Američka kuhinja, Dezerti, Kapkejksi, Kokos, Priče iz Amerike

Kapkejksi od kokosa, i Božić u emigraciji

January 12, 2016 26 Comments

Svi moji američki prijatelji znaju da ima nešto čudno u vezi sa našim Božićem – dolazi u januaru. Ne, ne slavim Epifaniju, nego srpska crkva ne prati novi kalendar, već stari, koji skoro dve nedelje kasni, svaki put im objasnim.

Kao i većina naše emigracije u danima oko Božića pomislim kako bi bilo lepo kad bi naša crkva odlučila da ne budemo mimo sveta iz mnogo praktičnih razloga. Recimo jelke, ne možete da ih kupite kasnije, jer nestanu, a opet kad su u kući tako dugo počnu da se raspadaju. Ipak, ni to nije toliko strašno koliko radni dan koji pada na Božić, posle toliko neradih dana u decembru teško je pitati poslodavca za još jedan slobodan dan u januaru. Zatim, emigracija koja je bliže Srbiji ne može da proslavi Božić sa svojom familijom, već ih posećuju pre praznika. Suprotno nama odraslima, naša deca misle da smo mi zapravo veliki srećnici jer imamo dva Božića, to znači da našu kuću Deda Mraz posećuje dva puta.

Ovde kad je naš Božić nema svečane atmosfere, na ulicama se oseća umor od praznika koji su prošli. Čak i Grci, kojih ovde ima puno, slave ovaj praznik po novom kalendaru. Prošle godine sam se za Božić vozila u taksiju mister Okbabe, imigranta iz Eritreje čije sam usluge često koristila. Tako sam saznala da i njihova crkva slavi Božić baš kad i mi. Oboje smo se obradovali toj činjenici. U taksiju je bila mala ikona tamnoputog sveca, znajući koliko imigranti vole da pričaju o stvarima iz svoje otadžbine, pogotovo ako su još “sveži”, rekla sam mu, pričaj mi malo o tom vašem svecu.

I pre nego što je počeo zimski raspust učiteljica mog šestogodinjeg sina mi je predložila da proslavimo srpski Božić u njihovom odeljenju. Učiteljica je veoma mlada i puna entuzijazma, rekla je da jedva čeka da sazna o tome kako mi slavimo naš Božič. Kako se praznik približavao puno sam razmišljala kako da predstavim deci i učiteljici taj praznik. Pokušavala sam da se setim šta smo to mi radili za Božić kad smo bili mali, potpuno sam bila zaboravila da mi nismo ni slavili taj prazik već samo Novu godinu. Moja deca su bila zaprepašćena kada su to saznala. Država ga je zabranila, rekla sam im. Setila sam se starih srpskih zajednica ovde u Americi, u kojima srpski jezik nije opstao, ali i dalje postoji crkva i i neguju se običaji.

Rešila sam da napravim i odnesem česnicu, deci će sigurno biti zanimljivo izvlačenje parica. Nadam se da neće biti tužna ako ne pronađu paru, srećom, škola nije previše politički korektna, ne ohrabruju preosetljivost kod dece. Možda da odnesem badnjak, i to je interesantan detalj, to je srpsko božićno drvo. Kao i svake godine na Badnje veče sam otišla sa decom u obližnji veliki park da potražimo badnjak. Nismo uspeli da nađemo nijednu oborenu granu, lomljenje ili seča nije dolazilo u obzir. Pokupila sam hrastovo lišće sa zemlje i kasnije kod kuće ih lepila na grančice. Nije uopšte loše ispalo, mnoge je prevarilo.

Otišla sam na jutjub da pogledam nešto od sadržaja vezanog za Božić. Najpre su se prikazali video zapisi sa prangijanjem Srba po Americi, to baš nije prihvatljivo za decu, pogotovo sada kada se u Americi vodi oštra debata o posedovanju oružja. Posle sam pronašla nešto bolje, neki stari video, prilično lošeg kvaliteta, ali na engleskom, o proslavi srpskog Božića širom sveta.

Na dan Božića sam otišla u sinovljevu školu. Deci smo prikazali video, ne mogu da kažem da su ga previše razumela, ali ipak su bila dovoljno mirna. Par puta su dobacivali kako ne mogu da dočekaju da probaju česnicu jer tako divno miriše. Jedan dečko me je upitao, da li je zaista u hlebu zlatnik, video je to na videu. Ne, nije, ali smo stavili srpski dinar. Usledilo je novo pitanje: A koliko je to u dolarima?

Održala sam deci kratko predavanje Zašto je srpski Božić drugačiji osim što kasni. Slavljenje Božića traje samo dva dana u Srbiji, Badnje veče i sam Božić. To nije kao u Americi gde proslava traje nedeljama pre Božića. U Srbiji ljudi poste šest nedelja pre praznika, tako da tu nema mesta za razne božićne žurke na kojima dominiraju hrana i piće. Ali zato kad dođe Božić onda nastupa veličanstvena gozba, pečeno prase na ražnju, razni prilozi, pite i salate, torte i kolači. I sve je homemade i from scratch, način pripreme hrane koji je prilično netipičan za američko društvo. Cela porodica učestvuje u pravljenju hrane i to su trenuci kad se članovi porodice druže i povezuju.

Srpski Božić je više spirtualni događaj, manje praznik gde dajete i dobijate poklone. Srbi su manje zainteresovani za poklone, više za hranu koja se tog dana služi. Na Badnje veče se pali badnjak, nekad to ume da bude veličanstvena vatra sa mnogobrojnim varnicama, ta ideja im se mnogo dopala.

Zatim su deca sela u klupe i onda sam ja išla od jednog do drugog deteta dok su ona lomila česnicu. Odeljenje je malo, čini ga tek četrnaest prvačića. Česnica je još uvek bila topla, deca su bila veoma uzbuđena, domaći hleb nije baš česta pojava ovde, malo je reći da su uživala u njemu. Ni kolači koji su kasnije podeljeni, nisu uspeli da nadmaše utisak koji je na njih ostavio hleb. Šenon je osvojila novčić, lucky coin, i toliko je bila uzbuđena da se sva zarumenela, uzviknula je, Oh, I wish I was Serbian! Druga devojčica je odgovorila da ona ne bi volela da bude Srpkinja, jer to znači da nema čokolade ni mesa šest nedelja zbog posta.

Uglavnom moj sin se tog dana osetio još više posebnim što slavi srpski Božić. Kada sam se vraćala iz škole sa decom na ulici smo primetili porodicu svečano obučenu, ruke su im bile pune ukrasnih kesa sa poklonima. Sigurno su Rusi, pomislila sam, i bili su. To je bila iskrica prazničnog raspoloženja u sivilu zimskog dana, dobro je, nismo jedini.

