Kako sam se obradova pre neki kada sam u prodavnici ugledala našu boraniju, mesnatu i svetlu sa ljubičastim šarama. Po prvi put, od kako živim u Americi, imala sam mogućnost da je kupim, i za tu nesvakidašnju priliku htela sam da pripremim neko posebno jelo. Istraživala sam malo po internetu i naišla na interesantno grčko jelo – fasolakia. Sprema se tako što se boranija dinsta u puno maslinovog ulja sa krompirom i paradajzom, i služi se uz Feta sir.
Inače ova mesnata boranija je idealna za dinstanje. Prepolovila sam je uzdužno, baš kako je moja baba radila, da bi se boranija brže skuvala. Jelo je ispalo fantastično. Više je kao glavno jelo, nego prilog, i odličan je izbor ako se poželite jela bez mesa.
Ovde možete da pronađete ideje za obarenu boraniju.
Boranija sa paradajzom i krompirom na grčki način
sastojci:
500 -700g mesnate šarene boranije, peteljke uklonjene i isečene na pola uzdužno
5 kašika maslinovog ulja
1 luk, iseckan
4 čena belog luka, iseckanog
300g krompira, može i veliki krompir iseckan na veće kocke
3 paradajza, iseckana
So i biber prema ukusu
50g Feta sira, izmrvljenog
2 kašike iseckanog peršuna
priprema:
Najpre zagrejte maslinovo ulje u većem dubljem tiganju na srednje jakoj vatri. U njemu kratko dinstajte luk, dodajte beli luk, i odmah potom boraniju. Dodajte i krompir i pržite 5 minuta uz mešanje. Dodajte pola šolje vode i iseckan paradajz, smanjite vatru, poklopute tiganj i kuvajte sve 30 minuta uz povremeno mešanje.
Negde na pola puta dodajte so i biber prema ukusu, i odškrinite vrlomalo poklopac. Jelo je gotovo kada su i krompir i boranija dovoljno odemkli.
Služite jelo odmah uz izmrvljen Feta sir i iseckan peršun. I bilo bi sjajno ako imate pita hleb da ga umačete.
Negde na početku leta bila sam na jednom grčkom festivalu u Baltimoru. Pored muzike i igre, imala sam prilike da uživam i u grčkoj hrani. Na jednoj tezgi sam primetila ogromnu šerpu u kojoj su se pržile rumene krofnice, koje bi zatim bile prebačene u sud u kome se nalazio sirup pomašan sa cimetom. Posle kratkog valjanja u sirupu krofnice bi bile služene kupcima u malim papirnatim posudama, uz šećer u prahu, iseckane orahe ili čak čokoladni sirup. I mogu vam reći da su bile savršene. Spolja hrskave, a unutra mekane. Atmosferu sa tog dogođaja i krofnice možete da vidite ovde.
Danima su me proganjale te grčke krofnice tako da sam rešila da ih spremim, baš tako kako su ih služili na festivalu, recept možete da pogledate ispod. Ali za ovaj post sam imala i druge motive. Nedavno sam pročitala knjigu Grk Zorba, i potpuno sam opsednuta njome. Ah, kakav roman! Velika preporuka! Uz to sam pre par nedelja gledala film rađen po pomenutoj knjizi, koji je ništa manje dobar. U romanu ima dosta opisa krajolika na Kritu, gde se radnja dešava, negde oko 1915. godine. Dok čitate skoro da možete da osetite mirise ucvetalog pomorandžinog i bademovog drveta, divljeg začinskog bilja na obroncima planina, topao vetar koji duva sa afričkog kontinenta, kao i lepotu mora i obale ovog za mene zaista posebnog ostrva. Odmah su počele da mi promiču slike prošlogodišnjeg boravka na Kritu, pa me je obuzela neka fina toplina. Setila sam se i jednog dana sa putovanja, za koji slobodno mogu da kažem da za mene tako izgleda savršen dan na letovanju, pa sam rešila da to sa vama i podelim.
Savršen dan na Kritu
Nije da mi ne znači puno vremena provedeno na plaži, ali za mene kvalitetno letovanje podrazumeva obilazak raznih mesta, koja se obično nalaze inland, što zbog lepih pejzaža, istorije, arhitekture, tako i zbog dobrih restorana. I ne zaboravite, kao fotograf, ja sam uvek u potrazi za interesantnim detaljima koji mogu da se ovekoveče na fotografijama. Mislim, super su Maldivi, ali brzo dosade, ne mogu po ceo dan da ležim na plaži, dok je recimo poseta Grčkoj za mene nešto mnogo uzbudljivije i sadržajnije. I ima tu opuštenu autentičnost, koju je danas teško naći. Čak ima i mesta koja su jedva turistička eksploatisana pa imaš utisak kao da si ih ti otkrio.
