Zanosna torta Šarlota sa čokoladnim i voćnim musom

Ako poželite da obradujete sebe a i druge elegantnom i raskošnom tortom, ako ste ljubitelj klasičnih francuskih poslastica koje mame svojim lepim izgledom i ukusom, ako volite kremaste poslastice u kombinaciji sa piškotama, torte koje se ne peku, onda je torta Šarlota pravi izbor za vas.

Šarlota je zanimljiva torta zato što možete da stavljate razne kremove i museve u kalup od piškota u kombinaciji sa svežim voćem. Originalno se u nju stavlja bavarski krem, to je ništa drugo do poslastičarski krem koji se meša sa šlagom i želatinom. Međutim, pošto poslastičarskog krema ima previše na mom blogu, bilo ga je u prethodnomo postu, u receptu za Paris-Brest, htela sam da pravim museve, i to čokoladni i voćni, sa bobčastim plodovima koji su u sezoni. Ako pak volite ukus limuna, onda je mus od limuna (Lemon curd mousse) najbolji izbor za vas, recimo uz sveže maline.

Ova tortu je kreirao francuski kuvar Marie-Antoine Carême početkom 19. veka, nadenuvši joj ime Charlotte Russe. Zanimljivo je da taj naziv nosi popularni lanac jeftine tinejdžerske garderobe u Americi. Šarlota je vremenom postala omiljena torta širom Evrope. Postoji još jedna popularna verzija ove torte, Charlotte Royale, kada se umesto piškota koriste kriške rolata sa džemom.

Ukoliko volite ovakve vrste poslastica, onda nije loše da pogledate i sledeće recepte:

 

Torta Šarlota-1

Maj mesec je za mene, pogotovo u vreme kad počnu da cvetaju lipe, da, ima ih i ovde, period godine kada se najlepše osećam. Sunce, zelenilo, šarenilo, mirisi, opuštanje, slatka melanholija, sve je to za mene ovaj mesec. Obično u to vreme postanem opsednuta nekom muzikom, literaturom, istorijskim periodom, hranom, itd, tako je i ove godine.

Torta Šarlota 2-1

Moja ćerka ide na balet u Prep school Peabody, to je najstarija i jedna od najboljih muzičkih akademija u SAD, u koju kada kročite kao da ste ušli u vremeplov, recimo kasni 19. vek. I okolina škole pripada tom periodu, tu se nalazi veoma lep kompleks rađen po uzoru na francusku arhitekturu, a čine ga trg, četiri mala parka sa puno skulptura i fontana kojima dominira spomenik-kula posvećen Džordžu Vašingtonu. Taj deo grada se zove Mount Vernon, po nazivu imanja koji je posedovao prvi američki presednik. Poslednjih dana tu provodim dosta vremena zbog probi baletske predstave, u kojoj učestvuje moja ćerka, “Uspavana lepotica”, čija će izvedba biti sad u nedelju.

Kad moja ćerka ima probe, ja volim da se šetam po tom kraju,  zamišljam kako li je lepo izgledao u svom prajmu, kada je tu živeo krem Baltimora. Grandiozne kuće i zgrade još uvek čuvaju svoj stari sjaj. Nedavno je bio tu sajam cveća, vrlo lepa manifestacija, i dok sam obilazila štandove, slušala muziku sa malih improvizovanih pozornica, uživala sam  u eleganciji ljudi koje sam tu sretala, neke dame su čak nosile raskošne šešire, to mi se ovde često ne dešava. Eto, tu sam dobila ideju da napravim ovu tortu.

