Grčka musaka je sigurno jedno od najpoznatijih jela grčke kuhinje. Naći ćete ga skoro u svakom grčkom restoranu. Slojevi patlidžana, krompira i sosa od mesa, sa završenim kremastim bešamelom sosom, daje jelu posebnu kombinaciju ukusa i tekstura. Sve se savršeno slaže. Kuvaru, koji je osmislio ovo jelo, svaka čast! U pitanju je Nikolaos Tselementis, i ovaj klasik je kreirao pre nekih sto godina.
Ovako raskošno i bogato jelo traži ne tako malo angažovanja, ali konačni užitak će sve to da nadoknadi. Ranije sam pržila plavi patlidžan prilikom pripeme ovog jela, ali njegovo pečenje u rerni je mnogo lakše i brže, osim toga ko zna koliko ulja bi u tom slučaju patlidžan upio. Cimet i karanfilić daju poseban ukus sosu od mesa i nemojte da ga izostavite. Najlepši deo je zapravo bešamel, to tek nemojte da izostavite, mada meni je to često padalo na pamet ranije. Mene ovo jelo podseća na lazanju i još jedno popularno grčko jelo pastitsio.
Da, i naša musaka je divno jelo, ali na drugačiji način. Mi koristimo drugačije sastojke – kod naše musake je vrlo važno da bude sočna, što se postiže masnijim mesom, često se koristi svinjsko, i ima “vezivno tkivo” u vidu krema od jaja i jogurta/kisele pavalake. Više o njoj saznajte u mom Srpskom kuvaru.
Grčka musaka
sastojci:
3-4 krupnija komada plavog patlidžana
3-4 krupnija komada krompira
So
6 kašike maslinovog ulja
za sos sa mesom:
2 kašike maslinovog ulja
1 veći luk, sitno iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckana
1 kg mlevene junetine (sa 20 ili 15% masnoće), možete da koristite i jagnjetinu, ili kombinaciju
700 ml pirea od paradajza
½ kašičice cimeta
4 karanfilića, istucana u avanu
2 lovorova lista
1 kašičica soli
1/2 kašičice crnog bibera
za bešamel:
100 g putera
100 g brašna
850 ml mleka, zagrejanog
2 manja jajeta, umućena
1 šaka izrendanog parmezana
Prstohvat izrendanog muskatnog oraščića
1/2 kašičice soli
Prstohvat crnog bibera
priprema
krompira i plavog patlidžana:
Patlidžane isecite uzdužno na kriške debljine oko 1 cm. Poređajte ih po papirnatom ubrusu, posolite ih sa obe strane, pokrijte ih papirnatim ubrusom, pa preko njih stavite veliku dasku za seckanje, a preko toga neki težak predmet, i ostavite tako 20–30 minuta. Ovaj proces pomože da se izvuče ljutina iz patlidžana, možete da ga izostavite, ako vam to ne smeta.
Zagrejte rernu na 200°C (400°F). Kriške od patlidžana isperite, natapkajte papirnatim ubrusom i poređajte u jednom sloju po velikom plehu, koji ste obložili papirom za pečenje. Možete da koristite i dva manja pleha, pa ih premestite tokom pečenja u rerni. Poprskajte kriške sa 3 kašike maslinovog ulja sa obe strane i malko posolite. Pecite kriške patlidžana oko 25 minuta.
Za to vreme krompir oljuštite i isecite na kolutove oko 1/2 cm. Isto ih poređajte po velikom plehu, poprskajte maslinovim uljem sa obe strane i posolite sa 1/2 kašičice soli. Pecite krompir na istoj temperaturi oko 20 minuta.
sosa:
U velikoj šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Dodajte luk i pržite ga 5 – 7 minuta, dok ne omekša. Dodajte beli luk i pržite još pola minuta. Dodajte mleveno meso i pržite ga dok ne porumeni, razbijajući grudvice varjačom. U to umešajte cimet i karanfilić, i dodajte lovorov list.
Sipajte paradajz i dodaje so i biber. Kuvajte sos bez poklopca oko 30 minuta, dok sos ne postane gust (to je vrlo bitno) i većina tečnosti ne ispari. Na kraju izvadite lovorov list.
bešamel:
U šerpi otopite puter na srednjoj temperaturi. Dodajte brašno i mešajte oko 2 minuta. Postepeno dodajte toplo mleko, neprestano mešajući žicom kako se ne bi stvorile grudvice. Kuvajte dok se sos ne zgusne i postane kremast. Sos treba da bude prilično gust. Sklonite sos sa šporeta i u tankom mlazu dodajte postepeno umućena žumanca dok sve vreme energično mešate sos. Na kraju dodajte izrendani sir, malo muskatnog oraščića, so i biber.
slaganje musake:
Podmažite pravouganu keramičku posudu dimenzija oko 23 × 33 cm. Slažite sledećim redom:
poređajte polovinu krompira
pa polovina patlidžana
sos od mesa
polovinu krompira
preostalu polovinu patlidžana
bešamel ravnomerno rasporedite preko cele površine
pečenje musake:
Pecite musaku u rerni zagrejanoj na 190°C(375°F) oko 50 minuta. Ostavite musaku da odmori oko 20 minuta, tako će se mnogo lepše seći.
