Kad hoću da počastim sebe i svoju porodicu nečim vrlo posebnim, onda pravim ovo jelo. Teško je opisati tu eksploziju ukusa kada probate plavi patlidžan zapečen u paradajz sosu sa mocarelom i parmezanom, i po kojim umetnutim listom bosiljka.
Ovo jelo je uvek na meniju italijanskih restorana u Americi, i tamo ga najčešće naručujem. Ipak, kod kuće spremljen je mnogo ukusniji. Traži vreme za pripremu, ali videćete da se isplati.
U mom receptu patlidžan se ne pohuje brašnom, a ni prezlama, ja ga samo propržim u maslinovom ulju. Takođe, može i da se griluje.
Slično jelo možete da pravite i od pilećih ili telećih šnicli, najpre pohovanih pa zapečenih.
Zapečeni plavi patlidžan u paradajz sosu sa mocarelom i parmezanom
sastojci:
2 velika plava patlidžana
1 kaščica soli
4-5 kašika maslinovog ulja
za paradajz sos:
1 kašika maslinovog ulja
1 manji luk, iseckan
700 ml paradajz pirea
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
300 g mocarele, iseckane na kocke
70 g izrendanog parmezana
10 listova bosiljka
Služite jelo uz skuvane makarone
priprema:
Isecite patlidžan na tanke kriške, poprečno ili uzdužno, 5-7 cm debljine. Poređajte ih po papirnatom ubrusu, posolite sa obe strane, pokrijte ubrusom, stavite dasku sa secakanje preko, a preko toga tegle ili nešto slično teško. Posle 30 minuta, isperite kriške patlidžana vodom i natapkajte papirnatim ubrusom.
U međuvremenu napavite paradajz sos. U šerpi zagrejte maslinovo ulje, pa u njemu prodinstajte iseckani luk par minuta. Na kraju dodajte paradajz pirea, smanjite temperaturu i kuvajte oko 25 minuta, dok sos ne postane gust. Dodajte soli i bibera.
Pržite kriške patlidžana u maslinovom ulju, koje ćete postepeno dodavati, jer će ga patlidžan brzo upiti. Malo ih posolite tokom prženja.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Uzmite sud u kome ćete peći jelo, i dno mu namažite sa malo paradajz sosa. Zatim napravite sloj patližana, pa sloj paradajz sosa, stavite preko toga iseckanu moracarelu i izrendani parmezan, opet novi sloj patlidžana, pa paradajz sosa, sira, sloj patlidžana, paradajz sosa i sira. Baš kao kad pravite musaku. Za svaki sloj koristite trećinu sastojaka. Tokom ređanja slojeva, umetnite listove bosiljka. Ako su vam kriške patlidžana deblje, onda ređajte po dva sloja od svakog sastojka.
Pecite jelo 30 minuta u rerni.
Kad je jelo gotovo služite ga dok je još vruće, najbolje uz skuvane makarone ili prepečni hleb.
Kod mene često ima viška piletine, bilo da su to komadi koji se kuvaju u supi, ili ostaci od pečenog pileta. Svašta pravim od njih, jer ne volim da bacam hranu. Rado spremam takose sa piletinom, pileću salatu, enčiladu, arepas sendviče, kao i ovaj čili. Iako je “reciklirana hrana”, ništa joj ne manjka kada je ukus u pitanju. Bićete impresionirani!
Ovaj čili se prilično razlikuje od onog sa junećim mesom (recept je u mom Američkom kuvaru str. 70 ), ali veoma prija, začini su slični, i što je najvažnije, mnogo se brže sprema. Naravno, možete uvek da ispržite piletinu, ako nemate ostatke od prethodnog jela.
Ako želite da vam čorba bude gušća slobodno polovinu pasulja ispasirajte pa je stavite u čorbu.
Brza čili čorba sa piletinom
sastojci:
1/2 kg piletine, skuvane, ispečene ili ispržene, iscepkane na froncle
1 1/2 kašika maslinovog ulja
1 srednji luk, iseckan
1 crvena babura paprika, iseckana
1 kašičica origana, sitnog iseckanog, ili osušenog
1/2 kašičice korijandera u prahu
1 kašičica kumina u prahu
1 1/2 kašičice slatke mlevene paprike
1/4 kašičice ljute mlevene paprike
3 čena belog luka, sitno iseckana
1/2 l vode ili pileće supe
250 ml samlevenog paradajza
1 (430g ) konzerva pasulja, crnog ili crvenog
So i biber prema ukusu
za služenje:
izrendani sir, meksička mešavina
lišće korijandera
sok od limete
iseckani mladi luk
avokado
kisela pavlaka
kukuruzne tortilje ili tortilja čips
priprema:
Najpre iscepkajte piletinu, bilo da su u pitanju komadi iz supe ili ostaci od pečenog pileta. Možete da i ispržite meso, i da ga malo dinstante u supi dok ne omekaša.
U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. U njemu dinstajte iseckan luk oko 3 minuta pa mu dodajte iseckanu papriku. Posle 4 minuta dinstanja dodajte origano, korijander i kumin u prahu, mlevenu slatku i ljutu papriku, i iseckani belik luk. Kuvajte sve uz mešanje oko pola minuta pa dodajte vodu ili supu i samleven paradajz. U to stavite i piletinu, kao i pasulj iz konzerve kojeg ste proprali. Možete pola da ispasirate pa da ga stavite u čorbu da vam bude gušća. Kad počne čorba da ključa, smanjite vatru. Dodajte soli i bibera prema ukusu. Kuvajte sve, uz povremeno mešanje, 25 -30 minuta.
Služite jelo odmah, najbolje uz rendani sir, lišće korijandera, sok od limete, avokado i pavlaku. Ako imate, dodajte i isckane halapinjo papričice. Čorbu možete da jedete uz zagrejane tortilje ili tortilja čips.
Puno ljudi me je zamolilo za recept za ove lepinje, koje su nedavno mogli da vide na mojoj FB stranici, vrlo su ih impresionirale, pa sam odlučila da im izađem u susret. Pravila sam ih zbog materijala koji pripremam za moj sledeći kuvar. Da, u pitanju je domaća kuhinja, i malo da vam otkrijem kako će to da izgleda. Ove lepinje su išle u paru sa pljeskavicama i ćevapima, na kojima je bio glavni akcenat, ali, mora se priznati, bez dobrih lepinja nekako ni roštiljsko meso ne može da zablista. Zato dobar recept za lepinje znači puno.
