u sebi čokolade, tj. kakaa. Tako sam došla do ovog recepta za Domaći čokoladni puding, a onda sam pravila i tortu sa njim. Najbolje je da koristite veoma kvalitetan kakao, posle njega ćete osetiti bitnu razliku, jer ovaj ima veoma bogat i intezivan ukus.

Jednog dana sam ugledala recept za puding od čokolade sa avokadom, zvučalo je neverovatno, morala sam da ga probam. I znate šta, veoma podseća na onaj pravi. Zapravo, ljudi mi nisu verovali da je u njemu avokado. Morala sam da ga stavim na blog. Uskoro očekujte još recepata sa avokadom.

Ovde možete da pogledate moj video kako se ovaj puding pravi.

Čokoladni puding sa avokadom

Sastojci:

2 krupnija zrela avokada

90g kvalitetnog kakaa

150g meda

1 kašika ekstrakta vanile

Prstohvat soli

120ml ceđenog soka pomorandže ili grejpfruta

80ml vrele vode

Za služenje: krupno iseckani lešnici ili bademi

Priprema:

Najpre isecite avokado na pola, uklonite košticu, kašikom izvadite zeleni sadržaj avokada i stavite ga u veću činiju. Tome dodajte kakao, med, ekstrakt vanile, prstohvat soli i ceđeni sok. Ručnim blenderom, ili običnim, mešajte sve dok ne dobijete ujednačenu smesu. Na kraju dodajte vrelu vodu, može i više od date količine, ukoliko vam se puding učini suviše gustim.

Kad ste dobili glatku smesu sipajte je u činijice u kojima ćete puding služiti. Stavite puding u frižider da se ohladi, a zatim ga služite sa lešnicima ili bademima.

Američka kuhinja, Baštovanstvo, Kejl, Razno, Salate, Zdravo

Lisnati kelj ili kejl… nikako kelj!

October 6, 2016 9 Comments

Lisnati kelj, ili kejl, se kao deo svetskog trenda ušunjao u domaću kuhinju i napravio veliku konfuziju zbog svog imena. Pošto naziv toliko podseća na kelj, puno ljudi je čitajući recepte na engleskom po internetu pomislilo da se radi o istoj namirnici. E, pa nije ista, iako podseća, iz porodice kupusa je ali bez glavice, i obično je kovrdžav po ivici lista. Osim toga i miris i ukus se dosta razlikuju od kelja. Kelj se na engleskom zove Savoy Cabbage. Čak sam videla da puno ljudi greškom pravi čips od kelja umesto od ove biljke, i mogu samo da zamislim kakvog je ukusa kad se izvadi iz rerne. Koristiću nadalje izraz lisnati kelj jer se izgleda primio u našem narodu. Konfuziju sigurno unosi i izgled ove biljke jer se dosta razlikuje od vrste do vrste. Ipak, postoji par vrsta koje se najčešće koriste –

kovrdžasti,
toskanski ili Dinosaur kale,
i ruski crvenkasti lisnati kelj.

mladi lisnati kelj — Mladi kovrdžasti lisnati kelj

sibirski lisnati kelj — Mladi ruski lisnati kelj

Lisnati kelj pripada istoj grupi biljaka kao raštan, ali je ovaj posledji krupniji i debljih listova, ovde ga zovu Collard Greens.

Što se tiče uzgajanja ovo je jedna od najzahvalnijih biljaka, iz ličnog iskustva to kažem. Kod mene u bašti raste od maja do decembra, znači više od pola godine ga koristim. Retko je išta napada, osim gusenica, i to baš u ovo doba. Raste u raznim uslovima, jedino što morate da je redovno berete, da bi izašli novi nežniji listovi, pogotovo ako pravite od nje salate.

