Ivana, do you think your are still fluent in Serbian, pita me prijatelj, Englez koji dugo godina živi u Americi, dok vodimo konverzaciju o jezicima, što je inače česta tema među nama imigrantima, to je ovde neka vrsta opsesije – kako sačuvati jezik odakle smo došli, kako decu naučiti istim. I moram da kažem da to upšte nije lako. Uložen je ogroman napor i vreme, a rezultati više nego skromni. Nameravam da o toj osetljivoj temi posvetim ceo jedan post, mislim da je važno da se zna koliki je to izazov.
Nego šta je, moj srpski je i dalje odličan, samouvereno odgovaram mom prijatelju sa početka teksta, ali moram da priznam da nekad imam malu sumnju, možda me malecki detalji odaju, možda moji žargoni zvuče prevaziđeno i smešno, zbunim se kad pronađem neke nove, paraju mi uši. Nemoguće, mislim se u sebi, stalno sam u kontaktu sa našim ljudima, čitam naše vesti, pišem blog na srpskom jeziku, znači stalno ga koristim, drugačije je to nekada bilo, sada je mnogo lakše održavati jezik.
Jednom smo tako upoznali Amerikanca srpskog porekla, koji je rođen ovde ali dosta dobro priča srpski. Međutim ima nešto čudno u njegovom pričanju, nešto off što bi Amerikanci rekli, jeste da ima akcenat, ali gramatika mu je sasvim korektna. I onda ukapiramo, njegov srpski jezik je zamrznut u 60-im, 70-im godinama prošlog veka, to je onaj srpski jezik iz domaćih filmova iz tog prioda, verovatno su tih godina njegovi roditelji emigrirali iz Srbije. O, ne, možda će i moj srpski tako zvučati za koju godinu.
Ima jedna anegdota od jutros koja me je inspirisala za ovaj uvod. Sedimo u kafeu rano jutros, deca i ja, ispijam kafu i vodim razgovor sa njima dok čekamo da im se otvori škola. Pričamo šta ćemo da radimo kad dođemo u Srbiju. Pošto smo vrlo glasna i pričljiva porodica teško je da ostanemo neprimećeni. Dok napuštamo kafe prilazi mi jedna mlada žena i ushićeno mi kaže, to je tako divno što pokušavate da svoju decu naučite francuski. Nije francuski, već srpski, dodajem ja, i jedva se suzdržavam da ne puknem od smeha.
Teletina Pikata
.jpg)
Jedan od klasika italijanske kuhinje. Mislim da je to najčešći način na koji pravim teletinu. Možete da koristite piletinu umesto teletine. Volim mirise koji ispune kuhinju svaki put kad pravim ovo jelo.
Moram da dodama da ovde teletina nije tako mlada i mekana kao kod nas, a opet je mnogo skuplja od govedine. To je više kao naša junetina.
Sastojci za 4 osobe:
Priprema:
Najpre istucite kuhinjskim čekićem meso, papirnatom salvetom ga prosušite, zatim posolite i pobiberite. Zatim ih uvaljajte u brašno u koje ste umešali ½ kašičice soli. Otresite višak brašna na šniclama.
U tiganju dobro zagrejte ulje na jakoj vatri, zatim pržite teleće šnicle, oko 1-2 minuta sa jedne strane, i isto toliko sa druge, dok ne porumene, zatim ih izvadite iz tiganja.
Potom smanjite vatru, zagrejte 2 kašike putera u tiganju, propržite luk i dodajte belo vino i supu. Varjačom sastružite sve ono što se zalepilo za tiganj, kuvajte sve uz mešanje, dok se sos ne zgusne. U međuvremenu dodajte limunov sok, kapar i crni biber, i soli ukoliko je to potrebno. Na kraju umešajte preostali puter. Stavite u tiganj šnicle da se zagreju i zatim ih odmah služite. Prelijte ih sosem i pospite peršunom.
Služite šnicle uz pire krompir, palentu ili pastu.
