Fileti lososa sa povrćem pečeni u papiru

Losos sa povrćem

 

Nije mi jasno kako se ovaj recept nikada nije našao na blogu, ovo mi je jedan od omiljenih načina pripreme ribe.

En papillote je francuska tehnika obrade namernica uz pomoć pare. Povrće i riba se kuvaju unutar paketa, koji je napravljen od papira za pečenja, i time se omogućava da se u pari ukusi i mirisi lepo sjedine. Ova tehnika ne postoji samo u francuskoj kuhinji već i u drugim delovima sveta gde se umesto papira koristi lišće banane, kukuruza, itd.


Za 4 osobe sastojci:
 
4 srednja komada fileta od lososa
Krupna sos i mleveni crni biber
4 manja komada ljutike (shallot) ili crvenog luka,  tanko isečenog  na kolutove
2 manje tikvice, zukini ili žute, tanko isečene na kolutive
2 šake čeri paradajza, prepolovljenog
8 kašika belog suvog vina
4 kašike maslinovog ulja
1 limun
Svež bosiljak
Papir za pečenje
 
 
Priprema:
 

Najpre napravite paketiće od papira za pečenje u kojima će se peći riba.

Isecite veće komade papira dužine oko 25cm. Presavijte ih i isecite tako da dobijete oblik srca.   
 
Na donju polovinu stavite po četvrtinu ukupne količine luka, tikvica i paradajza. Tome dodajte četvrtinu belog vina i maslinovog ulja, kao i so i biber prema ukusu.  To sve promešajte prstima i na to stavite po komad fileta od lososa koga ste posolili i pobiberili. Sva četiri paketića od papira zatvorite tako što ćete ivice zavrtati, krenite od početka srca (vidi sliku).  Kada ste dobro zatvorili papir probajte malo da okretanjem istog promešate sadržaj. Onda ih stavite na tanji pleh i tako ostavite ne duže od 15 minuta.
 
U međuvremenu zagrejte rernu na 205C. Pecite ribu oko 10-15 minuta, zavisi od debljine fileta. Prilikom služenja pazite da vas vrela para ne opeče dok otvarate papir. Ribu pospite limunovim sokom i bosiljkom, i najbolje je da je služite uz kuskus koji ste sipali u papir da pokupi  tečnost i ukuse.

 

Continue Reading

Punjene artičoke, i zašto ljudi ne vole stranu kuhinju

Artičoke jelo
Pre izvesnog vremena čitala sam na sajtu Blica kako se u restoranima u Kragujevcu pojavila italijanska hrana (orada riba, artičoke, razne testenine, itd), zbog Italijana koji rade u Fijatovoj fabrici. Vest kao vest, simpatično je čuti da se negde stvari menjaju, a onda sam pročitala komentare, bili vrlo negativni prema toj pojavi. Većina je bila uplašena da će to da uništiti nacionalnu kuhinju, a i bili su fazanu šta će nam ta strana kuhinja kad je domaća najbolja.

 

Proučavajući neku temu, o kojoj ću da pišem uskoro, naišla sam na mnoge članke o nacionalnoj kuhinji koji su se uglavnom bavili time koliko je srpska hrana originalna i koja su to njena autentična jela. Moram da priznam da sam našla puno interesantnih detalja, neki od njih zvuče neverovatno. Najupečatljiviji mi je onaj kako je Dositej Obradović morao da ubeđuje ljude da krompir nije otrovan tako što ih je pred njima jeo, a oni mu i dalje nisu verovali. Ipak na kraju su mu poverovali,  jer danas je nemoguće zamisliti ishranu prosečnog Srbina bez krompira. Onda sam pročitala kako neka gospođa samo kuva jela iz manastirskih kuvara jer su to po njenom mišljenju najautentičnija srpska jela:)

Zatim sam našla jedan interesantan članak o staroj srpskoj kuhinji gde se pominje kako je komorač, inače meni jedna od najomiljenijih namirnica, bio veoma prisutan u domaćoj kuhinji, a i da je u periodu između dva rata bilo teško naći kafanu koja nije služila artičoke, špargle i bamije. Bacite pogled na Patin Narodni kuvar pa ćete naći ove i mnoge druge namirnice koje je danas teško naći. Iako neki i dalje tuguju za komunizmom, činjenica je da je ishrana u to vreme bila dosta limitirana. Evo, i ja se sećam, iako sam bila veoma mala, tačkica za ulje, kafu, itd. Doduše, u Titovom kuvaru će te pak naći drugačiji izbor.

