Ove palačinke su zapravo tanki hlepčići bez kvasca. Skoro isti se prave u Indiji, gde ih zovu paratha. Glavna ideja je da se dobije testo koje je lisnato i to zahvaljujući načinu na koji se savija i kombinuje sa masnoćom. U neku ruku podseća na burek, a ako bi išli još dalje, na lisnato testo. Inače ja obožavam da se na ovaj način igram sa testom, da ga razvlačim i savijam, ima u tome nešto neverovatno privlačno. Još kad se testu doda luk, posebno mladi, mora da od toga ispadne nešto vrlo ukusno. Moj mladi luk ovih dana dostiže “tačku bez povratka”, kada mu peruške više nisu prave i ponosne, nego su sparušene i bez lepe zelene boje. Tako da je u ovim kineskim palačinkama doživeo svoju “labudovu pesmu”.
A palačinke ili hlepčići su vrlo ukusni, zahvaljujući mladom luku, fino se listaju i mogu da posluže kao odlično predjelo. Umesto ovog sosa možete slobodno da koristite sos na bazi jogurta. U tom slučaju kineske palačinke mogu da se služe i za doručak.
Ukoliko volite ovakva peciva koja se peku u tiganju, pogledajte i ove recepte za:
7-8 komada mladog luka, iseckanog na tanke kolutove
250ml maslinovog ili običnog ulja
za sos:
3 kašike sosa od soje
1 kašika sirćeta od pirinča (jabukovo sirće ili sirće od belog vina)
1/4 kašičica susamovog ulja
1 kašičica šećera
priprema:
Najpre dodajte soli brašnu pa sve pomešajte sa toplom vodom dok ne brašno ne apsorbuje svu tesčnost. Zatim prebacite testo na radnu površinu i počnite da ga mesite oko 5 minuta dok ne dobijete ujednačeno testo. Pošto je testo lepljivo pospite radnu površinu sa malo brašna. Prebacite testo u nauljenu posudu, pokrijte ga i neka tako odmara oko 30 minuta.
U međuvremenu napravite sos tako što ćete pomešati sos od soje, sirće od pirinča, ulje od susama i šećer.
Podelite testo na 8 delova i svaki deo oblikujte u loptu. Pokrijte lopte i neka odmaraju još oko 15 minuta.
Zagrejte tiganj, najbolje tučani, dok pravite prvu palačinku. Uzmite jednu loptu i oklagijom razvijte testo u krug prečnika oko 25cm. Pređite preko testa uljem, koristite kuhinjsku četkicu, a zatim po testu rasporedite 1/8 ukupne količine iseckanog mladog luka. Zatim zarolajte testo kao štrudlu, a zatim dobijenu rolnu urolajte u spiralu. Rukama rastegnite spiralno testo pa ga razvucite oklagijom.
Ponovo pređite uljem preko testa i onda ga položite na zagrejani tiganj, strana sa uljem na dole. Pecite palačinku dok se ne zarumeni (jačina vatre 4/10). Pre nego što ćete je prevrnuti premažite je uljem. Kad je palačinka ispečena izvadite je iz tiganja. Dok se palačinka peče napravite sledeću palačinku, i tim redom.
Kad ste ispekli palačinke isecite ih na četvrtine i služite uz sos.
Ako ste ikad probali ovo pecivo znate i sami koliko je neodoljivo. Od svakog zalogaja, koji se topi u ustima, zamuti se razum, i dok se pitate šta vas je to snašlo, organizam traži još. Uopšte ne preterujem. Pravo je čudo da nešto napravljeno samo od brašna, putera i šećera može da bude tako ukusno.
Ja sam bila lenja pa sam palmiers pravila od gotovog lisnatog testa, koje mi je stajalo u zamrzivaču još od početka korone, ali ispade na kraju da je bilo odlično. Ako poželite da ga sami pravite, onda pogledajte ovde kako to da učinite. Ukoliko se strpite još par dana, možete da vidite na blogu recept za brzo lisnato pecivo, koje nije isto, ali dosta podseća. Ima nečeg tako privlačnog u pravljenju lisnatog testa, mene ume potpuno da okupira to razvlačenje i presavijanje testa. Ukus da ne pominjem.
Ideju da napravim ovo pecivo dobila sam prelistavajući neki francuski kuvar. Samo da znate da palmiers zovu još i slonovo uvo, i da su nastali početkom XX veka u Alžiru. U kuvaru su bili sa pekanima i vanilom, dakle mogu da se kombinuju sa raznim sastojcima, pa i slanim, ali sam na kraju odlučila da u njih stavim samo cimet, i nisam pogrešila. Znala sam da se cimet i karamel odlično slažu, ali ne toliko dobro kao u ovom pecivu. Sutradan smo planirali da idemo na skijanje, pa sam pomislila da nije loše da ih ponesemo na put.
