paradajz sos Archives - So i biber blog

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Paradajz, Pasta

Najbolji sos od paradajza (Marinara) – za pastu, picu i ćufte

March 17, 2022 5 Comments

Ovaj sos je jedna od najkorisnijih stvari kada je kuvanje u pitanju. Bezbroj puta sam ga spremala, pogotovo kada mi je trebao brzi i ukusan ručak. Probala sam razne načine, eksperimentisala, i na kraju došla do ovog recepta koji mi se najviše dopada.

Da, to je italijanski sos, koga zovu marinara, drugačiji od našeg koji se sprema sa brašnom. Možete da ga koristiti u svim italijanskim jelima koja traže sos od paradajza.

Iako se ovaj sos provlači u mnogim mojim recepata, pošto volim da sistematizujem stvari, imala sam potrebu da mu posvetim ceo post sa puno detalja. Osim toga, skoro su mi bile prijateljice na večeri, i dok smo jele ćufte u sosu, poveo se razgovor o paradajz sosu, koji je najbolji, pa sam im na kraju obećala da ću ovaj osnovi recept da stavim na blog.

Vrste paradajz sosa

Iako se jednostavno sprema, ono što je zanimljivo je to što uvek možete da mu dodate neki novi sastojak i učinite ga još lepšim. Zato postoje razne varijante ovog sosa:

Puttanesca – sa inćunima, maslinama i kaprom
Sa votkom i pavlakom
Amatriciana – sa slaninom
Arrabiatta – ljuta varijanta

Paradajz

Ovaj sos je zimska varijanta, jer se sprema za paradajzom iz konzerve, leti ovaj sos možete da spremate od svežeg paradajza, što je naravno duži proces. Iskreno, najukusniji sos je onaj koji spremam od čeri paradajza iz moje bašte, to je neuporedivo. Kažu da je nabolja vrsta paradajza za sos San Marzano, koji uspeva na jugu Italije. Nije teško naći konzervu sa tim paradajzom, ali je značajno skuplja od ostalih. Ipak mogu da se nađu jeftiniji proizvodi sličnog kvaliteta. To je inače paradajz koji dosta podseća na Roma paradajz, iliti šljivar, samo što je izduženiji. Pored toga što je omanji i izdužen, ima dosta mesa, malo semenki, sjajan ukus, kao takav idealan je za pakovanje u konzervi.

Što se tiče paradajza iz konzerve on je već skuvan, tako da nema potrebe da ga dugo kuvate. Prodaje se najčešće kao samleven (crushed), iseckan (diced) ili sa celim oljuštenim plodovima u soku (kod nas se to zove paradajz pelat). Ranije sam preferirala prvi, sada više poslednji.

Naravno da možete da koristite i domaći kuvani paradajz.

Ostali sastojci

Pored paradajza u ovaj sos ide maslinovo ulje, beli i crni luk, so i biber. Leti je obavezan sastojak i bosiljak.

Samo da znate da oko vam ostane kora od parmezana slobodno je kuvajte u ovom sosu, to će mu dati poseban ukus.

Tekstura sosa

Zbog dece sam u jednom trenutku počela da blendam ovaj sos, i navukla sam se na tu glatku teksturu. Ako imate ručni blender, ništa lakše da ga tako spremite. Tako se inače prodaju gotovi sosevi u prodavnicama.

Gustinu takođe možete da odredite prema tome koliko ćete vode u sos da stavite.

Umesto da ovaj sos kupujete u prodavnici, možete sami da ga napravite, tako je mnogo zdravije.

