Većina čorbi koje pravim su potaž čorbe, jer ih volim kremaste i guste, i kad ih spremam često ih kombinujem sa krompirom. I tako krompir uvek bude u epizodnoj ulozi, ali ovog puta on je zvezda ovog jela.
Priznaćete, krompir čorba nije previše uzbudljivo jelo, međutim ukoliko primenite par trikova, napravićete od nje nesvakidašnje ukusnu čorbu.
krompir, zajedno sa lukom, mora da se proprži dok se ne stvori fina korica na njemu tj. zapeče se, to će doprineti sjajnom ukusu. Pazite samo da vam ne zagori.
četvrtinu čorbe izvadite iz lonca i izblendajte je, tako ćete dobiti gušću čorbu, i to pravi veliku razliku, videćete i sami. To je trik koji možete da koristite za razne druge čorbe, recimo čorbasti pasulj. Naravno, možete i trećinu čorbe da ispasirate, ako želite da vam bude još gušća. Nema potrebe da pravite zapršku sa brašnom. Jedino što možete da dodate jeste mleko, ili slatka (neutralna) pavlaka, ako volite da vam čorba bude još kremastija.
dimljene kobasice se odlično slažu sa krompirom, ali možete umesto njih da stavite i slaninu. Uz kobasice dobijete ceo obrok.
ne morate da ga koristite, ali izrendani čedar sir (koji će se otopiti u čorbi), vlašac ili mladi luk, su odlična ideja za služenje.
služite čorbu uz kupus salatu ili kisele krastavce
Krompir čorba
sastojci:
1 kašika maslinovog ulja, ili putera
1/2 kg kobasica, iseckanih na režnjeve
6 srednja krompira, oljuštena i iseckana na kocke
1 srednji luk, sitno iseckan
1 šargarepa, iseckana
1 stabljika celera, iseckana
1 1/2 l vode
2 lovorova lista
So i biber prema ukusu
za služenje: izrendan čedar sir, iseckan vlašac ili mladi luk
priprema:
Zagrejte ulje, ili puter, u šerpi na srednje jakoj vatri. U tome propržite kobasice, i kad one malo pobraone izvadite ih iz šerpe.
Zatim u šerpi propržite iseckan luk, šargarepu i stabljiku celera, i posle par minuta dodajte iseckan krompir. Pržite krompir 7-10 minuta uz povremeno mešanje. Važno je da se stvori fina braon korica po krompiru, ali pazite da vam ne zagori.
Sipajte vodu i sasrtužite varjačom dno šerpe. Dodajte isprženu kobasicu, lovorov list, i kuvajte čorbu dok ne počne da ključa. Zatim smanjite temperaturu, poklopite čorbu, i kuvajte je dok krompir ne omekša, oko 20 minuta. U međuvremenu dodajte so i biber prema ukusu.
Kad je krompir omekšao kutlačom izvadite oko četvrtinu čorbe, bez kobasica, i to blendajte dok ne dobijete potaž. Zatim taj potaž vratite u šerpu, promešajte sve, i posle par minuta kuvanja čorba je gotova i spremna za služenje.
Služite čorbu uz rendani sir i iseckani vlašac ili mladi luk.
Doba je godine kada imamo obilje najukusnijeg paradajza i paprike, pa zašto to ne iskoristiti za pravljenje jedne ovakve čorbe u koju ide pomenuto povrće. Na poseban ukus čorbe utiče i to što se sastojci najpre peku u rerni, time se dobija još intezivniji ukus povrća. Tu je i mirisno začinsko bilje, kao i maslinovo ulje, da poboljša aromu. Na kraju, u tanjiru imate objedinjene najlepše ukuse leta.
Ako pak preferirate klasičnu krem paradajz čorbu i za nju imam recept. Služite uz ovu čorbu grilovani sendvič sa sirom (recept je u Američkom kuvaru), i to vam je dovoljno za ceo ručak.
Krem čorba od pečenih paprika i paradajza
sastojci:
4-5 mesnatih paprika, očišćenih i isečenih na veće komade
4-5 krupnijeg paradajza, isečenog na kriške
3 kašike maslinovog ulja
1 1/2 kašičice soli
1/2 kašičica bibera
1 kašika maslinovog ulja
1 srednji luk, isečen
1 čen belog luka, sitno iseckan
1 1/2 l vode
4 lista žalfije
5 grančica timijana (majčine dušice)
5-6 listova bosiljka
2 kašike limunovog soka
150 ml pavlake za kuvanje, opciono
za služenje: prepečen hleb
priprema:
Zagrejte rernu na 200 C (400 F). Obložite veliki plitki pleh papirom za pečenje ili aluminijumskom folijom. Poređajte po njemu isečeno povrće, posolite ga i pobiberite i prelijte maslinovim uljem. Pecite povrće u zagrejanoj rerni oko 40 minuta.
Kad je ispečeno malo ga prohladite, i možete da skinete kožicu sa paprika, ali i ne morate.
U šerpi zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja, pa u njemu dinstatjte iseckan luk, oko 5 minuta. Dodajte iseckani beli luk, žalfiju i timijan i posle pola minuta dodajte ispečene povrće, sipajte sve što je ostalo u plehu. Sipajte vodu, poklopite šerpu i neka se čorba krčka oko 20 minuta, na tihoj vatri. Pred kraj dodajte bosiljak i limunov sok i vidite da li je čorba dovoljno začinjena.
Štapnim mikserom izblendajte čorbu i dodajte pavlaku na kraju. Čorbu služite toplu ili hladnu uz prepečen hleb.