Nedavno sam u dva različita restorana jela grilovane krakove hobotnice sa pireom od boba, i toliko mi se to jelo svidelo da sam morala da ga napravim čim pre. Ne znam kako je došlo do ove kombinacije, mislim da je u pitanju grčko jelo. Verujte mi, pravo je savršenstvo. Ništa me nije mrzelo, ni da skidam opnu sa boba (može da se kupi i suvi bez opne), jedva sam čekala da ponovo osetim taj ukus.
Bob je jedna od mojih omiljenih mahuranki, na blogu imam već dva slična jela sa bobom – bessara marokanski dip, i bobove pihtije, staro jelo domaće kuhinje. Inače, bob je jedna od najstarijih kultura, i to je pasulj koji nije došao iz Amerike. Dosta se koristi u Evropi (naročito južnoj), Severnoj Africi, Bliskom Istoku, i u mnogim drugim delovima sveta. Ne znam zašto kod nas nije popularan. Najčešće se prodaje suv, mada se i svež upotrebljava. Ima ovde da se kupi i tostiran, i jede se kao grickalica.
Što se tiče hobotnice, nikada je nisam spremala celu, osim onih malih, jer to ovde ne mogu da nađem. Doduše, jednom sam bila na večeri kod prijatelja, Italijana, i oni su grilovali celu hobotnicu, ali više se ne sećam detalja. Ja sam za ovo jelo koristila zamrznute krakove hobotnice, koji mogu lako da se nađu. Oni su već skuvani, pa se samo proprže ili griluju. Inače priprema hobotnice nije tako jednostavna, jer meso mora da se omekša. To se postiže udaranjem mesa, zamrzavanjem, ili kuvanjem tj. dinstanjem. Inače, baš volim meso hobotnice, uz to je veoma zdravo jer je veoma bogato gvožđem.
Ima još jedno lepo grčko jelo koje mnogo volim i kupujem ga u lokalnom grčkom restoranu – grilovani kraci hobotnice sa salsom od sitno iseckanog paradajza, krastavca, luka i kapra. Da, kapar obavezno služite uz hobotnicu!
Grilovani krakovi hobotnice sa pireom od boba
sastojci:
Zamrznuti krakovi oktopusa, odmrznuti (2 komada po osobi)
So i biber prema ukusu
Maslinovo ulje
za pire od boba:
300g suvog zrna boba bez opne (ako su sa opnom pogledajte ispod kako da je uklonite)
Ako ste nabavili bob sa opnom, stavite ga najpre u kipuću vodu i tu neka odstoji par minuta. Zatim ga ocedite, i prebacite u ledeno hladnu vodu. Opna će tako da omekša i onda je samo rukama otvarajte i vadite zrna.
Stavite očišćen bob u šerpu koju ste ispunili vodom. Kuvajte bob sve dok voda ne provri, pa uklonite prvu vodu i sipajte novu; neka potopi bob 3-4 prsta. Dodajte vodi luk, lovorov list i timijan. Kuvajte bob na tihoj vatri dok ne omekša, obratite pažnju da vode uvek ima dovoljno, da prekrije bob. Tokom kuvanja bob će početi da se raspada. Na kraju dodajte soli i bibera prema ukusu i uklonite lovorov list.
Kad je bob omekšao štapnim mikserom napravite pire od njega. Rasporedite pire u tanjirima u kojima ćete služiti jelo. Kad se pire ohladi, on će se još više zgusnuti. Ovako pripremljen pire od boba možete da koristite i kao humus.
Odmrznute krakove hobotnice posolite i pobiberite, i namažite maslinovim uljem. Meso možete da grilujete ili da propržite u tučanom tiganju. Pržite meso minut dva po strani.
U svaki tanjir stavite krakove hobotnice preko pirea od boba. Tome dodajte kapar, iseckan luk, limun i mikro bilje (ili klice). Sve poprskajte maslinovim uljem, i limunom. Bilo bi lepo da jelo služite uz pita hleb.
Kako sam se obradova pre neki kada sam u prodavnici ugledala našu boraniju, mesnatu i svetlu sa ljubičastim šarama. Po prvi put, od kako živim u Americi, imala sam mogućnost da je kupim, i za tu nesvakidašnju priliku htela sam da pripremim neko posebno jelo. Istraživala sam malo po internetu i naišla na interesantno grčko jelo – fasolakia. Sprema se tako što se boranija dinsta u puno maslinovog ulja sa krompirom i paradajzom, i služi se uz Feta sir.
Inače ova mesnata boranija je idealna za dinstanje. Prepolovila sam je uzdužno, baš kako je moja baba radila, da bi se boranija brže skuvala. Jelo je ispalo fantastično. Više je kao glavno jelo, nego prilog, i odličan je izbor ako se poželite jela bez mesa.
Ovde možete da pronađete ideje za obarenu boraniju.
