Sigurno ste i sami primetili, sa prvim hladnijim danima želja i motivacija za pravljenjem kolačića i sličnih đakonija počinje naglo da raste. Uzroci mogu da budu razni, nekad je to jednostavno potreba da se radom rerne zagreje dom.
Nikada nisam mislila da su kolačići moj forte, ne pravim ih često, ali moram da se pohvalim da svaki put dobijem ne mali broj komplimenata za njihov kvalitet. A kolačići se dosta jednostavno prave, i ono što je najinteresantnije, stalno možete da menjate njihove sastojke, bilo da je u pitanju brašno, koštunjavo ili suvo voće, začini ili neki drugi dodaci.
U ovim kolačićima lešnik baš lepo dolazi do izražaja. Meni je to inače omiljeno koštunjavo voće. Obavezno ga prepecite. Ukoliko želite hrskavije kolače ostavite ih duže da se peku u rerni. Pazite da ne pokupe vlagu, to se meni desilo, zato ih čuvajte u dobro zatvorenoj kutiji. Pošto sam imala u kući potpuno gorku čokoladu, nju sam i stavila, i meni se ona baš svidela u kombinaciji sa slatkim suvim voćem.
Master recept za kolačiće sa komadićima čokolade možete da pogledate ovde.
Kolačići od lešnika sa čokoladom, suvim višnjama i kajsijama
70g gorke ili poluslatke čokolade, iseckane na komadiće
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, mleveni i iseckani lešnik, mlevene ovsene pahuljice, so, prašak za pecivo i soda bikarbonu.
U drugoj posudi mikserom mutite šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. Njoj dodajte jedno po jedno jaje i ekstrakt vanile. Na kraju umešajte smesu sa brašnom, pa tome dodajte iseckano suvo voće i čokaladu.
Kašikom za sladoled izvlačite smesu i stavljajte je na obloženi pleh. Napravite prostor između, jer će kolačići da se rašire tokom pečenja.
Pecite kolačiće 16-18 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju tamniju boju. Kad su ispečeni ostavite ih u plehu nekoliko minuta, a zatim ih stavite na rešetku da se ohlade. Svaki pleh sa kolačićima pecite odvojeno.
Čuvajte ih u dobro zatvorenoj posudi, jer mogu da pokupe vlagu.
Skoro sam pravila ovaj klasik domaće kuhinje, posle dugo vremena, i sad mogu sa potpunim uverenjem da kažem – komisbrot je jedan od najlepših kolača koji idu uz čaju ili kafu. Njegov ukus i tekstura su u savršenoj harmoniji, bogata aroma sušenog voća, hrskavi komadići orašastih plodova, meki biskvit od belanaca, sve je baš kako treba da bude.
Setite se komisbrota kad pravite tiramisu, poslastičarski krem, zabajone, ili slične kremove sa žumancima, ovo je najbolji način da utrošite preostala belanca.
Ovog puta sam eksperimentisala sa suvim višnjama u rakiji (suvo voće natopljeno u rakiji je moje najprijatnije otkriće tokom prošle zime, vidi Toplu čokoladu i Čokoladnu tortu sa suvim šljivama i rakijom) i to je kolaču dalo dodatnu sočnost i aromatičnost. Naravno da možete da se igrate i sa drugim suvim voćem i orašastim plodovima.
Pada mi na pamet i ideja, koju ću prvom prilikom da probam, da kad pravite neko fensi predjelo sa raznim sirevima, služite uz to kriške komisbrota, u tom slučaju koristite manje šećera za njegoj pripremi.
Juče sam morala da idem kod doktora, pojavio mi se bolan osip na licu, što se ispostavilo da je bila reakcija na nešto što ovde zovu shingles, ima veze sa virusom malih boginja. Ništa strašno. Neka nova osoba me je primila umesto moje doktorke. Vidim preziva se Radowic. Pošto sam koristila neku srpsku kremu, koju smo nabavili kada su nas ono jednom izujedali komarci u Srbiji, pokazujem joj je, da ipak zna. Ona gleda kremu i srpska slova, clueless. Kaže da joj je deda došao iz nekadašnje Jugoslavije, ne zna nijednu reč na srpskom, ali baba, Poljakinja, ju je naučila dve reči na poljskom. How cool is that, mislim se u sebi.
Priznajem, malo sam osetljiva na tu temu, kad vidim koliko je teško održati srpski jezik među drugom, a kamoli trećom generacijom. Engleski jezik i američka kultura su nemilosrdni u svojoj dominaciji.