Ima par razloga zašto ljudi osećaju zazor prema stranoj kuhinji. Najčešći razlog je to što je ne poznaju, nisu je probali. To je veoma tipično za ljude, ne volimo i plašimo se onoga što dobro ne poznajemo. I sama sam to iskusila.

Često se navode neki patriotski razlozi, i insistira se na nekom čistunstvu što je po mom mišljenju preterano. Mislim, da li možete da zamislite našu kuhinju bez već pomenutog krompira, paradajza, paprike, kukuruza, pasulja, boranije, bundeve, a to nam je sve došlo iz Amerike. Ili, na šta bi naša kuhinja ličila bez austrijskih torti i pita, francuskih kolača, bez baklave, bureka, ćevapa, kafe i ko zna čega još što nam je došlo od Turaka, mađarskog gulaša i paprikaša, italijanske pršute, i da ne nabrajam već. Ja u stvari mislim da je to baš cool što imamo kuhinju prožetu sa toliko različitih uticaja.

Ima ljudi koji kažu da ne jedu ništa što raste ili živi izvan radijusu od 200 km. Moram da priznam da to ima logike zbog transportovanja gde se gubi na kvalitetu robe. Opet, zašto neke nove sorte ne bismo gajili i kod nas i tako obogatili naš jelovnik. I, sigurna sam da ima puno interesantnih vrsti koje bi mogle da se gaje na našem podneblju.

Na moju sreću ja sam velika avanturista u kuhinji, mogu svašta da jedem, ali samo ako je dobro pripremljeno. Pored toga mnogo volim i našu kuhinju. Nađite mi nekog ko putuje iz Merilenda za Virdžiniju samo da bi u Balkan Grill-u jeo burek i ćevape:)

Kad sam došla u Ameriku polako su mi padali svi mitovi o tome kako samo mi pravimo i jedemo neka jela. Probala sam ukrajinsku sarmu, jedino što nije sa kiselim kupusom, rusku salatu sam jela kod Italijana, kažu to je tamo veoma popularno, našla čvarke proizvedene u Dominikanskoj Republici, jela krofne, iste naše, uvaljane u kristal šećer, iz nekog kineskog restorana, i skoro saznala da postoje i druge nacije koje prave kajmak (kaymak).

Sve od navedenog nije posebno bitno, ne moramo da budemo originalni, ono što je stvarno važno je to da se kod nas puno kuva, i to dobro. Ne treba biti isključiv, tako možemo uskratiti sebi puno sitnih radosti koje nam hrana pruža.

 

Punjene artičoke

 

Nažalost ovo divno jelo je palo u zapećak zbog podužeg uvodnog teksta, nadam se da ipak ima onih koji su dogurali do ovih redova. Ako jeste i dalje ovde, onda ćete biti nagrađeni receptom za jedno izuzetno jelo. Ne znam ni sama zašto nisam ranije pisala o njemu, valjda što odmah navalim da ga jedem nemajući vremena da ga fotografišem. Ima jedan neprijatan deo a to je  – čišćenje artičoki. Mnogo naporan posao, ali posle par puta, kad uđete u fazon, bićete sve brži i neće vam to tako teško padati. I da, nećete se puno najesti od artičoki, i zato su idealne za predjelo. Neko će pomisliti, toliko truda oko čišćenja, a ne možeš od toga ni da se najedeš, al’ čekajte da probate taj ukus, da osetite taj miris, to je nešto neopisivo.


Sastojci za četiri osobe:

4 veće artičoke
2 limuna + 1 za služenje
1 šolja hlebnih mrvica
4 čena belog luka, sitno iseckanog
150g sveže izrendanog Parmezan sira
3 komada inćuna, veoma sitno iseckanih
Šaka prepečenih pinjola
Šaka svežeg peršuna, sitno iseckanog
So i biber
1/3 šolje maslinovog ulja
1 1/2 šolje suvog belog vina

Čišćenje artičoki

Kada kupujete artičoke birajte one sa zatvorenim cvetovima i one koje su malo teže.

Pripremite veću posudu koju ćete ispuniti vodom do pola, prepolovite dva limuna, iscedite ih u vodi, i tu ostavite.

Od pribora vam trebaju veće makaze, kašika za sladoled ili dinju, veliki reckavi nož za hleb i ljuštilica.