Ja poštenu supu od luka nisam nikada probala u restoranu. Uvek su bile neverovatno slane i jake, skoro nejestive, pa sam prestala da ih naručujem. Trebalo mi je vremena da se odlučim da je sama pravim, jer mi se učinilo da je proces spremanja veoma zahtevan. U suštini i nije, posebno ako koristite gotovu juneću supu od kostiju. Ako ste spremali prebranac, onda ste naučili kako da isečete veliku količinu luka, i da dinstate luk dok ne pobraoni, to je najzahtevniji deo.
A rezultat je savršena supa, ne zna se šta je lepše, sama supa ili hlebčići umočeni u supu sa otopljenim sirom. I sve se tako lepo slaže. Konzumacija ove supe je vrlo posebno iskustvo, to nije neka obična supa, posle nje ćete se osećati tako toplo i prijatno, poželećete da taj momenat zapamtite zauvek.
Možete da kupite temeljac, ali domaća juneća supa od kostiju je vrh, ovde pogledajte kako se pravi, izbegavajte supene kockice.
Šetnja Umetničkim muzejem u Baltimoru (Baltimore Museum of Art)
Prošli vikend sam neplanirano obišla ovaj muzej. Moja ćerka je u blizini pevala na nekoj svadbi sa horom, pa smo poželeli da obiđemo muzej posle dužeg vremena. Na početku mog boravka u Baltimoru umela sam često da dolazim ovde, iako je kraj u kome se nalazi udaljen od nas. Bilo je ovde dosta stresnih događaja sa našom malom decom koja mi sada izgledaju smešno. Jednom smo posetili Vorholovu izložbu sa sinom, dok je još bio beba, i nikada neću zaboraviti njegov urlik, kad smo brže-bolje pobegli iz muzeja. Pri muzeju je vrlo posećen restoran koji se zove Gertrude’s. Godinama sam mislila da je dobio ime po Gertrude Stein, čuvenoj američkoj kolekcionarki koja je živela u Baltimoru pre nego što je otišla u Pariz. Naziv je restoran dobio ipak po imenu vlasnikove mame. Nikada nismo mogli da na miru pojedemo hranu u tom restoranu zbog dece. Srećom tu odmah je zanimljiv vrt sa modernim skulpturama, gde smo umirivali našu decu. To su radovi vrlo poznatih umetnika, pa mi je malo čudno kako nisu bolje obezbeđeni.
Zdanje muzeja je vrlo monumentalno sa klasicističkom arhitekturom i lavovima na ulazu, a unutra je neverovatan izbor umetničkih dela i eksponata, ima tu svašta. Od tog obilja možda je zaista teško napraviti stilski i vremenski definisane zbirke, što je ovom muzeju najveća mana. Plus, može se primetite da se savremena umetnost forsira i meša sa starim delima, koja posetiocima sa pravom nije baš previše atraktivna. Naš cilj je bio da obiđemo dela evropske umetnosti. I verujte mi, ovaj muzej ima izuzetno vredna dela, posebno modernistička. To je zato što se u Baltimoru u tom periodu našao veliki broj bogataša koji su pokupovali brojna umetnička dela iz Evrope, verujem u tom periodu prilično jeftina. U muzeju se nalazi ogromna zbirka meni omiljenog francuskog slikara Matisa. Sestre Kon (Cone), nasledivši veliko bogatstvo, su pokupovale njegova broja dela a kasnije ga poklonila muzeju.
Uvek kad se nađem u nekom ambijentu okružena starim umetničkim delima, pitam se kako će sledeće generacije gledati na njih, jer ukusi se vremenom menjaju. Zaista, neki umetnički pravci nisu što bi ovde rekli “aged well”. Iako su u svoje vreme bili revolucionarni ili veoma popularni, teško je danas uočiti njihovu vrednost i originalnost. Kad gledam neki modernistički nameštaj, francuske tapiserije, keramičko i srebrno posuđe, kao i radove umetnosti druge polovine prošlog veka, nekako su mi neprivlačni. Opet kad vidim neke portrete iz Renensanse deluju mi tako moderno i interesantno da ne mogu da verujem da su ta dela toliko stara.
Botičeli
Ovog puta su mi se portreti najviše dojmili, nisam mogla da odolim da ih ne slikam. Neki su dobro poznati, neke sam tek otkrila i bila fascinirana njihovim kvalitetom. Verujem da je muzej ok što sam ih postavila na blogu, jer su lajkovali moj reel na instagramu, ne verujem da će me juriti zbog nekih prava. Tu možete da vidite i neke slike koje ovde nisam postavila.
Ticijan
Funkciju koju danas ima Instagram, nekada su predstavljali portreti ljudi koji su mogli da sebi priušte dobre slikare. Nije bilo fotografije, ni filtera, ali umetnici su ulepšavali svoje klijente na razne načine. Predstavljali su ih kao antička božanstva sa raskošnom toaletom, ulepšavali kožu, rumenili obraze, slikali punija usta, itd. Jeste da je ceo proces trajao dugo i nije bilo jeftino, ali, evo, njihovi portreti su i dalje u dobrom stanju i gomila ljudi im se divi.
RafaeloFranc Hals
Iako mi je često lako da pogodim autora, većina njih ima vrlo prepoznatljiv stil, kolorit i teme, bila sam iznenađena kada sam videla da je ovaj portret levo uradio Rafael. Njen pogled koji odiše u isto vreme smirenošću i nekim nemirom, svedena toaleta, tamni veo sa čipkom na rubu, zaista fascinantno deluje.
Veroneze
Jedna od nekadašnjih ulepšanih “instagramuša”, levo.