Torta Šarlota 7-1

Razmišljala sam kako je šteta što ljudi ovde ne ulažu više vremena i truda u svoj fizički izgled, kako se izgubila lepota zbog funkcionalnosti, a verovatno i zbog toga što su ljudi stalno bombardovani porukama u reklamama – ma super si kakav si, samo nastavi tako, i nemoj da zaboraviš da kupiš naš proizvod/uslugu! Recimo, pre neki dan sam bila na jednom džez festivalu gde je bila potpuno drugačija estetika nego na sajmu cveća, ljudi u publici su se baš svojski trudili da izgledaju drugačije. Iako mi je u početku bilo interesantno da viđam takve likove, postalo je naporno biti okružen ljudima koji se gotovo uvek trude da privuku pažnju, da budu edgy, i to na uštrb lepote, iskreno ne znam šta je tu originalno i cool kada to danas svi rade.

Torta Šarlota 6-1

Meni je odlazak u Peabody školu uvek nekako poseban jer svuda može da se čuje muzika iz malih učionica za vežbanje, čak i opersko pevanje, ili koncerti, pogotovo sada kada je kraj godine. Veoma sam uzbuđena kada vidim omladinu na probama, upšte volim da vidim kada su deca okupirana nečim lepim. Moja ćerka ne deli sa mnom isti entuzijazam, ona je još mala da razume lepotu, a i ima nezgodan karakter. Ona čak nije ne previše zainteresovana za balet, osim za samu predstavu, današnjoj deci sve što nosi sa sobom dosadno ponavljanje je nepodnošljivo. Zato u toj školi, kao i na baletu, apsolutno dominiraju deca sa Dalekog Istoka, ali o toj interesantnoj temi neki drugi put. Ne, nisam u fazonu tiger mom, ali rekla sam mojoj ćerki da ona mora da ide na balet zato što se meni puno sviđa i zato što mene moji roditelji nisu vodili ba balet, i da tu nema rasprave. Moj muž je krenuo vrlo rano u muzičku školu, svirao je klavir, čak je išao u dve srednje škole, u gimnaziju i muzičku, i kaže da mu je bilo naporno i da je ponekad imao veliki otpor, ali roditelji nisu popuštali, i sada je veoma srećan zato što su bili istrajni, iako se uopšte ne bavi muzikom. Moram da priznam da mu veoma zavidim kad ga čujem noću kako posle napornog dana svira klavir ili električnu gitaru, onako za svoju dušu.

Moja ćerka takođe svira klavir, juče je imala završni koncert. Pored klavira poslednjih nedelja se u mojoj kući zapravo najviše čuje frulica, neki crveni plastični duvački instrument, muž kaže da se to kod nas zove blok flauta, koji je moj sin doneo iz škole. U ovdašnjim školama nije retkost da deca imaju nešto što se zove recorder karate, deci se podele pomenute frulice i onda ona vežbaju određenu melodiju i svake nedelje imaju ispit, i ako ga prođu onda dobiju novu boju karate pojasa i novu pesmicu za vežbanje. Sjajan način da se deca motivišu da se bave i zavole muziku. Bar u slučaju mog sina to je bio pun pogodak, iako je u početku muzika koju je proizvodio bila užasavajuća. Dečak sa frulom, tako ga zovem, vežba po ceo dan i uopšte mu ne ide loše, to mu je postala omiljena aktivnost posle fudbala. Ja sam oduševljena, čak razmišljam da ga upišem na neki duvački instrument, iako ne znam kako da i to uguram u naš prepun raspored.

Od moje dvoje dece ćerka je ta koja je muzikalna. Jednom smo tako pravili karaoke veče i kad smo čuli kako naš sin peva rekli smo mu da muzika nije baš najbolji izbor za njega. Ali, izgleda da ima dobar osećaj za ritam, tako bar kaže moj muž, a i voli da se takmiči, pa mu to baš lepo ide. Šta da vam kažem, posle škole na putu do kuće, redovno sedne na ivičnjak, kao svaki opušteni Amerikanac, prekrsti noge i svira svoju frulicu. Deco, jel vidite, vežbanje čuda čini!