Jeste, mnogi je zovu superf food, obožavam ovaj izraz, jer je zaista veoma zdrava, ali da se ne lažemo, spanać je po ukusu i teksturi mnogo bolji, kad govorimo o zelenišu, zato mi nije jasno kako se svi lože na nju… valjda moda, šta li je. Dakle, veoma je zdrav jer sadrži neverovatnu količinu vitamina (A, B, C, K), minerala, posebno kalcijum, antioksidante, folnu kiselinu, itd. Svašta ćete naći na internetu o ovoj namirnici, te leči nekoliko vrsta rakova, te je dobra za mozak, i još svašta, ne treba preterivati i verovati u sve što pročitate o njoj, mislim, zdrava je kao i ostalo povrće koje unosimo u organizam.

Zapamtite da uvek pre upotrebe lisnatog kelja uklonite celu dršku lista, osim ako imate vrlo mladu biljku. Nemojte dugo da je držite u vodi, jer dobija ne baš prijatan miris. Ne traje dugo u fržideru, ali može da se zamrzne.

Lisnati kelj možete da koristite na razne načine:

za salate – slede ideje.
za čorbe – pogledajte na blogu popularne italijanske čorbe – Ribolita i Toskanska čorba.
obarenu – posle malo proprženu na maslinovom ulju i belom lukom.
kao zamenu za blitvu ili spanać – čak i u štrudli u koju bi ste obično stavili spanać.
u ceđenim sokovima
za pravljenje smutija
za pravljenje pesta – isto se pravi kao pesto od bosiljka samo što se stave listovi kelja.
kao čips – nije loša ideja, ali nije ni neki gastronomski vrhunac, recept pogledajte ovde.

cips-od-lisnatog-kejla — Čips od lisnatog kelja

Lisnati kelj kuvani — Obareni lisnati kelj sa salatom od tune i leblebija

štrudla sa lisnatim keljom — Štrudla sa lisnatim keljom i Feta sirom

Ideje za salate sa lisnatim keljom

Ima par stvari koje je važno da imate na umu kada pravite salatu sa lisnatim keljom. Jedna je da za salatu izaberete mlade listove biljke koje su nežnije teksture i manje opore od zrelijih. Ako pak ne možete da nađete mlade listove onda izmasirajte starije iseckane listove zajedno sa maslinovim uljem i sokom od limuna, to će ih omekšati.

Salate sa lisnatim keljom najbolje idu uz jače sastojke kao što su avokado, prepečena slanina, Feta sir, i razno semenje. Takođe, dobro ide uz citrusno voće. Kad smo već kod pravljenja salata nije loše da pogledate jedan od moji ranijih postova Kako da napravite zdravu i neodoljivu salatu. Kako se prave domaći prelivi za salatu pogledajte ovde, kada je u pitanju salata sa lisnatim keljom onda glasam za Preliv sa avokadom i Ranch dressing.

Salata od lisnatog kelja — Salata od lisnatog kejla sa avokadom, prepečenom slaninom, Feta sirom i semenkama od bundeve

Salata od mladog lisnatog kelja, avokada, slanine i Feta sira

Sastojci za dvoje:

1 pakovanje mladog kelja

1 avokado, prepolovljen, očišćen i iseckan na kriške

2-4 režnja slanine, prepečene

3 kašike semenki od suncokreta ili bundeve, tostirane

3 kašike ovčijeg Feta sira, izmrvljenog

2 kašike vlašca, iseckanog

So i crni biber prema ukusu

Za preliv:

4 kašike maslinovog ulja

1 kašika limunovog soka

Krupna so i crni biber prema ukusu

Priprema:

Najpre pripremite sastojke, zatim ih stavite u veću posudu za služenje. Preliv pripremite tako što ćete izmućkati sve sastojke. Preliv umešajte u salatu i služite odmah.