Based on 2 Review(s)
13 Comments
Ah, kako da se ne nadjes u ovoj prici. U subotu je 23 godine kako sam u Holandiji, tj. od kako sam napustila Jugoslaviju. Mislim da savrseno dobro govorim srpski, iako imam neki neodredjeni akcenat, daleko je od onog sarajevskog od pre 23 godine. I vokabular je drugaciji nego moderni vokabular ljudi u Srbiji, ali mozda je to i bolje 🙂 Faktor koji kod mene komplikuje stvari je sto sam za ovih 23 godine uz holandski (na)ucila jos cetiri jezika, ponekad mi se cini da je buckuris u glavi.Inace, (juzno) afrikanski je tako i nastao – kolonisti iz Holandije su konzervirali jezik koji su 'poneli' sa sobom. Holandjani razumeju afrikanski, iako nam/im zvuci pomalo smesno i staromodno.
Teletina je i ovde jako skupa, obicno preko 20 Eura po kg. Obicno napravim snicle milanese, dobro si me posetila na pikatu, nisam je pravila dugo, dugo…
Ah, kako da se ne nadjes u ovoj prici. U subotu je 23 godine kako sam u Holandiji, tj. od kako sam napustila Jugoslaviju. Mislim da savrseno dobro govorim srpski, iako imam neki neodredjeni akcenat, daleko je od onog sarajevskog od pre 23 godine. I vokabular je drugaciji nego moderni vokabular ljudi u Srbiji, ali mozda je to i bolje 🙂 Faktor koji kod mene komplikuje stvari je sto sam za ovih 23 godine uz holandski (na)ucila jos cetiri jezika, ponekad mi se cini da je buckuris u glavi.Inace, (juzno) afrikanski je tako i nastao – kolonisti iz Holandije su konzervirali jezik koji su 'poneli' sa sobom. Holandjani razumeju afrikanski, iako nam/im zvuci pomalo smesno i staromodno.
Teletina je i ovde jako skupa, obicno preko 20 Eura po kg. Obicno napravim snicle milanese, dobro si me posetila na pikatu, nisam je pravila dugo, dugo…
Recept je super, ali bih ja o jeziku.
Dakle, nikada nigde nisam živela osim u Beogradu, ali se trudim da govorim i pišem čisto i književnim jezikom i da se manem žargona. Opsujem, naravno, ali to nije osnovna nit govora, a ni ne pišem psovke, nikada.
Što se maternjeg jezika imigranata tiče, apsolutno mislim da deca treba da znaju svoj jezik, jer je to jedan više, a nikada se ne zna za šta im može biti potreban (npr. da rade pri američkoj vladi za pitanja Balkana, a?). I bila sam vrlo zadrta povodom toga, dok mi drugar, koji već 14 godina živi u Bostonu nije rekao (ima sina od 17): "jako je teško održati jezik, jer deca po ceo dan uče na engleskom, druže se na engleskom, a koliko ti realno vremena na dan provodiš sa svojim sinom? Trudimo se, angažujemo učitelje, deca se bune zbog još obaveza, ali eto. Ono što je presudno da Mateja savršeno govori srpski je što svako leto provodi u Srbiji i Istri." E, tu sam tek shvatila kolika je muka za decu da održe jezik. A ti se drži čistog svog koji si učila u školi i sve je u redu. Ljubac!
Recept je super, ali bih ja o jeziku.
Dakle, nikada nigde nisam živela osim u Beogradu, ali se trudim da govorim i pišem čisto i književnim jezikom i da se manem žargona. Opsujem, naravno, ali to nije osnovna nit govora, a ni ne pišem psovke, nikada.