Ujutru smo rano ustali i kolima se zaputili ka planini sa skijalištem, koja se nalazi u Pensilvaniji, na samom izlazu iz Merilenda. Poznajem put, jer smo više puta išli tamo, i jedva čekam deo puta koji je ruralan, sa farmama i kravama. Iako je zima i sve je golo, pejzaži i dalje lepo izgledaju. Da sama vozim verovatno bih svaki čas stajala i fotografisala okoliš. Na jednoj farmi gaje samo bikove, baš krupne, i kada im se iznese seno, oni naprave veliki krug oko hranilice, to izgleda toliko fascinantno da mora da se zabeleži fotografijom.
Kuće su takođe lepe. Ima jedna vrlo elegantna, sa tremom i stubovima, stoji usamljena na jednom brežuljku okružena sa par golih krošnji drveta. Sve se vidi jer ovde ljudi ne koriste ograde.
Kad imamo malo dužu vožnju volim da ponesem moje stare kulinarske časopise, dok ih prelistavama tražim neke zanimljive ideje za blog. Pošto su svi moji časopisi poređani na polici prema mesecima, odabrala sam nekoliko izdatih u martu. Prelistavam Saveur i baš razmišljam kako je super časopis, i čudim se zašto više nisam pretplaćena na njega. Pogledam godinu – 2013. Ah, da, nekada je to bio dobar časopis, ali više nije. Kao i sve uostalom.
Grickam palmiers, i pijem čaj koji smo poneli sa sobom, pomalo gledam časopis, pomalo gledam kroz prozor. Tako izgledaju moji najprijatniji trenuci.
Planina koja nas je dočekala više je kao neko brdo, ali to je najbolje što može da se nađe u regiji koja oskudeva uzvišenjima. Dosta ljudi dolazi ovamo na skijanje iz Vašingtona, pa i iz Virdžinije. Staze nisu loše, ima ih dosta i lepo su organizovene, od najlakše do najteže. Ja sam naučila da skijam prošle godine, i mogu vam reći da mi se skijanje veoma dopada. Nikada me pre nisu interesovali zimski sportovi, osim klizanja. Nisam još u potpunosti ovladala tehnikom paralelnog skijanja, ali nisam loša. Volim duge i vijugave staze, ne toliko izrazito strme. Moja deca i muž “vise” na težim stazama, i nekad sam malo nervozna zbog toga.
Dok se vozimo liftom i uspinjemo ka nebu, moja ćerka peva Somewhere over the rainbow, vežba za ulogu u školskom mjuziklu Čarobnjak iz Oza. Pesma mi je baš ušla u glavu tako da je sve vreme pevam dok skijam, i dok oko mene padaju ljudi na skijama i snoubordovima, ja ne dozvoljavam da mi išta poremeti ritam.
Obično odemo na skijanje za vikend, prespavamo u hotelu u obližnjem gradu, ali ovog puta moramo da se vratimo kući, moj sin ima uveče fudbalski meč koji igra za svoju školu. Po dolasku kući na brzinu pravim Naćos, omiljeno nam brzo jelo, i već krećemo ka hali za mali fudbal.
U hali srećemo dosta roditelja i dece iz naše škole, tako se inače ljudi ovde socializuju. Lora, jedna od mojih omiljenih mama, nam pokazuje gde da sednemo na tribinama, tu su naši, ne morate da nosite maske. Odmah se štrecnem na pominjanje maski, imam izvesnu nelagodu jer moja ćerka odbija da skine masku u školi, a ukinuli su obavezu nošenja. Ja sam se tome baš radovala. Sin, koji ide u sedmi razred, je ne nosi, kao ni većina njegovih drugara iz odeljenja, ali izgleda da je mlađoj deci to postao deo identiteta.
Još na početku se moglo videti da će meč biti jednostran i ne baš tako zanimljiv, naš tim je bio mnogo bolji. Ubrzo su bolji igrači shvatili da se od njih očekuje da nameštaju loptu onim slabijima nebili ovi dali go, bila je to idealna prilika. I tako je meč postao zanimljiviji jer su svi čekali kada će jedan debeljuškasti dečko, sa očiglednim manjkom talenta, da se upiše u listu strelaca. Iako je svaki put bio tik pored gola dok je primao loptu, što je praćeno neviđenom vriskom mama, uspeo bi svaki put da promaši.