Samo da znate, pravljenje domaćeg roštilja uopšte nije teško. Na internetu ćete naći previše filozofiranja i komplikovanja, ali nemojte da vas to obeshrabri. Satisfakcija je velika kada shvatite da možete da spremite ćevape i pljeskavice baš kao kupovne, ako ne i bolje. To je zato što vi birate sastojke, a njihov kvalitet itekako utiče na krajnji rezultat.
Inače, lepinje su ispale baš kako treba da budu, mekane, dovoljno rastresite, sa finom koricom, i lepim ukusom. Ako ih pravite po toplijem vremenu ceo proces može da traje kraće, jer će testo brže da narasta.
Domaće lepinje
Sastojci za 10 lepinja:
1 kg brašna za hleb (sa puno glutena) + za rad sa testom
2 kašičice soli
700 ml tople vode
4 1/2 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
120 ml maslinovog ulja
Priprema:
Brašno stavite u veću vanglu, dodajte soli i zatim sve promešajte.
Kvasac stavite u toplu vodu, tome dodajte kašičicu šećera, sve promešajte i sačekajte da kvasac počne da “radi”.
Dodajte tečnost sa kvascem brašnu dok mešate testo metalnom kašikom. Zatim dodajte maslinovo ulje. Mesite testo nekih 15 minuta. Najbolje je da to učinite sa mikserom za testo, jer je ono prilično vlažno. Zatim prebacite testo na radnu površinu koju ste posuli brašnom, i rukama ga oblikujte u loptu. Testo potom prebacite u nauljenu posudu, pokrijte je plastičnom folijom, i sačekajte oko 1 do 1 1/2 sat dok se testo ne udvostruči.
Nadošlo testo izvadite iz posude i na radnoj površini, koju ste posuli brašnom, podelite ga na 10 jednakih delova, trebalo bi da teže oko 180 g, i od svakog dela napravite loptastu jufkicu tako što ćete povlačiti testo od gore na dole. Jufkice pospite sa malo brašna, gore i dole i poređajte ih po plehu, trebaće vam dva, koje ste obložili papirom za pečenje.
Za to vreme zagrejte rernu na 260C (500F).
Napravite dosta prostora između loptica jer ćete ih rukama razvlačiti u disk prečnika oko 15 cm. Plus će testo narastati tokom pečenja.
Neka tako razvučeno testo odmara oko 15-20 minuta pre ulaska u rernu i to na šporetu. Potom razvlačite testo u sledećoj turi, i dok se prva tura peče, druga tura će da narasta.
Pecite lepinje 10 minuta dok korica ne počne da dobija zlatnu boju. Kad su lepinje ispečene stavite u rernu sledeću turu. Ohladite malo lepinje i onda ih uvijte u krpu.
Služite ih dok su još tople, najbolje uz ćevape i pljeskavice.
Kako sam se obradova pre neki kada sam u prodavnici ugledala našu boraniju, mesnatu i svetlu sa ljubičastim šarama. Po prvi put, od kako živim u Americi, imala sam mogućnost da je kupim, i za tu nesvakidašnju priliku htela sam da pripremim neko posebno jelo. Istraživala sam malo po internetu i naišla na interesantno grčko jelo – fasolakia. Sprema se tako što se boranija dinsta u puno maslinovog ulja sa krompirom i paradajzom, i služi se uz Feta sir.
Inače ova mesnata boranija je idealna za dinstanje. Prepolovila sam je uzdužno, baš kako je moja baba radila, da bi se boranija brže skuvala. Jelo je ispalo fantastično. Više je kao glavno jelo, nego prilog, i odličan je izbor ako se poželite jela bez mesa.
Ovde možete da pronađete ideje za obarenu boraniju.
Boranija sa paradajzom i krompirom na grčki način
sastojci:
500 -700g mesnate šarene boranije, peteljke uklonjene i isečene na pola uzdužno
5 kašika maslinovog ulja
1 luk, iseckan
4 čena belog luka, iseckanog
300g krompira, može i veliki krompir iseckan na veće kocke
3 paradajza, iseckana
So i biber prema ukusu
50g Feta sira, izmrvljenog
2 kašike iseckanog peršuna
priprema:
Najpre zagrejte maslinovo ulje u većem dubljem tiganju na srednje jakoj vatri. U njemu kratko dinstajte luk, dodajte beli luk, i odmah potom boraniju. Dodajte i krompir i pržite 5 minuta uz mešanje. Dodajte pola šolje vode i iseckan paradajz, smanjite vatru, poklopute tiganj i kuvajte sve 30 minuta uz povremeno mešanje.
Negde na pola puta dodajte so i biber prema ukusu, i odškrinite vrlomalo poklopac. Jelo je gotovo kada su i krompir i boranija dovoljno odemkli.
Služite jelo odmah uz izmrvljen Feta sir i iseckan peršun. I bilo bi sjajno ako imate pita hleb da ga umačete.
Doba je godine kada imamo obilje najukusnijeg paradajza i paprike, pa zašto to ne iskoristiti za pravljenje jedne ovakve čorbe u koju ide pomenuto povrće. Na poseban ukus čorbe utiče i to što se sastojci najpre peku u rerni, time se dobija još intezivniji ukus povrća. Tu je i mirisno začinsko bilje, kao i maslinovo ulje, da poboljša aromu. Na kraju, u tanjiru imate objedinjene najlepše ukuse leta.
Ako pak preferirate klasičnu krem paradajz čorbu i za nju imam recept. Služite uz ovu čorbu grilovani sendvič sa sirom (recept je u Američkom kuvaru), i to vam je dovoljno za ceo ručak.