Skoro sam prevodila, i tumačila, jedno pismo, sa srskog na engleski jezik. To što je bilo napisano rukom, već je bio kuriozitet sam po sebi. Naime, naši prijatelji Amerikanci srpskog porekla su našli first cousin (brata od strica) u nekom selu u Hrvatskoj, mislim da je u pitanju Krajina, i sad se dopisuju. Njihov otac je iz tog sela pre više od sto godina došao u Ameriku da radi u pensilvanijskim kopovima nedaleko od Pitsburga, tu se oženio ženom srpskog porekla i dobio četrnaestoro dece. Deca su porasla, iškolovala se, postali uspešni ljudi, izrodili decu, dobili unuke, i pre desetak godina na porodičnom okupljanju, koje organizuju svake godine u julu, bilo ih je sto trideset i nešto potomaka, sad je taj broj sigurno veći.
Iako ne znaju srpski jezik, sem ono par arhaičnih reči, iako su se poudavali i poženili sa lokalnim stanovništvom, oni su veoma vezani za svoje poreklo, slave sve najveće srpske religiozne praznike zajedno, uz srpsku hranu. Mi smo bili na par njihovih okupljanja, i veoma smo srdačno dočekani, kao par “autentičnih” Srba. Svih četrnaesto dece nose jedno američko i jedno srpsko ime. Tako Darlin, gospođa sa kojom smo najbliži, jer živi blizu nas, ima srpsko ime – Darinka. Nju šaljemo u školu deci za Grandparentsday (veoma čest običaj u američkim školama), pošto su im baba i dede daleko.
Pre par godina su se organizovali i otputovali su u zemlju svojih predaka. To je bilo njihovo hodočašće kojem su se toliko radovali. Čak su i u Politici pisali o tom njihovom epskom putu. U Hrvatskoj i Srbiji su upoznali svoje rođake koje nikada nisu videli. Jedan od njih je gospodin sa kojim se dopisuju, uz pomoć prevodioca. Stalo im je do toga šta mislim o tom njihovom rođaku, ja im kažem, I got emotional about his letter, žao mi je što je u teškoj životnoj situciji, mislim da je pošten, ponosan i dobronameran čovek, i mislim da je iskreno srećan zato što je u kontaktu sa svojim rođacima, bez obzira da li su iz Amerike ili ne, i da je sasvim ok što ga oni pomažu. Šalju mi njegovu sliku, i puno emailova, uzbuđeni su i žele da pričaju o njemu sa mnom. Na kraju pisma brat od strica pozdravlja i prevodioca. Baš pažljivo.
Komisbrot
Sastojci:
6 belanaca, na sobnoj temperaturi
130g brašna
1 kašičica praška za pecivo
150g šećera
60ml ulja
Sok od jedne pomorandže
50g pikana ili oraha, tostiranih i krupno iseckanih
100g suvih višanja ili trešanja natopljenih u rakiji
1/2 šolje rakije šljivovice
50g suvih kajsija, iseckanih
Priprema:
Najpre u maloj šerpici kuvajte sušene višnje ili trešnje u pola šolje rakije. Kad rakija skoro ispari, sklonite šerpicu sa vatre, i čekajte da se voće prohladi. Ohlađeno voće ocedite od viška tečnosti.
Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite izduženi pleh za hleb, pokrijte ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte 3 kašike brašna sa iseckanim pikanima (orasima), oceđenim višnjama i suvim kajsijama. To će pomoći da ti sastojci ne padnu na dno kolača tokom pečenja. Preostalo brašno prosejte.
Najpre mikserom dobro umutite belanca dok ne dobijte vrlo gust sneg, postepeno dodavajući šećer. Zatim dodajte polovinu brašna, mešajući varjačom. Onda dodajte sok od pomorandže i ulje, pa drugu polovinu brašna. Na kraju umešajte voće i pikane odnosno orahe. Stavite smesu u pleh, pa u rernu da se peče na srednjoj pregradi. Pecite kolač 50-55 minuta. Kad je ispečen, ohladite ga. Čuvajte ga uvijenog u plastičnu foliju.
Idealan slatkiš za sve nas koji smo se u januaru poželeli sunca, topline, tropskih mirisa i ukusa. Izvukli smo se nekako iz veoma hladnog perioda, čak i mali porast temperature izgleda kao nagoveštaj proleća, ipak, ima da se načekamo dok ne prođe zima. Nažalost, nema ništa od odlaska u južnije krajeve, ali zato, Evropo, dolazim ti na leto, i ne ostajem kratko.
Mnogo volim da pravim poslastice sa suvim voćem i koštunjavim plodovima, tako su zdrave, ukusne i lako se prave, ipak neke se baš izdvajaju, kao što su ove plačice. Ukus im je fenomenalan, tako topao, egzotičan i zavodljiv. Uljez u njima su suve kajsije, ali one su morala tu da se nađu, najpre zato što ih obožavam, a i zato što daju slatko-kiseli ukus, baš ono što nedostaje mangu.