Boranija sa paradajzom i krompirom na grčki način
sastojci:
500 -700g mesnate šarene boranije, peteljke uklonjene i isečene na pola uzdužno
5 kašika maslinovog ulja
1 luk, iseckan
4 čena belog luka, iseckanog
300g krompira, može i veliki krompir iseckan na veće kocke
3 paradajza, iseckana
So i biber prema ukusu
50g Feta sira, izmrvljenog
2 kašike iseckanog peršuna
priprema:
Najpre zagrejte maslinovo ulje u većem dubljem tiganju na srednje jakoj vatri. U njemu kratko dinstajte luk, dodajte beli luk, i odmah potom boraniju. Dodajte i krompir i pržite 5 minuta uz mešanje. Dodajte pola šolje vode i iseckan paradajz, smanjite vatru, poklopute tiganj i kuvajte sve 30 minuta uz povremeno mešanje.
Negde na pola puta dodajte so i biber prema ukusu, i odškrinite vrlomalo poklopac. Jelo je gotovo kada su i krompir i boranija dovoljno odemkli.
Služite jelo odmah uz izmrvljen Feta sir i iseckan peršun. I bilo bi sjajno ako imate pita hleb da ga umačete.
Negde na početku leta bila sam na jednom grčkom festivalu u Baltimoru. Pored muzike i igre, imala sam prilike da uživam i u grčkoj hrani. Na jednoj tezgi sam primetila ogromnu šerpu u kojoj su se pržile rumene krofnice, koje bi zatim bile prebačene u sud u kome se nalazio sirup pomašan sa cimetom. Posle kratkog valjanja u sirupu krofnice bi bile služene kupcima u malim papirnatim posudama, uz šećer u prahu, iseckane orahe ili čak čokoladni sirup. I mogu vam reći da su bile savršene. Spolja hrskave, a unutra mekane. Atmosferu sa tog dogođaja i krofnice možete da vidite ovde.
Danima su me proganjale te grčke krofnice tako da sam rešila da ih spremim, baš tako kako su ih služili na festivalu, recept možete da pogledate ispod. Ali za ovaj post sam imala i druge motive. Nedavno sam pročitala knjigu Grk Zorba, i potpuno sam opsednuta njome. Ah, kakav roman! Velika preporuka! Uz to sam pre par nedelja gledala film rađen po pomenutoj knjizi, koji je ništa manje dobar. U romanu ima dosta opisa krajolika na Kritu, gde se radnja dešava, negde oko 1915. godine. Dok čitate skoro da možete da osetite mirise ucvetalog pomorandžinog i bademovog drveta, divljeg začinskog bilja na obroncima planina, topao vetar koji duva sa afričkog kontinenta, kao i lepotu mora i obale ovog za mene zaista posebnog ostrva. Odmah su počele da mi promiču slike prošlogodišnjeg boravka na Kritu, pa me je obuzela neka fina toplina. Setila sam se i jednog dana sa putovanja, za koji slobodno mogu da kažem da za mene tako izgleda savršen dan na letovanju, pa sam rešila da to sa vama i podelim.
Savršen dan na Kritu
Nije da mi ne znači puno vremena provedeno na plaži, ali za mene kvalitetno letovanje podrazumeva obilazak raznih mesta, koja se obično nalaze inland, što zbog lepih pejzaža, istorije, arhitekture, tako i zbog dobrih restorana. I ne zaboravite, kao fotograf, ja sam uvek u potrazi za interesantnim detaljima koji mogu da se ovekoveče na fotografijama. Mislim, super su Maldivi, ali brzo dosade, ne mogu po ceo dan da ležim na plaži, dok je recimo poseta Grčkoj za mene nešto mnogo uzbudljivije i sadržajnije. I ima tu opuštenu autentičnost, koju je danas teško naći. Čak ima i mesta koja su jedva turistička eksploatisana pa imaš utisak kao da si ih ti otkrio.
Naravno da smo morali da posetimo Knosos. To je lokalitet antičkog grada koji je bio centar misteriozne minojske civilizacije. Tu su razrušeni ostaci građevina koje samo donekle mogu da dočaraju kako je nekada izgledao stari Knosos. Imala sam priliku da vidim i druga minojska nalazišta, recimo Akrotiri na obližnjem Santoriniju, ali neosporno je da ovde u Knososu postoji neki poseban vajb. Sama činjenica da su Minojci pre više od 3000 godina živeli ovde, gledali iste planine i pejzaže u okolini, u vama izaziva neko specijalno osećanje. Da ne pominjem činjenicu da je to bio početak naše civilizacije. A to je vrlo posebna kultura, dovoljno je samo videti ostatke minojskih fresaka, grnčariju, skulpture, koje su izuzetno ljupke i lirske, što zbog tema, što zbog forme, pa da čovek u trenutku oseti taj joie de vivre. Sve to možete videti u muzeju u Heraklionu, glavnom gradu ostrva, koji je pola sata vožnje severno od Knososa.
Lepom utisku o Knososu je svakako doprinela činjenica da smo među prvima došli, tako da nije bilo gužve i mogli smo nesmetano da uživamo u onome što smo videli.