Ja već u svojoj glavi imam planove da jednog dana zasvira svojoj mami džez. Btw, ovih dana sam totalno opsednuta muzikom dvojice fenomenalnih džez muzičara: Bill Evans i Chet Baker. Ako volite muziku Erika Satija onda ćete voleti i muziku Billa Evansa, koja je baš nežna, melanholična i romantična. Obavezno pogledajte sjajni dokumentarni film o njemu na  Amozon Prime-u. Muzika Chat Beker ima sličan senzibilitet.

Juče se sin sav srećan vratio iz škole, kaže prošao je još jedan nivo u sviranju, i čak su ga poslali kod direktorke škole da joj odsvira nešto.

To je baš lepo, zadovoljna sam ja.

Mama, svi su bili u čudu kako umem da sviram duvajući ne kroz usta već kroz nos, i svi su hteli to da vide.

O, Bože!

Torta Šarlota 5-1

 

Torta Šarlota sa sa čokoladnim i voćnim musom

Torta Šarlota 4-1


Sastojci:

3 pakovanja svežih piškota, oko 300g

 

za sirup:

Sok od 1/2 limuna

120ml vode

3 kašike šećera

 

za voćni mus:

300g mešanog bobičastog voća (maline, borovnice, kupine)

70g šećera

2 1/2 kašičica želatina u prahu

 

450g maskarpone sira, na sobnoj temperaturi

2 kašike šećera u prahu

500ml slatke pavlake

4 kašike sećera u prahu

2 kašičice ektrakta vanile

 

za čokoladni mus:

170g čokolade za kuvanje

90ml slatke pavlake

2 1/2 kašičica želatina u prahu

 

Priprema:

Najpre mešano bobičasto voće skuvajte u šerpici na umerenoj vatri zajedno sa šećerom, dok ne omekša. Ako koristite zamrznuto voće, što je ekonomičnije, kuvajte voće oko 20-25 minuta. Kad se malo prohladi procedite sadržaj kroz cediljku, pritiskajte kašikom, da bi odstranili sitne semenke. Pre nego što to uradite, stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. U još toplo skuvano i oceđeno voće umešajte želatin rastopljen u vodi. 

U maloj šerpici zagrejte 3 kašike šećera, vodu i sok od pola limuna, do ključanja i onda neka se još neko vreme kuva sirup dok se ne zgusne. Umesto limuna možete da stavite 2 kašike tamnog, ili još bolje belog ruma, ali tek na kraju kuvanja. Sa ovim sirupom ćete natapati piškote, i to samo ovlaš, kuhinjskom četkom.

Uzmite kružni kalup kome se pomeraju stranice, prečnika 23 cm, i po njemu poređajte piškote uz ivicu kao i po dnu, gde možete da prelomite piškote ukoliko je neophodno. Svaki put pre nego što stavite piškotu u kalup pređite sirupom po njoj.

Na pari otopite čokoladu za kuvanje zajedno sa 90ml slatke pavlake. U isto vreme stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. Kada se čokolada otopila sklonite je sa pare i u nju umešajte rastopljen želatin. Ostavite ganaš sa strane da se malo prohladi.

U jednoj većoj posudi pomašajte dobro omekšao maskarpone sir sa 2 kašike šećera u prahu.

U drugoj većoj posudi pomešaje 500ml slatke pavalake, 4 kašike šećera u prahu i ekstrakt vanile, mutite sve mikserom dok ne dobijete gust šlag. U njega umešajte maskarpone sir, podelite smesu na dva jednala dela. U jednu ćete umešati ganaš spatulom, a u drugu smesu sa voćem.

Najpre u kalup sa piškotama stavite sloj musa od čokolade, pokrijte ga i stavite u frižider na 15 minuta da očvrsne. Izvadite tortu iz frižidera i poređajte još jedan red piškota preko čokoladnog musa. Preko piškota ravnomerno rasporedite voćni mus. Pokrijte tortu, i stavite je u frižider da prenoći.

Sutradan skinite ivicu kalupa, rasporedite sveže voće po vrhu torte, i dodajte listove nane ili matičnjaka. Torta je spremna sa služenje.