Krem čorba od pečenih paprika i paradajza
sastojci:
4-5 mesnatih paprika, očišćenih i isečenih na veće komade
4-5 krupnijeg paradajza, isečenog na kriške
3 kašike maslinovog ulja
1 1/2 kašičice soli
1/2 kašičica bibera
1 kašika maslinovog ulja
1 srednji luk, isečen
1 čen belog luka, sitno iseckan
1 1/2 l vode
4 lista žalfije
5 grančica timijana (majčine dušice)
5-6 listova bosiljka
2 kašike limunovog soka
150 ml pavlake za kuvanje, opciono
za služenje: prepečen hleb
priprema:
Zagrejte rernu na 200 C (400 F). Obložite veliki plitki pleh papirom za pečenje ili aluminijumskom folijom. Poređajte po njemu isečeno povrće, posolite ga i pobiberite i prelijte maslinovim uljem. Pecite povrće u zagrejanoj rerni oko 40 minuta.
Kad je ispečeno malo ga prohladite, i možete da skinete kožicu sa paprika, ali i ne morate.
U šerpi zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja, pa u njemu dinstatjte iseckan luk, oko 5 minuta. Dodajte iseckani beli luk, žalfiju i timijan i posle pola minuta dodajte ispečene povrće, sipajte sve što je ostalo u plehu. Sipajte vodu, poklopite šerpu i neka se čorba krčka oko 20 minuta, na tihoj vatri. Pred kraj dodajte bosiljak i limunov sok i vidite da li je čorba dovoljno začinjena.
Štapnim mikserom izblendajte čorbu i dodajte pavlaku na kraju. Čorbu služite toplu ili hladnu uz prepečen hleb.
Kako ja volim seviče! Čak mi se više dopada od japanske hrane sa sirovom ribom. Tako je fino osvežavajuć i prepun najdivnijih ukusa. U pitanju su komadići mesa sveže ribe koji se “obrađuju” u soku od limuna i limete. Posle nekog vremena riba u kiselini poprimi belu boju i onda znate da je spremna za služenje. Ja sam seviče kombinovala sa sastojcima iz moje bašte, čeri paradajzom, krastavcima, halapinjo paprčicom, vlašcem i lišćem korijandera, što i vama preporučujem. Seviče se obično služi kao predjelo, uz priloge kao što su kukuruz i sladak krompir. Mada i tortilja čips je odličan izbor.
Kad budete jeli ovako pripremljen seviče, bićete pa skoro ošamućeni lepotom raznoraznih ukusa.
Nedavno sam bila u mom omiljenom peruanskom restoranu, i moram da ga pomenem kad pišem o sevičeu. Naime, u tom restoranu se služi najbolji seviče u gradu. Možete da vidite kako izgleda na prvoj slici dole. Služi se u “tigrovom mleku” – tako se zove sos koji se pravi od limetinog soka, riblje supe i ljute papričice. Osim komada ribe jelo se sastoji i od komada hobotnice. Tu su i zanimljivi komadići kukuruza i sladak krompir. Kao što možete da vidite i ostala jela su puna interesantnih sastojaka, fenomenalnih soseva i veoma su lepo servirana. Nisam uspela da fotografišem prvo jelo sa ražnjićima od telećeg srca. Stavila sam i meni da vidite naziv jela i sastojke. Pored toga što je svako jelo izuzetno ukusno, kad pojedete pet jela i dezert, osećaćete se sito ali i lagano, baš kako treba. Pošto poznajem kuvara, koji je i vlasnik restorana, on me po pravilu obraduje čuvenim perunaskim pićem – pisco sour. Ne znam šta se tačno nalazi u njemu, osim pene umućenog belanca, ali mi se veoma dopada.
Sad imate ideju kako izgleda peruanska kuhinja, mnogo vole meso, ali i ribu i riblje plodove, što ne čudi jer Peru ima izuzetno dugačku morsku obalu. Zatim, veoma puno koriste krompir, što opet ne čudi, jer je krompir originalno rastao u Peruu, odakle je prenet u razne delove sveta. Kažu da tamo i dalje postoji 4000 vrsta krompira svih mogućih boja i oblika. Pored krompira popularne su i razne rizomske kulture, koje su nama stane, i ja vrlo malo znam o njima. Naravno da obožavaju kukuruz, imaju neki krupni koji se meni veoma dopada, i razne vrste ljutih paprika. To je zemlja porekla i paradajza, kinoe i kikirikija. Vrlo impresivno, zar ne?
Ovo na slikama je moderna peruanska kuhinja koja je postala izuzetno cenjena i popularna poslednjih decenija. I ja bih, verujte mi, radije otišla u Peru zbog njihove kuhinje nego da posetim Maču Pikču. Inače, kao i svaka zanimljiva kuhinja puna je raznih uticaja, pored kuhinje starosedelaca, Inka, tu su i uticaji evropske, kineske i japanske kuhinje. Da, u Peruu ima dosta potomaka imigranata iz Azije, pored onih iz Evrope. Možda je seviče nastao pod uticajem japanske kuhinje, ipak, morali su da dođu Španci i da sa sobom donesu citruse, da bi dobili ovo najpopularnije perunasko jelo.
SevičeTamale sa kinoomGambori sa krompiromJagnjeći kotleti sa salatom od cvekleČokoladni mus sa sladoledom
Seviče
sastojci:
Sok od 1/2 limuna
Sok od 6 limete
1 kašičica krupne soli
1/4 kašičice mlevenog bibera
600-700g fileta sveže ribe, najbolje čvrstog mesa, kao što su crveni sneper, brancin, orada, mahi-mahi, iseckane na kocke veličine oko 2 cm
1/4 crvenog luka, isečen na vrlo tanke tračice
2 kašike vlašca, iseckanog, ili 1 madi luk, sitno iseckan
1 mali čen belog luka, izrendan
2 šake čeri paradajza, prepolovljen
1 srednji krastavac, isečen na manje komade
1/2 šake lišća korijandera, iseckanog
1 halapinjo paprika, isečene na vrlo tanke kriške, ili neke druge ljute paprike
1/4 kašičice krupne soli
za služenje: tortilja čips
priprema:
Iscedite limun i limete, trebalo bi da dobijete oko 240 ml soka. Posolite ga jednom kašičicom krupne soli i biberom.
Pomešajte iseckano povrće i začine sa 1/4 kašičice soli.
Stavite u sok od limete i limuna iseckanu ribu, pa joj dodajte iseckanog povrće i začine. Pomešajte sve, riblje meso mora da budu potpoljeno u soku. Pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoji oko 45 minuta.
