Američka kuhinja, Avokado, Glavna jela, Govedina, Jelo za 30 minuta, Meso, Sendviči, Uncategorized

Neuredni hamburger (Sloppy Joe sendvič)

May 23, 2019 1 Comment

Sloppy joe je sigurno jedan od najpopularnijih sendviča u Americi. Kao što mu samo ime kaže u pitanju je sendvič koji ne izgleda baš elegantno, zato se služi i jede u casual prilikama, mislim da je neuredni hamburger odgovarajući prevod na srpski jezik. Zaista podseća na hamburger, ali umesto definisane pljeskavice imate sos od mlevenog mesa. U američkoj verziji uvek se za hamburgere koristi junetina, vi možete da dodate i svinjsko meso.

Prednost ovakvog sendviča je u tome što se vrlo brzo sprema, ukoliko imate kupljene zemičke dovoljno je pola sata da imate gotov ručak. Mesu možete da dodate razne priloge, salatice, povrće, itd. U Americi deca obožavaju ovaj sendvič, ko zna možda će i vaša da ga zavole.

Inače, sloppy joe sendvič je zamalo ušao u moj Američki kuvar, nažalost imao je veliku konkurenciju, Amerika je poznata kao zemlja sendviča, samo da pomenem neke koji su se našli u kuvaru – pored klasičnog hamburgera tu je legendarni sendvič sa cepkanom svinjetinom (pulled pork sandwich), zatim sendvič sa sirom (Grilled cheese), Reuben, BLT (sendvič sa slaninom, zelenom salatom i paradajzom), bejgl sa dimljenim lososom (bagel and lox), PBJ (sendvič sa puterom od kikirikija i džemom), itd. Evo, baš se spremam da napišem post na blogu samo o tome kako spremiti dobar sendvič. Mislim da je to veoma važna i interesantna tema.

Evo jedna zanimljivost, Amerikanci obično jedu sendviče za ručak. Međutim, oni imaju drugačiji koncept ručka od nas. Kod njih je ručak obrok oko podneva, ono što mi nazivamo ručkom za njih je večera tj. dinner, i počinje oko 3 sata popodne.

Neuredni hamburger (Sloppy Joe Sandwich)

Sastojci:

Zemičke za sendvič (najbolje su brioš zemičke, ako želite sami da ih napravite pogledajte recept u Američkom kuvaru, str. 116.

1 kašika ulja

1 srednji luk, sitno iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckanog

500g mlevenog mesa (najbolje junetina)

So i biber prema ukusu

200ml paradajz sosa (ili kuvanog paradajza, ili 3-4 kašike kečapa)

2 kašičice dižonskog senfa

2 kašike Vorčester sosa, opciono

Prilozi:

Zelena salata

Izrendana mocarela ili čedar sir

Iseckan avokado, pomešan sa sokom od limete i posoljen

Iseckan mladi luk

Priprema:

Najpre skuvajte mleveno meso, i dok se ono kuva pripremite priloge. U šerpi zagrejte ulje na sredje jakoj temperaturi, dodajte iseckani crni luk, i posle 2-3 minuta, beli luk. Posle jednog minuta dodajte mleveno meso. Kuvajte meso dok skroz ne pobraoni uz povremeno mešanje. Dodajte soli i bibera prema ukusu, zatim sos od paradajza, vorčester sos i senf. Smanjite vatru i kuvajte sve bez poklopca dok ne ispari suvišna tečnost, oko 25 minuta.

Slažite sendvič tako što ćete na donji deo zemičke staviti najpre zelenu salatu, pa oko 3 kašike pripremljenog mesa, izrendan sir, iseckan avokado, mladi luk i na kraju gornju polovinu zemičke.

Služite sendviče odmah.

Američka kuhinja, kikiriki, Razno, Zdravo

Kako se pravi puter od kikirikija i zašto treba da ga koristite

March 13, 2016 31 Comments

Iako viđam da se puter od kikirikija stidljivo koristi i kod nas, moram da kažem da Evropljanima ova tako tipično američka namirnica nije baš preterano bliska. I sa ovim puterom nema zaljubljivanja na prvi zalogaj, za naše nepce to može da bude teška hrana, ali dajte sebi vremena, ako sam ja uspela da ga zavolim, a u početku boravka u Americi sam ga potpuno ignorisala, onda ćete i vi. Dakle, ja ga zdušno proporučujem zato što je veoma zdrava namirnica, zato što se lako sprema i jednostavno koristi. Iskreno, u mojoj kući puter od kikirikija je veoma popular, posle mleka i hleba najviše ga koristimo.

Malo je reći da se uvek zapanjim kada saznam da Amerikanci, koji su inače odrasli na puteru od kikirikija, ne znaju kako se isti pravi, i nikada im nije palo na pamet da ga sami kod kuće naprave. A toliko ga je jednostavno napraviti, da ne pričam koliko je zdraviji od onog kupovnog. Inače se ubiše raspravljajući koji je kupovni brend bolji i zdraviji, a treba samo da bace u multipraktik pečen kikiriki, sa malčice ulja i soli, posle par minuta čekanja dobili bi najbolji puter. Najteži deo posla je staviti puter u teglice i oprati deo multipraktika. A u kupovnom puteru od kikirikija možete da nađete svašta, šećer, veću količinu soli, razne stabilizatore, masti i dodatke, i u najboljem slučaju ako puter ima u sebi samo kikiriki, onda se zbog dužeg stajanja u rafu svo ulje popne na površinu, i zaista je teško da se promeša i bude normalne gustine. Zato domaći puter od kikirikija rules.

Domaći puter od kikirikija

Za ovu priliku sam napravila i video, moj prvenac, da vidite kako kikiriki prelazi iz čvrstog u mekano stanje, baš kao magija.

Sastojci:

400g pečenog kikirikija*

Prstohvat soli

1 kašika ulja, najbolje nerafinisanog

Priprema:

Stavite sve sastojke u multipraktik ili seckalicu, i meljite ih dok ne dobijete glatku smesu kao na fotografiji. To traje oko par minuta. Čuvajte puter u sterilisanim teglicama u frižideru.

*Ukoliko pečete sami kikiriki, neka to bude u rerni na temperaturi 175C (350F), 10 minuta. Kad se malo prohladi skinite ljusku sa njega tako što ćete ih rukama protrljati, po koja ljuska neće smetati kvalitetu putera. Možete da pečete i kikiriki u mahuni, u tom slučaju neka to traje oko 30 minuta.