Torta Šarlota 3-1

Torta Šarlota 9-1


torte

Ovde pogledajte još ideja za razne svečane torte.

Continue Reading

Američka pita od kupina sa lavandom

AMerička pita od kupina i lavande

Kad poželite da sebe i druge obradujete nečim posebnim, opet ne previše komplikovanim, nečime što pokazuje dobar ukus, a opet izvesnu nonšalantnost u odabiru, ova američka pita od kupina sa lavandom je savršen izbor. Povodi mogu da budi razni za pravljenje ove slatke pite – piknik u prirodi, okupljanje prijateljica ili čak poklon za nekog do koga vam je posebno stalo.

Ukus ove pite je vrlo bogat, pravi vatromet letjih mirisa i ukusa, hrskavi deo kore u kombinaciji sa voćnim džemom je prava radost za sva čula. Bez ukusa lavande ova pita ne bi bila toliko zanimljiva, kupinama treba nešto da ih “oživi”. Najbolje da lavandu postepeno dodajete, nekad količina zavisi od toga koliko ima arome u sušenim pupoljcima lavande, da ne bi preterali sa njenim ukusom, što nije dobro. Imala sam ambiciju ovog leta da napišem članak o vrlo zanimljivoj temi – slaganje voća sa začinskim biljem, ali o tome nekom drugom prilikom.

Već sam dosta američkih pita spremala, i one su dosta zastupljene na blogu, ipak uvek se vraćam ovom starom članku gde možete dosta da saznate o američkim pitama, kako se prave, koje vrste postoje, itd.

AMerička pita od kupina i lavande

Negde pred kraja proleća, taman kad je izbačena na Netfliksu, počela sam da pratim dokumentarnu seriju The Keepers, glavni razlog je bio taj što se priča dešava u predgrađu Baltimora, pre skoro pola veka, a mene istorija grada u kome živim veoma zanima. Serija je interesantna, ali razvučena, na momente veoma mučna, i ponekad deluje nerealno. Pošto se serija bavi vrlo kontraverznom temom, ubistvom mlade časne sestre, uzgred vrlo talentovane i lepe koja je predavala u jednoj katoličkoj privatnoj školi, momentalno je izazvala veliku pažnju u javnosti. Serija nažalost nije dala odgovor ko je ubica, ali je bacila vrlo mračnu senku na katoličku crkvu i njenu nadbiskupiju u Baltimoru, inače najstariju u SAD.

Baš u to vreme kada sam pratila seriju pojavio se oglas na komšijskoj društvenoj mreži Next Door, da, i to postoji, za besplatnu turu sa vodičem u obližnjoj katoličkoj crkvi, sveti Majkl. Ta crkva, odnosno njen veliki kompleks, su me oduvek fascinirali, izgledaju kao stvoreni za neki film sa mračnom tematikom. Nisam uspela da saznam puno toga o njoj na internetu, osim toga već neko vreme nije radila, iako spolja izgleda dosta očuvano. Crkvu su sagradili nemački doseljenici, katolici, početkom 19. veka. Pored velike crkve, izgrađene u pseudo-romaničkom stilu, tu je dosta zgrada, između ostalog dve su služile kao škole, jedna je bila za devojčice, a druga za dečake. U Americi većina privatnih škola su katoličke, i dan danas u nekima imate samo dečake ili devojčice.

Razlog za organizovano razgledanje tog crkvenog i istorijskog kompleksa, a to je i glavni razlog pominjanja ove priče, je taj što hoće da u njemu naprave pivaru i restoran, plus stanove, pre nego što počnu sa radovima investitori su hteli da komšiluku predstave kako će sve to da izgleda.