A što ovdašnje mame umeju da bodre i daju instrukcije fudbalerima ne biste verovali. Zabolelo me je desno uvo od vriske. Ja sam samo tapšala, iskreno, ne znam ni šta bi im dobacila. Još luđe je na mečevima koje moj sin igra za njegov drugi tim, gde je sve na ozbiljnijem i ambicioznijem nivou.
Ne mogu da se fokusiram na meč, umorna sam i spava mi se, zamišljam palmiers koji me čekaju kod kuće. Onda pravim planove šta ću sutradan da posadim u bašti. Dok pravim listu semenja koje ću da kupim, čuje se veliki žagor, i ja mu se pridružujem, dižem ruke u vazduh – konačno, konačno je dečko uspeo da da go! Posle par trenutka shvatam da je to bio neki drugi dečak, nisam dobro videla.
I završi se utakmica. Na izlazu ćaskam sa roditeljima, i mame hvale rad nogu mog sina, on je inače kao neka fudbalska zvezda, što i nije neki poseban uspeh kad ideš u tako malu školu, i ja sležem ramenima, ne znam šta da im odgovorim, ne mogu da hvalim svoje dete, i utom se prisetim i pokažem im prstom na ovaj duhoviti poster nekog kretivnog radnika sportske hale.
Dok smo se vraćali kući, muž i ja smo već zamišljali kako ćemo da pojedemo par palmiers koji su ostali, već smo mogli da ih osetimo onako hrskave kako nam se tope u ustima, kad zatekosmo prazan tanjir, ćerka ih je dokrajčila.
Francusko pecivo od lisnatog testa – Slonovo uvo (Palmiers)
Pažnja – dok se palmiers peku u rerni morate sve vreme da ih proveravate, mogu brzo da izgore, dužina pečenja zavisi od rerne kao i pozicije na plehu.
sastojci za oko 22 komada:
1 pakovanje zamrznutog testa (400g), 23x38cm
100-120g šećera
1/2 kašičice cimeta
Priprema:
Odmrznite lisnato testo.
Pomešajte šećer sa cimetom.
Radnu površinu pospite šećerom pa preko toga stavite testo, takođe ga obilato pospite šećerom. I oklagijom pređite preko testa dok ne pokupi šećer, slobodno ga malo razvucite.
Zatim testo presavijte na sledeći način (vidi dole slike), najpre presavijte krajeve kraćih strana, zatim ponovo presavijte testo tako da se polovine skoro spoje, i na kraju i njih presavijte, jednu preko druge, da bi dobili izduženu rolnu. Nju uvijte u foliju i ostavite 15 minuta u frižider da se stvrdne. Zatim je isecite oštrim nožem na komade debljine oko 1 cm. Svaki komad ponovo uvaljajte u šećer sa cimetom i poređajte ga na pleh, baš kao na slici, sa rastojanjem. Stavite pleh u zamrzivač na 15 minuta.
Zagrejte rernu na 220C (430F).
Pecite pecivo na srednjoj rešetki prvo na jednoj strani, 8-10 minuta, ili duže, dok ne dobije zlatnu boju, kao na slici. Spatulom prevrnite palmiers na drugu stranu i pecite još oko 5 minuta dok i donja strane ne postane zlatna. Pratite pecivo dok se peče, jer može lako da izgori. Kad dobije boju kao na slikama znači da je gotovo.
Kad su palmiers ispečeni, izvadite ih iz rerne, ostavite u plehu par minuta, a zatim služite.
Popoverse, iliti nabujalo pecivo, nećete sresti u našoj kuhinji, ono svoje poreklo vuče iz Engleske, ali ima nešto što mene neodoljivo podseća na našu gibanicu kada se pravi sa sirom. Interesanto je to da se za spremanje ovog peciva koristi isto testo kao za palačinke. Ima nečeg tako prijatnog kada ih vidite tako nabujale, skoro da hoće da iskoče iz pleha.
Popoversi su američka verzija engleskog jorkširskog pudinga, razlika je samo u tome što se originalno englesko pecivo pravi sa goveđom močom. Inače, da li ste primetili kako Englezi nazivaju pudingom svakojake vrste peciva, pita i kolača? Pravila sam ja i jorširski puding, ali mi se nije toliko svideo kao popoversi. Američka verzija peciva sadrži začine kao i začinsko bilje, pa i sir. Može da se pravi i kao slatko pecivo i jede uz džem.