Sos od paradajza (Marinara)

sastojci:

1 1/2 kašika maslinovog ulja

1 srednji luk, iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

4-5 inćuna, opciono (meni se inćuni mnogo dopadaju u sosu)

1 kašičica tucane paprike, opciono

So i biber prema ukusu

1 konzerva (800g) paradajza pelata

1 šolja vode

1/2 šolje belog suvog vina, opciono

1 kašika svežeg začinskog bilja (bosiljak, origano, ruzmarin, timijan ili peršun)

Priprema:

U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, tome dodajte iseckani crni luk. Smanjite temperaturu i dinstajte luk dok ne počne da braoni, uz mešanje. Tome dodajte inćune, tucanu papriku i beli luk. Kuvajte sve još oko minut. Dodajte paradajz iz kozerve. Ukoliko je pelat, možete prethodno da paradajz izgnječite rukama, ili kasnije u šerpi viljuškom ili onom alatkom za pire krompir. Dodajte jednu šolju vode, ili manje ako želite da vam sos bude gušći. Pojačajte temperaturu i kuvajte sos dok ne počne da vri, a zatim ponovo smanjite vatru. Neka se sos krčka oko 20 minuta, i duže, uz povremeno mešanje. U međuvremenu dodajte so i biber prema ukusu.

Ukoliko želite da dobijete ujednačen sos izblendajte ga ručnim blenderom.

Na kraju dodajte belo vino, što je opciono, to će mu dati fini ukus.

Sos možete da čuvate u frižideru.

Video recept možete da vidite na mom YouTube kanalu. ]

Šta sve možete da spremite sa ovim sosom od paradajza

Špagete u paradajz sosu

Lazanja

Domaća pica

Ćufte u paradajz sosu

Zapečene makarone

Rolnice od patlidžana punjene rikotom i mocarelom

Gambori u marinara sosu

Artičoke u paradajz sosu

Američka kuhinja, Jelo za 30 minuta, Kejl, Morski plodovi, Paradajz, Školjke

Jakobove kapice, Scallops, Coquilles St. Jacques

November 1, 2016 5 Comments

Jakobove kapice su vrlo cenjene školjke u mnogim delovima sveta, pa samim time i prilično skupe. Ja sam ih dugo zvala skalopi, tako ih zovu na engleskom, posle sam počela da koristim naziv jakobove kapice, ime koje je kod nas došlo iz hrvatskog jezika, inače bi bile jakovljeve kapice. Na francuskom ih zovu coquille St. Jacques. Malo sam istraživala i saznala da se ove školjke vezuju za svetog Jakova na osnovu par priča iz njegovog života, pa otuda ime. Hodočasnici koji su obilazili popularnu crkvu u Španiji, Santiago de Compostela, posvećenu ovom svecu, su nosili ove školje sa sobom… pored prepoznavanja školjke su imale vrlo praktičnu funkciju, u njima im je sipana hrana tokom njihovog dugog putovanja.

U pitanju je komad mesa koje se vadi iz školjki lepezastog i veoma lepog oblika. U francuskoj kuhinji se često serviraju na samoj školjki i to veoma lepo izgleda. Postoje i oni sitniji komadi koji se dobijaju iz zalivskih školjki.

Jednostavno se prave samo je fora da ih ne prepržite. U engleskom postoji izraz sear za obradu mesa na malo masnoće na visokoj temperaturi i to za kratko vreme, nisam sigurna da naš izraz pržiti dobro opisuje tu reč. Jakobove kapice se najčešće tako pripremaju, i to na puteru. Negde sam našla da ih treba pržiti oko 1 1/2 minuta na svakoj strani, ali iskreno teško je biti precizan, jer ima različitih veličina školjki, moj tiganj ne greje svuda isto… ja ih pržim prema osećaju, i nikad ne omanem. U sredini meso treba da bude nepečeno, prepoznaje se neprozirnoj boji.

Jakobove kapice se često služe kao predjelo, dok se glavno jelo još kuva, domaćini će vam na casual način servirati ove školjke. U tom slučaju nije loše da ih poslužite sa malo senfa i začinskog bilja, vlašacem i rukolom, kao na slici ispod.