Mediteranska, Plavi patlidžan, Predjelo, Vegeterijanska, Zdravo

Kako da dobijete savršeno ispečen plavi patlidžan

August 31, 2016 4 Comments

Još jedan recept koji dokazuje da jednostavne stvari kao što je plavi patlidžan iz rerne mogu da budu toliko savršene da imate osećaj da nikada niste probali ništa ukusnije u životu. Jedino je problem da pronađete dobar recept tj. pravu tehniku pečenja. Iako volim i rado pravim pečeni plavi patlidžan uvek mu je nešto falilo da bude baš dobar, ali uspela sam da nađem način kako da ga napravim da bude savršen. Dodaci kao što su preliv od maslinovog ulja, belog luka i limunovog soka, zatim crveni luk, Feta sir i sveža nana, inače sastojci koje gotovo uvek koristim kada pripremam plavi patlidžan, su se fantastično uklopili, kako po ukusu tako i vizuelno.

Plavi patlidžan iz rerne

Sastojci:

3 plava patlidžana srednje veličine

So i biber prema ukusu

1/3 šolje maslinovog ulja

2 čena belog luka, sitno iseckana

Sok od 1/2 limuna

1 manji crveni luk, iseckan na rebarca

1/2 šake svežeg peršuna, iseckanog, opciono

1/2 šake sveže nane, iseckne

4 kašike izmrvljenog grčkog Feta sira

Priprema:

Operite, osušite, odstranite peteljke, i prepolovite plavi patlidžan. Posolite isečene strane i položite polovine na papirnati ubrus. Preko njih stavite radnu ploču, a preko nje neki teži predmet. Ostavite patlidžan da odleži 30 minuta, a zatim ga vodom isperite i prosušite papirnatim ubrusom. Ovaj zahvat je potreban da bi se izvukla gorčina i tečnost iz plavog patlidžana.

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite tanji pleh za pečenje.

Patlidžan zasecite duboko, ali ne do kore, oštrim nožem, kao na slici, i posolite i pobiberite. U manjoj posudi pomešajte maslinovo ulje, sok od limuna, iseckani beli luk, so i biber prema ukusu. Premažite polovine ovim prelivom, ali jedan deo zadržite. Polovine patlidžana rasporedite po plehu, tako što ćete ih staviti da zasečena strana bude okrenuto na dole. Pecite ih 35-40 minuta.

Kad je patlidžan pečen služite ga tako što ćete ga preliti preostalim prelivom, posuti Feta sirom, iseckanom nanom i peršunom, i crvenim lukom. Služite jelo kao toplo predjelo ili kao prilog.

Ovde pogledajte moj novi video kako da dobro ispečete patlidžan.

Ovako ispečen plavi patlidžan možete i da punite, ovde pogledajte kako.

Američka kuhinja, Losos, Riba, Začinsko bilje, Zdravo

Fileti divljeg lososa iz rerne sa mirođijom, kaprom i pistaćima

August 26, 2016 3 Comments

Još jedan recept za pripremu lososa na mom blogu. Sadrži jednostavne sastojke, priprema je laka i brza, a ukus fenomenalan. Istina je da je losos toliko ukusan da ne treba preterivati sa dodacima. Pogotovo divlji losos.

Divlji losos se ne gaji na farmi, mršaviji je, manje masan i meso mu je crvenije od onog sa farme. I skuplji je. Zato ga često ljudi doživaljavaju kao neku fensi hranu. Iako spolja izgleda neugledno, riba losos ima predivno meso iznutra, crveno, i sa naročitim ukusom, ne možete da ga zamenite sa drugom ribom. To je jedna od najzdravijih riba, sadrži značajnu količinu omega-3 masne kiseline, puna je vitamina, minerala i proteina. Otuda ne iznenađuje što je uvek na listi namirnica za zdraviji i duži život. Peče se na jakoj vatri, i to kratko, kad meso počne da se odvaja u slojevima znači da je gotovo. Može da se kombinuje sa raznim sastojcima, nekako uz sve lepo ide, ali mirođija i limun su ipak najčešći sastojci koji mu se dodaju. Ja sam poželela da sve na lososu bude zeleno od sastojaka i tako je i bilo, sveža mirođija iz bašte, kapar i pistaći.