Na izlazu smo ugledali jedan vrlo fini kafić, zarastao u cveće, i morali smo da ga posetimo. Dok sam ispijala kafu i jela pecivo imala sam utisak da sam u vremepolovu, kao da sam na Grand Touru. Tu, blizu parkinga, nalaze se načičkane prodavnice suvenira, ulazimo u jednu. Dočekuje nas vlasnik, živahni muškarac, koji kako je saznao da smo iz Srbije, ne prestaje da priča, pominje njegovu posetu Beogradu, Crvenu Zvezdu i slično. Pokazuje nam neko posuđe, hvali ga, kaže to su njegovi roditelji pravili, vrlo specijalna keramika, kad je tu dolazio bend Red Hot Chili Peppers, naručili su čak 46 komada, i on im je sve posle poslao za Ameriku. Kasnije smo te iste posude viđali i u drugim suvenirnicama:)
Zatim smo krenuli južno, hteli smo da posetimo jedno mesto kojeg smo videli u vodiču, nije ni selo, a ni gradić, zove se Arhanes. Pre toga smo naišli na ovaj zanimljiv venecijanski akvadukt (na slici), i neplanirano sišli sa puta da posetimo crkvicu posvećenu sv. Irini. Moja ćerka je dobila ime po toj svetiteljki, ona je inače bila prva vizantijska carica, i vrlo bitna istorijska ličnost, jer je zauzdala ikonoklazam.
Crkva je otvorena, ali nikog nema u njoj, osim mačkica okolo koje hoće da se maze. Uživamo u lepom okruženju i miru. Okolo su maslinjaci i četinari, okrečene stene u žuto i belo koje morate da slikate.
Na kraju smo došli u Gornji Arhanes. Vrlo simpatično i autentično mesto. Rešili smo da se malo prošetamo po njemu pre nego što se restorani otvore za ručak. Nema mnogo turista, uglavnom su tu lokalci koji žive svoj uobičajni život. Kao i uvek, u baštama kafića dominiraju seniori, igraju karte, čitaju novine ili razgovaraju dok ispijaju kafu. Penjemo se uskim strmim uličicama koje imaju minimalne ivičnjake, na koje se penjemo svaki put kad nam motorista dođe u susret.
Kako se penjemo uz brdo, više nema lokala, ali ima interesantnih kuća sa puno murala. Podne je, jedva da ima žive duše, pojavi se po koja starija gospođa koja se vraća iz prodavnice. Prolazimo pored jedne omanje kuće koja ima širom otvoreni prozor, unutra se vidi sto na kome je neko tek jeo. Baš intiman detalj, koji mi je iz nekog razloga veoma interesantan.
Bilo je još intimnih detalja. U jednoj berbernici, isto otvorena vrata (slika ispod je zadnji ulaz u berbernicu), stariji berberin šiša još stariju mušteriju, tu je još neko muško društvo. Na trenutak poželim da slikam scenu, oni se svi okreću ka meni i posmatraju me, čekaju da škljocnem, ali ja to ne činim, ne želim da im narušavam intimu. Izgleda su bili malo razočarani zbog toga.
Svraćamo u jednu fenomenalnu pekaru prepunu raznoraznih hlebova, peciva i kolačića. Sve bih kupila, sve predivno izgleda.
Inače svuda po mestu su saksije sa cvećem, ili lozice sa cvećem koje vise sa terasa i krovova. Muškatle su najbrojnije, ali ima tu i raznog drugog cveća – petunija, bugenvilija, jasmina, anđeoskih trubica, lijandera, itd. Najlepše su ukrašeni restorani, kao da ste u nekakvoj prijatnoj džungli. Jedan prepun cveća je tog dana, nažalost, bio zatvoren.
Na kraju smo završili u jednom restoranu koga su ishvalili u knjizi vodiču koju smo koristili. I zaista je nudio interesantna lokalna jela, mada je teško naći loš restoran na Kritu. Tu smo mogli da probamo pohovane cvetove tikvica punjene sirom, zatim lokalni specijalitet, puževe sa ruzmarinom, i na kraju neku zečetinu. Na Kritu postoji lep običaj, posle jela uvek dobijate besplatno voće, obično lubenicu, ili neki dezert, kao i domaću rakiju, sa fiskalnim računom ili bez.
Zatim smo se vratili u mesto u kome smo odseli, tad smo već bili željni mora i kupanja, i baš je prijalo.
Ukrasite svoj dom, ili radni prostor, mojim fotografijama!
Klikom na slike pogledajte galerije fotografija i saznajte kako da ih naručite.
Ove fotografije, kao i one iz posta, možete da pronađete u galeriji Putovanja.
Grčke krofnice (Loukoumades)
kao što ćete videti recept za ove krofnice se ne razlikuje puno od onog za naše uštipke
ove grčke krofnice se jako lepo slažu sa sladoledom od vanile, pogotovo ako su još tople
umesto sirupa možete da stavite preko krofnica samo med
možda nije loše napraviti sirup sa ružinom vodicom ili vodicom od pomorandžinog cveta
U mlako mleko i vodu umešajte suvi kvasac i šećer i ostavite kvasac da nabubri.
Tu smesu ćete dodati brašnu koji ste pomešali sa solju.
Mešajte sve, ručno ili mikserom, dok ne dobijete ujednačeno retko testo. Pokrijte ga na kraju i sačekajte oko sat vremena da nadođe.
Za to vreme napravite sirup tako što ćete kuvati vodu i med, kojima ste dodali štapić cimeta, dok se malo ne zgusne, oko desetak minuta.
