kolač sa suvim voćem Archives

Dezerti, Domaća kuhinja, kajsija, Pikani, Višnje

Komisbrot, ponovo otkriveni kolač koji savršeno ide uz čaj ili kafu

April 28, 2018 6 Comments

Skoro sam pravila ovaj klasik domaće kuhinje, posle dugo vremena, i sad mogu sa potpunim uverenjem da kažem – komisbrot je jedan od najlepših kolača koji idu uz čaju ili kafu. Njegov ukus i tekstura su u savršenoj harmoniji, bogata aroma sušenog voća, hrskavi komadići orašastih plodova, meki biskvit od belanaca, sve je baš kako treba da bude.

Setite se komisbrota kad pravite tiramisu, poslastičarski krem, zabajone, ili slične kremove sa žumancima, ovo je najbolji način da utrošite preostala belanca.

Ovog puta sam eksperimentisala sa suvim višnjama u rakiji (suvo voće natopljeno u rakiji je moje najprijatnije otkriće tokom prošle zime, vidi Toplu čokoladu i Čokoladnu tortu sa suvim šljivama i rakijom) i to je kolaču dalo dodatnu sočnost i aromatičnost. Naravno da možete da se igrate i sa drugim suvim voćem i orašastim plodovima.

Pada mi na pamet i ideja, koju ću prvom prilikom da probam, da kad pravite neko fensi predjelo sa raznim sirevima, služite uz to kriške komisbrota, u tom slučaju koristite manje šećera za njegoj pripremi.

Juče sam morala da idem kod doktora, pojavio mi se bolan osip na licu, što se ispostavilo da je bila reakcija na nešto što ovde zovu shingles, ima veze sa virusom malih boginja. Ništa strašno. Neka nova osoba me je primila umesto moje doktorke. Vidim preziva se Radowic. Pošto sam koristila neku srpsku kremu, koju smo nabavili kada su nas ono jednom izujedali komarci u Srbiji, pokazujem joj je, da ipak zna. Ona gleda kremu i srpska slova, clueless. Kaže da joj je deda došao iz nekadašnje Jugoslavije, ne zna nijednu reč na srpskom, ali baba, Poljakinja, ju je naučila dve reči na poljskom. How cool is that, mislim se u sebi.

Priznajem, malo sam osetljiva na tu temu, kad vidim koliko je teško održati srpski jezik među drugom, a kamoli trećom generacijom. Engleski jezik i američka kultura su nemilosrdni u svojoj dominaciji.

Skoro sam prevodila, i tumačila, jedno pismo, sa srskog na engleski jezik. To što je bilo napisano rukom, već je bio kuriozitet sam po sebi. Naime, naši prijatelji Amerikanci srpskog porekla su našli first cousin (brata od strica) u nekom selu u Hrvatskoj, mislim da je u pitanju Krajina, i sad se dopisuju. Njihov otac je iz tog sela pre više od sto godina došao u Ameriku da radi u pensilvanijskim kopovima nedaleko od Pitsburga, tu se oženio ženom srpskog porekla i dobio četrnaestoro dece. Deca su porasla, iškolovala se, postali uspešni ljudi, izrodili decu, dobili unuke, i pre desetak godina na porodičnom okupljanju, koje organizuju svake godine u julu, bilo ih je sto trideset i nešto potomaka, sad je taj broj sigurno veći.

Iako ne znaju srpski jezik, sem ono par arhaičnih reči, iako su se poudavali i poženili sa lokalnim stanovništvom, oni su veoma vezani za svoje poreklo, slave sve najveće srpske religiozne praznike zajedno, uz srpsku hranu. Mi smo bili na par njihovih okupljanja, i veoma smo srdačno dočekani, kao par “autentičnih” Srba. Svih četrnaesto dece nose jedno američko i jedno srpsko ime. Tako Darlin, gospođa sa kojom smo najbliži, jer živi blizu nas, ima srpsko ime – Darinka. Nju šaljemo u školu deci za Grandparents day (veoma čest običaj u američkim školama), pošto su im baba i dede daleko.