Služite seviče uz sok, u kome je boravio, zajedno sa tortilja čipsom.
Moja ćerka obožava burito iz popularnog lanca restorana “Čipotle”, tako da je insistirala da ga napravim kod kuće i da recept objavim na blogu. Reče, neka uživaju u ovom sjajnom buritu i ljudi koji ne žive u Americi. Iako je u pitanju restoran brze hrane, sve je unapred pripremljeno, samo radnicima govorite šta bi od mesa i priloga, mislim da je to jedna od kvalitetnijih ponuda na američkom tržištu. Njihov burito sadrži i proteine, i žitarice, i razno povrće, i ja mislim da je to vrlo hranjiv i zasitan obrok. Da budem iskrena, mi naručujemo burito u činijama, to se zove burrito bowl, bez tortilje, iako se pravi burito jede sa njom. Još jedino moj sin jede takav burito. Možete da probate obe verzije, pa vidite šta vam se više dopada.
Inače burito na španskom znači – magarence. Nastao je na severu Meksika, vremenom je njegova popularnost prešla granicu, i danas ćete ga u Americi naći svuda. Postoje i razni drugi restorani koji nude burito. Ja sam ga recimo probala prvi put u lancu restorana Qdoba, i dugo sam ga tamo kupovala.
Burito podseća na takose, još jedan veoma popularan proizvod Tex-Mex kuhinje.
Naučila sam da pravim burito kada sam jednom prilikom morala da ih fotografišem. Namučila sam se ne oko motanja, već pošto bih burito isekla na pola, i krenula da nameštam na tanjiru, sastojci unutar tortilje bi počeli da ispadaju, i lep presek bi bio totalno uništen.
Nije loše znati:
Čipotle nisu ništa drugo do halapinjo paprike kada pocrvene. Više o njima možete da saznate ovde. One nisu previše ljute, i ja ih rado gajim u bašti.
Ovaj sos je glavni sastojak marinade za pileće meso.
Adobo je popularni meksički sos koji se pravi od mlevene ljute paprike, belog luka, sirćeta, origana, itd, i na kraju se u njega stave sušene čipotle paprike. Ukoliko ne možete da nabavite ovaj sos zamenite ga ljutim papričicama iz turšije, i dodajte im mlevenu ljutu papriku.
Ja sam sekla piletinu na manje komade pre prženja, da bi lepše izgledala, ali u restoranu peku veće komade mesa i onda ih seku nožem na sitne delove, kao što možete da vidite u donjoj galeriji slika.
Za burito se koristi velika pšenična tortilja.
Burito možete da punite i sa:
kajganom i kobasicama (za doručak)
mlevenim junećim mesom
cepkanom prasetinom
grilovanim povrćem
stejkom
Burito Čipotle
sastojci:
4 velike pšenične tortilje
1/2 kg pilećeg mesa, sa grudi ili karabataci
1 kašika ulja
za marinadu:
2 čipotle papričice iz adobo sosa + 1 kašičica sosa, ili
2 ljute papričice iz zimnice i 1 kašičica ljute mlevene paprike
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera
1 kašika suvog origana, izmrvljenog
1/2 kašičice kumina, mlevenog
1 kašika sirćeta
1 kašika ulja
PRILOZI
kuvani pirinač:
200g pirinča, basmati
1/2 kašičica soli
1/2 šake korijandera, iseckanog
Sok od 1/2 limete
crni ili braon pasulj iz konzerve
za kukuruz salsu:
kukuruz kuvan ili iz konzerve
1 1/2 kašika crvenog luka, iseckanog
1 šaka lišća korijandera, iseckanog
1/4 kašičice soli
za paradajz salsu:
2 krupnija paradajza, sitno iseckana
1 1/2 kašika crvenog luka, iseckanog
1/2 šake lišća korijandera, iseckanog
1/4 kašičice soli
salsa verde, opciono
rendani sir
za gvakamole:
1 avokado
1/2 šake lišća korijandera, iseckanog
1/4 kašičice soli
1/4 kašičice kumina, mlevenog
1/2 čena belog luka, iseckanog
Sok od pola limete
kisela pavlaka, opciono
zelena salata, iseckana
priprema:
Najpre napravite marinadu za piletinu – u blenderu pomešajte ljute paprike iz sosa, ili paprike iz turšije i mlevenu ljutu papriku, origano, sirće, kumin, beli luk, so i biber, i maslinovo ulje. Piletinu natapkajte papirnatim ubrusom, stavite u Ziploc kesu, dodajte marinadu, zatvorite kesu, i rukama gledajte da dobro utrljate marinadu u meso. Ostavite tako meso pola sata.
Za to vreme skuvajte pirinač. Kako to da učinite pogledajte ovde. Pošto je pirinač skuvan, dodajte mu iseckano lišće korijandera i sok od limete i sve to pomešajte.
Spremite i salsu od kukuruza, sa paradajzom, salasu verde (recept), gvakamole (recept), izvadite pasulj iz konzerve, isecite zelenu salatu.
U tučanom ili običnom tiganju sa debljim dnom, zagrejte ulje na srednje jakoj vatri i pecite piletinu sa obe strane dok ne pobraoni. Kad je piletina ispečena, isecite je nožem na manje kocke, vratite u tiganj, stavite preostalu marinadu i pržite sve 2-3 minuta na blagoj vatri dok sve mešate.
Pre zavijanja burita, stavite sve priloge na jednom mestu. Zagrejte tortilju u mikrotalasnoj na 15 sekundi ili rerni, samo da se opusti, a onda ređajte sastojke – pirinač, pasulj, piletina, salsa od paradajza, kukuruza, salsa verde, rendani sir, gvakamole i zelena salata.
Savijte ivice sa obe strane, oko 5 cm, pa počnite da rolate tortilju sa filom, kao kad pravite pitu, ali da bude dobro zategnuta. Svaki put će da ide sve lakše.
Tortilju stavite na tanjir za služenje, pa je dijagonalno isecite na pola, sa onim reckavim nožem za hleb.