Najpre u multipraktiku sameljite indijske orahe, dodajte kokosovo brašno, mango, kajsije, struganu koru pomorandže, vanilu i med. Kad je sve dobro samleveno i izmešano, izvadite smesu iz multipraktika i stavite je u pleh dimenzija 24 x 24 cm. Prstima, ili spatulom za torte, smesu ravnomerno rasporedite po plehu koji ste obložili masnim papirom. Neka debljina pločica bude oko 1 1/2 cm. Stavite smesu u frižider da se stvrdne na sat vremena. Izvadite smesu i isecite je na kvadrate ili pravougaonike. Čuvaje pločice u frižideru.
Sinoć sam bila na sastanku mog kluba knjige. Ja sam bila domaćica, to znači da sam birala knjigu za čitanje za ovaj mesec, kao i mesto tj. restoran gde ćemo se sastati da diskutujemo o knjizi. Izabrala sam roman Američka pastorala od Filipa Rota, misleći da je veoma prikladna političkom trenutku u Americi, iako je napisana 90-ih godina prošlog veka. Knjiga je divna, tragična a u isto vreme veličanstvena. To je od onih knjiga koja vas tera da stalno razmišljate o njoj, ima dosta važnih tema kojima se bavi kao što su generacijske razlike, roditeljstvo, društvene krize, građanske slobode, društveni progres, američki san, nasilje, propadanje gradova i čitavih industrija, itd. Najtragičnije je u svemu tome što sam ja bila jedina kojoj se knjiga baš svidela, što nije retko jer moj ukus za knjige je drugačiji, i ja generalno nemam problem sa tim, prilično sam tolerantna osoba iako mislim da je bolje ne čitati ništa nego čitati krš od knjiga koje su danas, o, ironije, najpopularnije, ali stvar je u tome da te moje drugarice, sve odreda Amerikanke i pri tome dovoljno obrazovane, nisu ništa razumele, njih uopšte nije dirnula priča o njihovoj zemlji, njenoj komplikovanoj istoriji, mnoge je nisu ni završile. Najinteresantniji detalj im je bio da se muž jedne od njih ranije zabavljao sa rođakom Filipa Rota.
Moguće je da je knjiga bila previše “teška” i obimna, istina autor se previše ponavlja i proizvodi više reči nego što je potrebno, pogotovo u početku, ili su teme bile previše naporne za jedan klub knjige, ili su ljudi ovde previše zaokupljeni dnevnom politikom koja im potpuno sužava percepciju stvari, zvuči poznato? Inače Filip Rot je dobio Pulicerovu nagradu za ovu knjigu, i nedavno se pojavio film prema ovoj knjizi, u glavnoj ulozi je Ijan Mekgregor.
Dok je izbor knjige bio odličan, moj izbor restorana nije bio nešto. To je neko novo fensi mesto u kraju, vidi se da su puno novca uložili u enterijer, jedan deo je prodavnica, sa preskupim stvarima, drugi deo je restoran. Na meniju specijaliteti moderne američke kuhinje. Halibut sa divljim pirinčem je bio kao neko jelo koje jedeš kad si na rigoroznoj dijeti, doduše riba je bila dobro ispečena. Sa nestrpljenjem očekujem kartu sa dezertima, prisećam se predivne poslastice koje smo jeli na poslednjem sastanku – kolač sa bademom, džemom od kupina, šlagom i feneomenalnim sladoledom od bosiljka. Na moje razočarenje ništa od ponuđenog mi se nije svidelo, radije ću otići kući da jedem preostali hleb sa bananama, razmišljam u sebi. Tu se negde završilo “book club” veče.
Te kombinacije kolača sa voćnim sosevima tj. džemovima, šlagom i sladoledom sa strane se danas veoma često sreću po modernijim restoranima, i ja sam se baš primila na to. Još kad kuvar ume da to sve lepo postavi na tanjir, ja se oduševim. Ovo je moja kreacija u skladu sa tim trendom. Moj izbor je bio čokoladni kolač obogaćen suvim kajsijama, mada suve višnje mogu da budu podjedanko interesantne. Takođe, ušećerena kora pomorandže se odlično slaže sa čokoladnim ukusom kolača. Kolač možete da napravite kružnog ili pravougaonog ublika, ali i u obliku vekne. Ovaj kolač je najukusniji ukoliko ga služite uz šlag i džem jer kolač nije previše sladak, a i suv je, osim toga vizuelno lepše izgleda.