Naravno da smo morali da posetimo Knosos. To je lokalitet antičkog grada koji je bio centar misteriozne minojske civilizacije. Tu su razrušeni ostaci građevina koje samo donekle mogu da dočaraju kako je nekada izgledao stari Knosos. Imala sam priliku da vidim i druga minojska nalazišta, recimo Akrotiri na obližnjem Santoriniju, ali neosporno je da ovde u Knososu postoji neki poseban vajb. Sama činjenica da su Minojci pre više od 3000 godina živeli ovde, gledali iste planine i pejzaže u okolini, u vama izaziva neko specijalno osećanje. Da ne pominjem činjenicu da je to bio početak naše civilizacije. A to je vrlo posebna kultura, dovoljno je samo videti ostatke minojskih fresaka, grnčariju, skulpture, koje su izuzetno ljupke i lirske, što zbog tema, što zbog forme, pa da čovek u trenutku oseti taj joie de vivre. Sve to možete videti u muzeju u Heraklionu, glavnom gradu ostrva, koji je pola sata vožnje severno od Knososa.
Lepom utisku o Knososu je svakako doprinela činjenica da smo među prvima došli, tako da nije bilo gužve i mogli smo nesmetano da uživamo u onome što smo videli.
Na izlazu smo ugledali jedan vrlo fini kafić, zarastao u cveće, i morali smo da ga posetimo. Dok sam ispijala kafu i jela pecivo imala sam utisak da sam u vremepolovu, kao da sam na Grand Touru. Tu, blizu parkinga, nalaze se načičkane prodavnice suvenira, ulazimo u jednu. Dočekuje nas vlasnik, živahni muškarac, koji kako je saznao da smo iz Srbije, ne prestaje da priča, pominje njegovu posetu Beogradu, Crvenu Zvezdu i slično. Pokazuje nam neko posuđe, hvali ga, kaže to su njegovi roditelji pravili, vrlo specijalna keramika, kad je tu dolazio bend Red Hot Chili Peppers, naručili su čak 46 komada, i on im je sve posle poslao za Ameriku. Kasnije smo te iste posude viđali i u drugim suvenirnicama:)
Zatim smo krenuli južno, hteli smo da posetimo jedno mesto kojeg smo videli u vodiču, nije ni selo, a ni gradić, zove se Arhanes. Pre toga smo naišli na ovaj zanimljiv venecijanski akvadukt (na slici), i neplanirano sišli sa puta da posetimo crkvicu posvećenu sv. Irini. Moja ćerka je dobila ime po toj svetiteljki, ona je inače bila prva vizantijska carica, i vrlo bitna istorijska ličnost, jer je zauzdala ikonoklazam.
Crkva je otvorena, ali nikog nema u njoj, osim mačkica okolo koje hoće da se maze. Uživamo u lepom okruženju i miru. Okolo su maslinjaci i četinari, okrečene stene u žuto i belo koje morate da slikate.
Na kraju smo došli u Gornji Arhanes. Vrlo simpatično i autentično mesto. Rešili smo da se malo prošetamo po njemu pre nego što se restorani otvore za ručak. Nema mnogo turista, uglavnom su tu lokalci koji žive svoj uobičajni život. Kao i uvek, u baštama kafića dominiraju seniori, igraju karte, čitaju novine ili razgovaraju dok ispijaju kafu. Penjemo se uskim strmim uličicama koje imaju minimalne ivičnjake, na koje se penjemo svaki put kad nam motorista dođe u susret.
Kako se penjemo uz brdo, više nema lokala, ali ima interesantnih kuća sa puno murala. Podne je, jedva da ima žive duše, pojavi se po koja starija gospođa koja se vraća iz prodavnice. Prolazimo pored jedne omanje kuće koja ima širom otvoreni prozor, unutra se vidi sto na kome je neko tek jeo. Baš intiman detalj, koji mi je iz nekog razloga veoma interesantan.
Bilo je još intimnih detalja. U jednoj berbernici, isto otvorena vrata (slika ispod je zadnji ulaz u berbernicu), stariji berberin šiša još stariju mušteriju, tu je još neko muško društvo. Na trenutak poželim da slikam scenu, oni se svi okreću ka meni i posmatraju me, čekaju da škljocnem, ali ja to ne činim, ne želim da im narušavam intimu. Izgleda su bili malo razočarani zbog toga.
Svraćamo u jednu fenomenalnu pekaru prepunu raznoraznih hlebova, peciva i kolačića. Sve bih kupila, sve predivno izgleda.
Inače svuda po mestu su saksije sa cvećem, ili lozice sa cvećem koje vise sa terasa i krovova. Muškatle su najbrojnije, ali ima tu i raznog drugog cveća – petunija, bugenvilija, jasmina, anđeoskih trubica, lijandera, itd. Najlepše su ukrašeni restorani, kao da ste u nekakvoj prijatnoj džungli. Jedan prepun cveća je tog dana, nažalost, bio zatvoren.
