Malina je čarobno voće, posebno u kolačima. Kada se njena divna aroma udruži sa limunom dobijete fini balans sa slatkim ukusom kolača. Pistaći kao posip su samo jedna od opcija, mad,a priznaćete lepo se slažu sa ružičastim malinama kojima izviruju iz testa.
Ovaj kolač sa limunom i malinama je stvoren da se jede u prirodi, recimo na nekom pikniku. Zamislite oduševljenje okupljenih pošto ugledaju i probaju ovaj kolač.
Da, to je taj miris i ukus leta!
Ukoliko volite maline, možda će vam se dopasti i sledeće poslastice:
Peach Melba (dezert sa sladoledom, breskvama i malinama)
Kolač sa limunom i malinama
Sastojci:
200g brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
180g šećera
4 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica celog limuna (gledajte da bude neprskani, organski)
1 kašika limunovog soka
1 kašičica ekstrakta vanile
120ml ulja
2 pune kašike kisele pavlake
200g svežih malina
Za posip: 2-3 kašike iseckanih pistaća ( badema, lešnika ili oraha), može i šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte koricu i sok od limuna, ekstrakt vanile, ulje i pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacujte maline, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite testo iseckanim pistaćima ili nečim sličnim.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu.
Jednom sam pravila ove kolačiće mojoj prijateljici pošto znam da voli pistaće i kardamon. Međutim, dok sam ih pravila zapričale smo se, i ja sam zaboravila da zapišem količine sastojka, posle sam joj dala progrešne mere. Sada konačno mogu da joj pošaljem recept za još ukusnije kolačiće sa pistaćima, komadićima čokolade i kardamonom, u međuvremenu sam ih pravila više puta dok nisam bila potpuno zadovoljna njihovim ukusom i teksturom.
Inače, u poslednje vreme mi je baš zanimljivo da spremam razne varijante američkih kolačića sa komadićima čokolade. Čak sam i video napravila. Interesantno je koliko količina sastojaka kao i metod pravljenja utiču na njihovu teksturu i izgled. Ovog puta sam probala da otopim puter i onda da ga malko ohladim, i zaista sam zahvaljujući tome dobila lepu hrskavu teksturu. Iako više volim kad su kolačići deblji, ovoga puta sam htela da budu tanji, pa sam za testo koristila dva cela jajeta, i pekla sam ih na višoj temperaturi. Zaista su predivno ispali, danima su bili sveži i ukusni. Što se tiče ukusa ne možete da omanete ukoliko kombinujete pistaće, kardamon i čokoladu.
Pošto kolačići tako lepo idu uz čitanje knjiga, osvrnuću se na jednu posebnu knjigu koju sam skoro pročitala – “Čarobni breg” Tomasa Mana.
Čarobni breg – Tomas Man
Ja izbegavam da čitam klasike koje sam uglavnom čitala kada sam bila tinejdžerka, jer imam strah od toga da mi se više neće sviđati. Jedino sam čitala knjigu “Ana Karenjina” tri puta, i verovatno ću ponovo, jer znam da ću je uvek voleti. Neke od knjiga Tomasa Mana sam davno čitala (Budenbrokovi, Smrt u Veneciji, Tonio Kreger), i njegov stil pisanja kao i teme mi nisu strane, iako ponekad mučne ja sam uživala u njima, posebno zbog izuzetnog dara pisca da opiše stanje ljudske duše.