St.Michale's 10-1

Bilo je tu dosta ljudi koji su kao i ja poželeli da vide ostatke jednog prohujalog vremena. Čak smo dobili dozvolu da uzmemo neke stvari, doduše sve je već bilo “očišćeno”. Na moje razočarenje unutra su prostorije izgledale u stilu 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ako postoji groznije period u dizajnu onda je to taj, mada mi nije toliko smetao u Srbiji. Ogromna ogledala po zidovima, linoleum preko parketa, spuštene tavanice koje su sakrivale originalnu štuko dekoraciju na plafonu, skupi i vredan rad je zamenjen onim jeftinim. Investitori su već sondirali svaku prostoriju da vide od čega se sastoje zidovi i podovi, pa sam mogla da vidim kako je to sve prethodno izgledalo.

Dakle za nešto više od godinu dana u samoj crkvi će biti sagrađen restoran, u bočnim prostorijama pivara, u ostalim zgradama stanovi, čak će jedna mala kapela izvan naosa da završi kao spavaća soba. Vitraži i sav originalni ugradni delovi moraju biti sačuvani po zakonu, spoljašnjost objekata pogotovu. Muška škola je već pretvorena u zgradu sa stanovima.

Eto, ja sam svašta videla u svom životu, ali restoran tj. pab u crkvi, pa još okolo pivara, još uvek nisam, i sad me živo zanima kako će to da izgleda. Inače, u mojoj okolini ima neobično puno crkvi, neke su prestale sa radom pa su dodeljene gradu, a on gleda da ih što pre proda i pokupi porez, i mnoge od njih su pretvorene u različite objekte, uglavnom u stambene zgrade, ali i u škole, vrtiće, sportske centre, itd. Doduše ima i u Beogradu jedna crkva koja je pretvorena delom u pozorište, a delom u klub, čak je moj svekar vodio tu rekonstrukciju. U pitanju je Bitef.

Kad sve bude gotovo, idem u inspekciju, i donosim vam fotografije ovog zdanja sa novom namenom. Pogledajte na slajdšou ispod kako crkva i kompleks oko nje izgledaju.

This slideshow requires JavaScript.

Američka pita od kupina sa lavandom

AMerička pita od kupina i lavande


Sastojci za testo:

300g brašna
220g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli

Za punjene:

500g kupina, svežih ili zamrznutih

2 kašičice istucanih suvih pupoljaka lavande

5-7 kašika šećera

1 kašika putera

1 jaje, umućeno, za premaz kore

Okrugla posuda za pečenje pite, prečnika oko 23cm

Priprema:

Najpre umesite koru –  promešajte brašno u multipraktiku, umesto da ga prosejete, zatim dodajte so i šećer, a onda iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za 30 sekundi testo je spremno. Nemojte da previše mesite testo. Testo treba da bude sipkavo, ne previše vlažno.

Kad ste umesili testo, podelite ga na dva dela i oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider na  1 sat.

U međuvremenu napravite punjenje, u velikoj činiji pomešajte kupine sa šećerom i istucanom lavandom.

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Izvadite najpre jedan disk od testa i oklagijom ga razvucite u krug koji je par centimetara veći od pleha za pečenje. Stavite razvučeno testo na pleh i lepo ga oblikujte uz zid suda. Preko toga ravnomerno rasporedite voće, a preko voća stavite manje komade putera. Drugi disk takođe razvucite oklagijom. Na ovom videu možete da vidite kako da napravite efekat rešetke od testa. Na kraju odstranite višak testa uz ivice suda za pečenje, i preostalo testo oblikujte prstima kao na slici. Premažite testo umućenim jajetom i stavite pitu da se peče 10 minuta na temperaturi 200C (400F), i 40 minuta na smanjenoj temperaturi od 175C (350F).

Stavite aluminijumsku foliju preko pite ukoliko kora počne da gori. Kad je pita gotova ostavite je da odstoji oko 1-2 sata, a onda služite, najbolje uz sladoled od vanile.


Continue Reading

Krisp od breskvi i kupina sa bademom (Američka pastorala)

krambl sa posipom od badema

Kako ja volim leto. Sve je nekako lakše, opuštenije i lepše leti. Volim dug dan, volim da širom otvorim prozore i vrata, i volim da koristim u kuhinji plodove leta, sazrelo voće i povrće, koje miriše. Breskva je sigurno najmirisnija od svog voća, to je inače moje omiljeno letnje voće. Volim da je jedem kad je slatka i sočna, samo ako lepo miriše, znam da je “prava”.

