Banana foster, iliti karamelizovane i flambirane banane sa sladoledom. je popularna američka poslastica nastala u Nju Orleansu. Ovako pripremljene banane mogu da se jedu samostalno, ali najbolje je da se serviraju uz slatki čokoladni hleb, ili belgijske vafle, američke ili čak domaće palačinke.

Ako ste voleli Banana split kao mali, sigurno će vam se svideti i ovaj desert.  Sve se lako pravi jedino obratite pažnju na dve stvari. Kada kuvate zajedno puter i šećer, šećer mora da se rastvori, a ne rastopi u puteru. Ako u puteru ima veoma malo vode, onda ćete dobiti zrnastu teksturu, a to vam ne treba, u tom slučaju dodajte malo vode da se šećer rastvori. Pre neko veče sam gledala novu sezonu emisije The Great British Bake Off, i praveći neki tradicionalan holandski kolač filovan karamelom svi takmičari odreda su dobili tu zrnastu teksturu, i niko im nije objasnio zašto se to dogodilo. Druga stvar je flambiranje. Obratite pažnju na plamen, gledajte da napravite dovoljnu distancu od tiganja, mada može i bez flambiranje, dodajte rum bananama na slabijoj vatri.

Pre neki dan sam se vozila sa  decom u uberu. Vozač je bio mladić. U početku smo ćaskali o užasnom letnjem vremenu u Baltimoru, vrućem i vlažnom. Rekao mi je da jedva čeka da se preseli u Atlantu za koji dan, krene sa školom i novim životom. Tamo je iznajmljivanje stanova znatno jeftinije i bolja je ekonomija nego ovde. Iz Njujorka je, ali u Baltimoru živi već tri godine, i uopšte ga ne voli. Pa nije baš tako loše u Baltimoru, kažem mu je, a on mi odgovara, Lejdi, ti živiš u lepom kraju, a ja živim upravo ovde, i kao što vidiš, to je ništa drugo do geto. Ah, sad te razumem, dobro je što se seliš u Atlantu.

Onda nastavljamo da ćaskamo o početku škole. Žali se kako je potrošio puno para na školske uniforme i pribor za svoju mlađu braću. Bogami i mi smo, ne znam samo koliko novih pari cipela i patika smo nedavno kupili, uključujući nove baletanke i kopačke, plus uniforme, izgleda moja deca su baš porasla ovog leta. Znači, ti brineš o svojoj braći kao da si im roditelj, direktna sam ja. Da, ja nisam njihov zakonski roditelj, ali u stvari jesam njihov roditelj pošto jedini brinem o njima. Mnogo mi teško pada što moram stalno da ih teram da uče i da se lepo ponašaju, stalno im nešto zvocam, sam sam sebi dosadio.

Znaš, ljudi kažu, kod roditeljstva najvažnija je ljubav, ljubav sve rešava, a ja mislim da je roditeljstvo mnogo više od toga i nije nimalo romantično. To je dosadno ponavljanje i zvocanje, konstantno suočavanje sa dečijom tvrdoglavošću, to je odmeravanje jačine karaktera, ko će prvi da popusti. A opet ta ista deca vole istaknute granice, red, strukturu i disciplinu, i tada najbolje fukcionišu. Tako da voli svoju braću, ali budi dosadan, odlučan i uporan sa njima.

Isto veče, posle fudbalskog treninga na koji smo išli uberom, gledala sam ovaj odličan intervju sa direktorkom jedne od najuspešnijih škola u Londonu koja je poznata po svom “neobičnom” pristupu – od učenika u njenoj školi se čekuje veliki rad, disciplina, odgovornost i poštovanje. Škola je državna, u nju idu deca iz veoma siromašnog dela grada, i vrlo su uspešna. Nastavnici iz raznih delova sveta dolaze da vide to čudo od škole. Razmišljala sam kako bi bilo dobro da braća od pomenutog vozača ubera pohađaju jednu takvu školu, kako je to spas za njih i njima sličnoj deci. Nažalost, otiće će u neku modernu gradsku školu, gde se svi problemi rešavaju pozitivnim razmišljanjem, i dodatnim novcem, bez ikakvog uspeha. Ljudi koji odlučuju o obrazovanju će se osećati dobro jer su tako pozitivni, čestitajuće sebi na svojim vrlinama, jedino što će deci biti uskraćena jedina šansa da uz pomoć škole, koja treba da ih uči samodisciplini, radu i odgovornosti, izađu iz bede i beznađa koji vlada u njihovim porodicama i okruženju.

Slušajući komentare mojih prijatelja širom Evrope i Severne Amerike, pa i Srbije, koji se veoma žale na današnje rano obrazovanje, stekla sam utisak da je rešenje problema veoma jednostavno – visoka očekivanja od dece,  i kada je u pitanju učenje,  i ponašanje, a ne stalno spuštanje kriterijuma i izgovori.

Karamelizovane banane sa slatkim čokoladnim hlebom

Ovo poslasticu sam nedavno pravila svojoj deci, nekako mi je izgledala kao dobar način da se završi letnji raspust i započne nova školska godina.

Sastojci za slatki čokoladni hleb:

220g brašna

60g kako praha

Prstohvat soli

1 kašičica praška za pecivo

1 kašičica Nes kafe

115g putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

2 jaja, na sobnoj temperaturi

240ml jogurta

sastojci za karamelizovane banane:

60g putera

80g smeđeg šećera

1 kašičica ektrakta vanile

1 šaka iseckanih oraha

3 banane, podeljene horizontalno na pola. pa isečene uzdužno na pola

4 kašike tamnog ruma

Za serviranje: sladoled oda vanile

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh dimenzija 36x26cm, i obložite ga papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno, kakao, so, prašak za pecivo i Nes kafu, i sve to dobro prosejte.

Mikserom mešajte puter i šećer dok ne dobijete glatku kremastu smesu. Tome dodajte jedno po jedno jaje, a zatim ekstrakt vanile i na kraju varjačom umešajte jogurt. Dodajte smesu sa brašnom i kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu stavite je u pleh. Hleb pecite na srednjoj pregradi oko 55 minuta. Kad je gotov ohladite ga na rešetki za hlađanje.

U većem tiganju na srednje jakoj vatri zagrejte puter i dodajte mu šećer. Mešajte sve dok se šećer ne rastvori. Tome dodajte iseckane orahe i ekstrakt vanile. Na kraju dodajte isečene banane i kuvajte ih pola minuta sa svake strane. Zatim dodajte tamni rum, pojačajte vatru, i kad se plamen ugasi banane su spremne za serviranje. Dodajte bananama sladoled od vanile.