Kao i svaki put kada se vratim sa nekog putovanja, prvo što spremam jeste jelo, ili poslastica, koja je na mene ostavila najveći utisak. Za ove teleće šnicle u saftu od belog vina mogu da kažem da smo ih najčešće jeli tokom boravka na Azorskim ostrvima, pogotovo muški deo moje porodice. Iskreno, podseća me na našu kuhinju, i ovde mogu da se nađu lepi komadi mlade teletine kao kod nas, za razliku od Amerike, gde se prodaje kao teletina nešto što je junetina, i nije uopšte jeftino. Sos od vina zaista daje jelu lepu aromu, a tu je i dosta belog luka kao i pečena paprika iz tegle; oni koriste posebnu vrstu paprike pimento, ali ona se ne razlikuje puno od one naše. Tradicionalno se ovo jelo služi uz pomfrit, i prženo jaje na oko, kojeg vole svugde da stave, to može i da se izbegne. Na slici možete da vidite kako obično služe to jelo.
Pošto se na Azorima gaji dosta krava, verovatno ih ima više nego ljudi, očekivali smo da probamo dobre stejkove, ali ovde se kao i kod nas krave gaje zbog mleka, a ne zbog mesa. Svejedno, lepo smo jeli, bilo je tu i riba, morskih plodova, pored junetine i prasetina. Da, na kraju se ispostavilo da i Azorani vole da jedu mlado praseće pečenje, baš kao i mi.
Probali smo i njihove sireve, koji su na ceni, meni je upalo u oko da imaju isti mladi beli kravlji sir baš kao i mi. Najbolji im je polutvrdi kravlji sir koji se zove – Queijo Sao Jorge. Kasnije ćete videti da se od sira prave i popularni čizkejk tartovi.
Reportaža o putovanju na Azore, kao i fotografije, će biti uskoro na blogu, ali pre toga da posvetimo pažnje azorskoj kuhinji koja ima puno uticaja sa kopna, Portugala, ali zbog svoje specifične geografije, zemljišta i klime ima jedinstvene karakteristike. Najpre, ovo je vrlo posebno mesto na planeti, teško ćete naći toliko kontrasta i neobične prirode. Arhipelag Azorskih ostrva se nalazi u sred Atlanskog okeana, bliže Evropi nego Americi. Ima vrlo specifičnu klimu, vrlo umerenu, temperaturne razlike su minimalne, i ima puno padavina. Kako su ovo vulkanska ostrva, zemlja je vrlo plodna – bogata je mineralima, i porozna je što omogućava da bolje zadržava vlagu. I zaista svašta nešto od kultura uspeva na ovakvom tlu. Pomenuću cveće i tropske bilje, koje ovde raste kao od šale. Kod kuće se toliko trudim oko nekog bilja, a ovde raste uz put, kao korov i ogromnih je dimenzija.
Iako je zemlja veoma plodna, postoji problem nedostataka visokih temperatura, 23-25 celzijusa je često najviša, nikada ne prelazi 30 stepeni, a znamo da povrće i voće voli toplo sunce. Meštani su ipak uspeli da reše problem tako što neke kulture uzgajaju u staklenicima. Recimo, ananas, to je ovde najpopularnije voće i čak ga izvoze. Svugde ga služe, a i uparuju ga sa kobasicama krvavicama, to je vrlo često predjelo u restoranima. Tu je i marakuja, od nje prave popularni sok. Imaju i krupniju vrstu koja nije tako ukusna kao ona uobičajna. Zatim gaje razne vrste dinja kao i banane.
Na Azorima ćete često naići na prodavce koji nude sveži sok od ananasa, služe ga u izdubljenom plodu i sa lepom dekoracijom.
Na ostrvu na kojem smo odseli, Sao Miguel, imaju i jedinu plantažu čaja u Evropi, i posetili smo je. Nije nešto posebno ukusan čaj, ali bilo je zanimljivo videti kako izgleda proces pravljenja čaja, a i videla sam kako izgleda biljka čaja, baš kao običan žbun. Na ostrvu Sao Jorge, koje ima najtopliju i najsuvlju klimu, gaji se i kafa, opet jedino mesto u Evropi.
Ima još jedan trik koji stanovnici ostrva Pico, koriste u uzgajanju vinove loze – oko čokota vinove loze grade zidiće od crnog vulkanskog kamena, koji privlači sunce i to proizvodi neophodnu toplotu. Ti vinogradi izgledaju fascinatno, i samo zbog njih sam rešila da posetim to ostrvo. Od tog grožđa se pravi popularno vino, probala sam ga, i nije loše.
Naravno da sam posetila lokalnu pijacu gde sam mogla sa vidim puno lokalnog voća, povrća, ribe i raznih proizvoda, i nakupovala sam marakuje, obožavam je, koja je kod nas izuzetno skupa. Na pijaci se prodaju i džemovi, likeri, kao i kolači.
Od povrća izgleda da dobro uspevaju razne vrste slatkog krompira i to često služe kao prilog, kao što možete da vidite na fotografijama.
Što se tiče restorana obilazili smo one tradicionalne. Nisu bili ništa posebno fensi, i kuhinja je jedostavna, onako narodska, ali smo baš lepo jeli. Inače, Portugalci mnogo vole da posećuju restorane i to sa brojnom familijom, to im je glavno mesto druženja.
Meni su se najviše dopali restorani u kojima služe švedski sto, pa sam tako imala prilike da probam razna njihova jela. Cene su vrlo prihvatljive, recimo pomenutno posluženje zajedno sa bezalkoholnim pićem i kafom košta 16-17 evra po osobi. Iskreno, tek sada vidim koliko ubijaju sa cenama u Americi, plus na ostrvima je uvek značajno skuplja hrana.
Na ovom tanjiru se nalaze kotleti bakalare i tune, praseće pečenje, prepelica, rižoto sa školjkama, salata i pomfrit.Ovo je popularan način služenja jela, u crepu.
Ima još jedna zanimljivost – pošto na ostrvu ima puno termalnih izvora, meštani kuvaju hranu u njima, i tako se dobija nešto slično kao jela pod sačem. I kad smo bili u Furnasu, banjskom mestu prepunog toplih izvora i gejzira, jeli smo čuveno jelo Cozido koje se tako priprema, a predstavlja kombinaciju raznog mesa i povrća.