Zagrejte 4-5 prsta ulja u šerpi na srednje jakoj vatri, 6/10. Uzmite dve manje kašike, pre nego što ćete njima izvaditi testo umočite ih u zagrejano ulje. Jednom kašikom zahvatite testo, a drugom testo skinite sa prve kašike. Ili stavite testo u dresir vrećicu pa istiskujte testo u zagrejano ulje dok ga sečete makazama, kako sam ja činila.
Pržite krofnice sa obe strane dok ne dobije boju kao na slikama.
Pošto su krofnice ispržene izvadite ih iz šerpe i stavite na salvetu da se ulje ocedi, a zatim ih stavite u sirup, brzo promešajte i izvadite, pa pospite iseckanim orasima i šećerom u prahu.
Krofnice služite dok su još tople i imaju hrskavu koricu.
Kada sam jednom kod prijateljice probala Galaktoboureko, čuveni grčki kolač sa korama za pitu i poslastičarskim kremom, potpuno sam ostala bez daha. Inače, mnogo volim poslastičarski krem, ali tada sam ga prvi put jela sa korama za pitu, i mene je to iz nekog razloga potpuno fasciniralo. Posle kad sam malo više istraživala, saznala sam da se slično pravi mnoštvo kolača ne samo u Grčkoj, već i u Turskoj i na Bliskom Istoku, što vrlo često biva. Ima čak stari asirski kolač koji se zove Muakacha, koji se pravi slično kao ovaj moj kolač, ali ima orijentalne sastojke, kao što je ružina vodica, agda, pistaći i slično.
Da, ovaj kolač se razlikuje od klasičnog galaktoboureko, jer umesto zgusnutog poslastičarskog krema, korama se dodaje retki krem, custard, koji se tokom pečenja zgusne. Onda veoma podseća na flan i krem brule. I nema slatki sirup, iliti agdu.
Ova poslastica se neobično brzo i jednostavno pravi, to joj je velika prednost pored lepog ukusa.
Grčka krem pita je idealna za eksperimentisanje, možete da joj dodajete razne sastojke. Sledeći put ću koristiti sveže maline ili višnje, umesto ovih tamnih trešnji, to će piti dati lepšu boju. Zatim možete da koristite orahe, bademe, cimet, rendanu koru limuna ili pomorandže, itd.
Nisam baš zadovoljna kako mi je gornja kora ispala, trebalo je da kore ređam slobodnije, da budu neurednije i rastresitije, tako bi se stvorilo dosta hrskave korice koja daje lep kontrast kremastoj teksturi.
Grčka krem pita
sastojci:
8 kora za slatku pitu
2 kašike šećera
2 kašike griza
100ml putera, otopljenog
140g šećera
350ml punomasnog mleka
120ml slatke pavlake
5 jajeta, na sobnoj temperaturi
1/4 kašičice soli
1 kašika ekstrakta vanile
1 šaka voća (trešnje, višnje, maline)
Kružni sud prečnika oko 25 cm.
za posip: šećer u prahu
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Svaku koru premažite otopljenim puterom. Zatim pospite šećerom i grizom, onda rukama koru zgužvajte kao lepezu. Prvu koru zatim zarolajte u spiralu i stavite po sredini pleha, kojeg ste prethodno namazali puterom. Uradite isto sa svakom sledećom korom, ali nju zarolajte oko prve, a to isto uradite i sa sledećom, i tako redom dok ne potrošite sve kore. Premažite na kraju kore preostalim otopljenim puterom. Umetnite voće između kora i stavite sve da se peče u rerni 20-25 minuta.
Dok se kore peku napravite krem. Zagrejte mleko i pavlaku i 80g šećera. U drugoj posudi umutite jaja i preostali šećer. Kad mleko samo što ne počne da vri, sklonite ga sa vatre, zahvatite kutlačom vrelo mleko i postepeno ga dodavajte smesi sa žumancetom, u tankom mlazu, dok sve vreme mutite smesu žicom za mućenje. Zatim tu smesu postepeno sipajte u preostalo vrelo mleko dok sve vreme mešate smesu. Na kraju smesi dodajte ekstrakt vanile i so.
Kad su kore ispečene, izvadite ih iz rerne i postepeno prelijte smesom sa mlekom i jajima. Vratite pleh u rernu i pecite sve još 20-25 minuta.
Pošto se pita sa kremom ispekla, ostavite je oko sat vremena da se ohladi, a zatim je služite posutu šećerom u prahu.
Fali još naša šopska salata pa da se kompletira spisak popularnih letnjih salata sa paradajzom i krastavcima. Moraću i nju da stavim kasnije. Inače, dok sam bili u Srbiji, nekoliko ljudi mi se žalilo kako čovek više ne može da nađe pravu šopsku salatu, u restoranima je ne služe sa lukom i ljutom paprikom.
Morate da priznate da nema veće radosti kada se ove salate leti posluže uz neko jelo od mesa, pogotovo sa roštilja, zamislite ovu salatu serviranu uz jagnjeće ražnjiće, ćevapčiće, krmenadle, svinjska rebarca, itd.