Tekstura – ona zavisi od toga koliko dugo meljete kikiriki, neko voli kad je grube, neko kad je glatake teksture, zato što se lakše maže na hleb. Takođe, možete pri kraju staviti par kašika celog kikirikija, ako želite da imate glatku tekstura sa malim komadićima kikirikija.

Zašto treba da koristite puter od kikirikija

Veoma je zdrava hrana. Ukoliko ne preteruje sa njim, ili ukoliko niste alergični na njega, puter od kikirikija može samo dobro da čini vašem organizmu. Slično koštunjavom voću, iako je mahunarka, pun je masti, ali dobre, što utiče na to da imate visok dobar holesterol (dokazano u mom slučaju), znači dobar je za srce. Zbog velike količine B vitamina, vaša koža bolje izgleda. Takođe je pun vlakana, folne kiseline (ovo je važno za trudnice) kao i proteina, i stoga idealan za decu i sportiste. Spisak hranljivih sastojaka putera od kikirikija je podugačak, još da spomenem magnezijum, kalijum, vitamin E, cink, itd. Maksimalna količina unosa ove namirnice je oko 2 kašike dnevno.

Zasitan je, dobar je za mršavljenje. U svim knjigama koje se bave tematikom mršavljenja, pogotovo u predelu stomaku, uvek ćete naći prepruke za korišćenje putera od kikirikija. Da, on je veoma kaloričan, ali pošto je zasitan ne verujem da možete da koristite veće količine.

Jednostavno se pravi. To mu je jedan od najvećih pluseva.

Deca ga vole. Ne znam u čemu je fora, zašto ga mališani toliko vole. Da nije bilo putera od kikirikija, ne znam kako bi hranila svoju decu u nekom periodu njihovog odrastanja, samo su to htela da jedu. Otuda ne čudi da je puter od kikirikija u Americi prevashodno dečija hrana. Sendvič od putera od kikirikija se najčešće stavlja deci u lunch box, za užinu ili ručak u školi.

Brz doručak ili užina. Kad vam treba neka brza energija, a nemate vremena, samo namažete puter od kikirikija na hleb i to je to. Dole pogledajte ideje za pravljenje sendviča.

Ideje za upotrebu putera od kikirikija

Maže se na hleb. Najačešća upotreba. Obično uz to ide i džem, tako se dobija Peanut Butter-Jelly Sandwich. Lično meni prepečen hleb sa puterom od kikirikija sa dodatkom pirea od jabuke je najbolja kombinacija, i to je način na koji ga uvek jedem. Puter od kikirikija se u sendviču najčešće kombinuje sa džemom, nutelom, ali i bananama, suvim grožđem i jabukama.

Osnova za mnoge energetske pločice i kuglice. Po interenetu možete da nađete ogroman broj ideja za njihovo pravljenje. Puter je dobar sastojak jer povezuje koštunjavo i suvo voće. Osim toga pun je proteina pa se stoga rado stavlja u ove zdrave poslastice.

energetske kuglice — Energetske kuglice sa puterom od kikirikija, recept je ovde.

Glavni sastojak za mnoge smutije. U mnogim dijetama za mršavljenje ovo je jedan od najčešćih napitaka koji se preporučuje. Kažu da je dobar za skidanje masnih naslaga sa stomaka.

Zdrav smuti — Smuti sa puterom od kikirikija i bananom, čia semenkama i cimetom, recept je ovde.

Koristi se u kolačima, obično kao krem. Najpre da kažem da se puter od kikirikija veoma dobro slaže sa čokoladom, pada mi na pamet popularan slatkiš Reese’s. Ja volim da ga stavljam u frosting kada pravim kapkejkse.

Krem od putera od kikirikija — Čokoladni kapkejksi sa kremom od putera od kikirikija

Od njega se prave ukusni i zdravi keksi. Recept za ove sjajne kekse sa slike pronađite uskoro na blogu. Inače, postoji i recept za slične kekse od bademovog putera, koji se isto pravi kao ovaj od kikirikija.

Keksi od putera od kikirikija — Recept za ove kolačiće sa puterom od kikirikija pronađite ovde.

Torta sa puterom od kikirikija — Torta sa kremom od putera od kikirikija, recept pogledajte ovde.

Kolačići sa puterom od kikirikija-1 — Bezglutenski kolačići sa puterom od kikirikija i čokoladnim poljupcima (Peanut Butter Blossom Cookies), Američki kuvar, strana 148.

Američka kuhinja, Dezerti, Kapkejksi, Kokos, Priče iz Amerike

Kapkejksi od kokosa, i Božić u emigraciji

January 12, 2016 26 Comments

Svi moji američki prijatelji znaju da ima nešto čudno u vezi sa našim Božićem – dolazi u januaru. Ne, ne slavim Epifaniju, nego srpska crkva ne prati novi kalendar, već stari, koji skoro dve nedelje kasni, svaki put im objasnim.

Kao i većina naše emigracije u danima oko Božića pomislim kako bi bilo lepo kad bi naša crkva odlučila da ne budemo mimo sveta iz mnogo praktičnih razloga. Recimo jelke, ne možete da ih kupite kasnije, jer nestanu, a opet kad su u kući tako dugo počnu da se raspadaju. Ipak, ni to nije toliko strašno koliko radni dan koji pada na Božić, posle toliko neradih dana u decembru teško je pitati poslodavca za još jedan slobodan dan u januaru. Zatim, emigracija koja je bliže Srbiji ne može da proslavi Božić sa svojom familijom, već ih posećuju pre praznika. Suprotno nama odraslima, naša deca misle da smo mi zapravo veliki srećnici jer imamo dva Božića, to znači da našu kuću Deda Mraz posećuje dva puta.

Ovde kad je naš Božić nema svečane atmosfere, na ulicama se oseća umor od praznika koji su prošli. Čak i Grci, kojih ovde ima puno, slave ovaj praznik po novom kalendaru. Prošle godine sam se za Božić vozila u taksiju mister Okbabe, imigranta iz Eritreje čije sam usluge često koristila. Tako sam saznala da i njihova crkva slavi Božić baš kad i mi. Oboje smo se obradovali toj činjenici. U taksiju je bila mala ikona tamnoputog sveca, znajući koliko imigranti vole da pričaju o stvarima iz svoje otadžbine, pogotovo ako su još “sveži”, rekla sam mu, pričaj mi malo o tom vašem svecu.