Pošto mi je savremena američka popularna književnost veoma dosadila, u poslednje vreme sam počela ponovo da čitam klasike. Sa jedne strane sam uživala čitajući ovu knjigu, iako je ogromna i bez previše dešavanja, a sa druge strane mučila me je bolna spoznaja koliko je današnja literatura loša, dosadna, puna stereotipa, neoriginalna, banalna, i što je najgore puno ljudi to čita i misle da je to neka visoka književnost. Ne bih ni čitala te knjige da nisam član kluba knjige, već deset godina, i zahvaljujući tome moram da se zlopatim sa ovdašnjom popularnom beletristikom. Moram da primetim da je poslednjih godina kvalitet romana veoma opao, bukvalno svi liče jedni na druge, ne možeš više da ih razlikuješ. Zajedničko svima je da su likovi u njima potpuno jednodimenzionalni, ili su baš dobri, ili su baš loši, kao karikature. Posle prvog poglavlja već znam kako će se roman završiti. Autori koriste svaku priliku da istaknu svoje viđenje sveta i da nametnu svoje vrednosti, sve mora da bude opšte prihvaćeno i u trendu, veoma se trude da izazovu simpatije kod čitalačke publike, što naravno doprinosi porastu prodaje knjige. Čitaoci se pak dobro osećaju jer znaju da su na pravoj strani, navijaju za dobre likove, koji na kraju trijumfuju, a još više im godi što su loši likovi kažnjeni. Nekada sa takva literatura smatrala kičom, a sada osvaja najprestižnije nagrade i kritika ih obožava. Sigurna sam da su nekadašnji ljubavni vikend romani bili uzbudljiviji i manje predviljivi od današnjih cenjenih romana. Kao i druge umetnosti književnost je postala velika industrija, piše se ono što većina publike traži, podilazi se jeftinom ukusu, sve je to pažljivo kalkulisano, za originalnost, istinitost, kompleksnost i suptilnost nema mesta, to je preveliki rizik.
Kad čitate “Čarobni breg” ni u jednom trenutku ne osećate da vam pisac nameće svoje viđenje, on nema potrebu da morališe, on vam iznosi priču i ostavlja vama da zaključite da li su likovi dobri ili loši. Zapravo nijedan od njegovih likova nije ni potpuno loš a ni dobar, sve je to izmešano, kao i u stvarnom životu, čak je i glavni junak knjige u neku ruku antiheroj.
Hans Kastorp je mladić sa starom dušom, siroče, na momente bezazlen, na momente mudar, radoznao, ne previše hrabar, saosećajan, pasivan, duhovit. Roman počinje njegovim dolaskom u sanatorijum za tuberkulozne, u Davosu, u poseti njegovom bolesnom rođaku. Planirao je da tu ostane tri nedelje, ali ostao je sedam godina, njegov boravak se završio sa početkom Prvog svetskog rata. Kroz njegov boravak u tom sanatorijumu upoznajemo galeriju interesantnih likova privilegovanog sloja ljudi koji su došli iz raznih delova Evrope radi lečenja. Iako sanatorijum u kome žive bolesnici, sa ne tako velikom šansom izlečenja, streptomicin će biti tek kasnije otkriven, odiše nekom posebnom atmosferom, drugačijom od one u “ravnici”, tako pacijenti nazivaju svet zdravih ljudi. Oni imaju svoj ustaljeni ritam, kao u nekakvom odmaralištu, tu sve izgleda tako izolovano i ušuškano da je teško oprostiti se od tog sveta, što se i desilo junaku romana iako je bio pa skoro izlečen. Isto sam i ja osećala dok sam završavala ovu knjigu, bilo mi je teško da se odvojim od tog sveta sa čarobnog brega.
Živeći u toj rutini glavni juna pak ne gubi vreme, puno je naučio i duhovno se razvijao, a za to su najviše zaslužni Setembrini i Nafta, njegovi neformalni učitelji, takođe gosti sanatorijuma. Svako od njih zastupa ekstremno drugačiji pristup životu, i pred svojim učenikom često polemišu o smislu života, smrti, nauci, religiji, politici, i uopšte važnim filozofskim pitanjima. To je meni bio i najinteresantniji deo, upoređivala sam koliko se toga promenilo u periodu od skoro pa sto godina, kada je ova knjiga napisana.
Tomas Man je veoma opširan u svojim opisima, bilo da je u pitanju krajolik prekriven snegom, toaleta gostiju, obroci u restoranu, često se i ponavlja, pa opet to ne umanjuje kvalitet ove knjige. Zapravo to je za mene bilo prijatno osveženje.
Ako mene pitate, bolje je ne čitati ništa nego čitati lošu literaturu. Samo kroz čitanje dobrih knjiga, iliti klasika, možete da razvijete dobar ukus, to isto važi i za druge umetnosti. Dobra knjiga ne pruža samo estetski doživljaj već zahvaljujući njoj saznajte više o sebi i drugima, nudi vam mogućnost da bolje upoznate život i da se lakše snađete u njemu.