Ovaj tekst je objavljen na Politikinom vebsajtu, u rubrici Moj život u inostranstvu.

Kapkejksi od kokosa

Istina je da sam htela da pravim domaće Rafaelo kuglice za Božić, moj omiljeni kolač sa kokosom, ali nisam uspela da nađem mleko u prahu. Ovo je u velikoj meri izmenjen recept Ine Garten, ideja je od nje potekla. Spada u top 5 najukusnijih kapkejksa koje sam ikada probala. Ako vam smeta ideja krem sira u frostingu onda napravite klasičan krem od putera i šećera u prahu, buttercream.

Američka kuhinja, Dezerti, Priče iz Amerike, Začini

Kapkejksi od pistaća i badema sa kardamonom, i komšijska žurka

October 20, 2015 14 Comments

Onog tamo vikenda smo imali block party iliti komšijsku žurku i ovi kapkejksi su pravljeni za tu priliku. Možda su izgledali malo svečanije od ostalih đakonija na posluženju, ali što da ne, neka i komšije uživaju u njihovom ukusu, kombinaciji neobičnih sastojaka, ne mora sve i uvek da bude casual, pa ni za američki block party. Ne moram da vam govorim da su divnog ukusa i da su odmah planuli.

Pronašla sam recept u kuvaru Ovenly, napisan od strane vlasnica istoimog lanca pekara u Njujorku. Ne nalazim često dobre i interesantne kuvare, ali ovaj mi se baš svideo, kao i autorke, ipak više o njemu drugom prilikom. Originalni recept je prilično izmenjen, moji kapkejksi jedva da liče na one iz kuvara, pre svega zbog drugačijeg frostinga, u originalu je korišćen običan ganaš, i u mojima ima brašna od badema, kojeg vi možete da izostavite.

Ovaj čokoladni frosting od putera, chocolate buttercream, je moje skorašnje otkriće, obožavam ga, sasvim sam slučajno došla do njega, greškom sam koristila posoljen puter, u Americi se često takav prodaje, i onda sam shvatila da so zasta daje nešto posebno slatkim stvarima. Takođe, prestala sam da koristim čokoladu, već kvalitetan kakao, ovde ga zovu dutch process cocoa. Čini mi se da ću na blogu da posvetim ceo jedan post frostingu, kako se pravi i kako se njime dekoriše. Zaista zaslužuje posebnu pažnju.

Imajte na umu da sa istim sastojcima možete umesto kapkejska da napravite celu tortu.

Kapkejksi od pistaća i badema sa kardamonom

Sastojci za 12 biskvita:

150g samlevenog neposoljenog pistaća (najbolje da ga sameljete u multipraktiku)
50g brašna od badema (ovde pronađite kako se pravi, ako ne možete da ga kupite)
80g brašna
1/2 kašičica soli
2 kašičice praška za pecivo
2 kašičice kardamona, istucanog u avanu
1 kašičica kore od limuna, narendane

140g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
3 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
3 velike kašike kisele pavlake

Sastojci za čokoladni frosting:

115g putera, na sobnoj temperaturi
60-80g kvalitetnog kakaa
250-300g šećera u prahu
1 kašičica ekstrakta vanile
1/4 -3/4 kašičice soli, prema ukusu
3-6 kašika mleka ili slatke pavlake

Za dekoraciju: grubo iseckani pistaći.

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Stavite korpice u pleh za mafine.

U jednoj posudi pomešajte sve tri vrste brašna, so, prašak za pecivo, koru od limuna i kardamon.

U drugoj većoj posudi, mikserom umutite omekšali puter i šećer dok ne dobijete kremastu ujednačenu smesu. Dodavajte jedno po jedno jaje dok mešate smesu, na kraju umešajte ekstrakt od vanile i kiselu pavlaku. Postepeno dodavajte smesu sa brašnom mešajući mikserom na najslabijoj brzini, ili ručno, uz pomoć varjače. Na kraju smesu koju ste dobili rasporedite po korpicama u plehu, ravnomerno, i stavite u zagrejanu rernu da se peče 18-20 minuta. Kada su ispečeni stavite biskvite na rešetku da se ohlade.

Dok se peku i hlade biskviti vi napravite čokoladni frosting. Mikserom umutite omekšali puter i postepeno mu dodavajte šećer u prahu i kakao koji ste nekoliko puta prosejali. Dodajte ekstrakt vanile i soli prema ukusu. Na kraju dodajte mleko ili slatku pavlaku da bi dobili smesu prave gustine. Količina može da varaira u zavisnosti koliko ste stavili drugih sastojaka. Frosting stavite u dresir vrećicu, dobro je zatvorite i ostavite u frižideru da se krem stegne.

Nanesite frostig na ohlađeni biskvit, i na kraju sve pospite iseckanim pistaćima.

Block party

Konačno smo dočekali komšijsku žurku u našem bloku, uvek treba da se nađe neko ko će da organizuje sve to, a to nije lako. Jednog dana smo dobili u poštanskom sandečutu skoro pa misteriozno pismo o žurci, sve sa instrukcijama, pre svega da se tog dana pomere kola sa ulice. Onda su usledila druga pisma, pa je čak palo i ulepšavanje bloka za tu priliku. Blok je deo ulice između dve poprečne ulice, čisto da se zna naš je jedan od najdužih u celom kraju.

Žurka je bukvalno trajala od devet ujutro do devet uveče. Dovučeno je dobro ozvučenje, dvorac za naduvavanje za decu, donete su stolice i stolovi, razne ulične igre, i, naravno, piće i hrana. Uspela sam nešto od te ponude hrane da uslikam, imajte na umu da se moj komšiluk loži na zdravu hranu i zdrav način života. Sećam se za prošli Noć veštica, jedna porodica je pripremila svoj deci u bloku paketiće, ali sa zdravim slatkišima, kad su ih deca ugledala nije im palo na pamet da ih probaju.

Pulled pork sendvič, krompir salata sa mirođijom i humus od boba sa pinjolima

Na žurci je bilo dosta ljudi iz okolnih blokova, mada primetno je odsustvo nekih vrlo živopisnih likova iz naše ulice, kao što je recimo Sharky, tako je svi zovu jer joj to ime piše na registarskim tablicama. Možete samo da zamislite njen fizički izgled, strah i trepet u ulici, radi za vojsku, taj dan je bila na nekoj vežbi u Koreji.

Samo da znate ovo nije prva komšijska žurka, redovno se one prave, ali do sada nikad nije bila zatvorena ulica. Kad sam videla koliko je naša ulica široka, bez parkiranih kola, mene je sve vreme držala jedna luda misao, da imam neki snažan šmrk i da celu ulicu lepo operem. Naravno, mnogobrojna deca su okolo išla bosa, vukla su se po zemlji sve sa hranom koju su jeli, i kad je meni bilo nelagodno da ih gledam, mogu da zamislim kako bi bilo tek našim ljudima, koji su generalno vrlo osetljivi na takve stvari.