Ako želite nešto bogatije jelo sa školjkama onda ih servirajte uz sos od paradajza i salatu. Ja sam za tu priliku koristila paradajz iz moje bašte, uglavnom čeri, i lisnati kelj za salatu… da, zvuči čudno s obzirom da smo zagazili u već duboku jesen. Sjajno se sve složilo. Na slici nema odličnog hleba kojeg smo pržili u preostalom puteru u kome su se pržile školjke.

Posle ručka smo odmah otišli u šetnju i sva sam mirisala na puter. Iako ne volim miris hrane izvan kuhinje, nekako mi se svideo miris putera na meni. Baš plemeniti miris.

Ima na mom blogu još recepata za ove školjke – Graten od skalopa i Skalopi na provansalski način.

Jakobove kapice sa paradajz sosom

Sastojci:

1/2kg (oko 17 komada) svežih jakobovih kapica

Krupna so i biber prema ukusu

2 kašike putera

Priprema:

Paradajz sos

Pre nego što počnete da pržite školjke napravite paradajz sos. Pogledajte recept za pravljenje paradajz sosa ovde. Jedina izmene je korišćenje sveže žalfije umesto bosiljka, pržite je u početku na puteru koje ćete staviti umesto maslinovog ulja.

Salata od lisnatog kelja

Pogledajte recept ovde.

Prženje školjki

Najpre školjke natapkajte papirnatim ubrusom, tečnost nije dobra za prženje. Posolite i pobiberite školjke.

Zagrejte puter u većem tučanom tiganju na jačoj vatri (6/10). Kad puter počne da se puši stavite meso školjki da se prži, ali ne sve odjednom, nego iz dva puta. Kad počne da se formira svetlo braon korica po dnu, okrenite meso na drugu stranu. Pržite školjke oko 1 do 11/2 minuta na jednoj strani. Školjke služite odmah.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Paradajz, Pasta

Makaroni sa votkom (Penne alla Vodka)

July 2, 2015 3 Comments

Znam, zvuči neobično, ali ovo jelo se često služi i rado jede po ovdašnjim italijanskim restoranima. Vrlo je ukusno i jednostavno za pravljenje. Ono se po pravilu pravi od penne makarona i paradajz sosa u koji ide votka i slatka pavlaka. Smatra se da votka dobro sjedinjuje slatku pavlaku i paradajz, iskreno slabo se razumem u hemiju pa ne znam da li je to glavni razlog njene upotrebe. Moguće da postoje i neki drugi motivi:)

Sastojci za 6 osoba:

1/2kg penne makarona

½ šake soli

100g pančete, iseckane

1 kašika maslinovog ulja

3 čena belog luka, sitno iseckana

800g celih komada paradajza u konzervi ili 10 manjih komada paradajza (ako su iz konzerve rukama ih izgnječite, ako su sveži iseckajte ih, najbolje bez kožice)

So i biber

80ml votke

150ml slatke pavlake

¼ kašičice izrendanog oraščića

Puna šaka sveže izrendanog parmezana

Priprema:

Zagrejte pun lonac vode, u koji ste stavili pola šake soli, do ključanja.

Za to vreme napravite sos. U većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, propržite iseckanu pančeru zajedno sa maslinovim uljem dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani beli luk i pržite ga oko pola minuta. Zatim dodajte izgnječen paradajz, so i mlevni biber, malo smanjite vatru, i kuvajte sve oko 15 minuta uz povremeno mešanje.

U međuvremenu sipajte pastu u ključalu vodu i kuvajte je prema upustvu na pakovanju, obično oko 12 minuta. Ostavite pola šolje vode u kojoj se kuvala pasta sa strane.

U sos umešajte votku i slatku pavlaku, i kuvajte uz mešanje oko 2 minuta. Na kraju dodajte izrendan oraščić.

Oceđene makarone stavite u šerpu u kojoj se kuvao sos, isključite vatru, sve dobro promešajte i na kraju dodajte izrendan parmezan. Proverite da li je jelo dovoljno slano, i ukoliko vam se čini da je previše gusto dodajte vodu koju ste sačuvali. Služite odmah, najbolje uz zelenu salatu.