I pre nego što je počeo zimski raspust učiteljica mog šestogodinjeg sina mi je predložila da proslavimo srpski Božić u njihovom odeljenju. Učiteljica je veoma mlada i puna entuzijazma, rekla je da jedva čeka da sazna o tome kako mi slavimo naš Božič. Kako se praznik približavao puno sam razmišljala kako da predstavim deci i učiteljici taj praznik. Pokušavala sam da se setim šta smo to mi radili za Božić kad smo bili mali, potpuno sam bila zaboravila da mi nismo ni slavili taj prazik već samo Novu godinu. Moja deca su bila zaprepašćena kada su to saznala. Država ga je zabranila, rekla sam im. Setila sam se starih srpskih zajednica ovde u Americi, u kojima srpski jezik nije opstao, ali i dalje postoji crkva i i neguju se običaji.

Rešila sam da napravim i odnesem česnicu, deci će sigurno biti zanimljivo izvlačenje parica. Nadam se da neće biti tužna ako ne pronađu paru, srećom, škola nije previše politički korektna, ne ohrabruju preosetljivost kod dece. Možda da odnesem badnjak, i to je interesantan detalj, to je srpsko božićno drvo. Kao i svake godine na Badnje veče sam otišla sa decom u obližnji veliki park da potražimo badnjak. Nismo uspeli da nađemo nijednu oborenu granu, lomljenje ili seča nije dolazilo u obzir. Pokupila sam hrastovo lišće sa zemlje i kasnije kod kuće ih lepila na grančice. Nije uopšte loše ispalo, mnoge je prevarilo.

Otišla sam na jutjub da pogledam nešto od sadržaja vezanog za Božić. Najpre su se prikazali video zapisi sa prangijanjem Srba po Americi, to baš nije prihvatljivo za decu, pogotovo sada kada se u Americi vodi oštra debata o posedovanju oružja. Posle sam pronašla nešto bolje, neki stari video, prilično lošeg kvaliteta, ali na engleskom, o proslavi srpskog Božića širom sveta.

Na dan Božića sam otišla u sinovljevu školu. Deci smo prikazali video, ne mogu da kažem da su ga previše razumela, ali ipak su bila dovoljno mirna. Par puta su dobacivali kako ne mogu da dočekaju da probaju česnicu jer tako divno miriše. Jedan dečko me je upitao, da li je zaista u hlebu zlatnik, video je to na videu. Ne, nije, ali smo stavili srpski dinar. Usledilo je novo pitanje: A koliko je to u dolarima?

Održala sam deci kratko predavanje Zašto je srpski Božić drugačiji osim što kasni. Slavljenje Božića traje samo dva dana u Srbiji, Badnje veče i sam Božić. To nije kao u Americi gde proslava traje nedeljama pre Božića. U Srbiji ljudi poste šest nedelja pre praznika, tako da tu nema mesta za razne božićne žurke na kojima dominiraju hrana i piće. Ali zato kad dođe Božić onda nastupa veličanstvena gozba, pečeno prase na ražnju, razni prilozi, pite i salate, torte i kolači. I sve je homemade i from scratch, način pripreme hrane koji je prilično netipičan za američko društvo. Cela porodica učestvuje u pravljenju hrane i to su trenuci kad se članovi porodice druže i povezuju.

Srpski Božić je više spirtualni događaj, manje praznik gde dajete i dobijate poklone. Srbi su manje zainteresovani za poklone, više za hranu koja se tog dana služi. Na Badnje veče se pali badnjak, nekad to ume da bude veličanstvena vatra sa mnogobrojnim varnicama, ta ideja im se mnogo dopala.

Zatim su deca sela u klupe i onda sam ja išla od jednog do drugog deteta dok su ona lomila česnicu. Odeljenje je malo, čini ga tek četrnaest prvačića. Česnica je još uvek bila topla, deca su bila veoma uzbuđena, domaći hleb nije baš česta pojava ovde, malo je reći da su uživala u njemu. Ni kolači koji su kasnije podeljeni, nisu uspeli da nadmaše utisak koji je na njih ostavio hleb. Šenon je osvojila novčić, lucky coin, i toliko je bila uzbuđena da se sva zarumenela, uzviknula je, Oh, I wish I was Serbian! Druga devojčica je odgovorila da ona ne bi volela da bude Srpkinja, jer to znači da nema čokolade ni mesa šest nedelja zbog posta.

Uglavnom moj sin se tog dana osetio još više posebnim što slavi srpski Božić. Kada sam se vraćala iz škole sa decom na ulici smo primetili porodicu svečano obučenu, ruke su im bile pune ukrasnih kesa sa poklonima. Sigurno su Rusi, pomislila sam, i bili su. To je bila iskrica prazničnog raspoloženja u sivilu zimskog dana, dobro je, nismo jedini.

Ovaj tekst je objavljen na Politikinom vebsajtu, u rubrici Moj život u inostranstvu.

Kapkejksi od kokosa

Istina je da sam htela da pravim domaće Rafaelo kuglice za Božić, moj omiljeni kolač sa kokosom, ali nisam uspela da nađem mleko u prahu. Ovo je u velikoj meri izmenjen recept Ine Garten, ideja je od nje potekla. Spada u top 5 najukusnijih kapkejksa koje sam ikada probala. Ako vam smeta ideja krem sira u frostingu onda napravite klasičan krem od putera i šećera u prahu, buttercream.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti

Kakao brauni, i nekad i sad

March 11, 2015 26 Comments

Po povratku sa književne večeri, na kojoj sam imala prilike da upoznam jednog od mojih omiljenih pisaca, trenutno veoma perspektivnog američkog autora, otišla sam kod dece u sobu da im poželim laku noć. Bila sam veoma uzbuđena, to veče je pomenuti pisac pričao o svom detinjstvu, odrastanju u tadašnjem Sovjetskom Savezu, posle o odlasku u Ameriku, negde sam se pronašla u njegovoj priči. Kada sam imala priliku da mu se obratim, pomenula sam da sam iz Srbije, jel’ iz Beograda, pitao me je sa kezom, da, odgovorila sam. E, samo da znaš da je super što si pomenuo u svom romanu one rakete po dečijim igralištima, ja sam ih imala u svom obdaništu i obožavala sam da se pentram po njima. Znaš, kada sam se vratio u Rusiju, svuda sam ih tražio, više ih nigde nije bilo, reče on, isto, kažem ja, ali onda sam se setila da sam pronašla jednu, baš sam bila pokušala da se popnem na vrh, ali bila sam suviše velika za tu usku konstrukciju, zaglavila sam se kod prvog sprata.