Što se maternjeg jezika imigranata tiče, apsolutno mislim da deca treba da znaju svoj jezik, jer je to jedan više, a nikada se ne zna za šta im može biti potreban (npr. da rade pri američkoj vladi za pitanja Balkana, a?). I bila sam vrlo zadrta povodom toga, dok mi drugar, koji već 14 godina živi u Bostonu nije rekao (ima sina od 17): "jako je teško održati jezik, jer deca po ceo dan uče na engleskom, druže se na engleskom, a koliko ti realno vremena na dan provodiš sa svojim sinom? Trudimo se, angažujemo učitelje, deca se bune zbog još obaveza, ali eto. Ono što je presudno da Mateja savršeno govori srpski je što svako leto provodi u Srbiji i Istri." E, tu sam tek shvatila kolika je muka za decu da održe jezik. A ti se drži čistog svog koji si učila u školi i sve je u redu. Ljubac!
Wow, to je baš dugo, svaka čast na vladanju srpskim a i ostalim jezicima. Iskreno, mislim da je sklonost ka vladanju jezicima urođena, postoje talentovani i manje talentovani ljudi. Mislim da to ima veze sa dobrom memorijom. Vežba čini čudo, ali ipak talenat je talenat. Moja ćerka je u tome bolja od mog sina. Može i Buri jezik, zar ne… znam da i u Kvibeku govore dosta drugačiji francuski nego u Francuskoj.
Wow, to je baš dugo, svaka čast na vladanju srpskim a i ostalim jezicima. Iskreno, mislim da je sklonost ka vladanju jezicima urođena, postoje talentovani i manje talentovani ljudi. Mislim da to ima veze sa dobrom memorijom. Vežba čini čudo, ali ipak talenat je talenat. Moja ćerka je u tome bolja od mog sina. Može i Buri jezik, zar ne… znam da i u Kvibeku govore dosta drugačiji francuski nego u Francuskoj.
Zaista mislim da ne bi bilo loše da se više priča o toj pomalo tabu temi, iz razloga što ljudi kod nas misle da je nemoguće da deca naših emigranata ne vladaju sprskim jezikom, apsolutno sam sigurna da ogromna većina naših ljudi isto misli pre nego što emigrira i negde drugde dobije decu, a sa druge strane osećaj krivice roditelja koji nisu uspeli da nauče decu svojim maternjim jezikom. Uopšte nije lako, pre svega govorim o deci koja žive daleko od Srbije (Amerika, Kanada, Australija), pa zbog toga nemaju prilike da više dolaze u dodir sa njime. Meni je još uvek frka da ostavim decu u Srbiji preko leta, još uvek su mala, a to je, potpuno sam sigurna, najbolji način da ona nauče dobro srpski jezik, mislim da ga pričaju, pošto ona razumeju sve. Postoji samo jedno dete koje dobro priča srpski u mojoj blizini, i to samo zahvaljujući tome što ga čuvaju dede i babe iz Srbije. U porodicama u kojima je samo jedan roditelj iz Srbije skoro je nemoguće naučiti decu srpskim jezikom. Za decu rođenu ovde naš jezik je egzotika, koristi se samo kod kuće, on im ne treba da bi preživeli u svakodnevnom životu. Osim toga ne vole crtane filmove na našem, osim Baltazara, obično su lošeg kvaliteta, čak i knjige ne mogu da se mere sa onima na engleskom. Jovan Jovanović Zmaj im nije baš preterano interesantan, kao ni naše bajke ni basne. Drugačije vreme, drugačiji senzibilitet. Jedino što sam uspela je da naučim sina da čita ćirilicu, što nije bilo previše teško jer je već počeo da čita na engleskom, ukapirao je da je ćirilica mnogo lakša za čitanje. Borimo se još uvek.