Ovo su razne vrste salata koje imaju slične sastojke ali su opet dosta različite. Na slikama možete da primetite da se povrće različito seče, u grčku idu krupniji komadi povrća, u persijsku nešto sitniji, a u tabuli salatu najsitniji, zbog toga ukoliko pripremate dve poslednje salate gledajte da paradajz bude čvrst, a krastavac sa malo semenki, ili ih kašikom odstranite pa iseckajte.
Što se tiče preliva možete da koristite samo maslinovo ulje, ili eventualno dodajte malo soka od limuna ili limete, i nemojte da zaboravite da preliv dodate neposredno pre služenje salate.
Crveni luk je uvek najbolji izbor kada pravite salatu.
Klasična grčka salata
Kad dođe leto čini mi se da bih grčku salatu mogla da jedem svaki dan, što sam i činila kada sam letos bila u Grčkoj. Sir obično bude vrhunski, i to je ono što mi se najviše sviđa u ovoj salati.
sastojci:
3 srednja paradajza
1 krastavac
1 veća zelena paprika
1/4 crvenog luka, iseckan na tanke režnjeve
1 šaka maslina, najbolje kalamata
150g grčkog Feta sira
so i biber prema ukusu
sušeni ili svež origano
za preliv:
maslinovo ulje
priprema:
Isecite povrće, posolite i pobiberite prema ukusu, dodajte masline i maslinovo ulje. Feta sir služite u celom komadu (kao na donjoj slici) ili iseckanog na kocke, preko sira stavite origano i prelijte ga maslinovim uljem.
Persijska salata
Ovo je zanimljiva salata pre svega zbog začinskog bilja. Ko bi rekao da i to kako se secka salata može da utiče na njen kvalitet.
sastojci:
4 manja čvrsta paradajza
1 krastavac
1 zelena paprika
1/4 crvenog luka
2 kašike začinskog bilja: nana, mirođija, perčun
so i biber prema ukusu
1/2 kašičice sumak začina
za preliv:
maslinovo ulje
priprema:
Isecite povrće, posolite i pobiberite prema ukusu, dodajte iseckano začinsko bilje, sumak i maslinovo ulje. Sve dobro promešajte i služite.
Tabuli salata
Ove je najpopularnija salata na Bliskom Istoku. Često je služe uz falafel i pita hleb. Peršun je zapravo najdominantniji u ovoj salati, a tu je i bulgar, koji bi trebalo da bude nešto sitniji.
sastojci:
1/2 šolje sitnog bulgara
3 manja čvrsta paradajza
1 krastavac
1/4 crvenog luka
2 mlada luka
2 struka svežeg peršuna
pola šake nane
za preliv:
maslinovo ulje
limunov sok
Priprema:
Najpre napravite bulgar. Pola šolje bulgara pokrijte sa jednom šolju kupuće vode, pokrijte posudu i ostavite da bulgar upije vodu i omekša.
Isecite sitno povrće, posolite i pobiberite prema ukusu. Dodajte isekan peršun i nanu, kao i pripremljeni bulgar, i kašiku-dve maslinovog ulja i kašičicu limunovog soka. Sve dobro promešajte i služite.
Nedavno sam se setila zemički sa maslinama koje sam jela u grčkim restorinama, mnogo sam ih volela, i poželela sam da ih sama napravim. Morala sam da preturam po sećanju, jer je to bilo baš davno, ali eto, toliko su me impresionirale, da ih se i dan danas sećam.
Kada sam ih iznela pred muža, zajedno sa mezetom, koje možete da vidite na slikama, on se baš obradovao, i bez problema mi je naveo mesta gde smo jeli te čuvene zemičke sa maslinama. U prošlom veku, kada smo još bili tinejdžeri po američkom zakonu, jeli smo ovakve zemičke na Naksosu. I dalje se sećam stolova restorana koji su bili postavljeni na ulici koja se strmo spuštala, bili su prekriveni plavim pepito stolnjacima. Ubrzo smo iste zemičke jeli u Atini za doručak, koji ćemo dugo pamtiti. Sledeći put smo slične zemičke sa maslinama pronašli u Beogradu, u grčkom restoranu Zorba. To je bilo u ovom veku. Voleli smo taj restoran, nalazio se kod zgrade Poštanske štedionice. One su bile nešto drugačije, imale su sušeni paradajz u sebi, pa su bile narandžaste. Sećam se jednom posle ručka, rekla sam konobaru da mi spakuje zemičke da ih odnesem kući, i kad smo krenuli skroz sam zaboravila na njih, i utom čujem konobara kako me zove trčeći za mnom, Zaboravila si zemičke! Tačno je znao koliko ih volim.
Ove zemičke se jednostavno prave, gledajte da ih spremite od oštrog brašna, koje u sebi ima više glutena, i probajte moju tehniku savijanja i oblikovanja nebili vam zemičke bile izdašne. Ne znam zašto, ali ja volim kada su zemičke približnog oblika, pa ih zato merim. Obratite pažnju na količinu vode, nemojte striktno da se držite mere koje sam navela, jer to može da varira, dosta zavisi od tipa brašna. Gledajte da vam testo ne bude ni previše meko, a ni gusto.
Što se tiče začinskog bilja, najbolje je da ga krupnije iseckate, jer ako je previše sitno nekako nije to to, ne znam šta mi bi da to uradim.