Pošto voda okeana nije topla, bogata je raznim ribama i morskim plodovima. Najpopularniji je bakalar, a tu je i tuna, sabljarka, sardine, jegulje, oktopus, školjke, najpoznatije su limpets. Njih možete da vidite na slici, služe se u vrelom tiganju, tako da možete da čujete kako puter cvrči.
Kao i u samom Portugalu, i ovde su veoma popularna slatka peciva, posebno ona u kombinaciji sa poslastičarskim kremom. Ima puno lokalnih kolača i keksa, i ja sam par njih dovukla u Ameriku. Ovu su najpopularnija – na prvoj slici je čuveni portugalski kolač Pastéisdel Nata, zatim Queijadas da Vila Franca do Campo, obično se prave u vidu majušnih tartova i u njih se stavlja mleko, jaja i sir, pa pecivo sa puslica koricom, i pecivo sa kremom od badema. Popularni su i čokoladni mus, sutlijaš, flan karamel i torta od šargarepe.
Takođe, imaju odličan hleb. Pored veknica koje podsećaju na ćabatice, imaju slatki hleb, a i probala sam hlepčiće sa rogačom. Doručak smo imali u hotelu, pa sam i tu uspela da otkrijem razna lokalna peciva.
Dan pre odlaska bili smo na nekoj velikoj religioznoj svetkovini u Ponte Delgada pa smo naišli na ove hlebove, bilo je neko takmičenje u izboru nalepših hlebova. Na sledećem trgu bio je ogroman broj ljudi koji su za dugačkim stolovima jeli čorbu uz hleb koje su delili za taj događaj. Bilo je šareno, živo i lepo.
Ima tu još jela koja su mi se dopala, a to su: grilovane sardine (obožavama ih), oktopus sa salsom, riblja čorba i vrlo zanimljivi kroketi sa dimljenim kobasicama.
Teleće šnicle u saftu od belog vina
sastojci:
1 kg telećih kotleta (šta god vam je dostupno)
3/4 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera
3 kašike maslinovog ulja
2 kašike putera
5 čena belog luka, iseckanog na listove
2 pečene paprike iz tegle, iseckane na trake (možete da koristite i sveže crvene paprike)
1 kašika senfa
200ml suvog belog vina
kao prilog: pomfrit ili domaći čips od krompira, prženo jaje na oko
priprema:
Najpre kuhinjskim čekićem istanjite teleće šnicle. Zatim ih natapkajte papirnatim ubrusom i u njih utrljajte so i biber.
U većem tučanom tiganju zagrejte ulje na umerenoj jakoj vatri, pa u tome pržite teleće šnicle sa obe strane, i iz više puta, dok se ne isprže, tada ih izvadite iz tiganja.
Smanjite temperaturu i počnite sa pripremom safta. U tiganj stavite puter, pa iseckani beli luk i papriku i pržite sve dok beli luk ne počne da braoni. Dodajte senf pa ga izmešajte i na kraju dodajte vino. Dodajte saftu ispržene šnicle, kao i tečnost koju su ispustile, dobro ih natopite i kuvajte još par minuta minuta. Pošto je jelo gotovo služite ga uz priloge.
Kad sam probala arepas prvi put u ovdašnjem venecuelanskom restoranu, momentalno sam se zaljubila u njih. Kukuruzne lepinjice su bile punjene raznim prilozima, moj omiljeni je bio cepkana svinjetina (recept možete da pronađete u mom Američkom kuvaru). Arepasi su bili tako divno servirani, na nekoj drvenoj ploči sa po kojim sosom i ukusnom turšijom. Verovatno je utisku doprinela i divna atmosfera restorana – moderan enterijer pun svetlosti i zelenila, sa elegantnim nameštajem, najlepši deo je bio zid na kome su bile okačene konzerve od paradajz pelata sa raznobrojnim biljkama. Pre par godina su se preselili u neki kraj koji nije blizu, ponekad svratim, i dalje lepo izgleda, ali ne tako kao ranije. Bračni par koji vodi restoran su Nemci koji su neko vreme života proveli u Venecueli. Možda nije slučajno da su dva najbolja restorana u Baltimoru iz Južne Amerike, o onom peruanskom sam već ranije pričala.
Kukuruzne lepinjice se vrlo jednostavno prave, kao što ćete videti, slično kao engleski mafini. Za njihovo pravljenje se koristi samo par sastojaka: kukuruzno brašno, so, voda i ulje.
Arepas su veoma popularni u severnom delu Južne Amerike: Venecueli, Kolumbiji, Boliviji i Panami.
Pošto imam puno latino radnji u komšiluku, u mogućnosti sam da nabavim razne proizvode od kukuruza, i moram da vam kažem da me neki od njih mnogo podsećaju na našu kuhinju. Recimo kad probam tamales, jelo sa belim kukuruznim brašnom kuvano u kukuruznoj šaši, odmah osetim ukus domaćeg kačamaka od belog brašna.
Poslednjih meseci sam bila baš inspirisana kukuruznim brašnom, tako da sa pravila svašta – seljački kukuruzni hleb kakav je pravila moja baba, kačamak od kukuruznog brašna (stajala pored šoreta mešajući ga skoro sat vremena), i ove kukuruzne lepinje od kojih se prave arepas sendviči. Jeste, pravljenje palente je mnogo brže i jednostavnije, i ja je vrlo često koristim kao prilog jelima, ali nije loše da se nešto novo proba. Da ne zaboravim da pomenem omiljene mi tortilje od kukuruznog brašna. I Amerikanci imaju nešto vrlo slično našem kačamaku a to je grits (ovo je čuveno jelo koje se sprema sa njim).
Ima jedan mali problem – za spremanje ovih kukuruznih lepinjica koristi se instant (pre-cooked) kukuruzno brašno, znači kao palenta jedino je bele boje i dosta finije samleveno. Moguće da može i od običnog kukuruznog brašna da se napravi, ali mora da se prethodno dobro skuva, što može da potraje. Takođe, videla sam da se prave i od žutog kukuruznog brašna.