Zaista mislim da ne bi bilo loše da se više priča o toj pomalo tabu temi, iz razloga što ljudi kod nas misle da je nemoguće da deca naših emigranata ne vladaju sprskim jezikom, apsolutno sam sigurna da ogromna većina naših ljudi isto misli pre nego što emigrira i negde drugde dobije decu, a sa druge strane osećaj krivice roditelja koji nisu uspeli da nauče decu svojim maternjim jezikom. Uopšte nije lako, pre svega govorim o deci koja žive daleko od Srbije (Amerika, Kanada, Australija), pa zbog toga nemaju prilike da više dolaze u dodir sa njime. Meni je još uvek frka da ostavim decu u Srbiji preko leta, još uvek su mala, a to je, potpuno sam sigurna, najbolji način da ona nauče dobro srpski jezik, mislim da ga pričaju, pošto ona razumeju sve. Postoji samo jedno dete koje dobro priča srpski u mojoj blizini, i to samo zahvaljujući tome što ga čuvaju dede i babe iz Srbije. U porodicama u kojima je samo jedan roditelj iz Srbije skoro je nemoguće naučiti decu srpskim jezikom. Za decu rođenu ovde naš jezik je egzotika, koristi se samo kod kuće, on im ne treba da bi preživeli u svakodnevnom životu. Osim toga ne vole crtane filmove na našem, osim Baltazara, obično su lošeg kvaliteta, čak i knjige ne mogu da se mere sa onima na engleskom. Jovan Jovanović Zmaj im nije baš preterano interesantan, kao ni naše bajke ni basne. Drugačije vreme, drugačiji senzibilitet. Jedino što sam uspela je da naučim sina da čita ćirilicu, što nije bilo previše teško jer je već počeo da čita na engleskom, ukapirao je da je ćirilica mnogo lakša za čitanje. Borimo se još uvek.
Bas tako nekako tabu tema za sve nas u inostranstvu. Sve dok nisi u poziciji da se boris da tvoje dete dobro vlada tvojim jezikom, ne mozes da znas kako je to tesko. Ja sam odrasla dvojezicno, tj. srpski sam naucila tek kad mi je bilo 7 godina, ali ga ipak smatram maternjim jezikom, jer sam sam 15 godina skole / fakulteta zavrsila na sprskom (sve osim prve godine). Verovatno zbog dvojezicnosti, a mozda i zbog licnog afiniteta, jezici su mi uvek dobro isli, pa se trudim da i svoje dete tako vaspitavam. Licno mislim da je mnogo vaznije da roditelji konsekvento sa decom pricaju na svom jeziku, nikakve skole i dodatni ucitelji im nece pomoci, ako oni sa decom kod kuce ne pricaju srpski. Po meni je svaki jezik koje ce moje dete da zna neverovatno bogatstvo, ne verujem da ce mu ikada trebati za posao (99% nas u inostranstvu nema profesionalno nikakve veze sa zemljom porekla), ali je neverovatna baza za ucenje drugih jezika i razumevanje drugih kultura i ljudi. To je moje iskustvo koje polako prenosim na njega. Vreme koje provodim sa svojim detetom je jako limitirano, ali kad smo zajedno igramo se, pricamo, pevamo, citamo i tako ucimo. Za crtane ne znam, moj sin nije nesto za elektronske medije (tu i tamo na youtube neki kraci crtani), a za knjige se slazem – prevodi bajki npr. Andersena i brace Grim su uzasni, a nase stare bajke i pesme tesko da on sa 4 godina moze da razume. Ne verujem da cu ga voditi u skolu srpskog (ako je uopste ima ovde), jer sam sigurna da mogu mnogo bolje da upotrebim vreme za putovanje i boravak u skolici. Osim toga i sama mogu da dajem casove i drugoj deci.