Na kraju smo završili u jednom restoranu koga su ishvalili u knjizi vodiču koju smo koristili. I zaista je nudio interesantna lokalna jela, mada je teško naći loš restoran na Kritu. Tu smo mogli da probamo pohovane cvetove tikvica punjene sirom, zatim lokalni specijalitet, puževe sa ruzmarinom, i na kraju neku zečetinu. Na Kritu postoji lep običaj, posle jela uvek dobijate besplatno voće, obično lubenicu, ili neki dezert, kao i domaću rakiju, sa fiskalnim računom ili bez.
Zatim smo se vratili u mesto u kome smo odseli, tad smo već bili željni mora i kupanja, i baš je prijalo.
Ukrasite svoj dom, ili radni prostor, mojim fotografijama!
Klikom na slike pogledajte galerije fotografija i saznajte kako da ih naručite.
Ove fotografije, kao i one iz posta, možete da pronađete u galeriji Putovanja.
Grčke krofnice (Loukoumades)
kao što ćete videti recept za ove krofnice se ne razlikuje puno od onog za naše uštipke
ove grčke krofnice se jako lepo slažu sa sladoledom od vanile, pogotovo ako su još tople
umesto sirupa možete da stavite preko krofnica samo med
možda nije loše napraviti sirup sa ružinom vodicom ili vodicom od pomorandžinog cveta
U mlako mleko i vodu umešajte suvi kvasac i šećer i ostavite kvasac da nabubri.
Tu smesu ćete dodati brašnu koji ste pomešali sa solju.
Mešajte sve, ručno ili mikserom, dok ne dobijete ujednačeno retko testo. Pokrijte ga na kraju i sačekajte oko sat vremena da nadođe.
Za to vreme napravite sirup tako što ćete kuvati vodu i med, kojima ste dodali štapić cimeta, dok se malo ne zgusne, oko desetak minuta.
Zagrejte 4-5 prsta ulja u šerpi na srednje jakoj vatri, 6/10. Uzmite dve manje kašike, pre nego što ćete njima izvaditi testo umočite ih u zagrejano ulje. Jednom kašikom zahvatite testo, a drugom testo skinite sa prve kašike. Ili stavite testo u dresir vrećicu pa istiskujte testo u zagrejano ulje dok ga sečete makazama, kako sam ja činila.
Pržite krofnice sa obe strane dok ne dobije boju kao na slikama.
Pošto su krofnice ispržene izvadite ih iz šerpe i stavite na salvetu da se ulje ocedi, a zatim ih stavite u sirup, brzo promešajte i izvadite, pa pospite iseckanim orasima i šećerom u prahu.
Krofnice služite dok su još tople i imaju hrskavu koricu.
Kada sam jednom kod prijateljice probala Galaktoboureko, čuveni grčki kolač sa korama za pitu i poslastičarskim kremom, potpuno sam ostala bez daha. Inače, mnogo volim poslastičarski krem, ali tada sam ga prvi put jela sa korama za pitu, i mene je to iz nekog razloga potpuno fasciniralo. Posle kad sam malo više istraživala, saznala sam da se slično pravi mnoštvo kolača ne samo u Grčkoj, već i u Turskoj i na Bliskom Istoku, što vrlo često biva. Ima čak stari asirski kolač koji se zove Muakacha, koji se pravi slično kao ovaj moj kolač, ali ima orijentalne sastojke, kao što je ružina vodica, agda, pistaći i slično.
Da, ovaj kolač se razlikuje od klasičnog galaktoboureko, jer umesto zgusnutog poslastičarskog krema, korama se dodaje retki krem, custard, koji se tokom pečenja zgusne. Onda veoma podseća na flan i krem brule. I nema slatki sirup, iliti agdu.
Ova poslastica se neobično brzo i jednostavno pravi, to joj je velika prednost pored lepog ukusa.
Grčka krem pita je idealna za eksperimentisanje, možete da joj dodajete razne sastojke. Sledeći put ću koristiti sveže maline ili višnje, umesto ovih tamnih trešnji, to će piti dati lepšu boju. Zatim možete da koristite orahe, bademe, cimet, rendanu koru limuna ili pomorandže, itd.
Nisam baš zadovoljna kako mi je gornja kora ispala, trebalo je da kore ređam slobodnije, da budu neurednije i rastresitije, tako bi se stvorilo dosta hrskave korice koja daje lep kontrast kremastoj teksturi.
Grčka krem pita
sastojci:
8 kora za slatku pitu
2 kašike šećera
2 kašike griza
100ml putera, otopljenog
140g šećera
350ml punomasnog mleka
120ml slatke pavlake
5 jajeta, na sobnoj temperaturi
1/4 kašičice soli
1 kašika ekstrakta vanile
1 šaka voća (trešnje, višnje, maline)
Kružni sud prečnika oko 25 cm.
za posip: šećer u prahu
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Svaku koru premažite otopljenim puterom. Zatim pospite šećerom i grizom, onda rukama koru zgužvajte kao lepezu. Prvu koru zatim zarolajte u spiralu i stavite po sredini pleha, kojeg ste prethodno namazali puterom. Uradite isto sa svakom sledećom korom, ali nju zarolajte oko prve, a to isto uradite i sa sledećom, i tako redom dok ne potrošite sve kore. Premažite na kraju kore preostalim otopljenim puterom. Umetnite voće između kora i stavite sve da se peče u rerni 20-25 minuta.