Cici, kažem ja mom sinu, moram nešto važno da ti kažem pre nego što zaspiš, moram da ti ispričam kako je bilo kad je mama bila tvojih godina. Znaš, kad sam ja bila mala, nisam se ja tu previše pitala, roditelji su bili neprikosnoveni autoriteti, misliš da su oni lupali glavu kako da me zabave, ne, ja sam morala samu sebe da zabavljam, niti su me vodili na razna mesta kao što mi vas vodimo, odlazak u restorane, igraonice, parkove, muzeje, daleka putovanja, itd, to je bilo veoma retko. Mi smo sve vreme bili izvan kuće, igrali smo se sa decom iz okolnih zgrada, kad padne mrak tada bi došli kući, roditelji su imali svoje brige i vrlo su malo vremena provodili sa nama.

Moji roditelji su saznali da umem da čitam od vaspitačice u obdaništu, misliš da je neko vežbao sa mnom čitanje svaki dan kao što mi to radimo. Prvi dan u školi, doduše imala sam sedam godina, mama me je odvela u školu, a zatim otišla na posao. Ja sam morala sama da se vraćam kući, a kuća uopšte nije bila blizu, i tek smo se bili preselili.

Setila sam se jednog događaja od letos. Prijateljica i ja sa decom smo na malom parkingu, iza njene kuće, društvo nam prave mala deca iz kraja. Jedno dete vozi bicikl, ima samo pet godina, kaže prijateljica da su ta deca po ceo dan napolju, majke uopšte ne brinu o njima, očeve da ne pominjem, ako uopšte žive sa njima, samo ih tako puste. Kad sam čula da žive par blokova udaljeni tu sam se zapanjila. Pustiti tako malu decu da borave napolju sama u ne baš tako bezbednom kraju, pa koji to roditelj može da uradi. I onda se setim sebe kada sam imala pet godina i kako sam svuda zujala po naselju, ali, tada je ipak bilo veoma bezbedno, ili bar na vestima nisi mogao svašta da čuješ i vidiš. Osim toga cela zajednica je brinula o deci, komšija bi bez problema mogao da te prekori, ako si pravio gluposti, kaže tvojima, sada se svi plaše da ne uvrede druge.

Mama je imala samo jednu loptu koju je delila sa bratom, ne kao ti, ti imaš posebu loptu za fudbal, košarku, bejzbol, odbojku, američki fudbal, itd. Da, ima i krpenjaču, zimus smo napravili sinu loptu od čarapa na koju smo vrlo ponosni, to je kao neki mali bunt prema potrošačkoj kulturi.

U školi nas je bilo preko trideset u odeljenju, a samo jedan učitelj, a ne kao kod vas, četrnaestoro i dve učiteljice. Misliš da smo bili tretirani kao vi danas, ne, učitelj je fizički kažnjavao decu ako su bila bezobrazna, doduše samo dečake. Opet, imam najlepše uspomene vezane za tog čoveka kome smo bili poslednja generacija.

Skoro pričam sa prijateljicom, pitam je zašto nije upisala svoju decu u obližnju školu, kaže, zamisli u odeljenju ima više od dvadeset đaka, ja joj kaže, big deal, u mom je bilo preko tideset, i u mom, reče ona, pa, u čemu je problem, mislim se ja. Da, nisam pomenula da roditelji non-stop vise u školi pomagajući učiteljicama i deci. Ne znam kako je u državnim, ali u privatnim školama mora da se odradi oko 20 volonterskih sati godišnje, ili uplaćujete dodatni iznos novca. I najmanji praznik ne može da prođe bez žurke sa raznim poslasticama, poklonima, raznim aktivnostima, posebnom odećom i odgovarajućom dekoracijom. Pravo da vam kažem žao mi je tih učiteljica što moraju toliko da se trude, ja sam sigurna da bi mnogo skromnije aktivnosti odmorile i njih i roditelje a deci bi bilo isto.

I da znaš, Cici, u školi je bila samo tabla i krede, i biblioteka, i to je sve. Neki dan odvedem ćerku u tu istu školu gde ide i moj sin i zateknem učiteljicu kako drži violinu a deca prevlače gudalo preko nje, strune skoro sve popucale. A ne, samo violina nije dovoljna, na stolu je i viola, i nju će deca da sviraju kasnije. Nabasam i na kofu sa glistama, sve sa zemljom, i njih će tog dana da proučava grupa sastavljena od trogidišnjaka. Da ne pričam kako učiteljica pravi palačinke za njih na času, i ko zna šta sve ne rade da bi deci bilo zabavno.

Malo sam se uznemirila kada sam bila na večeri sa prijateljicama, posle razgovora sa jednom od njih koja trenutno traži školu u koju će upisati svog sina. Ona je otpisala jednu državnu školu zato što su tu prema njenom mišljenu deca previše dresirana, teraju ih previše da se drže pravila. Jel to sve, pitam je ja, da, reče ona. Onda ide beskrajna priča o potrazi za najboljom mogućom školom, nešto od toga možete da pročitate ovde, valjda sve u cilju da se pokaže da najbolju školu za svoje dete mogu da nađu samo najbolji roditelji, oni koji mesecima promišljaju, porede, razgovaraju sa drugima, obilaze sve moguće škole. Iskreno, ne razumem tu opsesiju školama, ok, kad je koledž u pitanju, jer od toga puno zavisi u životu, ali osnovna škola, to je malo previše. Razumem i to da su neka deca posebno osetljiva, stidljiva ili sa problemima sa učenjem, ali danas su nastavnici mnogo paživljiviji i sa mnogo više razumevanja nego ikada, i to u svim školama. Iskreno, takvi ljudi me teraju da pomislim da možda ja nisam dovoljno dobra mama čim me ne tangiraju toliki detalji vezani za školovanje moje dece, ali brzo odagnam takvu misao, jer pre svega ne volim da budem deo hajpa, drugo, sigurna sam da postoji mnogo drugih stvari koje utiču na razvoj dece pored škole, na primer porodica. Osim toga ja dosta stvari uzimam zdravo za gotovo, neki ljudi moraju da ulože u to poseban napor. Na kraju svako radi ono što misli da je najbolje, iako i dalje ne razumem tu histeriju. Nekad je to bilo, moje dete je najbolji đak, a sad je, ja sam najbolji roditelj.