Bas tako nekako tabu tema za sve nas u inostranstvu. Sve dok nisi u poziciji da se boris da tvoje dete dobro vlada tvojim jezikom, ne mozes da znas kako je to tesko. Ja sam odrasla dvojezicno, tj. srpski sam naucila tek kad mi je bilo 7 godina, ali ga ipak smatram maternjim jezikom, jer sam sam 15 godina skole / fakulteta zavrsila na sprskom (sve osim prve godine). Verovatno zbog dvojezicnosti, a mozda i zbog licnog afiniteta, jezici su mi uvek dobro isli, pa se trudim da i svoje dete tako vaspitavam. Licno mislim da je mnogo vaznije da roditelji konsekvento sa decom pricaju na svom jeziku, nikakve skole i dodatni ucitelji im nece pomoci, ako oni sa decom kod kuce ne pricaju srpski. Po meni je svaki jezik koje ce moje dete da zna neverovatno bogatstvo, ne verujem da ce mu ikada trebati za posao (99% nas u inostranstvu nema profesionalno nikakve veze sa zemljom porekla), ali je neverovatna baza za ucenje drugih jezika i razumevanje drugih kultura i ljudi. To je moje iskustvo koje polako prenosim na njega. Vreme koje provodim sa svojim detetom je jako limitirano, ali kad smo zajedno igramo se, pricamo, pevamo, citamo i tako ucimo. Za crtane ne znam, moj sin nije nesto za elektronske medije (tu i tamo na youtube neki kraci crtani), a za knjige se slazem – prevodi bajki npr. Andersena i brace Grim su uzasni, a nase stare bajke i pesme tesko da on sa 4 godina moze da razume. Ne verujem da cu ga voditi u skolu srpskog (ako je uopste ima ovde), jer sam sigurna da mogu mnogo bolje da upotrebim vreme za putovanje i boravak u skolici. Osim toga i sama mogu da dajem casove i drugoj deci.
To je tvoja prednost što poznaješ dobro razne jezike, ali ima i onih roditelja koji nisu baš preterano talentovani sa jezicima, ne vladaju metodologijom podučavanja dece, ne mogu da priušte sebi da puno vremena provode sa svojom decom, itd… slažem se sa tobom, jedino što mogu je da što više komuniciraju sa decom na svom maternjem jeziku. I mislim da su duži boravci u Srbiji veoma važni. Moram da prijavim još jednu malu pobedu, preključe smo radili na pisanju na ćirilici, i shvatila sam da on može da piše sam srpske reči "iz glave", do sada je samo prepisivao ono što bi mu ja napisala. Malo ga zbunjuje postojanje latinice, ali za to je rano, i neću da pravim dodatnu konfuziju. Što se tiče crtanih filmova, znam da mnogi roditelji ih izbegavaju, ali ja zaista mislim da danas ima toliko dobrih programa za decu, mislim na crtane i emisije za decu na PBS, državnoj televiziji, toliko su dobro napravljeni i toliko su edukativni da su moja deca puno toga naučila iz njih. Bukvalno citiraju iz koje emisije su naučili neke stvari. Idi na njihv sajt, imaju puno stvari za decu, PBSkids, tvom sinu će se sigurno dopasti. Možda imam pozitivan stav prema tome jer mojoj deci TV slabo drži pažnju.
To je tvoja prednost što poznaješ dobro razne jezike, ali ima i onih roditelja koji nisu baš preterano talentovani sa jezicima, ne vladaju metodologijom podučavanja dece, ne mogu da priušte sebi da puno vremena provode sa svojom decom, itd… slažem se sa tobom, jedino što mogu je da što više komuniciraju sa decom na svom maternjem jeziku. I mislim da su duži boravci u Srbiji veoma važni. Moram da prijavim još jednu malu pobedu, preključe smo radili na pisanju na ćirilici, i shvatila sam da on može da piše sam srpske reči "iz glave", do sada je samo prepisivao ono što bi mu ja napisala. Malo ga zbunjuje postojanje latinice, ali za to je rano, i neću da pravim dodatnu konfuziju. Što se tiče crtanih filmova, znam da mnogi roditelji ih izbegavaju, ali ja zaista mislim da danas ima toliko dobrih programa za decu, mislim na crtane i emisije za decu na PBS, državnoj televiziji, toliko su dobro napravljeni i toliko su edukativni da su moja deca puno toga naučila iz njih. Bukvalno citiraju iz koje emisije su naučili neke stvari. Idi na njihv sajt, imaju puno stvari za decu, PBSkids, tvom sinu će se sigurno dopasti. Možda imam pozitivan stav prema tome jer mojoj deci TV slabo drži pažnju.