Pre par godina su se organizovali i otputovali su u zemlju svojih predaka. To je bilo njihovo hodočašće kojem su se toliko radovali. Čak su i u Politici pisali o tom njihovom epskom putu. U Hrvatskoj i Srbiji su upoznali svoje rođake koje nikada nisu videli. Jedan od njih je gospodin sa kojim se dopisuju, uz pomoć prevodioca. Stalo im je do toga šta mislim o tom njihovom rođaku, ja im kažem, I got emotional about his letter, žao mi je što je u teškoj životnoj situciji, mislim da je pošten, ponosan i dobronameran čovek, i mislim da je iskreno srećan zato što je u kontaktu sa svojim rođacima, bez obzira da li su iz Amerike ili ne, i da je sasvim ok što ga oni pomažu. Šalju mi njegovu sliku, i puno emailova, uzbuđeni su i žele da pričaju o njemu sa mnom. Na kraju pisma brat od strica pozdravlja i prevodioca. Baš pažljivo.

Komisbrot

Sastojci:

6 belanaca, na sobnoj temperaturi

130g brašna

1 kašičica praška za pecivo

150g šećera

60ml ulja

Sok od jedne pomorandže

50g pikana ili oraha, tostiranih i krupno iseckanih

100g suvih višanja ili trešanja natopljenih u rakiji

1/2 šolje rakije šljivovice

50g suvih kajsija, iseckanih

Priprema:

Najpre u maloj šerpici kuvajte sušene višnje ili trešnje u pola šolje rakije. Kad rakija skoro ispari, sklonite šerpicu sa vatre, i čekajte da se voće prohladi. Ohlađeno voće ocedite od viška tečnosti.

Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite izduženi pleh za hleb, pokrijte ga papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte 3 kašike brašna sa iseckanim pikanima (orasima), oceđenim višnjama i suvim kajsijama. To će pomoći da ti sastojci ne padnu na dno kolača tokom pečenja. Preostalo brašno prosejte.

Najpre mikserom dobro umutite belanca dok ne dobijte vrlo gust sneg, postepeno dodavajući šećer. Zatim dodajte polovinu brašna, mešajući varjačom. Onda dodajte sok od pomorandže i ulje, pa drugu polovinu brašna. Na kraju umešajte voće i pikane odnosno orahe. Stavite smesu u pleh, pa u rernu da se peče na srednjoj pregradi. Pecite kolač 50-55 minuta. Kad je ispečen, ohladite ga. Čuvajte ga uvijenog u plastičnu foliju.

Recept za ovaj slani komisbrot pogledajte ovde.

Austrijska kuhinja, Dezerti, Domaća kuhinja

Praznični kuglof sa kvascem

December 20, 2016 2 Comments

Volim da sretnem ljude koji uživaju u dobroj hrani, obično sa njima mogu da pričam puno toga o istoj, o poreklu i istoriji nekog jela, o tome kako se pravi. Često čujem od njih gde mogu da nabavim neke retke namirnice, ili saznam za neka skoro tajna mesta, neugledne prodavnice internacionalne hrane. Takođe, dobijem preporuku za dobar restoran, ne za onaj koji lepo izgleda, već za onaj u kome se dobro jede.

Ima ljudi koji su veliki gurmani ali slabo kuvaju, ali to je velika retkost, obično ljudi koji uživaju u hrani znaju dobro da je spreme, a i teorijski su dobro potkovani. To vam je kao kad pričate sa nekim ko je zaljubljenik u knjige ili filmove i serije na koje se vi opasno ložite, tu odmah krene strasna diskusija, pa i ako jedva poznajete tu osobu, vi osećate veliku bliskost.

Kao što rekoh, volim ljude koje uživaju u hrani, i ne boje je se, koji na njoj ne vežbaju svoj asketizam ili ekstremizam, a sa druge strane se ne prežderavaju i ne traže utehu u njoj. Drago mi je da sretnem ljude koji imaju zdrav odnos prema hrani tj. izbalansiran, što često praktikuju i na druge stvari u svom životu, i koji se ne foliraju, koji jednostavno umeju da uživaju u životu.

Ako postoji dezert koji se savršeno uklapa u ovo doba godine onda je to kuglof. Ovaj kolač je popularan širom Evrope, a posebno na teritoriji Centralne i Istočne Evrope (Austrija, Nemačka, Švajcarska, Alsaz, Češka, Mađarska, Rumunija i u zemljama bivše Jugoslavije) i to baš u vreme oko Božića. U Austriji ga zovu Gugelhupf, u Americi je Bundt Cake. Ono što ga čini posebnim je okrugao, obično izdužen oblik sa rupom iznutra, zbog kalupa u kome se peče.