Dok se kore peku napravite krem. Zagrejte mleko i pavlaku i 80g šećera. U drugoj posudi umutite jaja i preostali šećer. Kad mleko samo što ne počne da vri, sklonite ga sa vatre, zahvatite kutlačom vrelo mleko i postepeno ga dodavajte smesi sa žumancetom, u tankom mlazu, dok sve vreme mutite smesu žicom za mućenje. Zatim tu smesu postepeno sipajte u preostalo vrelo mleko dok sve vreme mešate smesu. Na kraju smesi dodajte ekstrakt vanile i so.
Kad su kore ispečene, izvadite ih iz rerne i postepeno prelijte smesom sa mlekom i jajima. Vratite pleh u rernu i pecite sve još 20-25 minuta.
Pošto se pita sa kremom ispekla, ostavite je oko sat vremena da se ohladi, a zatim je služite posutu šećerom u prahu.
Fali još naša šopska salata pa da se kompletira spisak popularnih letnjih salata sa paradajzom i krastavcima. Moraću i nju da stavim kasnije. Inače, dok sam bili u Srbiji, nekoliko ljudi mi se žalilo kako čovek više ne može da nađe pravu šopsku salatu, u restoranima je ne služe sa lukom i ljutom paprikom.
Morate da priznate da nema veće radosti kada se ove salate leti posluže uz neko jelo od mesa, pogotovo sa roštilja, zamislite ovu salatu serviranu uz jagnjeće ražnjiće, ćevapčiće, krmenadle, svinjska rebarca, itd.
Ovo su razne vrste salata koje imaju slične sastojke ali su opet dosta različite. Na slikama možete da primetite da se povrće različito seče, u grčku idu krupniji komadi povrća, u persijsku nešto sitniji, a u tabuli salatu najsitniji, zbog toga ukoliko pripremate dve poslednje salate gledajte da paradajz bude čvrst, a krastavac sa malo semenki, ili ih kašikom odstranite pa iseckajte.
Što se tiče preliva možete da koristite samo maslinovo ulje, ili eventualno dodajte malo soka od limuna ili limete, i nemojte da zaboravite da preliv dodate neposredno pre služenje salate.
Crveni luk je uvek najbolji izbor kada pravite salatu.
Klasična grčka salata
Kad dođe leto čini mi se da bih grčku salatu mogla da jedem svaki dan, što sam i činila kada sam letos bila u Grčkoj. Sir obično bude vrhunski, i to je ono što mi se najviše sviđa u ovoj salati.
sastojci:
3 srednja paradajza
1 krastavac
1 veća zelena paprika
1/4 crvenog luka, iseckan na tanke režnjeve
1 šaka maslina, najbolje kalamata
150g grčkog Feta sira
so i biber prema ukusu
sušeni ili svež origano
za preliv:
maslinovo ulje
priprema:
Isecite povrće, posolite i pobiberite prema ukusu, dodajte masline i maslinovo ulje. Feta sir služite u celom komadu (kao na donjoj slici) ili iseckanog na kocke, preko sira stavite origano i prelijte ga maslinovim uljem.
Persijska salata
Ovo je zanimljiva salata pre svega zbog začinskog bilja. Ko bi rekao da i to kako se secka salata može da utiče na njen kvalitet.
sastojci:
4 manja čvrsta paradajza
1 krastavac
1 zelena paprika
1/4 crvenog luka
2 kašike začinskog bilja: nana, mirođija, perčun
so i biber prema ukusu
1/2 kašičice sumak začina
za preliv:
maslinovo ulje
priprema:
Isecite povrće, posolite i pobiberite prema ukusu, dodajte iseckano začinsko bilje, sumak i maslinovo ulje. Sve dobro promešajte i služite.
Tabuli salata
Ove je najpopularnija salata na Bliskom Istoku. Često je služe uz falafel i pita hleb. Peršun je zapravo najdominantniji u ovoj salati, a tu je i bulgar, koji bi trebalo da bude nešto sitniji.
sastojci:
1/2 šolje sitnog bulgara
3 manja čvrsta paradajza
1 krastavac
1/4 crvenog luka
2 mlada luka
2 struka svežeg peršuna
pola šake nane
za preliv:
maslinovo ulje
limunov sok
Priprema:
Najpre napravite bulgar. Pola šolje bulgara pokrijte sa jednom šolju kupuće vode, pokrijte posudu i ostavite da bulgar upije vodu i omekša.