Kad spremam nešto sa njom onda je to neka jednostavna poslastica kao što je ovaj krisp. Obično joj je dodam nešto ekstra da joj pojača ukus ili doda kolorit. Maline se veoma lepo slažu sa breskvama, pogledajte ovaj raskošni kobler, ili čuvenu poslasticu Peach Melba, ali ni kupine nisu loše, ovog leta su naročito bila popularne u mojoj kuhinji. Ja više volim žute breskve od onih belih, ali ovog puta sam njih koristila, jer ih je muž kupio, kaže mnogo su mu lepo mirisale.

Tu je još jedan poseban detalj, posip se sastoji od ovsenih pahuljica i brašna od badema, bez pšeničnog brašna, i to je puno dalo na ukusu i teksturi.

Krisp

Pre par dana sam bila u Nju Džersiju sa porodicom, u poseti mom bivšem profesoru, i na mene je ta poseta ostavila veliki utisak, na više nivoa, kao da sam putovala kroz vreme. Zato moram da napišem ovde životnu priču mog profesora, koja je paradigma jednog doba, proizvod zlatnih godina američkog društva, vremena kad je sve bilo moguće, kada je život bio mnogo lakši i jednostavniji, ili se to nama sada tako čini. Tu je još jedan detalj, prošle godine sam čitala jednu odličnu knjigu, Američka pastorala, Filipa Rota, i uočila sam toliko sličnosti između fiktivnog junaka romana i mog profesora da je to bilo neverovatno, ne samo da su slična generacija, nego su čak obojica odrasli u Njuarku, a kasnije živela u istom delu Nju Džersija. Razlika je u tome što je životna priča mog profesora dosta vedrija i pozitivnija.

Moj profesor je napunio pre neki dan 90 godina. Ipak, za neke ljude godine su samo broj, on je dokaz za to. Vrlo je vitalan i potpuno pri zdravoj pameti, udovac je, izlazi i druži se sa ljudima, još uvek vozi kola, proučava fiziku i prošle godine se penzionisao. Bio je veoma uzbuđen zbog našeg dolaska, planirali smo ga još od zimus, i to nam nije bio prvi put. Znam da našim ljudi zvuči čudno ali starija generacija Amerikanaca, iliti seniori, kako ih ovde zovu, je potpuno ravnopravna sa mlađim generacijama, postoji međusobno uvažavanje, pa i neretko druženje, na kraju oni imaju više para od mlade populacije i mogu da žive život punim plućima, isplaćenih kredita, bez dokazivanja na poslu i građenja karijere, bez obaveze da pomažu decu i da čuvaju unuke. Često su zbog toga vrlo opušteni, a to je i vreme kada se trude da pomognu druge, zajednicu, ustanove ili pojednice.

NJ-1

Jedne noći dok nisam mogla da zaspim uzela sam da gledam profesorove foto albume. Fotografije bezbrojnih putovanja širom sveta, sve lepo dokumentovano kartama, ulaznicama i razglednicama. Profesor je verovatno jedan od najvećih putnika koje sam ikada upoznala, a da nije radio na kruzeru. Njegova žena i on su 12 godina zaredom išli u Prag, samo da bi gledali operu. Inače, profesor ima pravilo koga se uvek drži na putovanjima, svaki put kad sleti avionom, uvek ga čeka limuzina:)

Njegovi roditelji su davno došli iz Grčke, iz siromašnog sela smeštenom blizu svetilišta Delfi. Bavili su se restoranskim biznisom i živeli skromno, u jednom trenutku su poslali svog najstarijeg sina, Stiva, u internat u Grčku da nauči dobro jezik. On u nekom trenutku beži iz škole jer se kao šesnaestogodišnjak pridružuje partizanima u jeku Drugog svetskog rata. Tokom rata biva dva puta ranjen, i tek 90-ih godina prošlog veka su ga pronašli da mu daju neki borački orden i organizuju počasnu priredbu. To je samo bio jedan od brojnih ordena koji smo videli u njegovoj vitrini.