Kuglof se pravi sa praškom za pecivo ili sa kvascem, meni je ovaj drugi način bio interesantniji, najpre zato što se tako dugo pravio pre pojave praška za pecivo, i zato što je kolač rastresitiji, sočniji i ima kompleksniji ukus. Takođe, ako umesite testo i ostavite ga da prenoći, biće manje posla sutradan.

Ovaj kolač je idealan da se kombinuje sa raznim začinima (cimet, oraščić, vanila), suvim i koštunjavim voćem, kao i sa drugim sastojcima (rum, ekstrakt badema ili lešnika, korica limuna ili pomorandže, žele bombone, itd).

Krenula sam od ovog recepta i napravila svoju verziju kuglofa. Kad smo već kod testa za kolače od kvasca padaju mi na pamet odlični Belgijski vafli, kojima kvasac zaista daje puno na ukusu.

Praznični kuglof sa kvascem

Sastojci:

390g brašna

300g šećera

1 kašičica soli

2 kašičice instant suvog kvasca (2 1/2 običnog suvog kvasca)

250g putera, otopljenog + za mazanje kalupa

4 jaja, umućena

330ml mleka

1 kašika ekstrakta vanile

150-200g raznog suvog voća (kajsije, višnje, ribizle, i slično), iseckanog

Izrendana korica jedne pomorandže

1 kašika džema

1 šaka badema iseckanog na listiće

Šećera u prahu

Šlag

Kružni pleh sa otvorom u sredini prečnika oko 25cm.

Priprema:

Ukoliko koristite običan suvi kvasac najpre u toplom mleku promešajte kvasac sa kašikom šećera i sačekajte da kvasac počne da “radi”. Ako koristite instant suvi kvasac u multipraktiku umešajte ga u brašno i so. Toj smesi postepeno dodavajte smesu sa mlekom, otopljenim puterom, umućenim jajima i vanilom. Sve to mešajte u multipraktiku dok ne dobijete ujednačenu smesu, prilično retku. Prebacite testo u veću posedu, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite na hladno mesto da nadolazi 12 sati.

Sutradan smesu lagano pomešajte sa iseckanim suvim voćem i izrendanom koricom pomorandže, sipajte je u kalup u kojem će se peći, koji ste predhodno dobro namazali puterom i posuli brašnom.

Posle 60 minuta ponovnog nadolaženja stavite testo da se peče u rerni koju ste predhodno zagrejali na 175 stepeni(350F), na srednjoj rešetki. Ovaj kugluf se dugo peče, 60-70 minuta. Ako korica počne da gori, pokrijte je aluminijumskom folijom. Proverite ubodom dugog štapića da li je testo dobro pečeno. Kada je kolač gotov ostavite ga 15 minuta u kalupu, a zatim ga prevrnite na tanjir na kome ćete ga služiti. Ja uvek stavljam mokru krpu preko kalupa da bi se testo odvojilo sa njega, u mom slučaju to uvek odradi posao.

Ostavite kolač da se skroz ohladi, zatim ga premažite džemom da bi na njega mogli da zalepite listiće od badema. Pre služenja ga pospite šećerom u prahu. Služite kolač uz šlag i kafu.

Čuvajte ga obavijenim plastičnom folijom oko 4 dana.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, kajsija

Čokoladni kolač sa suvim kajsijama

October 26, 2016 4 Comments

Sinoć sam bila na sastanku mog kluba knjige. Ja sam bila domaćica, to znači da sam birala knjigu za čitanje za ovaj mesec, kao i mesto tj. restoran gde ćemo se sastati da diskutujemo o knjizi. Izabrala sam roman Američka pastorala od Filipa Rota, misleći da je veoma prikladna političkom trenutku u Americi, iako je napisana 90-ih godina prošlog veka. Knjiga je divna, tragična a u isto vreme veličanstvena. To je od onih knjiga koja vas tera da stalno razmišljate o njoj, ima dosta važnih tema kojima se bavi kao što su generacijske razlike, roditeljstvo, društvene krize, građanske slobode, društveni progres, američki san, nasilje, propadanje gradova i čitavih industrija, itd. Najtragičnije je u svemu tome što sam ja bila jedina kojoj se knjiga baš svidela, što nije retko jer moj ukus za knjige je drugačiji, i ja generalno nemam problem sa tim, prilično sam tolerantna osoba iako mislim da je bolje ne čitati ništa nego čitati krš od knjiga koje su danas, o, ironije, najpopularnije, ali stvar je u tome da te moje drugarice, sve odreda Amerikanke i pri tome dovoljno obrazovane, nisu ništa razumele, njih uopšte nije dirnula priča o njihovoj zemlji, njenoj komplikovanoj istoriji, mnoge je nisu ni završile. Najinteresantniji detalj im je bio da se muž jedne od njih ranije zabavljao sa rođakom Filipa Rota.