Isecite sitno povrće, posolite i pobiberite prema ukusu. Dodajte isekan peršun i nanu, kao i pripremljeni bulgar, i kašiku-dve maslinovog ulja i kašičicu limunovog soka. Sve dobro promešajte i služite.
Nedavno sam se setila zemički sa maslinama koje sam jela u grčkim restorinama, mnogo sam ih volela, i poželela sam da ih sama napravim. Morala sam da preturam po sećanju, jer je to bilo baš davno, ali eto, toliko su me impresionirale, da ih se i dan danas sećam.
Kada sam ih iznela pred muža, zajedno sa mezetom, koje možete da vidite na slikama, on se baš obradovao, i bez problema mi je naveo mesta gde smo jeli te čuvene zemičke sa maslinama. U prošlom veku, kada smo još bili tinejdžeri po američkom zakonu, jeli smo ovakve zemičke na Naksosu. I dalje se sećam stolova restorana koji su bili postavljeni na ulici koja se strmo spuštala, bili su prekriveni plavim pepito stolnjacima. Ubrzo smo iste zemičke jeli u Atini za doručak, koji ćemo dugo pamtiti. Sledeći put smo slične zemičke sa maslinama pronašli u Beogradu, u grčkom restoranu Zorba. To je bilo u ovom veku. Voleli smo taj restoran, nalazio se kod zgrade Poštanske štedionice. One su bile nešto drugačije, imale su sušeni paradajz u sebi, pa su bile narandžaste. Sećam se jednom posle ručka, rekla sam konobaru da mi spakuje zemičke da ih odnesem kući, i kad smo krenuli skroz sam zaboravila na njih, i utom čujem konobara kako me zove trčeći za mnom, Zaboravila si zemičke! Tačno je znao koliko ih volim.
Ove zemičke se jednostavno prave, gledajte da ih spremite od oštrog brašna, koje u sebi ima više glutena, i probajte moju tehniku savijanja i oblikovanja nebili vam zemičke bile izdašne. Ne znam zašto, ali ja volim kada su zemičke približnog oblika, pa ih zato merim. Obratite pažnju na količinu vode, nemojte striktno da se držite mere koje sam navela, jer to može da varira, dosta zavisi od tipa brašna. Gledajte da vam testo ne bude ni previše meko, a ni gusto.
Što se tiče začinskog bilja, najbolje je da ga krupnije iseckate, jer ako je previše sitno nekako nije to to, ne znam šta mi bi da to uradim.
Ukoliko volite masline u pecivu pogledajte i ove recepte:
Umešajte kvasac i šećer u mlaku vodu. Kad kvasac počne da radi, dodajte mu maslinovo ulje i sipajte tečnost u brašno kome ste dodali so. Mesite testo ručno, ili u mikseru, oko 10 minuta. Oblikujte testo u loptu, namažite ga uljem, pokrijte plastičnom folijom, i sačekajte 1 sat da naraste.
Kad se testo udvostručilo, u njega ravnomerno umešati masline i začinsko bilje. Oblikujte testo u loptu , pokrijte i sačekajte još 15 minuta.
Podelite testo na 18 jednakih delova, svaki komad bi trebalo da teži oko 68g. Svaki komad oblikujte u loptu povlačeći krajeve ka unutra. Zatim rukama razvucite testo u manji krug i onda presavijte ga kao pismo, sa spojem na dole. Ponovite isto sa preostalim komadima testa. Ređajte testo po velikom plitkom plehu, koji ste obložili papirom za pečenje, napravite razmak. Pokrijte testo krpom i sačekajte 30 minuta da zemičke nadođu.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Pre nego što ćete ubaciti testo da se peče, premažite ih otopljenim puterom. Pecite zemičke 25-30 minuta, dok ne porumene.
Ah, kakvo prijatno iznenađenje su mi pripredili ovi uštipci sa tikvicama! Dosta sam ih napravila (preporučujem vam pola mere), jela ih tri dana, i teška srca se rastala od poslednjeg komada. Stvarno su čarobni, hrskavi spolja, unutra mekani, i sa divnom kombinacijom ukusa, nana se tako lepo slaže sa Feta sirom i tikvicama, a tu je i luk, koji prženjem dobije neki posebno fin slatkast ukus. Odmah sam ih stavila na listu najlepših uštipaka koje sam jela u svom životu.
Ovi uštipci nam dolaze iz Grčke gde nose jedno vrlo dugo i teško izgovorivo ime – kolokithokeftedes.
200g sira, poželjno grčkog Feta sira, mada i stariji domaći sir dolazi u obzir, izmrvljenog viljuškom
3 jajeta, umućena
2-3 kašike vlašca, iseckanog
2-3 kašike sveže nane, iseckane
1 veliki luk, iseckan na tanka rebra
1/2 – 1 kašičice soli, zavisi od toga koliko je sir slan
1/2 kašičica mlevenog bibera
320g brašna
2 kašičice praška za pecivo
Ulje za prženje
za serviranje: kisela pavlaka sa začinskim biljem ili jogurt
Priprema:
Najpre izrendajte tikvice. Posolite sve sa 1/2 kašičice soli i stavite u đevđir oko pola sata, zatim rukama ocedite tikvice od viška vode.