Ako volite losos pogledajte i ostale recepte za ovu ribu na mom blogu – Fileti lososa pečeni sa povrćem u papiru, Losos sa komoračom, Losos sa salsom od paradajza, blog luka i đumbira, i Losos sa boranijom, paradajzom i inćunima.

Fileti divljeg lososa iz rerne sa mirođijom, kaprom i pistaćima

Sastojci za 4 osobe:

1kg lososa, očišćen i isečen na duge filete, sa kožicom ili bez

So i crni biber prema ukusu

2 kašike sveže mirođije, iseckane

1-2 kašika kapra

1 kašika limunovog soka

3 kašike maslinovog ulja

2-3 kašike pistaća, soljenih ili nesoljenih, grubo iseckanih

Priprema:

Zagrejte rernu na 220C (430F). Pripremite sud u kojem ćete peći ribu.

Papirnatim ubrusom prekrijte filete lososa i tapkajte da izvučete iz ribe suvišnu vodu.

Rukama utrljajte so i biber prema ukusu, ali imajte na umu da ćete na losos da stavite usoljen kapar.

U manjoj činijici pomešajte iseckanu mirođiju, kapar, sok od limuna i time prelijte filete lososa. Zatim pospite ribu pistaćima.

Kad je rerna zagrejana stavite losos da se peče oko 8-10 minuta, zavisi koliko je debeo.

Losos služite čim ste ga izvadili iz rerne.

Glavna jela, Kinoa, Mediteranska, Paprike, Plavi patlidžan, Vegeterijanska, Zdravo

Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom

July 25, 2016 No Comments

Skoro sam negde čitala kako je nekada davno plavi patlidžan bio bele boje, mnogo manji od ovog današnjeg, podsećao je na jaje, otuda naziv na engleskom eggplant. Posle su ga ljudi modifikovali pa smo dobili dosta krupniji plod sa divnom bojom. Doduše, ima ih raznih oblika i boja, ali ljubičasta dominira.

Ako nešto volim da istražujem onda je to istorija kuvanja, kako su se namirnice prenosile, dobijale nazive, kultura ishrane u različitim delovima sveta, itd. Moja strast prema hrani je toliko velika da čitam knjige o hrani i bez slika i recepata. Takva jedna knjiga je The Language of Food, koju sam nedavno pročitala. U njoj se autor, inače lingvista po vokaciji, bavi etimologijom, istorijom, socijologijom hrane širom sveta. Na momente knjiga je malo konfuzna, svašta je tu nabacano, razne teme, ideje i priče, međutim ja sam uživala čitajući je, i dosta toga novog saznala o hrani, evo par stvari kojih mogu da se setim:

Proučavajući menije nekoliko hiljada restorana autor je došao do zaključka da način na koji su opisana jela govori puno o tome da li je u pitanju skup, srednje skup ili jeftin restoran. U skupim restoranima se hrana ne objašnjava, podrazumeva se da je napravljena od najboljih sastojaka, pridevi za opis jela su duži, a i često se koristi nazivi na francuskom jeziku.
Kečap je nastao u Kini. Najpre je pravljen sa fermentiranom ribom, posle kada je prenet u Englesku počinje da se pravi sa paradajzom, bez ribe. Tek u Americi kečap doživljava svoju najveću popularnost, sa dodatkom šećera.
Persija, sadašnji Iran, je mesto odakle je nastalo dosta jela i slatkiša, koji su izmenjeni doživeli ogromnu popularnost u raznim delovima sveta, na primer šerbe (sorbe), makarons, i fish and chips.
Veza između testenine makarona, makarunsa, kolačića od kokosa, i francuskih kolačića makaronsa zaista postoji. Sve je krenulo iz Persije, pa je dobilo svoj prepoznatljiv oblik na Siciliji. Dakle, Marko Polo nije doneo pastu iz Kine u Italiju, u vreme njegovih avantura italijanska regija je već bila veliki izvoznik paste.
Nekada davno koncept postavljanja hrane na sto je bio posve drugačiji. Ovaj današnji, gde imamo predjelo, glavno jelo i dezert, je nastao relativno skoro. Ranije su se sva jela iznosila na sto, glavna jela, obično neko meso, su bila u sredini, a po obodu su bile salate i prilozi.
Na Dalekom Istoku dezert jednostavno ne postoji kao koncept. Zato su se Amerikanci dosetili da po kineskim restoranima u Americi dele fortune cookies gostima koji su navikli da na kraju jela imaju nešto slatko.
Takođe, na Dalekom Istoku ljudi izbegavaju vodu sa česme, radije piju čaj, što je ranije bila higijenska mera, jer su se bolesti često prenosile preko vode.
Na engleskom ćurka se zove turkey baš kao i zemlja iz koje su mislili da ta ptica potiče, a i nekako je zvučalo dovoljno egzotično. Zapravo ćurka je poreklom iz Amerike, ovde nije retkost da vidite jata divljih ćurki kako šetaju po poljima.
Zdravica se na engleskom kaže toast baš kao prepečen hleb. Na prvi pogled nema baš puno veze, međutim kad saznate da se u srednjem veku hleb jeo uz piće, onda sve dobija smisao.

Ako ste zaintersovani da pročitate knjigu a ne možete da je nađete, evo našla sam autorov blog sa dosta materijala iz knjige.

Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom

Ako ste veliki ljubitelj plavog patlidžana i paprike ovo je pravo jelo za vas. Dodala sam mu i kinoou da bih dobila kompletan obrok. Doduše uvek možete da ga služite kao prilog nekom mesu.

Sastojci:

3 srednja plava patlidžana, iseckan na tanke uzdužne režnjeve

1 šolja kinoe, isprane hladnom vodom

3+2 kašike maslinovog ulja

1 velika crvena babura paprika, iseckana na veoma tanka rebra

3 ljutike (shallot) ili manja crna luka, iseckana na rebra

3 veća čena belog luka

1 kašika sirćeta

So i crni biber prema ukusu

2 kašike svežeg peršuna, iseckanog

2 kašike sveže nane, iseckane

Izmrvljeni ovčiji Feta sir za služenje

Priprema:

Najpre isecite plavi patlidžan na tanje uzdužne kriške. Posolite ih i poređajte po papirnatom ubrusu, istim ih pokrijte i preko toga stavite veću dasku za seckanje, a na dasku neki teži predmet, i čekajte 30 minuta. Zatim svaki režanj operite hladnom vodom i natapkajte papirnatim ubrusom.

U međuvremenu skuvajte kinou. Na jednu šolju konoe idu dve šolje vode. Kuvajte kinou oko 10-15 minuta pošto provri. Dodajte i malo soli. Kada se oko zrna kionoe formiraju prstenovi znači da je gotova.

Zagrejte veliki tučani tiganj, dodajte jednu kašiku maslinovog ulja, i u njemu pržite režnjeve plavog patlidžana dok ne pobraone i ne omekšaju sa obe strane. I pospite ih sa malo soli. Patlidžan pržite iz tri puta, i svaki put dodajte po kašiku maslinovog ulja.

Kada ste ispržili plavi patlidžan, stavite u tiganj dve kašike maslinovog ulja, i u njemu na srednje jakoj vatri propržite šelot ili crni luk, i kad postane slatkast dodajte mu iseckani beli luk i pržite ga oko 1 minut. Tome dodajte crvenu papriku iseckanu na tanke listiće i dinstanjte ih dok ne odmeknu, uz stalno mešanje. Zatim dodajte režnjeve patlidžana, skuvanu kinou i sirće. Sve to dobro promešajte, dodajte so i crni biber prema ukusu, sklonite jelo sa vatre, i pospite ga peršunom i svežom nanom, kao i Feta sirom.

« Previous 1 2 3 4 5 … 7 Next »