U našem bloku se dešavaju i spontana okupljanja, leti, obično petkom uveče, ljudi sednu na svoja stepeništa, iznese se pivo ili vino, i zabava počinje. Deca voze bickle ili se jure po ivičnjaku, neka i puze.

Skoro smo imali i izlazak nas žena na večeru da se bolje upoznamo. Ukapirala sam da sam prilično izvan glavnih tokova, teško mi je da pratim priče jer ja ne mogu ni dobro imena da zapamtim, a i ogovaranje me se tiče samo ako je na nivou duhovite anegdote. Osim toga, moja deca su među najstarijama, i nekako time gubim motiv da se previše družim sa ostalim parovima, osim sa mojim prvim komšijama, neko mora da mi zaliva baštu kad nisam kod kuće:) Takođe, moja prva komšinica, izuzetno outgoing osoba, je moj glavni izvor informacija, moje oči i uši, i sve preko nje saznajem.

Iako nisam preterano aktivna u druženju sa komšilukom, iskreno, ne mogu da postignem, imam već puno prijatelja, meni je komšiluk veoma važan, i veoma cenim kada ljudi učestvuju u raznim akcijama sa ciljem da se unapredi kvalitet zajedničkog prostora, pogotovo u gradu. Kako da vam kažem, dobro organizovan i funkcionalan komšiluk to je za mene civilazacijska tekovina. Community work, tako ga ovde zovu, iliti volonterisanje za zajedničko dobro, se u Americi veoma ceni. Nešto moraš da doprineseš društvu, ne nužno komšiluku, ali ako ne učestvuješ u tome onda i nisi neka “faca”. Community lideri se uglavnom regrutuju iz starije populacije, ali ne mora da znači, postoji puno raznih programa volonterisanja u koje se uključuju mladi.

Tipična party hrana

Kapkejksi sa puterom od kikirikija

Već sam pisala ranije koliko su dobri komšijski odnosi tipični za Baltimor, i to uopšte ne čudi kada se uzme u obzir ko sve živi u njemu. Kao i u svakom velikom američkom gradu život u njemu nije lak, pre svega zbog bezbednosti, zato se ljudi drže jedni drugih, pomažu se. To nije kao u Srbiji gde se komšije znaju ceo život, ne, ovde su ljudi mnogo mobilniji, stalno se sele (pronađite članak o selidbi), na novom mestu nemaju taj krug najbliže porodice, rođaka, dugogodišnjih prijatelja, i zato im preostaje komšiluk. Naravno, nisu svi zainteresovani da budu aktivni u njemu, ali ako ste vlasnik kuće, stalo vam je da kraj u kome živite bude čist i bezbedan, ako ne ništa ono zbog toga da posle lakše prodate svoju kuću kad se ponovo budete selili.

Moram sad da pomenem i popularnu aplikaciju Nextdoor, koja pomaže boljoj komunikaciji komšiluka. Naime, to je kao neka društvena mreža gde se šalju i dele razne informacije, od toga da pauk nosi nekome auto, ili da su na parkiranim kolima uključeni farovi, ili da je neko izgubio mačku, neko pak traži dobrog majstora, neko hoće da proda komad nameštaja, do onih vrlo ozbiljnih tema kao što je prisutan kriminal… čim neko primeti sumljiive tipove kako se motaju oko kola ili pokušavaju da otvore vrata, odmah se postavlja na aplikaciju. Ja dobijam informacije samo jednom dnevno, ali ima ljudi koji su opasno navučeni na to i samo čitaju i komentarišu poruke na sajtu. Ipak, moram da priznam da nivo komunikacije na Nextdoor-u je vrlo civilizovan i konstruktivan.

E, na toj aplikaciji je, sutradan posle naše komšijske žurke osvanula tema Block party&vandalizam. Neka “zakerala” su se žalila kako, eto, block party služi samo tome da se na njemu svi napiju i da prave haos oko parkiranja. Ne mogu da kažem da se nije pilo, pogotovo uveče, ali osobe koje su ostavile dva auta parkirana u našem bloku dok je trajala žurka, a nedelju dana su stajala obaveštenja na svakom drvetu u ulici da se pomere kola, su to potpuno ignorisale. I naravno kada se zagrejala atmosfera predveče, skupila se hipsterska ekipa, mladići s čudnim brkovima i bradama, i hop, preneše jedan auto na trotoar, sutradan je bio blokiran parkiranim kolima, i ne znam kako se iskobeljao. Druga kola su pak oblepili svim onim obaveštenjima koja su bila zalepljena po drveću. Niko nije objavljivao slike sa tog događaja, svi su se pravili ludi.

Evo, sad će uskoro da bude Noć veštica, pošto je u subotu sigurno će da bude velika žurka u kraju, ovog petka organizuje se srpska žurka, tek saznadoh, početkom novembra slavimo indijski Divali, i tako… treba to sve postići.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Domaća kuhinja, Kapkejksi

Jafa kapkejksi – klasik u novom ruhu

April 14, 2014 7 Comments

Kad sam bila tinejdžerka, pa i nešto starija, apsolutno sam odbijala da radim sledeće stvari – da gledam televiziju i kuvam, da budem preciznija, pravim kolače. Mladi ljudi često imaju čudna razmišljanja, i ja nisam bila izuzetak u tome, ipak, i dalje mislim da je to vreme za druženje, izlaske, na kraju i školu, tada se uči i eksperimentiše ali ne u kuhinji tj. kod kuće. Televiziju ni danas ne gledam, jedna od najboljih odluka je bila da ukinem kablovsku pre par godina, mada koristim druge servise gde gledam filmove, serije i tenis, ali to je sve prilično limitirano. A kuvanje, e, to sam zavolela, baš, baš, ali u svojim tridesetim. I moja svekrva je počela da kuva dosta kasno, ali je kuvala mnogo bolje nego većina žena čiju sam kuhinju probala. Nekako mi je to spremanje kolača uvek izgledalo kao – smaram se kod kuće, ne znam šta ću od sebe, pa pravim kolače i posle se gojim od istih.

Zašto vam sve ovo pričam i kakve to ima veze sa Jafa kolačem? Pa ima, to je bio prvi kolač koji sam napravila za svoj rođendan, tu sam napravila prvi iskorak u svojoj “nekuvarskoj” karijeri. Iako uopšte nije komplikovan, nekako mi se čini da u ono vreme, za mene i muža je bio baš veliki poduhvat… on je rendao zamrznutu pomorandžu. Inače, mnogo volim taj kolač kao i jafa keks. Pravo da vam kažem meni se čini da su poslastice koje su nastale kao kopije nekih kupovnih proizvoda nešto najlepše u domaćoj kuhinji.