Najpre isecite reckavim nožem vrh, oko trećinu cele artičoke. Uzmite polovinu limuna iz vode i njom natopite artičoku jer isečeni listovi lako promene boju. Makazama probajte da iščupate unutrašnji deo cveta, a kad latice počnu da izlaze, energičnim pokretima sa kašikom za sladoled izvadite preostalo jezgro. Pošto ste izdubili artičoku ponovo je natopite limunovim sokom. Odsecite drške artičoki i ubacite ih u vodu sa limunom, kasnije ćete drške oljuštiti luštilicom i iseckati na sitne komadiće. Možete i da skratite makazama listove tj. latice koji imaju na krajevima bodlje, ali i ne morate. Potopite artičoke u vodu sa limunovima dok spremate punjenje.

 

Priprema:

Mrvice, izrendan Parmezan sir, iseckan beli luk, inćune, pinjole, peršun, so i biber promešajte dobro. Dodajte im iseckana stabla artičoke. Sipajte 1/4 maslinovog ulja i mešajte sve dok ne dobijete gustu pastu.

Punite artičoke, najpre unutaršnjost pa delove između listova.

Stavite veliku šerpu na šporet u koju ćete poređati artičoke da stoje. Sipajte vino i vodu u kojoj su boravile artičoke ali sve zajedno treba da bude do 2/3 njihove visine. Poprskajte artičoke sa preostalim maslinovim uljem, poklopite šerpu poklopcem, ali ne do kraja, i dinstajte artičoke. Kad tečnost počne da ključa smanjite temperaturu i ostavite da se krčkaju još 15 minuta. Artičoke su gotove ako su dovoljno mekane pri dnu. Tokom kuvanja, nemojte da propustite priliku da malo zaronite u čarobne mirise koji dolaze iz šerpe.

Ako ste kojim slučajem početnici u njihovoj degustaciji, ovako spremnjene artičoke se jedu na sledeći način: čupajte listove tj. latice i isisajte njihove krajeve zajedno sa punjenjem. Videćete da postoji “meso” pri kraju svake latice. Samo srce artičoke, na dnu središta, jede se celo. Pripremite i sud u kojem ćete odlagati korišćene latice artičoka. Služite artičoke uz limun.

Artičoke su odlične i ako ih služite uz domaći ajoli.


 

 

 

Continue Reading

Losos sa komoračom i crvenim lukom

Losos pečen u rerni
Ovo je jedno od najboljih jela koje sam skoro pravila. Svi sastojci u njemu, losos, komorač, crveni luk i belo vino su u savršenom skladu. Vizuelno i ukusom izgleda kao da ste ga naručili u nekom super fancy-schmancy restoranu.
Već dugo se kanim da komorač dodam pečenoj ribi, i sad znam zašto se pripremaju zajedno. Ne znam koliko ljudi kod nas imaju priliku da probaju komorač, za mene je to nestvarno lepa namernica, i svima bih preporučila da je što pre probaju. Da ne pričam previše o komoraču, ionako uskoro planiram da napravim post potpuno posvećen njemu.

Sastojci za 2 veće porcije:

– 1/2 kg filea od lososa, skinite kožicu sa njega ukoliko je ima

– 1 veća glavica komorača zajedno sa grančicama

– 1 veći crveni luk

– 3 grančice sveže majčine dušice (timijan), iseckane

– Maslinovo ulje

– So i biber

– 3/4 šolje belog vina

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F).

Isecite komorač na sledeći način. Odvojte glavicu komorača od stabla. Ako je spoljašnja kora oštećena i suviše tvrda skinite je. Možete da koristite i piler u tu svrhu. Uzdužno isecite glavicu na pola. Nožem skinite tvrdi deo koji se nalazi na dnu, kao kod glavice kupusa. I onda svaku polovinu isecite poprečno na tanke listove.

Sa grana komorača skinite froncle taman da stanu u šaku.

Luk isecite na rebra takođe.

U pleh stavite komorač, luk, majčinu dušicu, froncle komorača, so i biber, dodajte maslinovo ulje i sve dobro promešajte. Stavite da se peče oko 20 minuta. Promešajte bar jednom tokom pečenja.

U međuvremenu, posolite i pobiberite losos. Kada su luk i komorač gotovi, skolonite ih u stranu pleha, stavite losos u sredinu, poprskajte ga sa maslinovim uljem, i na kraju sve prelijte belim vinom. Neka se sve peče još oko 12-15 minuta, sve zavisi od jačine rerne.

Ovo jelo je malo savršenstvo i nema potrebe da mu više bilo šta dodajte.


Više o pripremi ribe pogledajte ovde.

 

 

Continue Reading