I neko sad kaže kako su deca danas mnogo pametnija, pa kako i ne bi bila kada su bukvalno okružena “pametnim” stvarima, svuda su bili i svašta su videli, i posvećuje im se toliko pažnje. Iskreno, mene mnogo zanima kako će ova generacija da ispadne kad poraste. Baš sam radoznala da vidim to. Politički korektna, generacija okružena bezgraničnom ljubavlju, u društvu gde se svi bore da im ne bude dosadno i sve bude potaman.

Lično mrzim dosadu, ali ona nije ni tako loša, ne mora nužno da znači da tera decu da prave gluposti, možda u pokušaju da zabave sami sebe rodi se nešto lepo i važno. I žudnja… kako će deca poželeti nešto više, šta će ih motivisati, ako imaju sve, i to na tacni.

Završavam razgovor sa sinom, vidim da je skoro zaspao. Ipak, hoće nešto da mi kaže. Mama, to je very difficult story!Nije, sine, samo je bilo drugačije.

Kakao brauni

Moja deca obožavaju ovaj kolač, valjda zato što je tako jednostavan i pun je čokolade. Možete u njega da stavljate razno koštunjavo ili suvo voće, ima na blogu jedan stari recept za brauni, sa suvim trešnjama u rakiji.

Samo da znate da pored braunija postoji i blondi kolač, ali nije tako popularan.

Sastojci:

50g brašna

Prstohvat soli

115g putera

200g šećera

80g kvalitetnog kakao praha

2 jajeta, hladna

1 kašičica ekstrakta vanile

Četvrtasti pleh dimenzija 20x20cm.

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C (325F). Obložite pleh aluminijumskom folijom, ili papirom za pečenje, ali tako da vire krajevi par cm od testa, da biste posle lakše izvadili brauni kad se ispeče.

Prosejte brašno i dodajte mu so. Na blagoj vatri, u šerpi srednje veličine, zagrejte puter, dodajte mu šećer i kad se on otopi stavite prosejani kakao prah. Kad ste dobili ujednačenu smesu sklonite šerpu sa vatre i u nju dodajte hladna jaja, jedno po jedno, dok sve intezivno mešate. Smesa će se zgusnuti. Dodajte ekstrakt vanile i brašno. Sve dobro izmešajte varjačom i sipajte smesu u pleh.

Pecite brauni 25-27 minuta, čačkalica bi trebala da bude čista kad se zabode u testo, ako je dobro pečen. Izvadite ga iz rerne, neka se u plehu ohladi. Onda ga uz pomoć papira stavite na površinu gde ćete ga seći. Brauni se očajno seku tako da nemojte previše da se nervirate oko toga, trebalo bi da dobijete 16 četvrtastih komada.

Američka kuhinja, Prilog, Sladak krompir, Vegeterijanska

Šta da spremite od slatkog krompira (Kaserol i Pečeni krompir)

November 26, 2014 3 Comments

Sladak krompir samo na oko podseća na onaj običan, to je dosta različita kultura. Unutra je obično narandžast, mada sam kupovala i one bele pa unutra ljubičaste. Sladak je. I veoma je hranljiv, pun je beta karotena i vitamina C.

Da, postoji i nešto što se zove jem, yam, i podseća na sladak krompir, ali to su dve različite kulture. Iz nekog razloga ovde u Americi zovu jem nešto što je ustvari sladak krompir i time se pravi velika konfuzija. Jem nije lako naći u običnom supermarketu, i njegova kora je dosta gruba.

Za nas koji smo navikli na običan krompir ovaj ima dosta drugačiji ukus. Čak se od njega pravi i slatka pita, ali nisam njen ljubitelj. Ono što je važno reći je to da je sladak krompir dosta hranljiviji od običnog.

I moram da pomenem da je biljka slatkog krompira veoma dekorativna, posedujem jednu tamno-ljubičaste boje.

Sladak krompir pripremam na dva načina, pečem ga na kriške i onda služim sa sosom od jogurta, ili spremam divni, kremasto-hrskavi, kaserol.

Što se pečenja tiče tu nema nikakve nauke, iseckate krompir na kriške, dodate mu soli i crnog bibera, pospete maslinovim uljem i pečete dok ne omekne.

Kaserol od slatkog krompira

Ovo jelo pravim svaki put za Dan zahvalnosti. Neki od mojih prijatelja ga obožavaju. Interesantan je, iako je sladak nekako se lepo slaže sa slanom hranom. Osim toga, ima taj neodoljivi posip sa ovsenim pahuljicama i puterom. Znam da našim ljudima ovo jelo zvuči veoma strano, ali mislim da mu treba dati šansu.

Inače ovo jelo je veoma popularno na američkom Jugu.

Sastojci:

1 ½ kg slatkog krompira, 3 – 4 komada
3 kašike braon šećera
80g putera
60ml slatke pavlake
2 jajeta
1 kašičica cimeta
1 kašičica iseckanog svežeg đumbira
¼ kašičice muskantnog oraščića
½ kašičice soli, i bibera, prema ukusu
1 šaka isecaknih pikana, opciono

Za posip:

50g brašna
80g ovsenih pahuljica
80g braon šećera
Prstohvat soli
70g hladnog putera, iseckanog na kockice

Priprema:

Skuvajte slatki krompir sa ljuskom. Zatim mu skinite koru i izgnječite viljuškom ili alatkom za pire. U pleh, u kome će se peći, stavite krompir i promašajte ga sa puterom, slatkom pavlakom, izmućenim jajima, šećerom i začinima.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

U drugoj posudi stavite brašno, ovsene pahuljice, pikane, šećer, so i na kraju puter iseckan na kockice. Rukama sve to dobro promešajte i lepo rasporedite po slatkom krompiru. Stavite u rernu i pecite oko 30 minuta.