Čim se vratio iz Grčke u Ameriku, pridružuje se mornarici, i tu je proveo par godina na Dalekom Istoku, videla sam par starih fotografija sa japanskog ostrva Okinava. Pošto je opet bio ranjen vraće se u civilni život, završava srednju školu, pa inžinjerski fakultet, i na kraju stiče MBA diplomu na Kolumbiji. Početkom 50-ih se ženi, naravno, Grkinjom iz Amerike, u to vreme se to podrazumevalo. Na crno-belim fotografijama sa venčanja vidim žene u divnim balskim haljinama, na jednoj strani porodica mlade, na drugoj ona od mladoženje, fizionomija lica ih odaje da su Grci, posebno žene.

Tada počinje njegova druga karijera, u menadžmentu jedne velike američke farmaceutske kompanije. Seli se u Evropu radeći za tu firmu, devet godina provodi u Švajcarskoj, a četiri u Grčkoj. Sarađivao je i sa jugoslovenskim farmaceutskim kompanijama, pa je posećivao i naše krajeve. Meni su bili interesantni njegovi opisi mesta i ljudi sa Balkana iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Profesor veruje, iz nekog razloga, da su njegovi preci došli iz Srbije. Skoro je radio analizu DNK, pa mi je javio da ima čak 20% slovenske krvi, bilo mi je žao da mu kažem da je taj procenat verovatno uobičajan za većinu Grka. Iznenađujuće dosta zna o našoj istoriji i voli da o tome priča sa nama. Kad upoznate Amerikanca koji se toliko interesuje o nama, morate da mu naručite knjigu Na Drini ćuprija, Ive Andriće, naravno na engleskom. Mislim da je to jedna od knjiga koja nas najbolje opisuje, uz to odlično napisana. Profesor je upravo čita.

Naše druženje je počelo baš kad sam završila postiplomske studije. U to vreme je mama boravila kod mene u Nju Džersiju, i on je hteo da nas sve izvede na večeru, da se bolje upoznamo. Primetila sam da kad moji dođu u posetu, naši prijatelji su uvek potrude oko njih, često ih pozovu u goste, spreme im večeru, tako da se moji roditelji po povratku iz Amerike uvek puni lepih utisaka vezane za ovdašnje ljude. I meni to puno znači. Da, druženje sa profesorima sa fakulteta nije retkost, ovde su odnosi između profesora i studenata dosta opušteniji, sa obostranim poštovanjem.

NJ5-1

Po povratku iz Evrope profesor je rešio da se penzioniše, u 56. godini. Za mnoge uspešnije pripadnike generacije bejbi bumersa, ili one koja je prethodila, to nije bio problem, jer su pored dobrih zarada podobijali razne pakete deonica firmi za koje su radili, njima je u međuvremenu dosta porasla cena, uz pametno investiranje mogli su da priušte sebi ranu penziju i opuštenu starost. Njih ćete danas često sresti na ekskluzivnijim kruzerima, najviše od svega vole da putuju.

Ali, Amerikanci nisu baš neki ljubitelji penzije, vole ljudi da rade, pa je moj profesor počeo da radi na fakultetu, i tu je predavao sve do prošle godine. Pored tri karijere, proveo je 15 godina u lokalnom amaterskom pozorištu, prevodio knjige, učestvovao u raznim organizacijama, toliko toga je stalo u njegov život, doduše veoma dug, da je to zaista impresivno. Jednom nas je tako odveo u restoran koji je bio tik uz aerodrom malih letelica, i dok smo mu se približavali u momentu sam pomislila, neće valjda još da nas vozi avionom, ali nije uspeo i time da se bavi u životu.