Ovaj portret desno je napravljen sa početka 16. veka, ali deluje tako moderno. Zanimljiv detalj je taj da ga je naslika slikarka. Ne zna se šta je lepše na njoj, zanimljivo lice ili toaleta.
Svaka porodica zaslužuje da ima jedan lep porodični portret napravljen od strane profesionalnog fotografa, ako ne može da se angažuje slikar. Ima nečeg tako lepog i otmenog u tome. Nije loše da pozadina bude što jednostavnija i tamna kao na ovim slikama. Odabir garderobe je takođe bitan. Mi to radimo svake godine.
DegaRenoar
Čini mi se da deca nikada nisu izgledala tako milo kao na platnima francuskih impresionista, dovoljan je da vidite portret ovog deteta koji je uradio Renoar, pa da se istopite od miline.
Matis
Mnogo mi se dopadaju portreti na kojima su lica opuštena, zamišljena, skoro snena, kada je uhvaćen trenutak kad smo nesvesni onoga šta se dašava oko nas, potpuno razoružani, bez ikakve poze, totalno autentični.
MatisPol Gogen
U trpezariji mi visi reprodukcija ove Matisove slike, levo, baš kupljena u ovom muzeju, pa mi deluje tako poznato.
Za kraj jedna izuzetna slika sa kraja 19. veka koja se zove “Laž”. Pored intrigantne teme, kompozija, oblici, boje, štrafte na tapetama, sve je u savršenom skladu.
150g Gaude sira, izrendan (možete da stavite i druge sireve koje se lako tope)
za krutone:
Francuski baget isečen na kriške
So i maslinovo ulje
priprema:
U šerpi zagrejte puter i maslinovo ulje na srednje jakoj vatri i tome dodajte iseckani luk. Dinstajte luk na umerenoj vatri uz mešanje sat, sat i po vremena dok ne postane karamelizovan, kao kad pravite prebranac. Tokom dinstanja dodajte luku so i biber prema ukusu i 2 lovorova lista.
Kad se luk skuvao dodajte mu burbon da bi deglazirali šerpu, pa posle par minuta belo vino, i na kraju dodajte juneću supu od kostiju i timijan. Kuvajte supu poklopljenu 30 minuta na umernenoj vatri. Dodajte joj soli i bibera prema ukusu.
Dok se supa kuva napravite krutone. Isecite baget na kriške i poređajte ih na plitkom plehu. Kuhinjskom četkicom premažite obe strane kriški hleba maslinovim uljem. Onda ih vrlo malo posolite, ali i ne morate. Pecite hleb oko 5-7 minuta u zagrejanoj rerni na 200C (400F).
Takođe, oba sira izrendajte i pomašajte ih.
Kad je supa gotova sipajte je u vatrostalne činijice, stavite kriške tostiranog hleba na vrh, pa ih pospite izrendanim sirom. Stavite posude sa supom u rernu, uključenu na broil opciju, da se sir otopi, oko 7 minuta.
Služite supu odmah.
Ukoliko nemate vastrostalne činijice, hleb sa sirom pecite odvojeno u rerni pa ga dodajte supi u običnom tanjiru.
Supe redovno pravim, kao i većina našeg sveta, i srećom nova generacija ih voli. Uvek sam ih uzimala zdravo za gotovo, ali jednog trenutka sam se zapitala, a zašto su one tako zdrave? Posle tog pitanja krenula su i druga, i na kraju, koja je to supa najbolja i najzdravija? Posle opsežnog istraživanja došla sam do zaključka da je to – supa od kostiju.
Postoji nekoliko supa koje pravim – pileća, juneća i riblja. Kad je juneća supa u pitanju pravim onu sa mesom i ovu sa koskama. U engleskom jeziku postoji jasna razlika, supa sa koskama se zove stock, a sa mesom broth. Sa supom od kostiju sam se upoznala kad sam počela da spremam azijske supe kao što je vijetnamska supa pho, pa sam tako saznala da su oni temeljac preuzeli od Francuza, koji su uspeli i supu da dovedu do savršenstva. Dok nisam našla prodavnicu koja prodaje koske, idealne za supu, nisam je ni spremala, ali sam uvek koristila komad junetine koji je bio sa koskom. Negde sam imala ideju da je koska dobra za supu, ali zašto je to tako?
Lekovitost supe sa kostima
Sve te koske i komadi mesa sa žilicama, hrskavicom i svim onim od čega imamo zazor, su zapravo vrlo zdravi, i šteta je da se bace. Ne morate da ih jedete, ali skuvajte supu od njih pa će u njoj ostati svi ti hranljivi i zdravi sastojci, a to su:
kolagen – imam kologen u prahu koji retko koristim, nešto mi je odbojan, ali u supi je druga priča. Ako već niste znali, kalogen, inače protein, održava našu kožu mladolikom, jer sa godinama ga ima sve manje u našem organizmu, pa otuda bore. Takođe, utiče na zdravlje naših kostiju.
želatin – dobar je za zglobove. Takođe i za naša creva, smiruje ih i leči sluzokožu, pa je probava bolja. Želatin koji koristite za kolače i torte je upravo napravljen od kostiju i hrskavice životinja. Doduše ima i onih veganskih ali nisam ih probala.
minerali – mnoštvo minerala (magnezijum, kalcijum, fosfor, selen, gvožđe, cink, itd. ) koji su vrlo zdravi za ljudski organizam. A tu si i vitamini A, B2, B12 i E.
amino-kiseline – poboljšavaju vaš imunološki sistem, dobre su protiv raznih upala.
supa od kostiju je dobra i u borbi protiv celulita, utiče na lepe nokte, dobar san, umanjuje bolove u zglobovima i još mnogo toga.
