Majmunski hleb (Monkey Bread)

Američki majmunski hleb

Američki majmunski hleb

Pre nego što počnem da pišem o ovom neobičnom hlebu, a čiji recept je već bio objavljivan u novembarskom broju online časopisa Mezze, moram da iznesem par opažanja koje se odnose na vesti o Americi u domaćim, srpskim, medijima.

Moram da priznam se često iznerviram zbog proizvoljnosti, vađenja iz kontesta, na kraju i neistina, koje se iznose u člancima u domaćim medijima o Americi. Plus komentari. Sad razumem zašto ima smisla slati dopisnike u druge zemlje koji svoje izveštaje prilagođavaju našoj sredini.

Dakle, Amerika, ili SAD, je ogromna zemlja u kojoj stvari dosta drugačije funkcionišu od Srbije i okruženja, i nekada je veoma teško zbog toga objasniti ljudima stvari koje se tamo događaju. Ako nađete neki članak na internetu, pa ga još i loše prevedete, onda ga izvadite iz konteksta, ljudi koju budu to čitali, sigurno će da steknu potpuno pogrešan utisak. Nema veze što postoji google da se stvari provere, ljudi nemaju vremena za to.

Ima u Americi i sjajnih i bezveznih stvari, ali ima pre svega puno stereotipa od strane drugih koji jednostavno ne stoje. Puno ljudi gradi svoju predstavu o ovoj zemlji na osnovu filmova i serija u kojima su uvek opisane ekstremne situacije ili ljudi, život nas, običnih ljudi, nikome nije interesantan, a ima nas najviše.

Takođe, ovo je zemlja velikih kontrasta, imate toliko različitih rasa i nacija, veoma bogatih i siromašnih ljudi. Imate ljudi koji zaista izgledaju kao u tim najgorim stereotipima (nenormalno debeli, ceo dan ispred televizora, zure u najgore rijaliti emisije). Ali to je samo jedan deo te nacije. Sa druge strane imate potpuno različite ljude koji su fizički izuzetno aktivni (ovde se otvaraju sportski centri u 5 ujutru, a neki rade i celu noć), veoma paze šta jedu i piju, vredni su i ambiciozni na poslu, i da, vrlo obrazovani.

Često se ljudi sprdaju na ručun poznavanja geografije od strane Amerikanaca, ali ja sam sigurna da veliki broj ljudi iz naših krajeva ne bi umelo da nabroji većinu američkih država a o njihovim glavnim gradovima i gde se nalaze da ne pominjem. Fora je tome što je ta zemlja svetski lider i sve su oči uprte u nju tj. puno vesti dolazi odatle. I zato naši ljudi znaju šta se tamo dešava, a Ameri nemaju pojma o nama. Razmislite, da li neko iz recimo Despotovca više zna o dešavanjima u Beogradu, ili neko ko živi u Beogradu o događajima u Despotovcu. Ako ikada recimo Kina preuzme primat u ekonomiji i u industriji zabave, možemo očekivati da će i naše poznavnje geografije i ostalog vezanog za Kinu naglo porasti.

Ono što je istina prosečan Amerikanac ima veoma malo vremena da se bavi onime što njega lično ne dotiče. Ovde se puno radi, još ako imate mlađu decu, koju treba voditi u školu i brojne vannastavne aktivnosti, vi nemate vremena ni za šta drugo. Dalje, ovde u lokalnim vestima jedva ćete saznati nešto što ima veze sa drugom američkom državom, a kamoli o dešavanju na drugom kontinentu (za to čak postoji poseban dnevnik ali na tek par kanala u celoj zemlji), samo u izuzetnim slučajevima.

Neko će se pitati a zašto je to tako, ja nemam odgovora na to, ali mogu da primetim, da za razliku od nas koji volimo više teoriju, volimo da promišljamo o stvarima i pojavama, oni su praktičniji i ljudi od akcije. I oni sami često kažu za sebe da su suviše “ignorant” kad su u pitanju druge nacije, nije da nisu toga svesni, ali to je tako.