Ovo je još jedan dezert u kome American meets Serbian cuisine. Ranije su to bili Kapkejks čupavci. Onda sam se jednog dana setila Jafe kolača i poželela da se igram sa drugačijim oblikom. Prvo su mi pali na pamet Kapkejksi sa bostonskim kremom i odlučila da koristim isti princip za pravljenje. Ma kako izgledalo lako ceo proces je podrazumevao mnogo toga: pretraživanje recepata po netu, onda sam se setila da ga ima u svekrvinoj svesci recepata, premeravanje mera koje su svugde date u kašikama, htela sam da dobijem količinu koja će biti dovoljna za 12 kapkejksa tj. jedan pleh. Zbunjivale su me te dve kore, i onda sam se dosetila da svejedno prilikom bušenja kapkejksa ostane nepotrebnog materijala koji se mrvi i potom stavlja u fil. Sve se nekako poklopilo.

Odlučila sam da ne menjam sastav, ako piše ulje, onda stavljam ulje, ja inače više volim da koristim puter. Morala sam pak da smanjim količinu šećera, jer što je mnogo mnogo je. Ostalo mi je višak fila, ali njega sam zamrznula i taman će biti dovoljan za sledeće pravljenje.

Rezultat je bio odličan. Vrhunski kolač. Sočan unutra, a tek čokoladna glazura. Čak i kada se gleda odozgo dosta podseća na kupovnu Jafu. Ima još jedan kvalitet koji nećete sresti kod klasično pripremljenog kolača – hrskava korica biskvita pri vrhu zaista podseća na kupovni keks. Ono na čemu bih dalje radila jeste da napravim čvršći biskvit, verovatno bi oduzela količinu mleka. Sve ostalo je super.

Sastojci za fil:

2 pomorandže, po mogućstvu organske, ako ne, onda ih dobro operite – jednu pomorandžu sve sa korom stavite u zamrzivač da prenoći, druga vam treba da sastružete koricu sa nje

200ml vode – ja bih smanjila količinu na 150ml.

150g šećera – originalno 300g, ali meni je to previše

5 kašika džema, najbolje od kajsije, ali mogu da prođu i ostali

Izmrvljen ostatak od biskvita

Sastojci za biskvit:

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

200g šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

250g brašna

1 1/2 kašičica praška za pecivo

1/4 kašičice soli

300ml mleka

200ml ulja

Sastojci za čokoladnu glazuru:

150g poluslatke čokolade

60g putera

4 kašike mleka

Priprema:

U šerpici zagrejte vodu i ušpinujte je sa šećerom. Dodajte 5 kašika džema. Sklonite šerpicu sa vatre i ostavite da se sadržaj ohladi.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pleh za mafine nauljite, nisu vam potrebne korpice.

Brašno prosejte i u njega dodajte prašak za pecivo i soli.

Mikserom mutite šećer i jaja sve dok ne dobijete gustu penastu smesu, oko desetak minuta. U to dodajte ekstrakt vanile. Ugasite mikser i sa spatulom umešajte jednu polovinu brašna, zatim postepeno dodajte mleko i ulje i na na kraju preostalu polovinu brašna.

Sipajte smesu u udubljenja pleha, skoro do samog kraja. Pecite testo na srednjoj rešetki oko 22- 25 minuta, dok ne počnu da tamne po obodu. Ja sam ih pekla 24 minura, a mogla sam slobodno i duže, dok ne dobiju tamniju i hrskaviju koricu.

Kada je biskvit pečen ostavite ga 10-15 minuta u plehu, a onda ga uz pomoć spatule izvadite iz pleha i ostavite na rešetki da se ohladi.

U međuvremenu izrendajte zamrznutu pomorandžu ili još bolje uradite to uz pomoć multipraktika, sve je gotovo za par minuta. Tome dodajte izrendanu koru druge pomorandže.

Ohlađeni biskvit izdubite na sledeći način. Jednom rukom držite biskvit, a drugom uz pomoć oštrog reckavog noža napravite udubljenje u obliku kupe. Taj oblik zasecite tako da vam ostane kapica tj. vrh biskvita, a preostali deo ostavite za fil.

Izmrvite ostatak biskvita i dodajte ga filu kao i izrendanu pomorandžu. Tim filom punite biskvit i zatvarate ga sa preostalom kapicom.

Zagrejte čokoladu na pari, i dodajte joj iseckani puter i mleko. Kad dobijete tečnu i konzistentnu smesu stavite je na vrh biskvita.

Kakejkse čuvajte na hladnom mestu, najbolji su kad prenoće.

Američka kuhinja, Dezerti, Kapkejksi, Mafini

Razlika između mafina i kapkejksa (Mafini od brusnice i pomorandže, Kapkejksi sa brusnicama)

December 9, 2013 34 Comments

Kakva je razlika između mafina i kapkejksa, sigurno ste se bar jednom zapitali.

Izgedaju slično, ali ipak se razlikuju. Primetila sam da neki ljudi ne prave uopšte razliku, što je razumljivo jer su to ipak za nas strani kolači. Od pre par godina počeli su da se prave i kod nas, i vidim da je veliko interesovanje, valjda zato što su tako jednostavni za pravljenje, i dekorativni, i ne morate da ih sečete, a i deca ih vole.

Tome u prilog ide i činjenica da su dva najposećenija posta na mom blogu Mafini od čokolade, i Čokoladni kapkejksi.

Da krenemo od mafina…

Mafini sa bananom i čokoladom

Mafini mogu da budu slatki i slani.

Mafini imaju gušće testo, slično ono kao za slatki hleb ili peciva. Kada se mešaju suvi (brašno, prašak za pecivo) i vlažni sastojci (jaja, ulje, puter, kao i šećer) zajedno, onda se ne preteruje sa mešanjem, jer mafini u tom slučaju neće biti rastresiti.

Mafine radije jedete za doručak, ili kao neki snek, ne baš kao dezert. Oni su više kao svakodnevna hrana, a kapkejksi su za posebne prilike.

Obično u testu se nalaze razni sastojci, od svežeg voća, preko koštunjavog i suvog voća, a ako su slani tu svašta može da ide, sir, slaninica, šunka, razno povrće i začinsko bilje, itd.

Kada su slatki onda može da im se doda na vrh šećer ili mešavina od šećera, putera i brašna što ovde zovu streusel, ali pre odlaska u rernu. Kako to izgleda pogledajte na drugoj slici.

Zbog drugačijeg testa ne moraju da se stavljaju u papirnate korpice, što je obavezno za kapkejks, jer ako pleh samo malo nauljite mafini se neće zalepiti tokom pečenja.

Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

A sad o kapkejksima…

Iskreno, meni je oduvek bio problem da ih prevedem na srpski jezik. Kada bi se doslovce prevodilo bilo bi šolja-kolač. Ako zadržimo kapkejk(s) onda bi trebalo da ih menjamo po padežima, što znači dodavanje odgovarajućih nastavaka. Moram priznati i tada zvuči rogobatno, ali bar je jezički pravilno. Znači umesto da kažem pravim kapkejks, trebalo bi da bude pravim kapkejkse. Videćete da sam ja u ranijim postovima o njima jezički dosta lutala, ali od sada se držim ovog pravila.

Kapkejksi su uvek slatki.

Kapkejksi se uvek stavljaju u papirne korpice.

Kapkejksi se spremaju kao dezert, za posebne događaje. Valjda su zato tako dekorativni.

Kapkejks sa bundevom

Kapkejksi imaju testo kao za torte i kolače, mnogo mekše i sočnije od onog za mafine. Puter je obavezan sastojak, koji se uvek meša sa šećerom, a onda se tome dodaju jaja, i na kraju mleko i brašno. I u ovo testo se dodaju razni drugi sastojci, ali ne toliko često kao kod mafina.

Kapkejks Čupavci

Kapkejksi uvek imaju fil na vrhu. Tu opet postoji problem oko prevođenja. Za mene je fil nešto što ide između dva dela testa, ili ispunjava nešto, ono što mi prvo pada na pamet je fil za tortu, a glazura je nešto što ide na vrh i oko torte.

U Americi postoje dva izraza frosting i ajsing (icing). Moram da napomenem da ni ovde ne postoje jasne razlike i tumačenja često variriraju, od države do države, od jedne domaćice do druge, ali ugrubo frosting više odgovara našem filu, a ajsing glazuri.

Frosting je više kremasta stvar u koji se stavlja puter i krem sir, a ajsing je lakši i obično je na bazi šećera u prahu.

Možda je najbolji izraz za ono što ide na vrh kapkejksa – krem.

Kapkejk sa puterom od kikirikija by Ina Garten

Da ne bi preskočili tako važan detalj kao što je filovanje kapkejksa evo par najpopularnijih:

– Običan šlag

– Royal icing (šećer u prahu, belanca)

– Butter icing (šećer u prahu, puter)

– Buttermilk icing (šećer u prahu, buttermilk, jaja)

– Glace icing (samo šećer u prahu i voda)

– Choclate frosting (čokolada, puter, šećer u prahu)

– Ganache frosting (čokolada, slatka pavlaka)

– Meringue frosting (belanca, puter, šećer u prahu), itd.

Pored fila na kapkejkse se stavlja razna druga dekoracija: bobičasto voće, koštunjavo voće, razne perlice, fondan, tu stvarno može da se bude veoma kreativan.

Kapkejk od borovnica i kupina

Mafini i kapkejski imaju i svoje hibride, na primer kad se stavi fil na mafin, ali to je pre izuzetak nego pravilo. Ili kad u testo za mafine ide puno putera i mleka pa više podsećaju na kapkejkse.

Sad slede dva recepta, jedan je za mafine, a drugi za kapkejkse. Imala sam nameru da ih “suočim” i da vam pokažem njihove razlike. Oba slatkiša imaju zajedničke sastojke – brusnicu i pomorandžu. Mislim da je ovo idealno vreme za ovakvu kombinaciju.

Ovo je i moja ulaznica za igru Ajme, koliko nas je, čija je domaćica za ovaj mesec Zoki, alijas Pomoravka, sa temom – brusnica.

Mafini sa svežim brusnicama i pomorandžom

Sećam se kad je moj sin bio baš mali, tada je najviše voleo da jede Orange-cranberry muffin. On bi ga bukvalno “otresao”, više bi bilo mrva oko njega nego u njemu. Zbog te njegove ljubavi prema njima zvali smo ga Muffin man. Onda je potpuno prestao da ih jede, sve do danas kad ih je zbog gladi probao. Odnekud se javila stara strast i sve ih je pojeo.

U Americi ovo je jedan od najčešćih kombinacija, pored Mafina sa borovnicama, Mafina od bundeve, Mafina od banana, itd. Prvi put sam koristila sveže brusnice i za mene su one bile neverovatno lepo iznenađenje. Kad ih gledam nekako mi liče na šipak i sve mislim baš su suve, šta će od njih da ispadne. Međutim, apsolutno su divne kad se mafini ispeku, i dobiju baš intezivno crvenu boju.

Sastojci za 12 komada:

260g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soli
60g svežih brusnica
180ml ceđenog soka od pomorandže
150g šećera
1 kašika strugane kore od pomorandže
1 jaje
60ml ulja

Šećera u prahu za posipanje

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F). Pleh namažite uljem ili stavite papirnate korpice.

U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, so i prašak za pecivo. Zatim toj smesi dodajte brusnice, oprane i osušene. U drugoj posudi promešajte sok i struganu koru od pomorandže, šećer, 1 jaje i ulje.

U nju dodajte smesu sa brašnom. Varjačom pomešajte vlažne i suve sastojke, ali ne previše. To će se tokom pečenja lepo rasporediti.

Stavite smesu u pleh za mafine. Pecite oko 15-18 minuta. Kad su mafini pečeni posle 2-3 minuta stavite ih na žicu za hlađenje.

Pospite mafine šećerom u prahu.

Kapkejksi sa brusnicama

Sastojci za 12 komada:

Za biskvit:

113g putera, na sobnoj temperature (ovo je jako važno, inače nećete moći dobro da ga umutite)
175g šećera
2 jaja
1 kašičica ekstrakta vanile
175ml mleka

175g brašna
1 kašičica praška za pecivo
Prstohvat soli

Za džem od brusnice:

60g svežih brusnica

175ml vode

2 kašike likera od pomorandže Grand Marniera-a

175g šećera

1 kašika ušećerene kore od pomorandže, sitno iseckane (opciono)

Za krem od brusnice:

275g krem sira, na sobnoj temperaturi

113g putera, na sobnoj temperaturi

70g šećera

3-5 kašika džema od brusnica

Priprema biskvita:

Zagrejte rernu na 175 (350F). Stavite papirnate korpice u pleh.

U jednoj posudi prosejte brašno i dodajte mu prstohvat šećera i prašak za pecivo.

U drugoj posudi mikserom mešajte mekan puter i šećer dok ne dobijete kremastu smesu. Dodajte joj jaja i vanilin ekstrakt. Na kraju umešajte mleko.

Dodajte smesi brašno.

Sipajte smesu u korpice na plehu, do 3/4 njihove visine.

Pecite biskvit oko 25 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz pleha i poređajte na žicu za hlađenje.

Džem od brusnica

U manjoj šerpici stavite sveže brusnice, vodu, šećer, Grand Marnier i kuvajte ih na umerenoj vatri oko 20 minuta. Što duže kuvate to će džem biti gušći.