Moguće je da je knjiga bila previše “teška” i obimna, istina autor se previše ponavlja i proizvodi više reči nego što je potrebno, pogotovo u početku, ili su teme bile previše naporne za jedan klub knjige, ili su ljudi ovde previše zaokupljeni dnevnom politikom koja im potpuno sužava percepciju stvari, zvuči poznato? Inače Filip Rot je dobio Pulicerovu nagradu za ovu knjigu, i nedavno se pojavio film prema ovoj knjizi, u glavnoj ulozi je Ijan Mekgregor.

Dok je izbor knjige bio odličan, moj izbor restorana nije bio nešto. To je neko novo fensi mesto u kraju, vidi se da su puno novca uložili u enterijer, jedan deo je prodavnica, sa preskupim stvarima, drugi deo je restoran. Na meniju specijaliteti moderne američke kuhinje. Halibut sa divljim pirinčem je bio kao neko jelo koje jedeš kad si na rigoroznoj dijeti, doduše riba je bila dobro ispečena. Sa nestrpljenjem očekujem kartu sa dezertima, prisećam se predivne poslastice koje smo jeli na poslednjem sastanku – kolač sa bademom, džemom od kupina, šlagom i feneomenalnim sladoledom od bosiljka. Na moje razočarenje ništa od ponuđenog mi se nije svidelo, radije ću otići kući da jedem preostali hleb sa bananama, razmišljam u sebi. Tu se negde završilo “book club” veče.

Te kombinacije kolača sa voćnim sosevima tj. džemovima, šlagom i sladoledom sa strane se danas veoma često sreću po modernijim restoranima, i ja sam se baš primila na to. Još kad kuvar ume da to sve lepo postavi na tanjir, ja se oduševim. Ovo je moja kreacija u skladu sa tim trendom. Moj izbor je bio čokoladni kolač obogaćen suvim kajsijama, mada suve višnje mogu da budu podjedanko interesantne. Takođe, ušećerena kora pomorandže se odlično slaže sa čokoladnim ukusom kolača. Kolač možete da napravite kružnog ili pravougaonog ublika, ali i u obliku vekne. Ovaj kolač je najukusniji ukoliko ga služite uz šlag i džem jer kolač nije previše sladak, a i suv je, osim toga vizuelno lepše izgleda.

Čokoladni kolač sa suvim kajsijama

Sastojci:

400g brašna

120g kvalitetnog kakaa

1 kašičica praška za pecivo

½ kašičice soda bikarbone

Prstohvat soli

1 šolja suvih kajsija, iseckanih

115g putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

2 jajeta

1 kašičica ekstrakta vanile

300ml jogurta

Za služenje: šlag i džem od kajsija

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Pripremite okrugao pleh, prečnika oko 20cm. Obložite ga papirom za pečenje.

U jednoj posudi prosejte brašno i kakao, i dobro ih promešajte. U to umešajte prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so. Na kraju dodajte iseckane suve kajsije.

U drugoj posudi mikserom mutite omekšao puter i šećer dok ne dobijete kremastu smesu. U to umešajte jedno po jedno jaje i dodajte ekstrakt vanile. Zatim naizmenično dodavajte smesu sa brašnom i jogurt i sve to mešajte varjačom ili spatulom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Pecite kolač oko 50 minuta. Pošto ga izvadite iz rerne ostavite ga 10 minuta u plehu, a zatim prebacite na tanjir za služenje i čekajte da se ohladi.

Služite kolač uz šlag i pospite ga zagrejanim džemom.