Kolačići sa pistaćima, čokoladom i kardamonom
Sastojci za oko 24 komada:
150g pistaća, pečenih i blago posoljenih, sa odstranjenom ljuskom i samleveni u multipraktiku
150g brašna
1/2 kašičice soli
1/2 kašičica karadmona, samlevenog u avanu
1 kašičica praška za pecivo
170g putera, otopljenog i onda malo ohlađenog
150g smeđeg šećera
50g belog šećera
2 omanja jaja, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
200-250g poluslatke ili gorke čokolade, iseckane na komadiće, ili chocolate chips
Priprema:
Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, samlevene pistaće, so, prašak za pecivo i kardamon.
U drugoj posudi mikserom mutite šećer i puter, koji ste najpre potpuno otopili pa zatim delimično ohladili, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Njoj dodajte jedno po jedno jaje i ekstrakt vanile. Na kraju umešajte smesu sa brašnom, pa tome dodajte iseckano komadiće čokolade.
Kašikom izvlačite smesu, ako nije dovoljno gusta, ostavite je malo u frižideru, oblikujte je u loptice veličine loptice za golf i stavljajte ih na obloženi pleh. Stavite pleh u zamrzivač da se testo stvrdne, oko 30 minuta.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Napravite veći prostor između loptica na plehu, jer će kolačići da se rašire tokom pečenja.
Pecite kolačiće oko 15 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju tamniju boju. Kad su ispečeni ostavite ih u plehu nekoliko minuta, a zatim ih stavite na rešetku da se ohlade. Svaki pleh sa kolačićima pecite odvojeno.
Mogla bih da kažem da je ovo jedan od najboljih kolača koje sam pravila ove sezone. Iako izgleda svečano i raskošno u pitanju je vrlo jednostavan kolač sa malo sastojaka. Nastao je slučajno, tako što sam htela da potrošim kesu pečenih pistaća, i to posoljenih, doduše ne previše. Time sam dokazala da ne moram da kupujem one neposoljene i sirove za pravljenje kolača. A pistaći u kolačima to je jedan poseban nivo, još ako im dodate neodoljivi kardamon, jednostavno kolač mora da bude odličan.
Prvi put kada sam pravila ovaj kolač desio mi se veliki peh, on se potpuno zalepio za kalup (zato sam mu drugi put dodala pšenično brašno da malo zgusne testo, jer ono od pistaća i badema ume da bude mrvičasto). Međutim, kada sam probala tužno razdvojene delove kolača, to je bila ljubav na prvi zalogaj i velika uteha, morala sam da ga što pre ponovo napravim.
Ovaj kolač je neobično sočan zbog kisele pavlake, i lepo se dopunjuje sa glazurom od iste, kao i ukusom nara. Kao što vidite kolač divno izgleda. Zaista zaslužuje čistu peticu.
Tu negde oko polovine prošlog meseca primetila sam nešto čudno, svaki put kad dobijem praznični katalog poštom, pa ga prelistam, neko me trenutno zadovoljstvo preplavi. Zamišljam sebe u mekanoj pidžami, ušuškana u mekano ćebe, naslonjena na čupavo jastuče, pa onda zamišljam prazničnu garderobu moje dece za božićnu priredbu, zatim mi misli kreću ka dekoraciji kuće, pa onda razmišljam o poklonima, i tim redom. Katalozi su me potpuno hipnotisali, ne sećam se da mi se to dešavalo ranije. Pričam ja to mojoj prijateljici, i ona mi kaže da je kod nje ista situacija. Trebalo je da slikam njenu porodicu, to su one čuvene američke praznične fotografije, i priznala mi je da je potpuno izgubila kontrolu pripremajući se za taj foto sešn, praznično raspoloženje ju je sasvim obuzelo. Išla je u Njujork i tamo je kupila sebi elegantnu i svečanu haljinu, ćerki takođe, puno vremena i truda je potrošila na šminku i frizuru, itd.
