Category: Tikva

Jesen u delu Amerike gde živim je zaista nešto posebno. Iako ume da bude sveže, retko kad je oblačno, i kišnih dana ima vrlo malo. Dani su obično vedri i sunčani, i svetlost je skoro zlatna. Magiji najviše doprinose krošnje drveća čije boje varijaju od žute, narandžaste, pa sve do crvene, i kada su okupane suncem, tada bukvalno isijavaju. Nekada kada vozim nekim manjim putem duž kojeg raste drveće, dah mi više puta zastane od krajolika ispunjenog predivnim bojama i svetlošću. I onda poželim da iste te boje imam i u tanjiru. I ima li boljeg izbora od bundeve? Moja strast prema potaž čorbama od bundeve (tikve) je ogromna, trenutno ne mogu da zamislim prijatniju hranu. Na blogu ne manjka recepata za ove čorbe, ali nije loše da se doda još jedna, ovog puta od kaboča bundeve, i to sa kokosovim mlekom. Već sam ranije otkrila sjajnu kombinaciju bundeve i kokosa praveći ovaj kari od bundeve, i mogu vam reći da to proizvodi neverovatno lep miris i ukus.

Kaboča je tikva poreklom iz Japana. Uglavnom je zelene boje, ali može da bude i narandžaste. Ima fino meso, orašatog i slatkog ukusa, koje je zahvalno za pravljenje raznih jela. Dosta podseća na sladak krompir.

Ispod recepta je priča o najstarijoj vili u Americi u kojoj sam skoro boravila. To je još jedna stvar koju volim da radim u jesen – da obilazim istorijska zdanja.

Ako volite slične čorbe od bundeve (tikve) probajte i ove:

• Čorba od muskatne tikve
• Čorba od bundeve sa ljutikom
• Čorba od tikve i jabuke sa šitaki pečurkama

Krem čorba od kaboča bundeve sa kokosovim mlekom

sastojci:

1 Kaboča tikva teška oko 1.5 kg  

1 kašika maslinovog ulja

1 manji crni luk, sitno iseckan

2 kašičice svežeg đumbira, sitno iseckanog

3 čena belog luka, sitno iseckana

1/2 kašičice aleve paprike

1 kašičica korijandera u prahu

1/4 kašičice kurkume

1 kašičica soli

Prstohvat crnog bibera

600 ml pileće supe, ili vode 

1 konzerva kokosovog mleka ili krema (nemojte da koristite zamenu za kravlje mleko, već kokosovo mleko iz konzerve koje je mnogo masnije)

Sok od limete ili limuna

za služenje: listovi korijandera, i listići kokosa

priprema:

Isecite tikvu na pola i kašikom je očistite od semenki. Zatim je isecite na male kriške, oljuštite koru, pa je isecite na manje komade.

Zagrejte ulje u šerpi na srednje jakoj vatri i u njemu propržite luk, oko 4 minuta. Zatim dodajte začine, đumbir i beli luk i posle pola minuta dodajte iseckanu bundevu. Dodajte soli i bibera. Pržite bundevu oko 20 minuta uz mešanje, dok sasvim ne odmekne.

Dodajte supu ili vodu i kuvajte sve dok ona ne počne da vri, pa smanjite temperaturu, i dodajte kokosovo mleko. Promešajte sve, isključite vatru, i ručnim blenderom sve izblendajte. Na kraju proverite ukus, dodajte sok od limete ili limuna, i ponovo zagrejte čorbu.

Služite čorbu dok je još vruća, uz iseckano lišće korijandera i listiće kokosa, ili već neki drugi prilog.

Šetnja najstarijom vilom u Americi (Hampton)

Vila u Hemptonu je u vreme kada je izgrađena, 1790. godine, bila najveće zdanje u Americi. U to vreme SAD je tek bila stekla nezavisnost od Britanije, i ovakve luksuzne vile su bile novina. Vila je samo jedan deo ogromnog imanja na kome su se nalazile brojne pomoćne zgrade, u nekima su živeli robovi i posluga, pa štale, mlekara, sušara, magacini, veliki ukrasni vrt, porodično groblje, staklenik u kome su gajene pomorandže, kao i jama u kojoj je čuvan led. Kada se šetate njime imate osećaj kao da ste u vremeplovu. Priroda je prelepa, i čak možete da ugledate srne koje se tako bezbrižno šetaju imanjem.

Slična zdanja sam videla kada sam išla u posetu Montičelu (imanje Tomasa Džefersona), Maunt Vernonu (posed Džorža Vašingtona), i u Vilijamsburgu. Sva tri mesta se nalaze u Virdžiniji.

Vila, iliti mansion, je sagrađena u džordžijanskom stilu, kojeg karakteristiš izrazita simetričnost. U prizemlju je veliko predvorje, trpezarija i saloni, kao i kuhinja, a na spratu su spavaće sobe. Kuhinju sam videla u prošloj poseti, vrlo je svedena i rustična, i ima nekoliko ognjišta.

Porodice Ridžli je posedovala ovo imanje sve do 40-ih godina prošlog veka. Tadašnji nasledenici više nisu mogli da održavaju imanje i vilu, pa su je prodali. U jednom trenutku su čak morali da prodaju i sliku koja se nalazila u predvorju, Dama sa harfom, poznatog američkog slikara Thomasa Sullya. U kući je kopija, a originalna slika se nalazi u Nacionalnoj galeriju u Vašingtonu. Na slici se nalazi jedna od važnijih vlasnica ovog imanja, Eliza, koja je unela dosta značajnih novina u izgled kuće i poseda.

Pre par decenija je urađena detaljna restauracija vile, tako da može da se vidi kako je originalno izgledao enterijer, svaki salon je uređen u različitom stilu, tako da je dat lep prikaz promene stilova tokom vremena. Na početku možete da vidite sobe uređene u strožijem američkom ampir stilu, a posle njih salone u raskošnom viktorijanskom stilu. U prošlom veku ovde je bio smešten popularni restoran, ali su ga zatvorili.

Kao što vidite u trpezariji je sto postavljen, samo mu fale gosti. Hrana je naravno plastična.

Vlasnici imanja su često putovali po Evropi odakle su donosili interesantne predmete, a i odatle su nabavljali nameštaj, tapete i tepihe. Neki komada nameštaja su posebno vredni.

Ridžli porodica je u neku ruku bila američka aristorkatija. Jedan od naslednika je bio i guverner Merilenda. Ova kuća je primala poznate goste, između ostalog američkog predsednika Teda Ruzvelta.

Razgledanje vile je bilo zanimljivo iskustvo, iako mi je to bio drugi put, ali malko ga je pokvarila vodičica ture, naporna i pristrasna žena, koja nije mogla da sakrije prezir prema vlasnicima ovog zdanja. Ocrnila ih je na najgori način, iako ih nikada nije upoznala. Ta porodica je bila nekada bogata i imućna, i imali su puno robova koji su radili za njih, ali to je bilo neko drugo vreme sa drugačijim moralnim kodom. Srećom danas više nije tako, i ko zna koliko ljudi u Americi danas mogu sebi da priušte sličan luksuz. Ipak, ostavili su nešto lepo iza sebe, da nije tako, ne bi to bilo dragoceno istorijsko zdanje koje posećuje veliki broj ljudi.