Američka kuhinja, Dezerti

Kolač sa ušećerenom korom od pomorandže

May 3, 2012 43 Comments

Pre neki dan sam fotografisala jela za novi broj časpisa Mezze, i nisam baš bila prezadovoljna rezultatom. Mislim, slike su bile sasvim ok, ali tu nije bilo onog Wow faktora. Bio je vikend, mislila sam da ću moći na miru da se bavi stajlingom hrane, uglovima, kompozicijom, svetlošću, itd. Ali skoro ništa od toga iako sam u glavi sve bila isplanirala. Čitala sam i neku knjigu o fotografisanju hrane, mislila sam kako ću to novo stečeno znanje primenite, ali nažalost u opštoj frci oko priprema jela, dočekivanju gostiju, itd, meni je ostalo toliko malo vremena da sam na vrat na nos škljocnula par slika i to je bilo to. Još plus, muž mi je napravio dosta dobar reflektor tj. površinu od koje se odbija svetlost, koji zaista minimizira senke na slikama (o tome u nekom od sledećih postova).

Tako da sam konačno shvatila da je za fotografisanje, kao i za sve uostalom, potrebno vreme, i za škljockanje je potrebno da se promišlja, eksperimentiše, da misli budu mirne i fokusirane, što će se meni dogoditi tek kad odem u penziju i najurim decu iz kuće:)

Ipak, nisam odustala od ideje da poboljšam svoje fotografije. Trenutno razmišljam na koje sve načine mogu to da realizujem…. kako da se što lakše organizujem, kako da budem brza i efikasna. Ukoliko neko ima neku sugestiju u vezi toga biću srećna da je čujem. Takođe, svakom ko da komentar na moje slike, nema veze ako je negativan, biću veoma zahvalna. Ovde možete da nađete par korisnih saveta za fotografisanje hrane.

Originalan naziv ovog dezerta je Kolač od marmelade, ali meni to ime baš ne paše. Glavna uloga u ovom kolaču ipak pripada ušećerenim korama od pomorandže. Recept je preuzet iz aprilskog broja Bon Appetit. Kolač je veoma jak i bogat, svašta ima u sebi. Čini mi se da su svi recepti iz ovog magazina prilično zahtevni što se tiče sastojaka, takva im je valjda politika časopisa, da obeshrabre sve one koje žele da naprave nešto iz njega. Ali mene nisu!

Sastojci:

Za ušećerene kore od pomorandže:

2 velike ili 3 manje pomorandže, najbolje je da kupite one organske

225g belog šećera

1 cela anis zvezda

1 kašika vanila ekstrakta ili 1/2 šipke od vanile

Za kolač:

280g putera, na sobnoj temperaturi

3/4 šolje suvih višanja, ili suvih ribizli

120ml likera od pomorandže, na primer Grand Marnier

165g mekog brašna za kolače

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice soli

150g svetlo-braon šećera

120ml soka od pomorandže

3 kašike marmelade od pomorandže ili kajsije

2 kašike izrendane kore od limuna

2 jaja

60ml mleka

Priprema:

Ušećerenu koru pod pomorandže možete da napravite par dana unapred.

Najpre isecite koru pomorandže na kriške. Pilerom probajte da skinete što više belog sa unutrašnje strane kore.

U manju šerpu stavite kore sa hladnom vodu, zagrejte do ključanja. Zatim ocedite kore, sipajte ponovo hladnu vodu u šerpu i ponovo je zagrejte do ključanja. Pošto ste ih ponovo ocedili stavite ih u šerpu sa 2 šolje vode, belim šećerom, anisom i vanilom. Kuvajte na tihoj vatri sirup oko 1 sat povremeno mešajući. Kada su kore mekane a sirup dovoljno gust, sklonite ih sa vatre. Ohlađene kore iseckajte na tanke trake i vratite ih u sirup.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugli kalup tako što ćete ga obložiti papirom za pečenje i namazati puterom.

U šerpici zagrejte liker od pomorandže i u njega stavite suve višnje da se malo kuvaju, oko 5-6 minuta.

U jednoj posudi prosejte brašno, dodajte so i prašak za pecivo. U drugoj posudi mikserom izmešajte puter i braon šećer, oko 3 minuta. Dodajte sok i marmeladu i izrendanu koru od pomorandže. Dodajte jaja, jedno po jedno.

Dok mešete mikserom dodajte postepeno smesu sa brašnom i sipajte mleko i na kraju preostali liker pošto ste ocedili višnje. Umešajte varjačom višnje i sipajte testo u kalup. Pecite kolač 40-45 minuta.

Kada je kolač gotov, ohladite ga.

Poređajte ušećerene kore po kolaču i pospite ga sirupom. Pazite, surup je veoma jak pa nemojte da ga previše stavite.

Savet: Preostale ušećerene kore od pomorandže možete da uvaljate u šećer i umočite u čokoladu.