Inače ovaj džem možete uz razne stvari da koristite. Uz pečenje, ali i za razne kolače i torte. Apsolutno je božanstven.

Krem od brusnica:

Zagrejte krem sir i puter na sobnu temperature. To je jako važno, inače se neće lepo miksati. Puteru i krem siru dodajte šećer. Mikserom mešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu i na kraju dodajte džem od brusnice, količinu po vašoj volji. To će uticati na boju krema takođe. Kod mene na slikama je neka bleda nijansa, to je zato što sam stavila malo džema, jer sam krem pravila sa lebnah sirom, umesto krem sira, a on je ređi. Krem stavite u dresir vrećicu, i ostavite ga u frižideru da se malo zgusne.

Slaganje kapkejksa:

Oštrim nožem napravite udubljenje na vrhu biskvita. U tu rupu ćete staviti ohlađeni džem od brusnica. Zatim vrh biskvita dekorišite kremom. Nije obavezno da to bude dresir vrećicom, možete krem da nanesete špatulom ili nožem.

Američka kuhinja, Borovnice, Dezerti

Kapkejks od borovnica i kupina… i kako smo pravili kapkejks žurku

June 16, 2013 33 Comments

Kad sam bila mala mnogo sam patila što mi je rođendan u sred zime. Skoro da nije bilo proslave bez nekog kijameta. I rešila sam da mi deca ne pate zbog iste stvari pa sam ih rodila u meni idealno vreme, kasno proleće. Kako su im rođendani blizu onda pravimo jednu žurku za oboje. Idealno… sve sam lepo isplanirala i realizovala.

Ove godine za rođendansku žurku izabrali smo temu – kapkejk. Puno smo ih napravili, ali najveća fora je u tome što su i deca učestvovala u njihovoj dekoraciji. I izgleda da im se to veoma svidelo.

Pored standardnih čokoladnih kapkejks sa frostingom od marskapone sira, koji su i dalje moji omiljeni, pravila sam one sa borovnicama i kupinama. Iskreno privukla me je njihova boja, sada sam nešto u lila fazi, i morala sam da ih pravim.

Ovako, samo testo je ok, mada može i bolje, ali frosting je taj koji daje kolaču nešto posebno, kako zbog boje tako i ukusa divlje borovnice. Mislim da bi se i čokoladni dobro slagali sa lila frostingom.

Recept je preuzet odavde sa malim izmenama. Ima samo jedan mali problem a to je naći sušene divlje borovnice. Zapravo to nisu obične sušene borovnice već su zamrznute pa onda sušene (freeze dried blueberries), na taj nači ostaju bez tečnosti. Zato se od njih može napraviti prah koji je idealan za bojenje hrane, u ovom slučaju krema. Evo kako one izgledaju.

Sastojci za biskvit:

215g brašna
1/2 kašike praška za pecivo
Prstohvat soli
17g sušenih divljih borovnica
113g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
75g braon šećera
Par kapljica limunovog soka
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
90ml buttermilk (ako ne možete da ga nađete onda se poslužite ovim trikom – u ne previše zagrejano mleko dodajte kašiku limunovog soka, i malo sačekajte)
60g svežih borovnica
60g svežih kupina
1 kašika ekstrakta vanile

Sastojci za frosting ili krem:

113g putera, na sobnoj temperature
113g krem sira, na sobnoj temperaturi
250g šećera u prahu
17g sušenh divljih borovnica
1 kašika ekstrakta vanile

Sastojci za dodatnu dekoraciju:

Sveže borovnice, kupine, maline, listići nane ili cvetovi lavande.

Priprema:

Najpre u multipraktiku sameljite 34g sušenih borovnica. I podelite smesu za biskvit i za frosting.

U multipraktiku izblendajte sveže borovnice i kupine. Ako vam smetaju male koštice u voću vi procedite izblendano voće kroz krupniju cediljku. Meni ne smeta uopšte, čak volim kad mi malo krcka pod zubima.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

U jednoj posudi dobro promešajte prosejano brašno, sušene borovnice u prahu, prašak za pecivo i so.

U drugoj posudi izmiksujte puter, obe vrste šećera, par kapljica limunovog soka i vanillin ekstrakt. Zatim dodajte jaja, jedno po jedno.

U trećoj posudi promešajte izmiksano voće, buttermilk ili njegovu zamenu. Tu smesu dodajte onoj sa šećerom i puterom, ali ovog puta mešajte sa spatulom.

Onda u to postepeno dodavajte smesu sa brašnom. Ako mešate sa spatulom onda će biskvit biti izdašniji.

Sipajte smesu u pleh za mafine i pecite u već zagrejanoj rerni 20-25 minuta.

Za to vreme napravite krem. Mikserom izmešajte sir i puter, a zatim dodajte šećer u prahu, borovnice u prahu i ekstrakt vanile.

Kad je sve dobro izmešano smesa je spremna za dekorisanje. Najpre biskvit mora dobro da se ohladi. Krem nanosite uz pomoć šprica. On je dosta čvrst, zahvaljujući šećeru, i na sobnoj temperature dugo neće promeniti oblik, zato je veoma zahvalan.

Ova količina je dovoljna za 12 kapkejksa.

Za preostalu dekoraciju koristite sveže voće i listove od nane. To je najzdravije i najlepše.

A sad da vidite kako su se deca provela na žurci koju smo nazvali – Cupcake Extravaganza B-day Party.

Inače ovaj recept šaljem za igricu Ajme, koliko nas je koju ovog meseca organizuje Foodzdarije, a tema je bobičasto voće.

Američka kuhinja, Bundeva, Dezerti, Kapkejksi

Halloween kapkejksi sa bundevom

October 25, 2012 17 Comments

Super je Halloween iliti Noć veštica. Toliko uzbuđenja sa malom decom. Trebalo je ponovo osmisliti šta će deca da nose za taj događaj. Za sina smo izabrali da bude, kako on kaže, Baba Gora (Roga), jer je još od otvaranja Olimpijskih igara, gde ju je prvi put ugledao, opsednut njome. Kostim smo naručili naravno u odeljenju za devojčice i još nije stigao, ne znam kako će mu stajati, samo znam da kad poraste neće nam to oprostiti. Devojčica će da nosi bratovljev stari kostim veselog patuljka. Slatkiši su spremljeni. Isplanirani su odlasci na Halloween parade i razna druga događanja. I ja sam kao uzorna mama i domaćica napravila Halloween kolače, znači ludilo može da počne.

Nevezano za temu ali pre neki dan sam napravila Facebook stranicu So i biber www.facebook.com/Soibiber , pa možete i tamo da me pratite.