Meso/koske
Najbolji način da nabavite koske je da pitate mesara da vam ih ostavi sa strane kad seče meso. Nije loše da uz koske bude i malo mesa. Najbolje je da izaberete nožne kosti ili one oko vrata, te imaju najviše kolagena. Primetićete da neke kosti imaju nešto mekano unutra, to je koštana srž, marrow, i ako ste pravili Osso Buco, verovatno ste je probali, meni se mnogo sviđa.
Ako pak pravite pileću supu onda koristite krilca, nogice, da, izgledaju strašno ali su zdrave, glavu i šiju.
Za riblji temeljac važe ista pravila – glava, rep i kosti se kuvaju u supi ali dosta kraće. Verovatno ste i sami primetili, kada izvadite pečenu ribu iz frižidera puna je želatina.
Ne morate to da radite, ali ja sam čula da je ukus bolji kada se koske najpre ispeku u rerni. Francuzi čak namažu meso koncentratom od paradajza pa supa dobije onu karakterističnu tamniju boju.
Povrće
Što se tiče povrća koristim uobičajne stvari – šargarepu, celer (koren ili stabljike), paštrnak i tostirani crni luk. Gledajte da ne preterujete sa time, ipak je ovo supa od kostiju, pogotvo sa šargarepom i paštrnakom jer to daje supi nepotrebnu slatkost.
Začini i začinsko bilje
U temeljac se ne stavlja so. Biber se koristi u zrnu. Pri kraju kuvanja dodajte svež peršun, majčinu dušicu (timijan) i lovorov list dodate dosta ranije.
Dužina kuvanja supe
Što se duže supa kuva to je bolje, tako će se razložiti hranljivi i zdravi sastojci iz kostiju. Oko 6 sati je neka mera, mada može i 12 sati da se kuva, ako hoćete da bude baš koncentrovana. Supa se kuva na vrlo slaboj vatri. Ja je kuvam poklopljenu, tako da voda lako ne ispari. Najbolje je da je spremate vikendom kad ste kod kuće.
Pošto supa odstoji u frižideru, mast ćete lako moći da uklonite sa njene površine.
Razlika između juneće supe od kostiju i one od mesa
Pored toga što je neslana supa od kostiju se razlikuje od obične supe od mesa zato što su duže kuva. Duže kuvanje doprinosi da minerali i ostali zdravi sastojci se razlože u supi. Gušća je od obične supe i neprozirna, i ima puniji ukus. Ima i više proteina, minerala i vitamina od supe od mesa. Ako se koristi samo supa od kostiju obično mora da se malo razblaži, više se koristi kao dodatak raznim čorbama, sosevima, i raznim drugim jelima.
Upotreba
Supu od kostiju možete da koristite za pravljenje:
za pravljenje klasične supe sa rezancima, možda ćete morati da je malo razblažite
i raznih čorbi u koje imate običaj da stavljate supene kocke
Francuska čorba od luka
Supa od kostiju vs. supene kocke
Supa od kostiju vam je zdrava zamena za kockice za supu. Posebno kad je domaća. Iskreno, kockice za supu ne koristim godinama, jer mislim da nisu zdrave. U njima se nalazi čuveni MSG, monosodium glutamate, pojačivač ukusa. Iz istog razloga ne koristim ni Vegetu, posebno što svako jelo sa njom ima isti ukus. Nema potrebe da se koristi pored prirodnih i zdravih začina i začinskog bilja.
Čuvanje supe
Supa od kostiju se često zamrzne pa se kasnije koristi kao dodatak jelima, možete za tu svrhu da koristite onu plastičnu posudu za pripremanje leda.
Supa od junećih kostiju
sastojci:
1.5 kg junećih kostiju
4.5 l vode
8 zrna bibera
2 srednje šargarepe, isečene krupno
2 stabljike celera, isečene krupno, ili komad korena celera
1 manji paštrnak
1 luk, isečen na pola i tostiran, ili ispečen na plotni
1 lovorov list
Par grančica timijana (majčine dušice), opciono
Par grančice peršuna
priprema:
Kosti pecite oko 45 minuta u rerni na 200C (400F).
Stavite ih u lonac koji ste ispunili sa 4.5 litara vode. Dodajte iseckanu šargarepu, celer, paštrnak i tostirani crni luk. Kada voda počne da ključa, smanjite dosta vatru i kuvajte supu na vrlo tihoj vatri, poklopljenu. U međuvremenu dodajte lovorov list i majčinu dušicu i tek pri kraju kuvanja dodajte sveži peršun.
Kuvajte supu minimum 4 sata, a bolje je još duže, bar 6 sati.
Kad je supa skuvana ostavite je u frižideru da prenoći. Sutradan uklonite kašikom mast koja se nakupila pri vrhu supe i procedite supu.
Proceđenu supu možete da zamrznete da vam duže traje.
Pre par godina probala sam ovu čorbu od krušaka u restoranu u koji smo često porodično išli. Bio je to mali komšijski restoran sa vrlo zanimljivom i finom hranom. Pored ostriga imali su razne sendviče u ponudi sa kvalitetnim evropskim pršutama i salamama, služeni uvek sa zanimljivom turšijom. Za specials su često imali neobična jela kao što je ova čorba, koja je bila sa vanilom. Toliko mi se urezala u sećanje da sam morala da je napravim i ponovo osetim taj ukus. Ne morate da dodajete vanilu, i bez nje čorba je vrlo prijatna. Nisam bila sigurna da li ga je bilo u toj originalnoj čorbi, ali ja sam dodala koren celera kruškama, jer se on inače lepo slaže sa raznim sastojcima, posebno jabukama. Umesto čorbe, ukoliko dodate malo supe, dobićete pire koji možete da služite uz neki lep komad svinjskog mesa, recimo pečenicu ili krmenadle (to sam videla da rade u nekim fensi restoranima).