Umutite jaja i u njih stavite izmrvljen sir, iseckan luk, vlašac, nanu, so i biber. Na kraju umešajte brašno u koje ste umešali prašak za pecivo.
U manjoj šerpici zagrejte tri prsta ulja na temperaturi 6/10. Kašikom stavljajte testo u zagrejano ulje i pržite ga sa obe strane dok ne dobiju tamno zlatnu boju. Kad su uštipci isprženi stavite ih na papirnati ubrus, da se ulje ocedi.
Služite uštipke dok su topli uz kiselu pavlaku sa svežom mirođijom ili jogurtom.
Ako ste nekada letovali u Grčkoj sigurno se sećate ovog popularnog jela koje se često služi kao predjelo u grčkim tavernama. Doduše ja sam viđala letos ovo jelo i u crnogorskim restoranima. Gambori Saganaki su dobili naziv po tradicionalnoj posudi saganaki, u kojoj se prave, u pitanju je manji tiganj sa dve ručke.
Originalno ovo jelo se pravi tako što se na maslinovom ulju proprže gambori zatim im se doda uzo ili belo vino, kada su gotovi stave se u već pripremljeni paradajz sos, i na kraju se sve zapeče sa Feta sirom. Moji Gambori Saganaki su drugačiji, oni podsećaju na one pravljenje u obližnjem grčkom restoranu, koje malo je reći obožavam. Ovim mojima fali pita hleb iseckan na trouglove i poređan oko celog tanjira… prste da poližeš, bukvalno. I da, moji imaju kapar, to sam skoro otkrila u nekom sličnom jelu, i baš sam ga zagotivila. I naravno, sos neodoljivo podseća na bećarac.
2 crvene babure, isekcane na tanke uzdužne štapiće
200ml paradajz pirea ili soka od paradajza
200ml vode ili supe
So i biber prema ukusu
1 kašika kapra
2 kašičice svežeg origana, iseckanog
500g gambora, očišćenih
Grčki Feta sir
Mladi ili crveni luk, iseckan na kolutove
Priprema:
U maslinovom ulju izdinstajte luk, i dodajte mu iseckane paprike, kuvajte sve dok paprike potpuno ne odmeknu, sa poklopcem na šerpi. Zatim dodajte pire od paradajza i na kraju vodu ili supu. Kuvajte sve dok sos ne počne da postaje gust. U međuvremenu mu dodajte so, biber, kapar i origano. Kad ste skuvali sos u njega dodajte očišćene gambore koje ste predhodno posolili. Kuvajte ih 2 minuta na obe strane dok meso ne dobije crvenkasto-belu boju. Pospite jelo izgnječenim Feta sirom a zatim posle nekoliko minuta sklonite sa vatre.
Služite jelo odmah uz iseckan crveni ili mladi luk sa pita hlebom ili prepečenim hlebom.
Gambori, ili morski račići, su verovatno najzastupljeniji morski plodovi u Americi, a to važi i za druge delove sveta. Razlog za to jeste fini ukus sočnog i glatkog mesa, kao i to što se vrlo lako i brzo spremaju. Takođe, pošto im je meso prilično neutralnog ukusa mogu da se kombinuju sa raznim sastojcima. Iako ih relativno često koristim, moram da priznam da druge krupnije rakove, krabe i jastoge, više volim, ali su i skuplji.
Razlika između škampa, gambora i kozica
Dugo sam imala nedoumicu, a nisam jedina, kako napraviti razliku između škampa, gambora i kozica, možda je razlog za to što je ovde skoro nemoguće naći škampe, a i tako ponekad zovu gambore. Takođe, problem je i što se koriste različita imena za jednu te istu stvar, recimo Amerikanci koriste izraz shrimp, a Britanci prawn. Posle sam shvatila da se škampi druga vrsta račića, mnogo krupnija od gambora i sa izraženim kleštima. I dosta skuplja. Njih možete da vidite na poslednjoj fotografiji. Zovu ih još langoustine.
Kozice su još jedan naziv za gambore.
Vrste gambora
Gambori se razlikuju po boji, uglavnom su sivi, ali mogu da budu i crvenkaste boje. U Americi se vrednuju prema veličini, oni colossal i jumbo su znatno skuplji od onih small. Prodaju se često obrađeni na pari, prepoznaćete ih po crvenoj boji, pa i to zbunjuje ljude.
Sveži ili zamrznuti?