Da se vratim na recept, kapkejks sa bundevom i frostingom od krem sira sam preuzela sa bloga Joy of Baking, a i taj recept je preuzet od nekog drugog. To je zapravo veoma tipičan recept za ovu vrstu slatkiša. Ima tu i mojih intervencija, na primer umesto njenih začina ja sam stavila pumpkin pie, začin i to baš puno, i povećala sam količinu bundevinog pirea. Frosting od krem sira je inače fantastičan, međutim zbog njega kapkejks moraju da se drže u frižideru, što uopšte nije dobro za biskivit. Preporučujem da se odmah pojedu pa neće biti otužnog ohlađenog kolača.

Sastojci za biskvit za 12 srednjih kapkejksa:

113g putera, na sobnoj temperaturi

1 šolja šećera

2 jaja

1 kašika vanilinog ekstrakta

1 i 1/2 šolje (195g) brašna

Prstohvat soli

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

2 kašičice pumpkin pie začina (kombinacija đumbira, cimeta, oraščića i karanfilića u prahu)

1 šolja pirea od bundeve

Sastojci za frosting:

113g krem sira, na sobnoj temperaturi

30g putera, na sobnoj temperaturi

1 i 1/2 šolja šećera u prahu

1 kašičica vanilinog ekstrakta

Priprema:

Zagejte rernu na 175C (350F). Stavite papirnate kapice u pleh za pečenje.

Mikserom najpre izmešajte puter na sobnoj temperaturi i šećer. Zatim smesi dodajte jedno po jedno jaje, i ekstrakt od vanile.

U drugoj posudi izmešajte prosejano brašno, sodu bikarbonu, prašak za pecivo, malo soli i pumpkin pie začin.

U predhodnu smesu sa jajima postepeno umešajte smesu sa brašnom i dodajte pire od bundeve. Zatim sipajte sve umućeno u papirnate kapice i pecite u rerni oko 20 minuta. Kad kolači počnu da dobijaju zlatnu boju po površini znači da je gotovo. Ohladite dobro kapkejks i napravite frosting.

Mikserom umutite puter, krem sir, šećer u prahu i ekstrakt vanile. Kad ste dobili glatku smesu aplicirajte je na vrh biskvita, spatulom ili poslastičarskim špricem.

A sada sledi par jezivih slika…

Američka kuhinja, Dezerti, Domaća kuhinja, Kapkejksi, Kokos

Kapkejks Čupavci

January 9, 2012 27 Comments

Ne znam da li je ikome ovo palo na pamet, spoj srpskog i američkog dezerta, ali se pokazao kao dosta dobar pokušaj. Ideju da čupavce napravim u obliku kapkejksa imala sam već neko vreme u glavi samo mi je trebao dobar recept. I našla sam ga kod Maje na blogu, ona već kod nekog drugog, i uglavnom legendarni recept se prenosi sa bloga na blog…

Sećam se, još davno, terala sam moju drugaricu Nadu da mi napravi čupavce, koje sam tadašnjem dečku, sadašnjem mužu, nosila na rođendan hvaleći se kako sam ih sama napravila. Moram da priznam bila sam beznadežan slučaj kad je u pitanju umeće pravljenja kolača i torti, i to do skoro. Jednostavno mislila sam da to nije cool, a i možeš se ugojiš od tog hobija. I onda sam shvatila da to i nije baš tako.

Dakle, pošto je teško dobiti jednake kocke, odlučila sam da kolače napravim u obliku kapkejksa. Odustala sam od prvobitne ideje da ceo kapkejkse obložim čokoladom i kokosovim brašnom, nego samo kapu, kao što se to inače radi. Da kolač ne bi bio previše suv rešila sam da napravim manje kapkejkse (biskvit), koristila sam duplo manje kalupe. Napunila sam ih do kraja tako da je testo baš nadošlo i napravilo velike kape, tj. površinu za pokrivanje čokoladom.

Recept za testo je izuzetan, kolači nisu bili suvi, naprotiv, bili su vrlo mekani i rastresiti (što se da videti na gornjoj fotografiji), i na kraju veoma ukusni. Možda bih sledeći put napravila izmene što se tiče čokoladne glazure, stavila manje putera i slatke pavlake nebili dobila gušću smesu i time veću količinu glazure na kolaču.

Sastojci za 24 manjih kapkejksa:

za biskvit:

3 jaja
125 ml ulja
280g brašna
150 g šećera
1 kašika ekstrakta od vanile
1 kašičica baking powder-a (prašak za pecivo)
1 dl mleka

za glazuru (ove mere možete slobodno da prepolovite, jer meni je baš puno ispalo):

125g putera
50g šećera
120g čokolade za kuvanje, poluslatke
2 dl slatke pavlake

1/2 pakovanja kokosovog brašna (u Americi ono je dosta krupnije i uvek je zaslađeno, ja sam srećom našla domaće)

Priprema:

Zagrejte rernu na 180C (355F). Stavite kapice u kalup.
Najpre umutite belanca sa šećerom, zatim dodajte ulje, pa polovinu brašna (prosejanog i pomešanog sa praškom za pecivo), vanilin ekstrakt, žumanca, mleko, i na kraju preostalo brašno.
Sipajte smesu u kape do samom vrha. Stavite u rernu da se peče oko 16 minuta (to važi za moju rernu). Ukoliko čačkalica prilikom uboda u testo izađe čista znači da je gotovo. Ja sam pekla kolač iz dva puta, jer imam samo jedan kalup za 12 kapkejksa.
Dok pečete testo napravite čokoladnu glazuru tako što ćete u manju šerpicu istopiti puter i šećer i dodati izlomljenu čokoladu i slatku pavlaku. Ostavite glazuru da se prohladi i malo zgusne.
Kada se kolač ohladi umačite gornji deo kapkejksa u glazuru, da što više upije, a zatim uvaljajte u kokosovo brašno.

Pošto sam napravila previše čokoladne glazure preostali deo koristila sam za umakanje jagoda. Čokoladna glazura se uvek da iskoristiti.

Američka kuhinja, Dezerti, Kapkejksi, Pikani

Kapkejksi od pikana (Pecan Pie Cupcakes)

December 14, 2011 5 Comments

Ovih dana na Facebooku se moglo videti mnogo postova i komentara na video o srpskoj kuhinji sa nazivom Soul food. Ljudi koji su marketirali čitavu stvar uzeli su ovaj naslov ne znajući da on već odavno postoji a odnosi se na američku južnjačku hranu (Southern Cuisine).

Ta južnjačka kuhinja je veoma popularna ovde, i kao krajevi odakle je poreklom (jug SAD) puna je osobenosti i nekog šarma. Nastala je pod raznim uticajima a ono što je najviše karakteriše je da je jaka, tj. veoma kalorična, puno začina i dezerti su veoma slatki.