Takođe, za razliku od prilično učestale percepcije naših ljudi da se ovde Ameri ne druže, i to je samo stereotip. Čini mi se da su ovde ljudi veoma aktivni, dosta vremena provode van kuće sa prijateljima i porodicom, a i stalno imaju neke hobije. Dakle, i na to troše puno vremena. Onda puno njih volontira za neku društvenu korisnu stvar, to su uglavnom stariji ljudi, a i vole da idu u šoping, i kao i u restorane. Ili su u procesu selidbe… otići u drugi kraj zemlje je Amerikancima kao “dobar dan”, oni se non-stop sele.

Dakle, od sada kad vidite neku cifru koja se odnosi na zarade u Americi, onda je to uvek bruto plata i na godišnjem nivou, a kod nas se daje mesečna neto plata. Od te plate se odbija 15-30% na takse i zdravstveno osiguranje, plus na to ide porez na kuću ili stan, koji veoma varira, i ti porezi su dosta veći nego kod nas.

Hrana nije jeftinija nego kod nas. Moguće banane, ili nešto što je na popustu, ostalo je sve znatno skuplje. Lica moji roditelja kad uđu u ovdašnje prodavnice bi vam sve rekla.

Ono što je stvarno jeftinje jeste garderoba (ali to uglavnom masovni brendovi koji prodaju jeftinu robu), koja je i znatno kvalitetnija nego u Srbiji, moram da dodam, plus ovde imate velika sniženja zahvaljujući tome što je ovde ogromno tržište, velika kupovna moć, puno toga se proda. Zatim kola, tehnika, i nameštaj iz Ikee, koji ovde uglavnom kupuju studenti i imigranti.

O Srbiji vrlo malo znaju, obično poznaju neke Srbe koji žive u Americi (ima nas puno ovde), često mešaju to ime sa Sajbirija i Sirija. Ranije su me često pitali da li je tamo odakle dolazim mnogo hladno. Da, uglavnom je većina čula za Novaka Đokovića, muški deo zna za Anu Ivanović, još po neko se seća Divca, i ime Slobodan Milošević im je odnekud poznato, ali retko ko ima predstavu o tome šta se dešavalo kod nas za vreme onih strašnih godina, osim onih ljudi koji se bave profesionalno spoljnom politikom.

Ovo vam sve govorim zbog toga da primate sa rezervom razne vesti i nečije slobodne procene o Americi. Na kraju, i tamo i ovde su ljudi ko ljudi, ima ih i dobrih i loših. Primetila sam da kad nema vesti o nekim strašnim događajima i padne rejting čitanosti onda moraju da ga podignu nekim nebuloznim tekstovima koji će sigurno frustrirati ljude.

Moja američka drugarica me je više puta nagovarala da napišem post o mom doživljaju Amerikanaca, na blogu na engleskom, i verovatno ću to učiniti jednog dana. Nije da im nije stalo do toga šta drugi misle o njima.

 

Ako ste i dalje tu, da pređemo na hleb.

 

Ovaj hleb je idealan za subotnji ili nedeljni doručak, ili čak branč. U tom slučaju najbolje je da ga zamesite dan pre, držite ga u frižideru tokom noći, a onda ga rano ujutru izvadite iz frižidera (testu će trebati oko 2 sata da se zagreje), vratite se u krevet da još malo odspavate, i onda kad ustanete zamesite ga, stavite u pleh, sačekate da naraste, i na kraju ispečete. Ustvari, kad bolje razmislim možda je ipak bolje da ga spremate za branč. Hleb se jede odmah. Ako ga do sada niste probali nemate predstavu koliko je Majmunski hleb zarazan.

Iače ovaj hleb je veoma popularan u Americi gde je i nastao 50-tih godina prošlog veka. Samo što se tamo često pravi od gotovog smrznutog testa.

Majmunski hleb


Sastojci za testo:

450g brašna

2 1/4  kašičice instant suvog kvasca

1 kašičica soli

4 kašike šećera

240ml  toplog mleka

80ml tople vode

30g otopljenog putera

Malo ulja

Sastojci za preliv:
115g otopljenog putera
1 šolja smeđeg šećera
2 kašičice cimeta
1 kašika ekstrakta vanile
½ šolje iseckanih pikana, može i oraha
Bundt pleh za pečenje

 

 

 

Priprema:

Zamesite testo tako što ćete najpre u jednoj posudi pomešati toplo mleko i vodu, kvasac, otpoljen puter i šećer, i tu smesu dodati prosejanom brašnu u koji ste dodali soli. Najbolje je da testo mesite u multipraktiku ili mikseru za testo, ali može i ručno. Testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i od njega napravite loptu koju malo nauljite i stavite u pokriven sud da naraste, oko 1 sat.