Iako su u mnogim delovima sveta dostupni, u zemljama koje nemaju morsku obalu nejčešće se prodaju zamrznuti. Nije isto sveže i zamrznuto, ali sigurno nije ni nepremostiva razlika. Zapravo veruje se da gambori koji se zamrznu sve sa ljušturom, odmah po ulovu, ne gube ništa od svog kvaliteta u odnosu na sveže. U to slučaju najbolje je da ih odmrznete u hladnoj vodi. Koristite ono šta imate. Ja se sećam vremena kad niste mogli uopšte da nađete račiće u Beogradu.
Čak i ako se neki gambori prodaju kao sveži u prodavnici ne mora da znači da nisu pre toga bili zamrznuti. Moram da kažem da sam imala prilike da probam gambore istog dana ulovljene i moram da potvrdim da nema boljih.
Sa ljušturom ili bez?
Ljuštura kod gambora doprinosi ukusu, od nje čak možete da napravite temeljac. Ja ih tako isljučivo kupujem. Nažalost, retko ih spremam sa ljušturom, iako su tako ukusniji, jer je mojoj deci teško da ih čiste dok ih jedu. Većini ljudi je problem i to što se u tom slučaju ne uklanja crevo na leđima, koje inače nije štetno, ali kod ljudi izaziva averziju.
Čišćenje gambora
Na ovom videu pogledajte kako da očistite gambore.
Popularna jela sa gamborima
Gambori su prisutni u brojnim popularnim jelima. Nekima su maslinovo ulje i beli luk zakon, neki još dodaju belo vino i paradajz pa dobiju Škampe na buzaru, Italijani to pomešaju sa pastom i onda to zovu Gambori u marinara sosu, neki pak vole da ubace puno začina, kao u čuvenom jelu američkog Juga, Shrimp & Grits i Gambo. Super su za roštiljanje, samo ih marinirane nataknete na prutiće i očas posla su gotovi. Gambori se koriste i u popularnom američkom jelu Džambalaja i u španskoj Paelji, i tajlandskim jelima Pad thai i Čorbi sa kokosovim mlekom.
Gambori su neizostavni u čuvenom francuskom morskom specijalitetu Bujubes, a sa njima se pravi fantastično grčko jelo – Gambori saganaki.
Osnovni recept za pripremu gambora
Ovo je recept koji najčešće koristim kada pravim gambore. Obično koristim oko pola kilograma po ručku. Očistim ih tako što rukama uklonim glavu, ekstremitete i krljušt, često ostavim rep. Onda oštrim nožem zasečem leđa celom dužinom, i uklonim crevo. Ukoliko dublje zasečete dobićete butterfly shrimp, koji izgledaju lepše. Zagrejem maslinovo ulje u tučanom tiganju i zatim polovinu račića stavim da se prže, lepo ih rasporedim u jednom sloju. Dodam malo soli i bibera.
Gamborima je potrebno malo vremena da se skuvaju, čim poprime crvenu boju sa donje strane, i meso postane belo, to može da traje minut-dva, odmah ih okrenite, i to najbolje hvataljkama. Ponovo dodajte so i biber. Kad se i druga strana zacrveni, i unutra meso postane belo, izvadite gambore, i zatim iscedite limun po njima. Ponovite isto sa drugom turom. Možete na kraju da dodate puter i da ga otopite. Na kraju sav sok iz tiganja izručite preko račića.
Ja ih često služim uz kus-kus ili pirinač, i tu se obično nađe zelena salata.
Veoma je važno reći da ukoliko preterate sa prženjem dobićete meso loše teksture, ono treba da bude sočno i čvrsto.
Škampi u senf sosu sa krupnim kus-kusom i rukolom
Na isti način možete da napravite cele račiće, sa glavom i ljušturom. Jedino što se čiste tokom konzumacije, i što izgledaju lepše i veće, mada u pitanju je ista količina mesa.
Da, baš sam pričala sa mužem o tome kako kad smo mi letovali na crnogorskom ili hrvatskom primorju nije baš bilo lako naći škampe, a i ako ih je bilo u ponudi restorana onda su bili preskupi. Ne znam, možda je to moje iščašeno sećanje, ali stičem utisak da su ovde račući dosta dostupniji nego na jadranskom primorju. Inače gambori se baš puno koriste u azijskim kuhinjama, nigde ne mogu da nađem toliko različitih vrsta svežih račića kao u azijskim marketima. Tamo pronalazim i osušene račiće, ali se nikad nisam usudila da ih probam. Pored morskih račića postoje i oni iz slatkovodnih voda. Ovde ih zovu Crayfish ili Crawfish. Probala sam ih, i ne razlikuju se puno od gambora.
Ražnjići sa gamborima i povrćem
Gambori sa belim lukom i đumbirom
Da razrešim dilemu, ovako izgledaju škampi, na slici ispod, ono što sam ja nazivala škampi su gambori. Misterija je odgonetnuta na jednoj rimskoj pijaci.