Najpre je bila ideja da fotografisanje bude u mom foto studiju, ali onda sam se setila, ne, biće u domu moje prijateljice, skoro su renovirali njihov kamin, izgleda interesantno i veoma eleganto, savršena praznična pozadina. Nije mi bilo lako da prebacujem reflektore i ostalu opremu u njenu koću, ali na kraju sam bila veoma zadovoljna rezultatom. Tačno sam uspela da napravim slike kao iz prazničnih kataloga, lep i elegantan par sa decom, ljupko se smeše i zabavljaju, i raduju se praznicima koji dolaze. Baš kao što je moja prijateljica zamišljala.
I to što sam rekreirala svoju opsesiju nije zaustavilo moj praznični optimizam. Odlučila sam da pristanem na sve pozive za žurke, okupljanja, koncerte, pozorište, bioskop. Kao da mi nije ni to bilo dovoljno, pred Božić idem sa porodicom i prijateljima u neki vrt, čak u Pensilvaniju, da vidim posebnu prazničnu izložbu jelki i ostalog prazničnog dekora, i baš se radujem tome.
Naravno da sam bila u kupovini, uglavnom on line, mada me je bilo i u onim finim, lepo okićenim prodavnicama u kraju. Iako sam prilično disciplinovana kada je kupovina u pitanju (na tome morate da intezivno radite ako živite u Americi, ako ne želite da vam se stvari nagomilavaju u kući), palo je više impulsivnih kupovina, ali to je sve deo zabave, nekad čovek mora da se opusti. Na kraju i zaslužila sam, bila sam dobra cele godine, a Deda Mraz ume to da ceni:)
Još od novembra u svim prodavnicama se neprestano puštaju popularne božićne pesme, i u mojoj glavi ne postoji ništa drugo osim te muzike. Onda sam prelomila jednog dana i počela da puštam tu istu muziku kod sebe kući.
Kada smo kod praznične kupovine, ja sam rešila da napravim praznični popust za moj Američki kuvar, i tako doprinesem širenju prazničnog vajba. Na desnoj strani možete da vidite sliku kuvara sa popustom. Prilikom naručivanja koristite promo kod KUVAR22. Nadam se će kuvar kao poklon podići raspoloženje mnogima u nastupajućim praznicima.
To nas opet vraća na prazničnu hranu, o kojoj će tek biti priče na ovom blogu, i na ovaj fantastičan kolač. Umesto u kalupu za kugluf možete da ga pečete i u običnom kružnom, ili onom izduženom. Čak možete da napravite kore za tortu koristeći ovaj recept, u tom slučaju filujte ih nekim laganijim filom, takođe sa narom, limunom ili ružinom vodicom.
Ako već koristite nar za ovaj kolač i pravite sok od njega, nije na odmet da napravite i ovaj vrlo interesantan koktel od nara. Takođe je veoma prazničan.
Sastojci:
140g brašna od pistaća (izvadite ispečene pistaće, koji su blago posoljeni, iz ljuske i sameljite ih u multipraktiku; meljite ih dok brašno ne počne da se zgušnjava, nema veze ako nije fino samleveno)
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kalup za kuglof tako što ćete ga dobro namazati puterom a zatim posuti brašnom.
U jednoj posudi pomešajte brašno od pistaća, badema i pšenično. U to umešajte istucani kardamon i prašak za pecivo.
Mikserom dobro umutite omekšao puter i šećer sve dok ne dobijte ujednačenu kremastu smesu. Dodajte jaja, ali jedno po jedno, dok sve vreme mešate mikserom. Umešajte kiselu pavalaku i na kraju dodajte smesu sa brašnom, kao i zelenu boju. Sipajte umućenu smesu u pripremljeni kalup i pecite kolač na srednjoj pregradi oko 45 minuta, ukoliko koristite kalup za kuglof.
Kad ste izvadili kolač iz rerne prevrnite ga još dok je u kalupu na tanjir na kome ćete ga služiti. Budite pažljivi. Ako kolač neće da se odvoji, možda pomogne mokra krpa preko kalupa.
Kad je kolač ohlađen preko njega stavite glazuru koju ste napravili tako što se pomešali šećer u prahu, kiselu pavlaku i sok od nara. Date mere su okvirne, dodavajte sastojke dok ne dobijete smesu poželjne gustine. Na kraju kolač pospite narom i iseckanim pistaćima.