Za to vreme pripremite bundt pleh za pečenje tako što ćete dobro preći celom površinom puterom ili uljem.

Takođe, zagrejte puter da se potpuno otopi, malo ga prohladite i dodajte mu šećer, cimet i vanilin ekstrakt.

Kada je testo naraslo, udvostučilo se, rastegnite ga u obliku pravougaonika i oštrim nožem isecite na 64 komada. Od svakog komada napravite lopticu i umačite ga u otopljeni puter i šećer, nije bitno da svaki komad bude iste veličine. Po pravilu najpre se loptica testa potopi u otopljeni puter, pa onda uvalja u šećer sa cimetom, ali ja koristim ovaj brži metod. Zatim stavite lopticu u posudu za pečenje i tako redom sve dok ne potrošite i poslednju lopticu. U međuvremenu pospite loptice pikanima ili orasima s vremena na vreme.

Pokrijte pleh i ostavite da loptice narastu, dok ne dosegnu 2 cm ispod linije pleha, oko 1 sat.

Uključite rernu da se zagreje na 175C. Stavite hleb da se peče oko 30-35 minuta. Kada je gotov izvadite ga iz rerne, odmah stavite tanjir na kome ćete ga služiti preko pleha i prevrnite. Posle pet minuta povucite pleh na gore i ako imate sreće kolač će se lepo odlepiti.

Jedu se pojedinačne loptice koje se skidaju rukom.


Summary
recipe image
Recipe Name
Majmunski hleb
Published On
Preparation Time
Cook Time
Total Time
Average Rating
51star1star1star1star1star Based on 20 Review(s)

Zavirite i u ove recepte:

18 Comments

  1. smijesan je skroz i zivo me zanima zasto se zove majmunski.. nisam ga nikad pravila, mada stoji mi dugo u bookmarku.. nikako da dodje vrijeme za njega.. a i te 64 kuglice me nikako ne privlace, hehe..

    ja sam zapocela pisanje posta, izmedju svega ostalog, i o kulturoloskim razlikama, pa nikako da ga zavrsim.. ma sve krece od medija, propagande i zute stampe.. odavno ne gledam TV.. ali ponekad kad dodjem kod nekoga vidim sta se prikazuje i svake godine nivo "vijesti" je sve nizi i nizi.. ne samo ovdje u americi, vec i svuda u svijetu.. zuta stampa se danas jedino dobro i prodaje (to mi je jedan drug novinar rekao).. kvalitetne novine i emisije se po malo gase.. nema vise vajde od pisanja ozbiljnih clanaka.. (samo da se usporedi koliko ima ozbiljnih novina, a koliko svega drugog).. zalosno, al istinito, jer upravo na osnovu te zute stampe ljudi stvaraju sliku svijeta i drustva u kojem zive..

  2. Obavezno ga probaj, nije bas tako komplikovan… ja se davim u njemu, mislim da bih mogla pola da ga pojedem ocas posla.

    Ja sam prestala da koristim kablovsku, cak sam i Netflix ukinula, jedino jos koristimo Amazon prime, pa tu jednom u mesec dana odgledamo nesto. Iskreno, ja i nemam vreme za televiziju. Malo preko interneta pogledam vesti i to postaje opasni izvor moje frustracije. Kao sto sam rekla pune su netacnosti, proizvoljnosti, gresaka, covece, ko pise takve clanke.
    Zar nije cudno i to da su danas informacije toliko dostupne a opet vecina ljudi potpuno ukalupljena u razmisljanju, prihvata samo ono sto zeli da cuje. Dokle god je tako mediji ce i dalje biti u poziciji da manipulisu nama.