Što se tiče punjenja lepinjica, tu možete da budete kreativni, i da stavite ono što imate, baš kao za takose. To mogu da budu razni sirevi, pržena jaja, avokado, razne salse i sosevi, i naravno meso – pored cepkane svinjetine, možete da brzo spremite cepkanu piletinu u sosu. Ispržite piletinu i onda je razvucite viljuškom, to može da bude i preostalo meso od pečenog pileta, pa pomešajte da sosom od paradajza i luka, baš kao kad pravite enčiladu.
za fil: piletina u paradajz sosu, sir, salsa od paprika i paradajza, avokado, paradajz, lišće korijandera, pasulj, pržena jaja
priprema:
Pomešajte so i kukuruzno brašno. U većem sudu rukom mesite testo postepeno dodavajući brašnu toplu vodu. Kad dobijete ujednačenu gustu smesu, pokrijte testo i sačekajte oko 5 minuta da se odmori.
Zatim pravite lopte od testa veličine jedne šake, i onda ih ispljeskajte rukama dok ne dobijete oblik kao na slikama. Gledajte da ivice lepinja bude glatke.
Zagrejte tučani tiganj na srednje jakoj vatri, dodajte 1 kašičicu ulja, i pecite lepinje sa obe strane dok ne porumene, to može da traje oko 6 i više minuta po strani.
Kad su lepinje ispečene ostavite ih da se malo ohlade. Pre služenja ih zasecite na pola i onda stavljajte razne priloge unutra.
Mnogo volim ove puterste i prhke kolačiće, pogotovo kada se kombinuju sa interesantnim sastojcima i začinima. Recimo ove kolačiće od limuna i maka, pa kolačiće sa limetom i bosiljkom, ili ove sa grejpfrutom, i sad su na red došli kolačići sa lavandom i limunom. Veoma se slično prave kao ovi sendvič keksi sa lavandom, ali ipak drugačije izgledaju. Nisam izdržala da im ne dodam belu čokoladu, i to obojenu u ljubičasto, da podsećaju na lavandu, ali vi to ne morate, i bez nje kolačići su neodoljivi.
Meni se veoma sviđa miris lavande, svugde je imam po kući, ali u kolačima morate da budete pažljivi sa njenom količinom, ako preterate, neće biti dobro. Dodala sam joj malo limunove korice, pa i vanilu, tako da kad zagrizete kolačiće, počnu da vam se smenjuju ukusi, i veoma prijaju jer ne zna se koji je lepši.
Imala sam skoro neko damsko okupljanje pa sam ih u tu svrhu pravila, i još svašta nešto:
Oduvek sam želela da budem član kluba knjige, još od kada sam čula da tako nešto postoji. Želja mi se ostvarila kada sam došla u Ameriku, jer je to ovde vrlo česta praksa. Član sam kluba knjige više od 13 godina. Prva polovina rada našeg kluba je lepo funkcionisala, i sad funkcioniše, ali izbor knjiga poslednjih godina je baš loš. Uopšte današnja popularna literatura je u dubokom kanalu, jedino mi nije jasno kako se i ukus članova kluba toliko promenio na gore. Istina, broj i članovi kluba su se manjali tokom godina, ali nas nekoliko su tu od samog početka.
Ja jesam generalno tolerantna osoba, ali loš ukus teško podnosim. Opet kad otkrijem nekog sjajnog autora, ili knjigu, mome oduševljenju nema kraja, ja jednostavno moram da to podelim sa drugima, i to se dešavalo na početku rada kluba. Da, razmišljala sam da odem iz kluba, i iskreno ne znam zašto to nisam učinila, možda zato što i dalje volim da budem član kluba knjige, što sam rob rutine, i što cenim privrženost klubu ostalih članova, većina ljudi vidi u tome obavezu i vrlo brzo odustane. Probala sam razne šeme da nekako popravim prosek kluba, učlanjivala ljude kojima sam jasno predočila da želim bolji izbor knjiga, ali bez rezultata.
Opet, čim vidim da je bezveze knjiga, koje skoro uvek nabavljam i slušam preko aplikacije Audible, ja otkažem knjigu pa ne moram da je plaćam, to mi je velika uteha. Ranije bih čitala knjigu do kraja, čisto da vidim do kakvog besmisla može da ode, ali sad više ne gubim vreme.
A i idemo svakog meseca u neki novi restoran, gde imamo sastanke kluba knjige, što može da bude prijatno iskustvo. I ostale članice kluba tolerišu moju bezrezervnu kritiku knjiga, možda zato što sam strankinja.
Ne mislim da svaka knjiga treba da ima umetnički kvalitet, može da bude i zabavna, ali moram da ima neki kvalitet. Današnja popularna literatura je toliko loša da za koju godinu se niko neće sećati tih knjiga, iako imaju neverovatne rejtinge i bezbroj prikaza na Amazonu i Goodreads. Literarne nagrade takođe više ništa ne znače. Čitam trenutno priče od Hemingveja, i ne mogu da se načudim da se ukus američke populacije toliko promenio. Danas njegove knjige niko ne bi objavio. I ranije su se pisale loše knjige, ali ne kao danas, ipak one kvalitetne su nadživele sve. Za vreme korone sam čitala hard core klasike, recimo Don Kihota, i potpuno sam bila zatečena kvalitetom pisanja, humorom, humanošću, relevantnošću, iako je taj roman star pola milenijuma.
Čini mi se da se knjige danas objavljuju isključivo za klubove knjiga – vrlo banalne i sentimentalne priče, vrlo predvidljive, sa nekim političkim temama koje su trenutno in. Tu su jednodimenzionalni karakteri koji izgledaju skoro kao karikature. Svi ti romani su toliko isti da imam osećaj da poslednjih šest godina čitam jednu te istu knjigu. I na kraju, iz nekog razloga često se romani pišu iz uglova različitih protagonista, ali daleko je to od romana Aleksandrijski kvartet Lorensa Darela. I da pisane su isključivo da se dopadnu ženama, jer su one najčešći konzumenti belestristike. Zato se većinom objavljuju ženski autori, jer oni kao najbolje razumeju žene, opet moji najomljeniji pisci su većinom muškarci, i uopšte ne znam zašto ima bilo kakve veze kakvog je pola autor. Ne, roman ne mora da ima baš ništa zajedničko sa mojim životnim iskustvom da bih uživala u njemu, što je u potpunosti suprotno današnjem doživljaju literature. U tome je čar umetnosti što može da nas izmesti, ne moramo stalno da budemo zaglavljeni u sopstvenim mislima i iskustvu, i što ume da nas iznenadi, jer proizvodi emocije koje nikad nismo iskusili, pošto smo se toliko uživeli u likove iz romana. Taj beg od sebe može da bude vrlo terapeutski, uzgred dobra literatura zaista pomaže da se razume ljudska priroda i da se predvidi ponašanje drugih.