Ukoliko volite masline u pecivu pogledajte i ove recepte:
Umešajte kvasac i šećer u mlaku vodu. Kad kvasac počne da radi, dodajte mu maslinovo ulje i sipajte tečnost u brašno kome ste dodali so. Mesite testo ručno, ili u mikseru, oko 10 minuta. Oblikujte testo u loptu, namažite ga uljem, pokrijte plastičnom folijom, i sačekajte 1 sat da naraste.
Kad se testo udvostručilo, u njega ravnomerno umešati masline i začinsko bilje. Oblikujte testo u loptu , pokrijte i sačekajte još 15 minuta.
Podelite testo na 18 jednakih delova, svaki komad bi trebalo da teži oko 68g. Svaki komad oblikujte u loptu povlačeći krajeve ka unutra. Zatim rukama razvucite testo u manji krug i onda presavijte ga kao pismo, sa spojem na dole. Ponovite isto sa preostalim komadima testa. Ređajte testo po velikom plitkom plehu, koji ste obložili papirom za pečenje, napravite razmak. Pokrijte testo krpom i sačekajte 30 minuta da zemičke nadođu.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Pre nego što ćete ubaciti testo da se peče, premažite ih otopljenim puterom. Pecite zemičke 25-30 minuta, dok ne porumene.
Ah, kakvo prijatno iznenađenje su mi pripredili ovi uštipci sa tikvicama! Dosta sam ih napravila (preporučujem vam pola mere), jela ih tri dana, i teška srca se rastala od poslednjeg komada. Stvarno su čarobni, hrskavi spolja, unutra mekani, i sa divnom kombinacijom ukusa, nana se tako lepo slaže sa Feta sirom i tikvicama, a tu je i luk, koji prženjem dobije neki posebno fin slatkast ukus. Odmah sam ih stavila na listu najlepših uštipaka koje sam jela u svom životu.
Ovi uštipci nam dolaze iz Grčke gde nose jedno vrlo dugo i teško izgovorivo ime – kolokithokeftedes.
200g sira, poželjno grčkog Feta sira, mada i stariji domaći sir dolazi u obzir, izmrvljenog viljuškom
3 jajeta, umućena
2-3 kašike vlašca, iseckanog
2-3 kašike sveže nane, iseckane
1 veliki luk, iseckan na tanka rebra
1/2 – 1 kašičice soli, zavisi od toga koliko je sir slan
1/2 kašičica mlevenog bibera
320g brašna
2 kašičice praška za pecivo
Ulje za prženje
za serviranje: kisela pavlaka sa začinskim biljem ili jogurt
Priprema:
Najpre izrendajte tikvice. Posolite sve sa 1/2 kašičice soli i stavite u đevđir oko pola sata, zatim rukama ocedite tikvice od viška vode.
Umutite jaja i u njih stavite izmrvljen sir, iseckan luk, vlašac, nanu, so i biber. Na kraju umešajte brašno u koje ste umešali prašak za pecivo.
U manjoj šerpici zagrejte tri prsta ulja na temperaturi 6/10. Kašikom stavljajte testo u zagrejano ulje i pržite ga sa obe strane dok ne dobiju tamno zlatnu boju. Kad su uštipci isprženi stavite ih na papirnati ubrus, da se ulje ocedi.
Služite uštipke dok su topli uz kiselu pavlaku sa svežom mirođijom ili jogurtom.
Na svojim putovanjima uvek pronađem neka nesvakidašnje ukusna jela, toliko mi se svide da čim dođem kući moram odmah da ih spremim, i vremenom oni postanu sastavni deo naše porodične ishrane. Takvo jedno jelo je Imam bayildi, punjeni plavi patlidžan na turski način. I ne, nisam bila u Turskoj, već u Grčkoj, na Peloponezu, gde su se zadržala ta neka tradicionalna turska jela. Ovo sjajno jelo ćete naći u jelovniku skoro svih tamnošnjih restorana, eto, toliko je popularno. Spremaju ga na različite načine, ali meni je bio najukusniji spremljen sa puno dinstanog luka, baš po receptu koji sledi.
Imam bayildi je tipično orijentalno jelo, bogato i aromatično, i nama Balkancima vrlo blisko, kada ga budete probali imaćete utisak da vam upšte nije nepoznat njegov ukus. “Punjenje” od dinstanog luka i paradajza je fenomenalnog ukusa, mogle bi se recimo napravite sjajne bruskete sa njim.
Ovo je jedno od onih jela koje mora da se duže kuva, jer samo tako ono poprimi taj poseban ukus. To posebno važi za plavi patlidžan, koji mora biti dobro skuvan, tek kad odmekne onda je kako treba da bude. Ovo jelo podrazuma dosta ulja, možete da smanjite količinu, ali plavi patlidžan upija dosta ulja, i nekako voli da “pliva” u njemu.
Inače, jelo je dobilo ime po nekom imamu koji se figurativno udavio u ulju dok je jeo ovo jelo. Tako smo i mi, pošto smo pojeli sav patlidžan, umakali smo hleb u preostali sadržaj u tiganju, i takođe se “davili” u lepoti ukusa.