Pikan je jedan od nezabilaznih sastojaka kada je ova kuhinja u pitanju. Sličan je našim orasima, jedino što je masniji i gorči, a i ljuska mu je dosta drugačija. Za razliku od naših krajeva pikani su u Americi dosta popularniji od oraha. Postoji čuvena Pita od pikana, koju sam nameravala da napravim, ali to je toliko puno šećera, bukvalno zubi trnu od slatkosti, da sam odustala i na kraju napravih nešto što je sličnog ukusa i zove se Kapkejks od pikana.

Nameravam da u sledećih par postova obradim ovu interesantnu kuhinju, a ako ste željni da se bolje upoznate sa istom pogledajte kako kuva Pola Din (Paula Dean) koja je njen najpoznatiji predstavnik. Postoji šala da je dovoljno da pogledate njenu emisiju i već ćete dobiti nekoliko kilograma. Dok nisam ukapirala taj južnjački fazon meni je Pola bila bezveze, međutim sad mi je baš simpatična, pogotovo ono njeno isprobavanje hrane i mljackanje, vidi se da žena stvarno uživa u njoj.

Ovo je recept za 12 komada srednjih kapkejksa. Ono što je važno jeste da se kolač služi topao, ako se ohladi onda se zagreju u mikrotalasnoj, i obavezno se konzumiraju uz sladoled. Ne znam u čemu je fora ali ovde se tako služi skoro svaki dezert.

Sastojci:

1 šolja (110g) iseckanih pikana

60g brašna

150g otopljenog putera

2 jajeta

200g smeđeg šećera

1 kašika ekstrakta vanile

Priprema:

Uključite rernu na 175C (350F). Pripremite pleh za mafine. Stavite korpice u rupe.

Iseckajte pikane. Umešajte ih u brašno koje je predhodno prosejano.

U drugoj posudi izlupajte jaja, dodajte šećer i istopljeni puter, i ekstrakt vanile. Izmešajte sve.

Dodajte tečnu smesu u brašno i pikane i promešajte, ne previše.

Sipajte smesu u kapice, ali ne do vrha.

Potrebno je 18 minuta pečenja da bi kapkejksi bili gotovi.

Služite ih uz sladoled od vanile.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Kapkejksi

Američki čokoladni kapkejk (Chocolate Cupcake)

April 17, 2011 25 Comments

Ovo je Amerikancima definitivno omiljeni dezert. Kapkejksi se prave za razne prilike, naročito su popularne među decom i to zbog maštovite dekoracije. Iskreno, kad sam došla u Ameriku, nikako mi se nisu dopadali, zbog frostinga, krema koji dolazi na vrh biskvita… mnogo, ali mnogo je sladak. Osim toga, nekad preteruju sa dekoracijom punom vrištećih boja. Ja ipak nekako više cenim jednostavnu i sofisticiranu dekoraciju kada su u pitanju torte i kolači.

Ipak, ukoliko ne preterujete sa šećerom u frostingu i sa dekoracijom to može da bude zaista ukusan i neodoljiv dezert. U Americi postoje radnje koje su isključivo specijalizovane za pravljenje kapkejksa. Evo jedne veoma popularne u Džordžtaunu, nedaleko od Vašingtona. Sestre koje su osnovale tu radnju imaju čak i svoj šou na nekoj od televizija. Možete da naručite njihove kapkejks i putem interneta, a cena je stvarno sitnica, komad košta oko $3.

Inače, od istih sastojaka možete napraviti i regularnu tortu (Layer cake), samo duplirajte mere.

Sastojci:

Za biskvit:

1 ½ šolja (200g) brašna
1/3 šolje (40g) kakaa
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soli
1 šolja (200g) šećera
½ (120ml) šolje ulja
1 šolja (240ml) mleka
1 kašičica ekstrakta vanile
½ kašike sirćeta

Za frosting (krem):

3 kašike putera
120g (4 oz) gorke čokolade za kuvanje
5 kašika toplog mleka
2 šolje (230g) šećera u prahu
¼ kašičice soli
½ kašičice ekstrakta vanile

*Konverziju američkih šolja u naše mere pogledajte ovde.

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite pleh za kapkejks. Takođe, stavite korpice u rupe na plehu za mafine.
Prosejte brašno, i u njega dodajte prosejan kakao, zatim so, prašak za pecivo. Sve dobro izmešajte.
U drugoj posudi pomešajte šećer, mleko, ulje, ekstrakt vanile i sirće.
Izmiksujte suve i vlažne sastojke dok testo ne postane glatko.
Sipajte smesu u kapice na plehu i stavite da se peče u rerni oko 20-25 minuta, zavisi od rerne. Kad mislite da su kapkejksi gotovi probodite ih čačkalicom sve do dna, izvadite je, i ukoliko se na njoj zadržalo testo znači da se još nisu ispekli.
Kada su gotovi izvadite kapkejkove iz pleha i ostavite da se ohlade. Na slici dole se vidi kako kolač izgleda bez krema.

Dok se kapkejksi hlade napravite krem. U staklenom sudu, na pari, otopite čokoladu i puter, uz mešanje.
U posebnoj posudi pomešajte prosejani šećer u prahu i so. Sipajte toplo mleko i mešajte dok se šećer ne istopi. Umešajte vanilin ekstrakt.
Dodajte šećeru rastopljenu čokoladu i puter i mešajte mikserom na najačoj brzini dok smesa ne postane dovoljno gusta.
Stavite krem u frižider da se dodatno stvrdne ukoliko želite da dekorišete špricom, kao na slici. Umesto toga možete samo da nanesete krem nožem na vrh kapkejka.

Halloween cupcakes 2 (1 of 1) — Kapkejksi sa buttercream frostingom u bojama Halloween-a

Ovaj krem je za moj ukus slađi nego što bih ja to htela, ali bez dosta šećera krem ne drži dobro oblik. Zato vam preporučujem da ukoliko ne volite previše slatke kremove, koristite običan ganaš krem, napravljen od čokolade i putera ili slatke pavlake. Ukoliko umočite vrh kapkejka u topao krem i dalje će izgledati vrlo atraktivno. Recept za odličan krem od marskapone sira i slatke pavlake možete videti ovde. Ili možete da koristite krem od putera od kikirikija koji se veoma lepo slaže sa čokoladnim biskvitom.

Što se tiče preostale dekoracije (koštunjavo i bobičasto voće, perlice, zvezdice i ostalo) tu možete zaista da, što bi Amerikanci rekli, “go wild”!

Dodatak

Evo još jednog recepta za čokoladni frosting:

115g putera

120g čokolade, gorke ili poluslatke

1 kašičica vanile

Prstohvat soli

100g šećera u prahu

Na pari otopite sve sastojke, a zatim ih ohladite. Kad se frosting ohladi i stvrdne stavite ga u dresir kesicu i nanesite na biskvit.