Poslednja knjiga koju smo čitali u klubu knjige je – Tomorrow, Tomorrow, Tomorrow. Ta knjiga je trenutno hit, nisam stigla još ni do trećine knjige kad sam prestala da je čitam. Da je nisam slušala, i da sam imala fizičku knjigu u rukama, samo bih je zafrljačila. To je tipična današnja popularna luteratura. I ono što najviše uznemirava je to što ogroman broj ljudi voli takve knjige.
Ono što važi za hranu to važi i za književnost. Dobar ukus može da se razvije samo konzumacijom kvalitetne hrane tj. čitanjem klasika. Ako mene pitate, bolje ne čitati ništa, nego nekvalitetnu literaturu. Nećete sigurno od toga postati pametniji, i niti će vam to obogatiti život. Bolje da se umesto toga bavite nekim korisnim hobijem.
Ako vas do sada nisam obeshrabrila i želeli bi da budete član novog online kluba knjige, kojeg vodim sa Aleksandrom, zemljakinjom iz Vašingtona, onda mi se javite. U novom klubu knjige:
gledaćemo da odaberemo kvalitetne knjiga za čitanje, i trudićemo se da to budu puno knjiga domaćih autora, to je dobar način da se one popularišu. Vrlo je važno da knjiga može da se lako nabavi i da je prevedena na engleski.
sastanci kluba knjige će biti online što nam daje mogućnost da klub postane internacionalan, iako ćemo za sada da se fokusiramo na Severnu Ameriku
sastanak je jednom u dva meseca, to je sasvim dovoljno vremena da se knjiga pronađe i pročita.
svako ko se pojavi na tri sastanka postaje punopravan član kluba, što podrazumeva da učestvuje u izboru knjiga.
članovi kluba će moći da izglasaju sledeću knjigu za čitanje od više ponuđenih naslova.
sva komunikacija će se obavljati preko Facebook grupe kluba knjige.
online sastanak će ići preko Zoom-a ili FB messengera, najbolje vikendom.
sledeća knjiga za čitanje, za avgust mesec, je Baba Jaga je snijela jaje (Baba Yaga Laid an Egg) Dubravke Ugrešić.
ako ste zainteresovani, pošaljite mi poruku preko mog FB, IG ili u komentaru. Tu ćete dobiti i ostale detalje.
Aleksandra i ja smo već imale prvi sastanak kluba knjige, izabrana knjige je bila – Gvozdena zavesa (Iron Curtain) Vesne Goldsvorti. Meni se dopao roman, i preporučujem vam da ga pročitate.
Inače mnogo volim da pratim YouTube kanale vezane za knjige i pisce, u moru njih tek par zaista volim da poslušam, i tu često dobijem ideju šta da čitam. Ovi su mi omiljeni:
Better Than Food – baš gotivim ovog lika, odlično radi svoj posao, često mi da ideju šta da čitam od savremenih autora.
Fiction Beast – ovaj kanal je fokusiran na klasike, i nisu samo prikazi knjiga teme, već je mnogo kompleksniji. I produkcijski je odlično napravjen.
Art of Darkness – ovaj opskurni kanal se bavi životima pisaca, i uopšte umetnika. Posle slušanja ove epozode o Hemingveju, poželela sam da ponovo pročitam sve njegove knjiga, ali ovog puta na engleskom.
Kolačići sa lavandom i limunom
sastojci:
280g brašna
Prstohvat soli
170g šećera u prahu
istrugana korica jednog manjeg limuna
225g putera, na sobnoj temperaturi
1 žumance
1 kašičica vanilinog ekstrakta
1 kašičica sušenih lavandinih pupoljaka, istucanih u avanu
Za ganaš sa belom čokoladom:
1-2 kašika slatke pavlake
1/2 kašičice sušenih lavandinih pupoljaka
60g bele čokolade, izlomljene
ljubičasta boja za kolače
Kalup u obliku kruga ili cveta prečnika oko 5 cm
Veliki plitki pleh
Priprema:
Prosejte brašno i dodajte mu soli. U drugoj posudi mikserom mešajte šećer, izrendanu koricu limuna, lavandu i omekšao puter na srednjoj brzini. Posle par minuta mešanja, kada dobijete kremastu smesu, dodajte jedno žumance i vanilin ekstrakt. Nastavite sa mešanje a zatim postepeno dodavajte brašno dok ne dobijete gustu smesu. Na kraju umešajte samlevene lavandine pupoljke. Podelite testo na dva dela, oblikujte ih u diskove, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoje 1 sat, da se stvrdnu.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Pospite radnu površinu sa malo brašna, izvadite jedan disk testa i razvucite ga oklagijom na debljinu od 3-4 mm, zatim kalupima izvlačite okrugle oblike i ređajte ih na pleh za kolače koji je pokriven papirom za pečenje. Stavite pleh sa testom u zamrzivač na 5 minuta (tako će kolačići da sačuvaju oblik), pa ga prebacite u rernu i pecite oko 10 minuta, pre nego što ivice na kolačićima ne počnu da dobijaju svetlo braon boju. Kad su kolačići gotovi ostavite ih par minuta u plehu a zatim ih prenesite na rešetku za hlađenje. To isto ponovite sa novom turom kolačića.
Napravite ganaš tako što ćete zagrejati do ključanja kašiku dve slatke pavlake i njoj dodati izmrvljenu belu čokoladu. Mešajte ganaš dok se čokolada ne istopi dodajući malo ljubičaste boje za hranu. Stavite ganaš u dresir kesicu i istiskujte ga na kolačiće. Kad se ganaš stvrdne služite kolačiće.
Napomena: Jačina arome lavandinih pupoljaka varira, odredite je prema intenzitetu mirisa. Nemojte da preterujete sa njenom količinom.