Restoran Lobo se zatvorio za vreme pandemije i nikada se nije posle otvorio, na našu veliku žalost. Mnogi slični restorani u našoj okolini su doživeli sličnu sudbinu, tako da sad vrlo retko idemo negde, nema više te radosti i uzbuđenja, i tople intimne atmosfere.
I sa prijateljicama retko idem u restorane, po kućama se uglavnom družimo, jer je kvalitet hrane značajno opao, a cene su dosta porasle. Nije ni to uopšte loše. Sezona proslava je nedavno počela i tek će da se zahukta. Moram da priznam da uživam kada sam okružena ljudima. Nekad mi se desi da poznajem samo domaćine na žurci i opet se super provedem. Za razliku od nekih kojima ljudi crpu energiju, meni je stvaraju. I dalje volim da upoznajem ljude, skoro svako ima neku interesantno priču o sebi. Volim i kada imam vreme za sebe, ali u nekom trenutku ume da me obuzme neizdrž i moram da se vidim i ispirčam sa nekim. Ništa mi nije teško, ni da ugostim prijatelje, ni da spremam hranu za njih. Moje je zadovoljstvo kad ih vidim kako posle obroka samo što ne počnu da predu od zadovoljstva. Tako da ako ste društveni tip najbolji način da se ljudi rado odazovu svakom vašem pozivu je da naučite dobro da kuvate. Čak i vaše mane, koje priznaćete manje-više svi imamo, će izbledeti pored vašeg talenta za pripremanje hrane. Ljudima će prva asocijacja na vas biti prijatne senzacije koje su imali kada su probali vaše đakonije, i nikada vas neće napustiti:)
Hrana i druženje uvek ide jedno uz drugo, još od vremena kada su ljudi partijali oko vatre, uz ispečene komade mesa i dobro ćaskanje uz žagor i smeh. Utom bi neko zapevao, pa bi se ostali pridružili. Zatim bi ljudi osetili da ih nešto tera da se njišu i dižu ruke, i eto, već je krenula igra. To je od nas napravilo ljude.
Pre neki dan kod prijateljice na slavi našao se tako jedan gospodin sa harmonikom. On je svirao, mi smo pevali, i u jednom trenutku predložim mu da svira kolo. Iako znam tek par osnovnih koraka, obožavam tu igru. Išli smo kroz kuću, sa jednog na drugi kraj, zadihani i nasmejani, i u jednom trenutku kučići se uznemirili pa i oni počeli da skaču.
Kad smo se vraćali kolima to veče meni ćerka kaže, Mama ti si sada middle-aged woman, nije u redu ta se ponašaš kao jedna tinejdžerka.
Ako ste ljubitelj potaž čorbi ovde pogledajte još ideja.
Ukoliko volite kruške probajte i ova jela i poslastice:
Zagrejte puter u šerpi na srednje jakoj vatri. Dodajte iseckan luk i dinstakte ga par minuta dok ne postane staklast. Tome dodajte tanko iseckan koren celara i dinstajte ga oko 10 minuta, zatim dodajte iseckane kruške, i pileću supu, i kuvajte sve dok celer i kruške ne odmeknu da mogu da se izblendaju, 20-30 minuta. Kad čorba počne da ključa, smanjite temperaturu i poklopite šerpu.
Izblendajte čorbu ručnim ili običnim blenderom. Dodajte soli i muskatni oraščić. Služite čorbu dok je još vruća, najbolje uz krutone i salatu od rukole a prušutom.
Ne znam koliko puta sam spremala gaspačo ovog leta, to je bio veliki hit. Verujete, ništa ne može tako lepo da vas osveži u vrele dane kao ova čorba. Da ne pominjem da se jednostavno sprema i da ne morate da palite šporet. I veoma me podseća na popularni španski doručak, Pan con tomate (paradajz na tostu), kojeg obožavam.
Već sam ranije spremala ovu čorbu, imam recept na blogu, ali je bila drugačija. Kad sam boravila u Španiji, tačnije u Andaluziji, probala sam autentični gaspačo, i ovaj recept je najpribližniji tome. Jedino što umesto kuvanog jajeta više volim da dodam salsu od paprike i luka, kao i krutone, ili cele kriške tostiranog hleba. Bez toga čorba nije tako lepa, to morate obavezno da služite uz gaspačo.
Vrlo je važno da napravite lep balans između kiselog, slatkog i slanog ukusa. Puno zavisi i od ukusa paradajza kojeg ima najviše u čorbi. Ja volim da dodam dosta kiselih sastojaka, balzamik sirće i sok od limuna, i ne štedim na soli. Najbolje da ove sastojke dodajete postepeno i da vidite koja vam količina najviše odgovara.
Ovde pogledajte video kako da napravite ovaj gaspačo.
Tradicionalna andaluzijska gaspačo čorba
sastojci:
1 krastavac, oguljen i iseckan
1/2 velike zelene babure, iseckane
1 kg zrelog paradajza, iseckanog
1 čen belog luka, iseckan
1 šolja ledeno hladne vode
1/3 šolje maslinovog ulja
1 1/2 kašičice krupne soli
1 kašičica šećera
1 kašika limunovog soka
1-2 kašike balzamik sirćeta
za salsu:
1/2 zelene babure, sitno iseckane
1/2 luka, sitno iseckanog
1 šaka lišća od korijandera
so, prema ukusu
za krutone:
4 kriške hleba, iseckane na kocke
1/2 kašičice krupne soli
1/4 šolje maslinovog ulja
priprema:
Iseckajte povrće i beli luk i stavite ga u blender, ili u neku posudu ako koristite ručni blender. Dodajte hladnu vodu i maslinovo ulje i blendajte sadržaj dok ne bude skroz izblendan.