Da, na sličan način se pravi i Dutch baby, samo što se testo peče u dobro zagrejanom tučanom tiganju, i tada se dobije nešto kao velika nabujala palačinka.
Ja sam ove popoverse pravila više puta, uglavnom kada smo imali neke praznični ručkove, i moram da priznam da su mi se mnogo svideli zbog dodatka muskatnog oraščića i bibera. Super su i sutradan za doručak, tada je najbolje da ih zagrejete u tosteru.
da bi testo dobro nabujalo morate dobro da zagrejete pleh pre nego što u njega sipate testo.
sastojci za testo ne smeju da budu hladni.
dok se pecivo peče nemojte otvarati rernu.
samo da znate postoji poseban pleh za popoverse, ali i običan za mafine je sasvim odgovarajuć. Kako izgleda jedan takav pleh pogledajte ovde, kao i recept za popoverse sa grijer sirom i vlašcem.
ovaj recept je preuzet iz Bon Appetite, jedino što sam ja izostavila peršun.
Popoversi sa muskatnim oraščićem i biberom
Sastojci:
2 kašike putera
260g brašna
1 kašičica soli
1 kašičica samlevenog bibera
1 kašičica izrendanog muskatnog oraščića
3 krupnija jajeta, na sobnoj temperaturi
590ml toplog mleka
3 kašike putera, otopljenog
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (425F).
Pleh za mafine, ili popoverse, podmažite sa 2 kašike putera.
Testo napravite tako što ćete najpre umutiti jaja, pa tome dodati mleko, brašno, so, muskatni oraščić i biber. Ne treba previše da mešate testo.
Kada se rerna zagrejala ubacite podmazani pleh u rernu i zagrejte ga oko 5 minuta. Izvadite pleh iz rerne i u udubljenja ravnomerno sipajte testo najbolje iz one posude za merenje. Ispunite oko 3/4 udubljenja. Vratite pleh u rernu i pecite popoverse 30-35 minuta dok ne postanu kao ovakvi sa slike. Nemojte da otvarate rernu dok se pecivo peče.
Američka kuhinja obiluje raznoraznim zemičkama, i nema sumnje da su glavni krivci za to nemački imigranti. Oni su uostalom krivi i za hamburgere. Ono što posebno karakteriše američke zemičke jeste upotreba putera, on doprinosi ukusu i mirisu peciva, pogotovo kad su zemičke sveže ispečene. To je nemerljiva radost. Ipak, ako želite da probate dobre zemičke u Americi, onda idite u neki fini restoran, ili ih sami napravite, nikako nemojte da ih kupujte u prodavnici, očajnog su ukusa.
A nije da Amerikanci nemaju lepe zemičke i kifle. Po mom mišljenju jedne od najlepših kifli su Parker House kifle, imaju baš interesantan oblik, mada se često prave u obliku zemički, i istakla bih u novije vreme popularne brioš zemičke za fensi hamburgere. Recepte za oba peciva možete pronaći u mom Američkom kuvaru. I na blogu imate interesantne zemičke od bundeve i mlevene paprike, kao i domaće kifle za hot dog.
Kad smo kod mog kuvara samo da znate da je trenutno aktuelan popust na knjigu (do 15. februara), pronađite oglas u gornjem desnom uglu, ako kliknete na njega odvešće vas na stranu za naručivanje. Pošto se bliži Dan zaljubljenih, eto, načina da se zaljubite u kavanje:)
Ove zemičke su interesantne zbog svog posipa, kada sam ih ugledala u nekom kuvaru, izgledale su baš kao šahovsko polje, mnogo su mi se svidele. Njihovoj lepoti doprinosi i njihova uniformisanost, ništa lepše od jednakih zemički, tako da ih obavezno izmerite tokom pravljenja.
Kao i svako testo sa kvascem ono je značajno ukusnije kada dugo narasta, i to u hladnoj sredini, recimo u frižideru. Moja preporuka vam je da dan ranije umesito testo, oblikujete ga u loptice, ostavite u frižideru da prenoći, a zatim ujutru pre nego što ga ispečete ostavite pola sata na sobnoj temperaturi.
Zamislite kakav je to divan vikend doručak, kad pred svoje ukućane iznesete pleh sa ovim prelepim zemičkama, garantovano će izazvati momentalno oduševljenje.
Zemičke sa posipom
Sastojci za 24 zemičke:
240ml toplog mleka
120ml mlake vode
2 1/2 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
520g brašna
1 kašičica soli
60g + 60g putera, otopljenog
1 jaje, umućeno
1 1/2 kašika susama
1 1/2 kašika maka u zrnu
1 1/2 kašika izrendanog parmezana
1 1/2 kašika kukuruznog brašna
Priprema:
U toplo mleko i vodu umešajte kvasac i šećer, i sačekajte dok kvasac ne počne da bubri.