Neverovatno je koliko različitih jela može da se napravi od plavog patlidžana, opet mnogi ljudi ne znaju kako da ga koriste i šta sa njima da rade. Čak i kod nas, recimo u mojoj porodice se patlidžan koristio samo za pripremu ajvara. Sad kada sam bila u Srbiji, pravila sam im plavi patlidžan iz rerne, što je izazvalo veliko oduševljenje, i već su mi nekoliko puta tražili recept.
Ako ste ljubitelj plavog patlidžana pogledajte i sledeća jela:
Imam bayildi možete služiti kao predjelo, prilog, ali i kao glavno jelo, uz neki dobar pita hleb i jogurt.
Punjeni plavi patlidžan na turski način (Imam Bayildi)
Sastojci:
5-6 omanja komada plavog patlidžana
120ml maslinovog ulja
3 krupna luka, iseckana na rebro
6 čena belog luka, sitno iseckana
1 kašičica origana, sušenog ili svežeg, sitno iseckanog
1 kašičica slatke mlevene paprike
4 komada paradajza srednje veličine, iseckana
1/2 kašičice šećera
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera
2 kašike svežeg peršuna, iseckanog
1 kašika prepečenih pinjola, opciono
Priprema:
Najpre pripremite plavi patlidžan. Ljuštilicom ili nožem isecite uzdužno na 3 mesta koru patlidžana. Pospite ta mesta solju i pritisnite patlidžan daskom za seckanje na koju ste stavili neki težak predmet. Posle pola sata isperite patlidžan i osušute ga papirnatim ubrusom.
U većem tučanom tiganju stavite maslinovo ulje da se zagreje na srednje jakoj temperaturi. Zatim dodajte iseckani luk i dinstajte ga sve dok ne odmekne i ne postane blago karamelizovan, kao kad spremate luk za prebranac. Malo smanjite temperaturu, poklopite tiganj i kuvajte luk oko 20 minuta uz povremeno mešanje. Kad je luk skuvan dodajte mu beli luk, origano i mlevenu slatku papriku, posle jednog minuta tome dodajte iseckani paradajz. Posolite i poberite sve, dodajte šećer, i kuvajte još oko 10 minuta, poklopite tiganj i povremeno promešajte sadržaj.
U tiganj rasporedite plavi patlidžan i kuvajte ga poklopljenog oko 15 minuta. Tokom kuvanja okrenite ga jednom i promešajte preostali sadržaj. Za to vreme zagrejte rernu na 190C (375F).
Pre nego što ćete staviti patlidžan u rernu, skinite ga sa vatre, i svaki zasecite nožem uzdužno, ne do samo kraja, da dobijete “džep” u koji ćete da stavite dinstani luk sa paradajzom, oko 2 kašike. Preostali sadržaj rasporedite oko patlidžana.
Patlidžan pecite oko 40 minuta, 20 minuta pokriven folijom, 20 minuta otkriven. Patlidžan tek kad je skroz odmekao je spreman za služenje.
Kad je jelo ispečeneno pospite ga iseckanim peršunom i prepečenim pinjolima. Služite ga uz jogurt i pita hleb.
Ako ste nekada letovali u Grčkoj sigurno se sećate ovog popularnog jela koje se često služi kao predjelo u grčkim tavernama. Doduše ja sam viđala letos ovo jelo i u crnogorskim restoranima. Gambori Saganaki su dobili naziv po tradicionalnoj posudi saganaki, u kojoj se prave, u pitanju je manji tiganj sa dve ručke.
Originalno ovo jelo se pravi tako što se na maslinovom ulju proprže gambori zatim im se doda uzo ili belo vino, kada su gotovi stave se u već pripremljeni paradajz sos, i na kraju se sve zapeče sa Feta sirom. Moji Gambori Saganaki su drugačiji, oni podsećaju na one pravljenje u obližnjem grčkom restoranu, koje malo je reći obožavam. Ovim mojima fali pita hleb iseckan na trouglove i poređan oko celog tanjira… prste da poližeš, bukvalno. I da, moji imaju kapar, to sam skoro otkrila u nekom sličnom jelu, i baš sam ga zagotivila. I naravno, sos neodoljivo podseća na bećarac.
2 crvene babure, isekcane na tanke uzdužne štapiće
200ml paradajz pirea ili soka od paradajza
200ml vode ili supe
So i biber prema ukusu
1 kašika kapra
2 kašičice svežeg origana, iseckanog
500g gambora, očišćenih
Grčki Feta sir
Mladi ili crveni luk, iseckan na kolutove
Priprema:
U maslinovom ulju izdinstajte luk, i dodajte mu iseckane paprike, kuvajte sve dok paprike potpuno ne odmeknu, sa poklopcem na šerpi. Zatim dodajte pire od paradajza i na kraju vodu ili supu. Kuvajte sve dok sos ne počne da postaje gust. U međuvremenu mu dodajte so, biber, kapar i origano. Kad ste skuvali sos u njega dodajte očišćene gambore koje ste predhodno posolili. Kuvajte ih 2 minuta na obe strane dok meso ne dobije crvenkasto-belu boju. Pospite jelo izgnječenim Feta sirom a zatim posle nekoliko minuta sklonite sa vatre.
Služite jelo odmah uz iseckan crveni ili mladi luk sa pita hlebom ili prepečenim hlebom.