Dodajte dok od limuna, balzamik sirće, so i šećer prema ukusu.
Stavite gaspačo u frižider da se ohladi, 2-3 sata.
Dok se čorba hladi napravite salsu tako što ćete sitno iseći papriku, luk i lišće od korijandera, dodati soli i sve dobro promešati.
Takođe napravite krutone, isecite hleb na kocke, pospite ga krupnom solju i maslinovim uljem i pecite u rerni ili tosteru dok ne porumeni.
Kad je gaspačo ohlađen služite ga uz salsu, krutone i maslinovo ulje.
Ramen je čuvena japanska supa. Svoju popularnost je doživela zahvaljujući instant varijanti. Podseća na našu supu iz kesice, samo što nije tako slana i puna je testenine. Ovoga puta se bavimo onom homemade, koja može da se napravi i od naše domaće supe.
Skoro su je moja deca upoznala, bili smo na putovanju i ostali smo bez hrane, ništa nije radilo zbog praznika, pa ni Mekdonalds, osim malog marketa u kome se prodavala ramen supa. Deci se veoma svidela, verovatno zbog velike količine testenine, pa su tražili da im napravim ramen supu po povratku kući. Ima u našem kraju restoran samo sa ramen supama, kad se malo olabave mere zaštite odvešću ih da probaju autentičnu ramen supu. I tačno znam da će im se više sviđati ova moja jednostavnija varijanta:)
Dakle, kad pravite supu, bilo od junetine ili piletine, zadržite oko 2 litre temeljca, kome ćete dodati dva dalekoistična sosa, luk, đumbir, šitaki pečurke, spanać, kinesku testeninu i meso. Tako ćete uneti zanimljivu novinu u svoj jelovnik, a dobićete ceo obrok, zdrav i ukusan.
Meni se takođe veoma sviđa ramen supa, da li ima nešto lepše od tople supice u ovo doba godine? Greje i dušu i telo.
ramen supa može da ima razne verzije, u zavisnosti od sastojaka, Japanci vole da im dodaju brojne soseve, ja sam ipak odabrala dva, koja mogu da se lako nađu
riblji sos zaista daje nešto posebno supi, tako da gledajte da ga nabavite
supa može da bude spremljena i od piletine, pa i od svinjetine, kako se originalno pravi
kao obavezan sastojak je kineska testenina, možete na slici da vidite kako ona izgleda
supi možete da dodate i drugo povrće, ovo je moja omiljena kombinacija
često se ovoj supi dodaju i cela kuvana jaja
Ukoliko volite dalekoistične supe, probajte i ove:
1750ml goveđe supe od kostiju (ovde pogledajte kako se ona pravi)
1 kašika ulja
4 mlada luka, iseckani svetli deo (tamno zeleni deo zadržite za garnirung)
1 kašika sitno iseckanog svežeg đumbira
2 manja čena belog luka, sitno iseckanog
1 kašika sojinog sosa
1 kašika ribljeg sosa
200g tanko iseckanog junećeg mesa
120g pečuraka, najbolje šitaki, tanko iseckane
1 struk spanaća
1 pakovanje (350g) kineske testenine za supu
Za garnirung: tamno zeleni deo mladog luka iseckan na tanke uzdužne ili poprečne komade
Priprema:
Najpre napravite juneću supu, najbolje sa puno kostiju. Znate kako se pravi, meso dodajte vodi, kao i par zrna bibera, ispečeni luk, paštrnak, šargrepe, celer, so i peršun na kraju. Što je duže kuvate biće jača. Dodajte i tanko isečene komade junetine pri kraju da se skuvaju, ali možete da služite i meso koje ste kuvali uz koske.
U šerpi zagrejte jednu kašiku ulja, i dodajte iseckan mladi luk zajedno sa đumbirom. Posle 3 minuta dinstanja dodajte beli luk, i posle pola minuta dodajte juneću supu. Njoj dodajte sos od soje i riblji sos. Kuvajte supu dok ne počne da ključa. Zatim dodajte spanać, i posle 2-3 minuta ubacite testeninu, i kuvajte je 3 minuta, nikako duže.
Pripremite činije. U svaku stavite oko četvrtinu testenine, komade skuvane junetine i iseckane pečurke. Preko toga sipajte supu zajedno sa spanaćem. I na kraju dodajte iseckan mladi luk i služite supu.
Zelje se na engleskom zove sorrel. Kad pomenete ovu biljku Amerikancima, oni misle da je to neka super fensi hrana, nešto što se samo nalazi i služi u vrlo sofisticiranim restoranima. Nikada nisam videla da se ovde prodaje u prodavnici ili na pijaci. Oni ne znaju da je zelje samonikla biljka koja raste svuda oko njih, pa i u gradskim parkovima. Tako smo ja i moja prijateljica iz Srbije ugledali zelje koje raste u obližnjem parku, neko vreme razmišljale da li je glupo da ga tako tek tako iščupamo i odnesemo kući, i na kraju zaključileda bi to drugima izgledalo kao prilično nenormalan čin.
Pripremanje zelja je za mene bio nedostižan san sve do prošle godine, kada sam našla seme za zelje i posadila ga u svojoj baštici. Čim su listovi bili dovoljno veliki, odmah sam napravila moje omiljene sarmice od zelja. Zatim je na red došlo čuveno francusko jelo Losos sa zeljem, recept će biti uskoro na blogu.