Prosejte brašno i u njega umešajte so. U smesu sa kvascom stavite umućeno jaje i 60g otopljenog putera.
Ručno, ili najbolje sa mikserom za testo, pomešajte brašno smesom sa kvascem, mlekom, vodom, otopljenim puterom i umućenim jajetom. Mesite testo sve dok ne počne da se odvaja od zida posude. Napravite od njega loptu, stavite u nauljenu posudu, pokrijte plastičnom folijom, i čekajte oko 45 minuta da testo nadođe. Zatim rukama pritisnite testo par puta, pokrijte i čekajte još pola sata.
Pripremite pravougaoni pleh dimenzija 32 x 23 cm.
Za to vreme u jednoj posudi pomešajte susum i mak, u drugoj posudi pomešajte izrendani parmezan i kukuruzno brašno. U trećoj posudici otopite 60g putera.
Kad je testo nadošlo isecite ga na 24 jednaka dela, koristite vagu, svaki komad bi trebalo da teži oko 42g. Od svakog dela testa napavite lopticu tako što ćete uvlačiti testo od spolja ka unutra. Svaku loptu ćete uvaljati u otopljeni puter, vrh ćete umočiti u semenke, ili u kukuruzno brašno i parmezan, i naizmenično ređati po plehu, tako da izgleda kao šahovsko polje, po četiri komada u šest redova. Loptice pokrijte plastičnom folijom i ostavite da narastu 30-40 minuta.
U međuvremenu zagrejte rernu na 200C (400F). Pecite zemičke 20-25 minuta, dok ne dobiju zlatno smeđu boju.
Pošto su zemičke ispečene, prohladite ih i služite, najbolje uz puter.
Sledećeg dana, ako preostanu, pre služenja zagrejte ih u tosteru, time će da povrate svežinu.
O, ne, to nisu klasični mafini, ni približno, kao što vidite na slici oni više podsećaju na male lepinje. Samo ime kaže da su došli iz Engleske u Ameriku, kao i mnoge druge stvari, ali ovde su doživeli svoju najveću popularnost. Retko se prave kod kuće, ali mogu svugde da se kupe, i ljudi ih ovde najčešće jedu horizontalno prepolovljene i prepečene u tosteru. Benedikt jaja, popularni branč, ne mogu se zamisliti bez njih, i zbog toga su se ovi mafini našli na mom blogu. Sledeći post posvećujem njima, mom omiljenom branču.
Kao što rekoh mene podsećaju na naše lepinje, i valjda ih zato rado pravim. Možete da od njih pravite sendviče, a i da namažete puter i džem ili med. Možete da ih čuvate u frižideru na duže vreme, često se tako i prodaju.
Idealni za doručak ili užinu.
Engleski mafini
Sastojci za oko 20 komada:
240ml toplog mleka
1 kašičica suvog kvasca
1 kašičica šećera
750g brašna + za razvijanje testa
1 kašičica soli
60g putera, otopljenog
240ml tople vode
2 kašike krupno mlevenog kukuruznog brašna ili palente
Malo ulja
Priprema:
U toplo mleko umešajte suvi kvasac i šećer i sačekajte par minuta da kvasac počne da bubri. Dodajte otopljeni puter i vodu i sve dobro promešajte.
U multipraktiku pulsirajte par obrtaja brašno, to je umesto prosejavanja. Dodajte mu so. Zatim postepono dodavajte tečne sastojke dok se testo meša u multipraktiku. Testo isto tako možete mesiti ručno. Kada ste dobili ujednačeno smesu, premestite je na radnu površinu, oblikujte je u loptu, stavite u veći nauljeni sud, pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 30 minuta da naraste.
Zatim razvucite testo oklagijom, po površini koju ste posuli brašnom, do debljine oko 1 cm. Zatim kružnim kalupom ili čašom zasecite krugove prečnika 6-8cm. Poređajte krugove na papir za pečenje ili platneni salvet, koji ste posuli kukuruznim brašnom, pospite tim brašnom i gornju površinu testa, pokrijte krpom i čekajte oko 30 minuta da testo ponovo naraste.
Zagrejte veći tučani tiganj, premažite ga sa malčice ulja, i pecite mafine sa obe strane po 7- 10 minuta, na srednjoj temperaturi, dok ne dobiju zlatno braon boju, kao na slici.