Profesorova kuća se nalazi na litici, uz malo jezero. Veći deo vremena smo proveli na njemu, deci se tamo veoma dopalo. Jezero pripada privatnom klubu, čiji je on član već 30 godina, a bio je i upravnom odboru, tako da u njegovom životu taj komad vode i okolina igraju veoma važnu ulogu. Klub pored jezera poseduje divan restoran, park, teniske terene i razne druge sadržaje, vrlo je popularno mesto za venčanja. Međutim da bi postali član i sve to koristili morata dobro da platite, i čak da budete na višegodišnjoj listi čekanja. Da, tu se okuplja imućan svet. Kad dođete u takvo mesto iz jednog grada kao što je Baltimor, vama sve to izgleda kao paralelna stvarnost. Ipak, ne žudim za životom u predgrađu, u musavom Baltimoru ima više života, i mnogo boljih restorana, oni u Nju Džersiju su često otužni.

Profesor je najavio da će uskoro da napravi presedan u klubu, izvešće u restoran na jezeru afro-američku porodicu, navodno u klubu nisu nikada videli crnce, to mi je malo teško da poverujem. U pitanju je porodica još jednog njegovog studenta sa kojim se takođe druži, kaže da kad je bio na njihovom venčanju bio je jedini belac među gostima, i tu su ga prozvali – rich white guy. Fina su porodica, i profesor želi da im pomogne, svom bivšem učeniku želi da finansira sticanje CPA diplome (dodatni sertifikat za računovođe). Profesor takođe svake godine stipendira dva studenta, jednog sa njegovog bivšeg fakulteta, drugog sa pravoslavnog teološkog fakulteta. Zauzvrat je dobio pločicu na zgradi fakulteta sa njegovim i imenom njegove žene.

NJ6-1

Iako ima ćerke i velike unuke, jedan unuk je do skoro živeo sa njim, dosta prijatelja, uglavnom mlađih, vidim da ga stalno zovu telefonom, braća su mu još uvek živa, tu su i žene koje mu sređuju kuću, profesor se žali na usamljenost. Bio je tih par dana veoma srećan u društvu moje dece, to su te godine kada ti najmanje smetaju dečija jurnjava i dreka, jedino ako si neki baksuz. Nagovarao nas je da ostanemo duže, i ostali smo jedan dan duže nego što smo planirali, ali više nismo mogli. Zamolio me je da mu napravim nešto iz srpske kuhinje, i spremila sam mu gibanicu, čak smo uspeli da nabavimo suvo meso i ajvar.

Na kraju je bio baš tužan kad smo odlazili, ali ja sam tada razmišljala o tome kako će se obradovati kad mu uskoro pošaljem poštom paket sa kolačima, znam i kojim.

Krisp

Krisp od breskvi i kupina sa bademom

Krisp


Sastojci

za posip:

100g putera

2/3 šolje ovsenih pahuljica

2/3 šolje brašna od badema (pogledajte ovde kako da ga sami napravite)

4 kašike šećera

Prstohvat soli

4-5 breskvi, omekle, ali ne prezrele, koštice uklonjene, iseckane na manje kriške

150g kupina

100g šećera

1 kašika soka od limuna

2 kašičice ekstrakta vanile

Prstohvat soli

Za služenje:

Sladoled od vanile

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Najpre napravite posip. Pomešajte ovsene pahuljice sa brašnom od badema, i tome dodajte šećer i so. U to prstima utrljajte puter iseckan na manje kockice.

Pripremite veći keramički ili stakleni vatrostalni sud u koji ćete rasporediti pomešane iseckane breskve, kupine, šećer, sok od limuna, ekstrakt vanile i prstohvat soli. Preko toga ravnomerno stavite posip i stavite krisp da se peče oko 40 minuta, dok se voće dobro ne ispeče.

Kad je krisp gotov, malko ga ohladite, a onda služite uz sladoled od vanile. Možete dodati i par listića bosiljka, nane ili matičnjaka.


Continue Reading