Američka kuhinja, Ćuretina, Glavna jela, Meso

Pečena ćurka

December 26, 2012 27 Comments

Ovog puta gost na mom blogu je moj muž sa receptom za pečenu ćurku. Toliko puta ju je pravio, i uvek je super isapadala.

Za ćurku za 8 osoba potrebno je:

Mlada ćurka – 5 do 6 kg

2 kašike soli

1 kašičica bibera

1 l pilećeg ili ćurećeg bujona

Kupite ćurku najmanje dva dana pre nego što ćete je peći jer proces pripreme zahteva da se ćurka unapred posoli i tako posoljena odstoji u frižideru. Ukoliko je kupljena smrznuta, dodajte tome još dva-tri dana – toliko je, naime, potrebno da se ćurka u frižideru odmrzne. Ćurka treba da bude mlada, 5 do 6 kg. Pticu veću od ovoga je u rerni vrlo teško ravnomerno ispeći.

Priprema (dva dana pred pečenje):

Ocedite tečnost iz duplje i izvadite iznutrice i šiju ukoliko su ostavljene unutra. Spolja, dobro osušite pticu papirnim kuhinjskim ubrusom i zatim u nju, spolja i iznutra, utrljajte dve kašike soli i kašičicu bibera. Tako pripremljenu, ćurku stavite u pleh i odložite u firžider. Ne pokrivajte je. U naredna dva dana meso će potpuno upiti i ravnomerno raporediti so, što će pomoći da mišićne ćelije tokom pečenja ne izgube tečnost. U isto vreme, koža nepokrive ćurke će se u frižideru dobro isušiti i zategnuti. Rezultat će biti hrskava kožica spolja i sočno meso unutra.

Pečenje:

Ćurka treba da u plehu bude postavljena sa grudima nagore, vrhovi bataka vezani jedan za drugi kanapom, a krila zataknuta iza leđa. U pleh sipajte i dve šolje bujona. Najbolje je ako imate pleh sa rešetkom, tako da ćurka leži na rešetki iznad tečnosti. Takodje, dobro je da stranice pleha ne budu previsoke inače može da se desi da ćurka sa strane ostane nepečena.Zagrejte rernu na 230 C i ubacite pleh. Odmah snizite temperaturu na 180 C i ostavite ćurku da se peče. Svakih pola sata prelivajte je ili premazujte bujonom sa dna pleha. Po potrebi dospite još bujona (ukoliko je ispario). Takođe, na pola pečenja rotirajte pleh za 180 stepeni da bi se obe strane ispekle ravnomerno. Ćurka se peče oko 30 minuta po kilogramu težine, znači dva i po do tri sata ukupno. Ubodite karabatak (mesnati deo) oštrim nožem i ukoliko je tečnost koja iscuri skoro, ali ne savim providna, ćurka je gotova. Možete koristiti i kuhinjski termometar-sondu, zaboden u karabatak (ne skroz do kosti), treba da pokaže oko 70C.

Kada je ćurka ispečena, izvadite pleh i prekrijte ćurku aluminijumskom folijom i ostavite da odstoji oko pola sata. Ovaj period „odmaranja“ će pomoći da se proteini zgusnu i meso ostane sočno tokom sečenja. Za to vreme pripremite sos („grejvi“) od ćurkine moče.

Još da dodam da dan kada se najviše ispeče i pojede ćurećeg mesa u Americi jeste Dan zahvalnosti. Pogledajte kako izgleda tradicionalna trpeza za taj praznik.

Možete pogledati i moj video kako da ispečete ćurku, spremite sos od moče i džem od brusnica.

Ovaj recept je objavljen u decembarskom broju online gastronomskog časopisa Mezze. Obavezno ga pogledajte.

Američka kuhinja, Borovnice, Dezerti, Jabuke, Jagode, Slatke pite

Kako se pravi američka pita (American Pie)

November 13, 2012 41 Comments

Slatke pite su nešto najbolje u američkoj kuhinji. Verovatno su došle iz Zapadne Evrope sa prvim doseljenicima tako da nisam sigurna koliko su američke originalno, ali svejedno ovde se najviše jedu. I ima ih raznih – otvorene, zatvorene, pečene u dubokom sudu, sa jabukama, bobičastim voćem, breskvama, bundevom, slatkim krompirom, sa pikanima, i još ko zna sa čim već. Da ne dužim, upravo sledi master recept kako se pravi američka pita.

Pite se sastoje od dva dela: crust iliti kore, i punjenja. Sipkavo testo, kako ga mi još zovemo, zvuči jednostavno za pravljenje ali da bi se postigla savršena tekstura i ukus mora domaćica da se malo pomuči. Po originalnom receptu kora se sastoji od brašna, vode, soli i šećera, i svinjske masti. Možda jednom i napravim pitu sa mašću ali za sada držim se putera. On piti daje neverovatno lepu teksturu, miris i ukus.

Dakle, testo mora da bude veoma hladno, zato se koristi ledeno hadna voda i puter, što zbog kvaliteta kore što zbog lakšeg rukovanja testom.

Sud u kome se peče pita je obično staklena ili keramička, vatrostalna i okrugla posuda, prečnika 25cm. Ivice mogu da budu 3-5cm. Ovo je bitan detalj zbog mera za testo.

Ovako bi trebalo da izgleda presek američke pite sa jabukama, Američki kuvar, strana 156.

Pre nego što pogledate recept najbolje je da pogledate ovde moj tutorijal kako da napravite američku pitu sa jabukama.

Sastojci za duplu koru:

300g brašna
225g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli

Količina sastojaka može da varira u zavisnosti kakvo testo volite.

Preporučujem da se testo mesi u multipraktiku ili u mikseru za testo jer će se mešanjem ruku ono brzo zagrejati. U tom slučaju najbolje da koristite varjaču. Najpre promešajte samo brašno u multipraktiku, umesto da ga prosejete, dodajte so i šećer, a zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za 30 sekundi testo je spremno.

Nemojte da previše mesite testo. Testo treba da bude sipkavo, ne previše vlažno.

Kad ste umesili teso podelite ga, ukoliko želite dve kore, oblikujte u diskove, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider.

Testo mora da provede bar 1 sat u frižideru.