Naravno tu je i zeljanica, moja omiljena pita, koju sam takođe pravila.
Zelje u mojoj bašti
I par puta sam pravila ovu divnu čorbicu od zelja koja je idealana za ovo doba godine – jednostavna, osvežavajuća i miriše na proleće.
Zelje dosta podseća na spanać, vrlo je nežan i delikatan za razliku od blitve ili lisnatog kelja. Ima kiselkastu aromu koja lepo oživi jela. Tokom kuvanja dobija neku problematičnu boju pa je zato bolje da napravite potaž čorbu.
Inače zelje se dosta koristi u francuskoj kuhinji, kao i u kuhinji Istočne Evrope.
Čorbica od zelja
Sastojci:
2 kašike putera
1 kašika maslinovog ulja
1 veća ljutika, ili srednje veličine crni luk, sitno oseckan
3 mlada luka, sitno oseckana
3 srednja krompira, oljuštena i isekana na kocke
2 veze zelja, iseckanog na trake
1l pileće supe ili vode
1 kašičica soli
1/4 kašičice sveže samlevenog bibera
1-2 kašike kisele pavlake
Za služenje: kuvana jaja i iseckan vlašac
Priprema:
U dubljoj šerpi zagrejte puter i maslinovog ulja na umerenoj vatri, dodajte iseckani luk i dinstajte ga oko 10 minuta, u poklopljenom loncu.
Dodajte iseckani krompir i dinstajte ga još 10 minuta uz 2-3 mešanja. Fora je da se krompir malo zapeče, tako je čorba ukusnija. Sipajtu supu, ili vodu, so i biber, i na kraju dodajte iseckano zelje. Kuvajte čorbu oko 30 minuta na srednje jakoj vatri, dok krompir ne omekša. Na kraju čorbu izblendajte štapnim mikserom i dodajte kiselu pavlaku. Dodajte još soli i bibera ako je potrebno, ponovo zagrejte čorbu i služite je uz kuvana jaja i iseckani vlašac.
Da li znate da su prvobitne šargarepe bile bele, žute i ljubičaste boje, baš kao ove na fotografiji? Šargarepa je postala naradžasta, kakvu je danas koristimo, u 16/17. veku, i to zahvaljujući metodom selekcije od strane vrednih holandskih poljoprivrednika koji su pokušavali da dobiju ukusniju i oku privlačniju vrstu. Neki smatraju da je naradžasta boja izabrana zbog holandske kraljevske porodice Oranski (Oranje), u prevodu – narandžasti.
Šargarepa narandžaste boje, koja je puna beta karotena, vremenom je postala apsolutno dominantna, kako zbog svog ukusa tako i zbog svoje privlačne boje. Opet i u drugim bojama šargarepa je veoma lepa, pogotovo kada se različite boje pomešaju, otuda ne čudi da se veze raznobojnih šargarepa sve više pojavljuju u rafovima prodavnica.
Tako je recimo i plavi patlidžan od bele boje dogurao do ljubičaste.
Šargarepa obično ima epizodnu ulogu u jelima, iako je skoro svugde koristimo. Sada konačno može da zasija punim sjajem, u jelima koja slede ima glavnu ulogu. Oba jela se jednostavno prave, imaju divan ukus, okrepljuju i umiruju i zdrava su. Zaista ne postoji bolji izbor jela za ove zimske dane.
Šargarepa sa ruzmarinom pečena u rerni
Šargarepa, kad se peče u rerni, dobija sasvim drugačiji ukus on onoga kada se kuva, i to mnogo bolji. Kada se peče ona se karamelizuje, postane fino slatka, još kad se pomeša sa začinskim biljem kao što je ruzmarin, onda je to jedan poseban gurmanski doživljaj. Možete da ih pečete zajedno sa krompirom, odlično se slažu, tako ćete dobiti ukusan i hranljiv prilog raznom mesu, kao recimo krmenadlama ili pečenici. Takođe, možete ih kombinovati sa pečenim paštrnakom, i on je savršenog ukusa kad se ispeče.
Sada mi pade na pamet još jedan odličan prilog od ovog povrća, kada se šargarepe ne peku u rerni već se dinstaju – u pitanju je čuveni cušpajz, ali sa medom i balzamik sirćetom.
Sastojci:
500g šargarepe, oljuštene i iseckane na manje komade
300g crvenog krompira, oljuštenog i iseckanog na manje komade
2 kašike ruzmarina, sitno iseckanog
3 čena belog luka, sitno iseckanog
4 kašike maslinovog ulja
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice sveže samlevenog bibera
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite veći plitki pleh, obložite ga papirom za pečenje.
Iseckane sastojke pomešajte sa maslinovim uljem, solju i biberom. Smesu ravnomerno rasporedite po plehu i pecite u zagrejanoj rerni, 30-35 minuta. U međuvremenu promešajte povrće par puta.
Prilog služite odmah.
Čorba od šargarepe i đumbira
Potaž čorba od šargarepe je odavno poznata u francuskoj kuhinji pod nazivom Potage de Crécy. Najbolji način da napravite čorbu od šargarepe je da je najpre ispečete u rerni, zatim da joj dodate supu ili vodu, izblendate, i onda stavite na kraju u nju slatku pavlaku, bademovo mleko ili ono od kokosa. Dodatak đumbira je odličan izbor, pogotovo ako ste opsednuti njime kao što sam ja ove zime, on čorbi daje lepu osvežavajuću i ljutkastu aromu. Nećete pogrešiti ni ako čorbi dodate kari začin.