Nama je poslednji Uskrs nekako sav prošao u znaku Grčke. Uskršnja služba je bila u grčkoj crkvi (naša lokalna crkva nema svoju zgradu pa je iznajmljuje). Gotova sva jela koja smo pravili za nedeljni ručak su bila grčka, iako uopšte nismo o tome razmišljali, nije nam to bila ideja. Napravila sam bila Kleftiko, grčki uskršnji hleb i pitu od sira i spanaća, ali o tome u budućim postovima.
Biće da mi je ovo letnje vreme udarilo u glavu pa samo razmišljam kako da odem u Grčku na more. A baš nema nikakve šanse da mi se to dogodi, jer uskoro treba do dobijem novu bebu. Zato mi je čežnja još veća, pa sam se verovatno zbog toga dala na pravljenje grčkih specijaliteta.
Kleftiko se spremam da napravim već neko vreme, samo mi je nedostajao dobar povod za to, a evo zašto… Pre nekog vremena odem ti ja sa mojim drugaricama iz kluba knjige na večeru u baš neki izvikan i naravno skup grčki restoran. Dakle, to nije onaj tipičan grčki restoran, jeftin i opušten, već neki kao vrlo ekskluzivan. I ja naravno naručim Kleftiko, prisećajući se one divne jagnjetine sa povrćem koju sam imala prilike da probam u Grčkoj. Dobijem jelo servirano na kuskusu, međutim… meso je bilo vrlo žilavo, ni traga od povrća, a što je najgore bilo je puno već očvrslog loja, a ja to baš nikako ne volim. Ni predjelo, kao ni dezert nisu bili ništa bolji. Katastrofa. Veoma sam se bila iznervirala. Pošto nisam mogla da kukam o tome za stolom, jer nisam htela da uvredim prijateljicu koja je odabrala taj restoran za sastanak, obećala sam sebi da ću prvom prilikom da napišem neki grozan review na internetu, što naravno nisam uradila. I obećala sam sebi da ću lično napraviti Kleftiko koji će hiljadu puta biti bolji od onoga što sam probala u tom “fancy” restoranu.
Kleftiko je vrlo lako napraviti jedino vam treba dobra jagnjetina. Ja sam kupila već gotovi but, bez koske, uvezan i sa malo začina. Možda će vam jedino predstavljati problem da uvijete jagnjetinu zajedno sa povrćem u papir za pečenje (parchment paper)… ako papir baš nije previše širok tu već morate da budete kreativni. Inače, jagnjetina se peče u ovom papiru da bi se dobio isti onaj efekat kao “pod sačem”.
Još nešto vrlo važno. Ja sam servirala ovo jelo uz Tzatziki (Zaziki) salatu, jer sve je lepše i ukusnije sa njom. Pravi se tako što izrendate jedan krastavac, posolite ga i ostavite 15 minuta da iz njega izađe voda. Rukama ga iscedite. Pomešajte ga u činiji sa jednom i po šoljom gustog jogurta. Stavite i vrlo sitno iseckana dva čena belog luka. Dodajte 1 kašiku iseckane sveže nane i malo svežeg bibera. I eto savršene salate.
Sastojci:
1.5 – 2 kg jagnjećeg mesa, najbolje buta
10 čena belog luka iseckanog na uzdužne komade
100g parmezana iseckanog na male kocke
2 kašike maslinovog ulja
½ kašičice suvog ili svežeg ruzmarina
½ kašičice žalfije
So i svež biber
1 kg crvenog krompira, iseckanog na kocke
3 manje zukini tikvice, iseckane na krugove
4 srednje šargarepe, iseckane na krugove
1 veza mladog crnog luka, iseckanog
Papir za pečenje
Priprema:
Dan pre pečenja pripremite jagnjetinu. Najpre nožem skinite mast sa mesa. Ušpikujte jagnjetinu, ili kako se već to kaže, sa komadićima belog luka i parmezana. To znači da nožem napravite rupice u mesu u koje stavljate kockice sira i luka. Istrljajte meso začinima uključujući so, biber i maslinovo ulje. Neka meso prespava u frižideru.
Zagrejte rernu na 250C (480F).
Pripremite povrće. Iseckajte tikvice i šargarepu i luk na krugove, a krompir na kocke. Začinite ih i poprskajte uljem.
Stavite meso i povrće na masni papir za pečenje i uvijte ih čvrsto (vidi sliku dole). Budući da će se meso i povrće peći u plehu sa vodom, ta voda ne bi smelo da uđe u hranu. Pleh bi trebalo da bude ispunjen vodom oko 1/4 njegove visine, ukoliko ona ispari tokom pečenja treba je naknadno dodati.
Jelo se peče oko 2 1/2 sata. Budući da su se meso i povrće pekli zatvoreni u papiru biće dosta tečnosti unutra i nju bi trebalo da izvadite.
Kad je Kleftiko gotov odmah ga servirati.
Malo podsećanje na prošlogodišnje letovanje u Grčkoj.