Testo se razvlači oklagijom, meni ne treba dodatno brašno, ali to zavisi i od površine na kojoj se radi. Krug od testa treba da bude par centimetara veći od suda u kome se peče. Oklagijom prenesite testo u sud. Ili razvijte testo preko masne hartije pa zajedno sa njom prenesite testo. Ne razvlačite obe kore u isto vreme, nego prvo donju, pa kad ste stavili voće onda gornju.

Važno je da celu unutrašnju površinu zajedno sa ivicama suda premažete puterom, lakše će se seći.

U punjenje idu razne voćke, ali gotovo uvek se pored šećera, doda malo gustina ili brašna da se malo zgusnu sokovi. Takođe, voću se dodaju začini (cimet, oraščić, allspices, vanila) i malo limunovog soka.

Voće može da bude sveže ili zamrznuto. Ukoliko je iz zamrzivača morate dobro da ga ocedite. Moje iskustvo je da je u tom slučaju punjenje više nalik na džemu.

Sastojci za punjenje:

Pita sa jabukama – 6 velikih jabuka ili 8 manjih, zlatni delišes koji još nije potpuno žut, a možete da dodate i kisele ili bilo koje druge jabuke dobre za pitu. Oljuštite koru, presecite na pola, izvadite koštice i isecite polovine na tanke listiće.
Ceo recept za pitu sa jabukama, i to štampanu verziju, možete naći ovde.

Pita od rabarbare i jagoda – 1/2 kg iseckanih jagoda i 1/2 kg iseckane rabarbare.

Pita sa bobičastim voćem – 2 šolje borovnica, 2 šolje iseckanih jagoda i 1 šolja kupina (ceo recept zajedno sa verzijom za štampu imate u časopisu Mezze.

Pita od borovnica – 4 šolja svežih borovnica (600g)

Ostali sastojci:

1 šolja belog šećera, može i smeđ
3 kašike gustin,a ili 5 kašika brašna
1 kašika soka od limuna
1 kašika ekstrakta vanile
Cimet obavezno ide u pitu sa jabukama
All spices, muskatni orašćič, karanfilić prema potrebi

Kada ste stavili filing, stavite na površinu par komadića putera kao na donjoj slici.

Gornju koru na piti možete da napravite sa raznom dekoracijom. Napravite preplet kao na slici dole. Ili kalupima raznih oblika secite koru, a posle možete isečene delove da dodajete.

Što se tiče spajanja donje i gornje korice ja najčešće koristim tehniku otiska viljuške, ali postoje razne druge metode. Višak testa na ivici, koja prelazi sud, odstranite.

Ukoliko pokrivate pitu sa testom uvek zasecite testo nebili pita mogla da “diše” tokom pečenja.

Uvek stavite veći pleh na donju pregradu rerne da bi zadržala sadržaj koji vrlo često curi iz pite tokom pečenje. Suprotno uništiće vam rernu.

Gornju koru premažite sa izmućenim jajetom da bi dobila zlatno braon boju, i pospite sa malo šećera.

Pecite pitu na 205C 20 minuta, a zatim smanjite temperaturu na 175C i pecite još oko 40 minuta.

Ukoliko se desi da tokom pečenja gornja korica počne da gori, poklopite je aluminijumskom folijom.

Pošto ste ispekli pitu ostavite je još neko vreme, najbolje 2 sata, da se sve lepo integriše, sokovi zgusnu, a tek onda je služite.

Amerikanci skoro uvek zagreju pitu prilikom služenja, obično u mikrotalasnoj, što nije baš najbolje za testo, i još dodaju sladoled od vanile. To jesu dodatne kalorije, ali vala stvarno je super, neviđeno dobra kombinacija.

Pumpkin pie 2-1 — Pita od bundeve. Vidi recept ovde.

AMerička pita od kupina i lavande — Američka pita od kupina sa lavandom. Vidi recept ovde.

Američka pita od višanja i trešanja, moj favorit, recept pogledajte ovde.

Američka pita od šljiva i čokolade, recept pogledajte ovde.

Ukoliko želite da saznate više o nešto drugačijim američkim pitama sa voćem (crumble, cobbler, crisp) posetite ovaj moj članak.

Američka kuhinja, Glavna jela, Svinjetina

Zrna koja donose sreću – Crnooki pasulj

January 3, 2012 7 Comments

Sad znate odakle ime poznatoj američkoj grupi, po jednoj vrsti pasulja. Razlog zašto se našao na mom blogu jeste verovanje da ukoliko ga pojedete za Novu godinu imaćete sreće cele godine. Budući da su predviđanja za 2012. uglavnom crna da ne mogu biti crnja, ovo je jedan od načina kako se ja borim protiv tog negativizma.

Ovaj pasulj, koji stvarno izgleda kao da ima crne oči na sebi, veoma je popularan na američkom Jugu. Danas mi je potvrdila drugarica da njena svekrva iz Džordžija obavezno pravi varivo od ovog pasulja za Novu godinu, samo što ona doda i blitvu i slični zeleniš, i ja sam gotovo sigurna da je to odlična kombinacija.

Recept za je preuzet odavde. Ja sam ga malo izmenila. Koristila sam celi čeri paradajz koji se vizuelno sjajno slaže sa crno belom bojom pasulja. Dodala sam više šunke, ali nažalost jedva da se osetio njen ukus u jelu.

Varivo koje sam pravila nije loše ispalo, ali sledeći put kad ga budem pravila dodaću slaninu, kao i neke začine, recimo ruzmarin, i blitvu. I probaću da ukoliko ne nađem dobro dimljenu šunku ubacim suva rebra.

Varivo od “crnookog” pasulja

Sastojci:

500g crnooki pasilj, potopite ga u vodi oko 1-2 sata

1.5 l vode

2 luka, iseckana na rebra

2 čena belog luka, sitno iseckana

3 šolje iseckane kuvane šunke na kocke

2 šake čeri paradajza, može i krupniji, ali ga iseckajte

So i biber

Priprema:

U dublji lonac sipajte vodu. Dodajte pasulj, luk, šunku i paradajz. Poklopite lonac i kad počne da ključa smanjite vatru i kuvajte 2 i 1/2 sata. Dodajte biber i so po ukusu.