Sastojci:
900g šargarepe, oljuštene i iseckane na manje komade
2 kašike ruzmarina, sitno iseckanog
3 čena belog luka, sitno iseckanog
4 kašike maslinovog ulja
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice sveže samleveng bibera
1 kašika svežeg đumbira, sitno iseckanog
4-5 šolja pileće supe ili vode
1 šolja slatke (neutralne) pavlake, ili mleka od badema, ili kokosovog mleka
Priprema:
Najpre ispecite šargarepe u rerni, kao što je opisano u gornjem receptu.
U dubljoj šerpi sipajtu supu, ili vodu, i u nju izručite ispečenu šargarepu zajedno sa preostalim sadržajem iz pleha. Tome dodajte iseckan đumbir. Kuvajte čorbu oko 30 minuta na srednje jakoj vatri. Na kraju čorbu izblendajte štapnim mikserom, dodajte slatku pavlaku, mleko od badema, ili mleko od kokosa. Dodajte soli i bibera ako je potrebno, ponovo zagrejte čorbu i služite je odmah.
Nedavno sam bila u Atlantik Sitiju, američkom gradu na obali Atlantika, danas je poznat po kocki, a nekada je bio popularno mondensko odmaralište. Poseta primorskom mestu van sezone i nije baš neki poseban događaj, iako smo imali sreće da jedemo u dobrim restoranima, jedva sam dočekala da se vratimo kući i da jedemo nešto domaće. Prva mi je pala na pamet ova čorbu od suvog graška sa konfijem od belog luka, čim sam došla kući odmah sam je napravila.
Dakle, ako niste znali, pored svežeg i zamrznutog postoji i suvi grašak, koji je zelene ili žućkasto-narandžaste boje. U pitanju je grašak kome je uklonjena opna, onda podeljen na dva dela, zato se na engleskom zove split pea, a zatim je osušen. Dosta podseća na sočivo. Proverila sam, ima da se kupi i kod nas. Veoma je bogat proteinima i celuloznim vlaknima. I veoma je jeftina namirnica.
Možete je praviti sa mesom, najbolje sa domaćom šunkom. Ja najviše volim da joj dodam konfi od belog luka.
Konfi od belog luka
Konfi od belog luka je veoma korisna stvar, bićete mi zahvalni što sam vas upoznala sa njom, ako još niste imali prilike da je koristite. Za mene je to bilo otkrovenje, iako neka jela završavam kratko uprženim belim lukom na maslinovom ulju. Ipak, ovo je jedan novi nivo. To je kao neka zdrava zaprška, nešto sa čime završavate spremanje jela. Konfi od belog luka daje jelu miris i ukus, ali i izvesnu punoću, jelo tako postaje zasitnije.
Beli luk tokom dugog prženja na veoma tihoj vatri postane mek i karamelizovan, i umesto da ima ljut on dobija blag slatkasti ukus.
Za konfi od belog luka treba vam beli luk, ekstra devičansko maslinovo ulje, so i biber.
Očistite 1 glavicu belog luka, i čenove kuvajte u maslinovom ulju (1 manja šolja), ali na najslabijojj mogućoj vatri. Tokom kuvanja dodajte so i biber, a tek na kraju slatku mlevenu papriku, ukoliko planirate da je je koristite. Ukoliko luk kuvate na višoj temperaturi on će brzo da se preprži i postane gorak. Posle 30-45 minuta kuvanja beli luk treba da potpuno omekša, a njegov ukus postane slatkast.
Kad se luk ohladi sipajte ga u manju teglicu i čuvajte u frižidere, tako može dugo da traje.
Čorba od suvog graška i konfi od belog luka
Sastojci:
1/2kg sušenog graška, zelenog ili naradžastog
1 kašika maslinovog ulja
1 luk, sitno iseckan
1 veća šargarepa, očišćena i iseckana
2 stabla celera, iseckana
2l pileće supe ili vode
2 lovorova lista
So i biber
Priprema:
U većoj šerpi na maslinovom ulju propržite iseckan luk na srednje jakoj vatri. Zatim dodajte iseckanu šargarepu i stabljike celera. Dinstajte ih 5-7 minuta sa poklopcem na šerpi. Zatim dodajte opran suvi grašak, supu ili vodu, lovorov list i so i biber prema ukusu. Pojačajte temperaturu, i kad čorba počne da ključa, smanjite je na tihu. Kuvajte čorbu oko 1 sat dok se grašak ne raskuva.
Služite čorbu uz prethodno pripremljen konfi od belog luka.
A sad par slika iz sunčanog, ali hladnog, Atlantik Sitija. Čudno mesto. Osiromašen grad kome su mislili da pomognu tako što će tu otvoriti kazina. Porušeni su stari hoteli, otvoreni novi sa kockarnicama i kičastom arhitekturom. U njima food celebrities imaju svoje restorane, zapravo oni samo nose njihova imena, ali ljudi trče tamo, vole poznate kuvare sa televizijskih ekrana. Godišnje ovaj grad poseti oko 37 miliona ljudi, ali ni to nije dovoljno.
Iza visokih nabudženih i šljaštećih zgrada uz samu obalu Atlantik Siti je jedan propao i umoran grad, sa najvećom stopom kriminala i nezaposlenosti u Nju Džersiju. Nekada davno je bio veoma popularno odmaralište, mesto gde je započeto takmičenje za izbor Mis Amerike, tu su nastale popularne karamele sa slanom morskom vodom (Salt water taffy), sagrađen je prvi boardwalk u Americi po uzoru na one u Britaniji, a tu je svojevremo bilo i okupljanje mafijaških porodica iz cele Amerike, na čelu sa Laki Lučanom.