Čokoladni kolač sa suvim kajsijama
Sastojci:
400g brašna
120g kvalitetnog kakaa
1 kašičica praška za pecivo
½ kašičice soda bikarbone
Prstohvat soli
1 šolja suvih kajsija, iseckanih
115g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
2 jajeta
1 kašičica ekstrakta vanile
300ml jogurta
Za služenje: šlag i džem od kajsija
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Pripremite okrugao pleh, prečnika oko 20cm. Obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi prosejte brašno i kakao, i dobro ih promešajte. U to umešajte prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so. Na kraju dodajte iseckane suve kajsije.
U drugoj posudi mikserom mutite omekšao puter i šećer dok ne dobijete kremastu smesu. U to umešajte jedno po jedno jaje i dodajte ekstrakt vanile. Zatim naizmenično dodavajte smesu sa brašnom i jogurt i sve to mešajte varjačom ili spatulom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Pecite kolač oko 50 minuta. Pošto ga izvadite iz rerne ostavite ga 10 minuta u plehu, a zatim prebacite na tanjir za služenje i čekajte da se ohladi.
Služite kolač uz šlag i pospite ga zagrejanim džemom.
Dok Amerikanci imaju njihove voćne poslastice kao što su krisp, kobler i krambl, mi imamo ove voćne kolače koji su podjednako neodoljivi. Dovoljno je da zagrizem ovaj kolač pa da me tako podseti na domaću kuhinju, i da se setim svih onih leta iz detinjstava kada sam ga često jela.
Sigurna sam da je gotovo svako pravio ovaj kolač, čak su i moji skromni počeci u kuhinji vezani za ovu poslasticu. Zaista se jednostavno pravi, ali, verujte mi, meni je dugo trebalo da nađem dobar recept, i postoji razlog za to. Voće je puno soka i po pravilu može da previše navlaži testo, što nije dobro. Testo sa druge strane mora da bude prave gustine, ako je retko voće će da ode na dno, opet ni previše gusto nije dobro jer je poželjno da kolač bude rastresit.
Dok je većina mama ovaj voćni kolač pravila sa višnjama, moja mama ga je najčešće pravila sa kajsijama, jer smo uvek imali višak kajsija u bašti, i ja sam se navikla na taj ukus, ovde možete da vidite razne varijacije na temu kolača sa kajsijama. Ovog puta sam htela nešto drugačije, želela sam da kolač obogatim malinama, i da mu dodam brašno od badema… dok drugi stavljaju integralno ili brašno nekih drugih žitarica kao alternativu belom brašnu, ja stavljam samlevene bademe jer su zdravi i testo je tako ukusno sa njima. Umesto putera, kojeg uglavnom koristim za kolače, za ovaj dezert isključivo koristim ulje, definitivno utiče na teksturu.
Kolač je mnogo lepo ispao, čak i sutradan, posle boravka u frižideru. Ukus kajsija i malina je fenomenalan, divna rastresita kora i hrskavi bademi koji kolaču daju lepu teksturu. Evo, sad sam pojela jedan kuckajući ovaj post, i stvarno moram da ga nahvalim, izuzetan kolač.
Inače ovaj kolač sam pravila za neku žurku, a i sutradan smo imali jednu gošću, pa je količina malo veća, uvek možete da je prepolovite. Takođe, umesto kajsija možete da stavite breskve.
500g kajsija, koštice ukloljene, iseckane na kriške
170g svežih malina
Pola šake badema iseckanog na listiće
Za služenje: Šećer u prahu
Pravougaoni pleh dimenzija 23x30cm
Priprema:
Najpre zagrejte rernu na 200C (395F). Na pleh stavite papir za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte prosejano pšenično i brašno od badema. Dodajte soli i prašak za pecivo.
U drugoj većoj posudi umutite mikserom jaja sa šećerom dok se smesa ne utrostuči. Dodaje jednu polovinu brašna i mešajte sve varjačom, nikako mikserom. Zatim u smesu dodajte ekstrakt vanile i badema, jogurt i ulje. Na kraju umešajte ostatak brašna. Fora je da previše ne mešate da bi testo bilo vazdušasto.
Preko njega rasporedite najpre kajsije pa maline. Listiće od badema možete da stavite sad ili kasnije, pošto je kolač pečen.
Pecite kolač na srednjoj pregradi 10 minuta na temperaturi od 200C, a onda smanjite temperaturu na 180C (365F) i pecite još 25 minuta.
Kad je kolač gotov izvadite ga iz rerne i sačekajte da se ohladi. Pre služenje pospite ga šećerom u prahu i isecite na kocke.