Američka kuhinja, Priče iz Amerike

Tradicionalna američka Thanksgiving večera

November 27, 2011 15 Comments

Posle pet godina, otkako smo se doselili u Ameriku, rešili smo da po prvi put proslavimo Thanksgiving, iliti Dan zahvalnosti, u našoj kući. Sada u novoj kući imamo više prostora, a i red je malo i da mi nekog ugostimo. Pošto nam je porodica daleko, okupili smo prijatelje, koji kao i mi imaju svoje što na drugoj američkoj obali što na drugom kontinentu.

Večera je bila pažljivo pripremana danima unapred, pokupovani su svi časopisi koji su za temu imali Thanksgiving hranu… malo smo imali tremu jer nikad do sada nismo pekli ćurku, a nemamo ni nekog iskustva u pripremanju tradicionalnih američkih jela. Rešili smo da dodamo i par srpski jela, čisto da se zna da se nismo amerikanizovali, a da sve dobije interkontinentalni šmek pobrinuli su se i naši prijatelji koji su napravili par azijaskih jela, između ostalog pečenu patku.

I sve je super ispalo. Gosti i domaćini su bili zadovoljni. Iskreno, malo sam bila zbunjena slušajući njhove komplimente, možda je sve zaista bilo tako dobro, samo što sam ja bila umorna od spremanja večere pa zbog toga više nisam imala koncentracije a ni snage da jedem sve što je bilo spremljeno. Uvek sebi kažem kako ću na vreme sve da napravim, a onda ću da se lepo opustim i uživam u hrani, ali to mi se baš nikada nije dogodilo.

Kao i u balkanskoj kulinarskoj kulturi tačno se zna šta se pravi za Dan zahvalnosti, tu nema puno mesta za inovacije:

Pečena ćurka

Ukoliko ste početnik najbolje je da pečete ćurku bez punjenja, jer se tako brže ispeče. I birajte ne previše velike ćurke, do 6.5kg je najbolja. Ćurka se peče oko 3 i 1/2 sata, a da bi dobila finu koricu trebalo bi je mazati puterom svakih pola sata. Dok sada ja ovo pišem kuva sa supica od ostataka, ćurećih kostiju i preostalog mesa. Sve se da iskoristiti.

Recept za pečenu ćurku

Grejvi, sos od moče

U klasičan roux, koji se pravi od putera, brašna i supe, doda se moča od ćurke. Sipajte supu u pleh u kojem se pekla ćurka i drvenom varjačom sastružete meso i onda to procedite kroz cediljku da bi sos bio taman kako treba. Dodajte i lovorov list.

Cranberry relish (Džem od brusnica)

Ovaj put kupljen u Whole Foods. Odličan je, brusnice sa pomorandžom. Evo kako da napravite domaći.

Pogledajte ovaj moj video kako da napravite pečenu ćurku, sos od moče i džem od brusnica.

Pire krompir

Kada se krompir skuva ostavi ga nekih 10 minuta u đevđiru. U šerpici se skuva mleko i slatka pavlaka, doda biber u zrnu, lovorov list i timijan. Posle deset minuta se skloni sa vatre i ostavi se 20 minuta da začini počnu da deluju. Onda se procedi začinjeno mleko i sipa u izgnječeni krompir u koji je umešan puter. Do sada najbolji krompir pire koji sam jela. Recept za pripremu pire krompira pogledajte ovde.

Kaserol od slatkog krompira

Ovo mi je bilo omiljeno jelo. Napravi se pire od slatkog krompira u koji se doda slatka pavlaka, puter, jaja, smeđi šećer, vanila ekstrat, svež đumbir, cimet i oraščić. Onda se preko toga doda posip, koji se pravi od ovsenih pahuljica, brašna, putera, smeđeg šećera i iseckanih pikana. Posle se zapeče u rerni. Apsolutno predivno jelo. Ja sam izostavila maršmelo koji se stavlja na vrh, jer mi je to stvarno previše funky. Recept pronađite ovde.

Stuffing, punjenje, nadev

To mu dođe kao prilog od smese za punjenje ćurke. Malo zvuči čudno, ali se pravi i služi izvan ćurke. Ovaj put je izostavljeno, i to uglavnom zato što ne razumem koncept tog jela. U međuvremenu sam otkrila ovaj stuffing i od tada ga uvek služim za ovu priliku.

Barena zelena boranija

Obarena zelena boranija, to je i jedina vrsta koju ovde možete da nađete. Zovu je green beans ili French beans. Može i zamrznuta. Obari se, a onda kratko proprži na puteru u koji je dodat beli luk u prahu (to je moj izum na koji sam veoma ponosna). Začini se i prilikom služenja se pospe pečenim bademom iseckanim na listiće. Recept preuzmite ovde.

Slatke pite sa jabukama, bundevom, slatkim krompirom, pikanima, itd.

Ja sam napravila tradicionalnu pitu sa jabukama. Recept je bio dosta dobar, nego je počela da curi po rerni pa je bilo baš zadimilo po celoj kući. Kad se prave te njihove pite nije loše imati neki veći pleh ispod posude u kojoj se pita peče. Inače, pita se tradicionalno služi topla uz sladoled od vanile. Poledajte recepte za tri najpopularnije slatke pite za Dan zahvalnosti – pita od jabuka, klasična pita od bundeve, pita od pekana.

Cornbread

Mi smo umesto njihovog pravili srpski cornbread, projice.

Ima tu još nekih jela, ali mislim da su ovo glavna. I da ne zaboravim, dodali smo prebranac, jer ovde baš vole jela sa pasuljem.

To su sve manje više jednostavna jela, ali opet nije ih baš lako napraviti da ne izgledaju dosadno, drugačije rečeno potrebno je da im dodate nešto što će da ih napravi posebnim. U mom slučaju to su bili začini.

Što se tiče postavljanja stola tu se moj muž pobrinuo. On prosto obožava to da radi. Ja više volim malo opušteniji fazon, ali prepustila sam mu taj deo posla. Nisam imala vremena da sve pažljivo islikam, nažalost.

Znam da zvuči kao jeres, ali meni se baš dopada Thanksgiving praznik i volela bih da ga i mi imamo u Srbiji, da ispuni prazninu koja je ostala pošto su nam ukinuli Dan Republike, koji je takođe bio krajem novembra. Nekako je univerzalan praznik, i ma koliko lično nisam u tom fazonu, natera me da zastanem i pomislim na čemu sam zahvalna i da shvatim da sve ipak ima smisla.