  3. Stvarno otkud kruhu tako smješno ime, zgodan je baš bih ga mogla isprobati.
    Što se tiće početka posta, predrasuda je uvijek bilo i uvijek će ih biti. Treba biti velik čovjek i boriti se protiv vlastitih predrasuda i dati si vremena i truda i upoznati različite kulture osobno pa tek onda suditi. Ali teško je to …

  4. Baš ti je odličan post! Nadam se da će svi ljudi koji gaje predrasude prema Amerikancima skontati da je tamo kao i svuda, što se tiče ljudi, samo ih je mnoooooogo više na jednom mestu. Mrzim ta kolektivna osuđivanja jer zbog toga i mi iz Srbije izgledamo kao gomila neotesanih i neobrazovanih ljudi. A mi koji živimo ovde dobro znamo da nije tako.
    Jako sam sretna što nas više ne povezuju sa Miloševićem!
    A majmunka ne smem ni da pomislim da pravim:) Mi bi to slistili za tili čas, sami;)

  5. Iskreno ja nikada nisam dozivela neprijatnosti zato sto sam iz Srbije, ili zato sto sam stranac… samo kad se setim mog ocajnog engleskog kada sam dosla ovde, pa su ipak svi imali strpljena da me saslusaju… kao sto rekoh oni jako malo znaju o Srbiji, plus to sto smo iz Evrope njima je to jako cool, ne prave bas razliku iz kog dela Evrope. Generalno vecina je vrlo prijateljski nastrojena, ovde se skoro svakom javljam na ulici, mislim, to je normalno… nekada umeju da budu dosadni sa caskanjem, moja dupla kolica i deca generisu veliko interesovanje kod prolaznika, a opet pomislim sta ima veze, ne rade to iz zle namere. U sustini, nisu tako sofisticirani kao Evropljani ali su neverovatno opusteni i oslobodjeni od poziranja, sto mi se i najvise dopada kod njih. Nekako do nas dodje uvek nesto najgore od ovog drustva, a nikako neke dobre i korisne stvari.
    p.s. Ipak, napravi taj hleb bar jednom, obraduje sebe & muza.

  6. Mislim da sam negde nasla da ga zovu jos i majmunski mozak… svasta. Postoji i slana varijanta sa parmezanom, ruzmarinom, i drugima sastojcima.

    Uvek je najteze staviti se u ulogu nekog drugog, najlakse je optuziti nekog drugog za svoje zivotne neuspehe.

  7. Ovao majmunče smo probali.Kada mi se ćerka vratila iz Amerike, guglovala sam cinnamon rolnice i butter chiken..to je prvi put jela u Americi i od tada omiljena hrana.I da, njeni utisci su isti..u stvari, ljudi su ljudi, a predrasude, su na žalost naša specijalnost..da smo samo mi gostoprimljivi, dobri i pametni..hahaha..pozdrav

    1. Sanja, moram da priznam, kako vreme odmiče Amerikanci me sve više podsećaju na naše ljude… recimo trenutni izbori. Ranije bi bilo, nemojmo o politici, hajde da imamo lepu i mirnu večeru, a sada su ljudi, čini mi se, vrlo podeljeni i emotivni što se tiče njihovog političkog izbora. Ja sam mislila da su više racionalni, da se ne vezuju toliko za kandidate, nego gledaju šta je u tom trenutku najbolje za njihov džep iliti ekonomiju. Čini mi se da i ovde ideologije postaju previše dominantne, što nije dobro. Pozdrav.

  8. Upravo napravila , lepljivim prstima od secera i cimeta pisem, odlican je ! Bojim se da ce nam pozliti jer ne mozemo da se kontrolisemo ?

    Iako nisam bila nesto raspolozena i spretna za mesenja hleba u ponedeljak uvece na kraju smo odusevljeno pojeli vrelu polovinu. Nadam se da ce ostati za poneti za dorucak ujutru. Hvala najlepse?

  9. Cao 🙂 Jel mozes,molim te, da mi kazes koliko cm je precnik pleha koji si koristila za majmunski hleb? Nikada nisam pravila nesto slicno pa bih da kupim pleh za kuglof i da u njemu pravim ovaj monkey bread ali se plehovi bas razlikuju po velicini pa ne znam koji da kupim. Hvala puno 🙂

  10. Pravila sam monkey bread juce, odlicno je ispao! Sve mi je nesto islo naopako, mislila sam da nece ispasti dobro, ali je na kraju ispao odlicno! Sledeci put pravim onu slanu verziju! Hvala!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *