Ovo je jedno u nizu jela sa plavim patlidžanom koje će vas oduševiti, zaista je nebično koliko njegova priprema može da bude raznovrsna. Pored belog luka patlidžan se fantastično slaže sa sojinim sosom. Tu je i đumbir i mladi luk da ukus bude potpun. U ustima ćete imati eksploziju ukusa, još ako dodate tucane ljute paprike, nećete znati šta vas je snašlo. Uopšte ne preterujem.
Za pripremu ovog stir fraja ja koristim kineski izduženi patlidžan, on ima nešto blažu aromu, ali vi možete nabavite i običan, ali mlađi i sitniji.
Plavi patlidžan voli mnogo ulja. Gledajte da ga dobro ispržite, jer nije ukusan kad nije ispečen.
Ako volite ovakva jela imate jedno na blogu slično pripremljeno, ali sa bok čojem.
Plavi patlidžan sa đumbirom, belim lukom i soja sosom
Sastojci:
3 kašike sojinog sosa
1 kašika sirćeta od pirinča
2 kašičice susamovog ulja
5 kašike ulja
3 manja plava patlidžana ili azijska
1 manji luk ili 3 mlada luka, iseckana
1 komad đumbira (2.5cm), sitno izrendanog
3-4 čena belog luka, sitno iseckanog
za služenje: skuvani pirinač, jasmin ili basmati, ovde pogledajte kako da ga pripremite, iseckani mladi luk, susam, tucana paprika (opciono)
Priprema:
Presecite plavi patlidžan uzdužno a onda isecite na manje polukrugove.
U maloj činiji pomešajte soja sos, sirće od pirinča i susamovo ulje.
U voku ili nekom drugom tiganju ispržite patlidžan iz dve ture. Za svaku koristite oko 2 kašike ulja. Pržite komade patlidžana sa obe strane 6-8 minuta. Patlidžan je gotov kada omekša i promeni boju. Kada je patlidžan ispržen izvadite ga iz tiganja.
Dodajte 1 kašiku ulja u tiganj i kad se zagreje dodajte mu iseckani luk, a posle dva minuta dodajte iseckani beli luk i đumbir. Pržite sve na jakoj vatri dok varjačom mešate sadržaj, i posle pola minuta dodajte isprženi plavi patlidžan, smesu sa sojinim ulje, sve dobro promešajte i sklonite sa vatre.
Patlidžan služite odmah uz pripremljeni pirinač. Pospite ga susamom, iseckanim mladim lukom kao i tucanom paprikom.
Kolač od đumira nije ništa drugo do Gingerbread cake, jedan od najstarijih i najpopularnijih kolača u Evropi. Kao što možete da vidite ovo je mekša i deblja verzija čuvenih božićnih medenjaka, ukus je isti, jedino što je tekstura drugačija. I ovaj kolač može da se dekoriše, ili da mu se dodaju razni sastojci. Ako mu dodate džem od kajsija i čokolodanu glazuru, dobićete nešto što neodoljivo podseća na Medeno srce.
Ja sam eksperimentisala u tom pravcu pa sam tako napravila štanglice Medeno srce, možete da ih vidite dole. Dakle ovaj kolač može da se horizontalno podeli na dva dela, filuje džemom i na kraju pređe čokoladnom glazurom.
Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira (Gingerbread cake). Mnogo mi se sviđa zbog začina, sočnosti i oštrog ukusa đumbira.
Ono što ovaj kolač čini tako karakterističnim jesu začini, to je ona čuvena neodoljiva mešavina začina (cimet, oraščić i karanfilić). Zatim tu je i đumbir, po kome kolač nosi naziv, koji može da se koristi u vidu praha, svež izrendan ili kandirani. Ovaj začin je u Evropi bio oduvek popular, najtraženiji začin posle soli i bibera, ali se nije primio u našoj kuhinji. Verovatno jedan od razloga njegove popularnosti je i to što đumbir ima dosta lekovitih svojstava. Ako budem stigla ove zime objaviću recept za jedan zanimljiv napitak koji se zove Moscow Mule u kome je glavni sastojak pivo od đumbira. Da, i to postoji, ali nije u pitanju alkoholni napitak.
Nedostaje još jedan sastojak da bi kolač bio kompletan a to je med, ili melasa. Kao što sam već ranije objasnila melasa se koristila kao jeftina zamena za med, i dalje je popularna zato što daje kolaču tamnu boju i naročit ukus. Ako ste se ikada pitali zašto je smeđi šećer tamnije boje od običnog, to je upravo zbog prisustva melase.
Ovaj kolač ima veoma drugu tradiciju, pravio se na Bliskom Istoku, pa u staroj Grčkoj i Rimu, u srednjem veku u Evropi poprima karakteristike koje i danas ima. Postoje razni centri u kojima dominira prozvodnja ovih kolača, i svaki ima nešto specifično, da li je u pitanju oblik ili dekoracija. Liciderska srca predstavljaju jednu od varijanta ovog kolača.
Pošto su se u njega stavljali skupi sastojci bio je veoma cenjen i spreman je samo za posebne prilike kao što je Božić.
U Americi ovaj kolač ima dugu tradiciju još od kolonijalnih dana, najpoznatiji je onaj pravljen po receptu majke Džordža Vašingtona. Kao što ćete videti ovaj kolač se sprema na tipičan američki način, u smesu se na kraju umeša vrela voda, malo je čudno, ali dobija se vrlo lep i sočan kolač. Nikako ga nemojte čuvati u frižideru, već zatvorenog u hladnom špajzu. U frižideru kolač poprimi neku bezveze teksturu, uporedite slike štanglica i kolača. Po mom mišljenju kolač od đumbira je najlepši kada se služi dok je još malo topao.
Najbolji izbor za kolače je kandirani đumbir, ako ne možete da ga nabavite koristite svež ili onaj u prahu. Ovde možete da vidite kako on izgleda.
Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira. Mnogo mi se sviđa zbog začina, bogatog ukusa i sočnosti, i oštrog ukusa đumbira.
Štanglice Medeno srce
Kolač od đumbira sa mirisnim začinama
Sastojci:
320g brašna
1 1/2 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičica soli
2 1/2 kašičice mešavine začina (cimet, đumbir u prahu, muskatni oraščić, karanfilić), pogledajte u Američkom kuvaru kako se ona pravi
2 kašike iseckanog kandiranog đumbira, opciono
115g omekšalog putera
100g smeđeg šećera
2 sitnija jaja
250g melase, ili meda
200ml vrele vode
Za glazuru:
100g čokolade
10ml ulja
Za dekoraciju: jestive perlice
Priprema:
Pripremite okrugli pleh prečnika 20 cm. Obložite ga papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U jednoj činiji pomešajte prosejano brašno, prašak za pecivo, so i začine, takođe dodajte iseckani kandirani đumbir.
U drugoj činiji najpre mikserom pomešajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu, tome dodajte melasu, i jaja, jedno po jedno. Ovoj smesi dodajte smesu sa brašnom i to postepeno. Kad ste dobili ujednačenu smesu tome dodajte vrelu vodu, promešajte sve i stavite u pripremljeni pleh.
Pecite kolač 45-50 minuta. Kad je gotov posle par minuta izvadite ga iz pleha i ohladite na rešetki.
I pre nego što se skroz ohladio prelijte kolač čokoladnom glazurom koju ste napravili tako što ste na pari otopili čokoladu i pomešali sa uljem. Pospite glazuru dkekorativnim perlicama.
Kolač možete da služite i pre nego što se potpuno ohladi. Meni je tako najukusniji.
Nemojte da ga čuvate u frižideru, već ga poklopite nečim i čuvajte na hladnom mestu gde može da vam traje nekoliko dana.
Ideje za božićne poklone
Prošlog vikenda sam se bavila pravljenjem poklona za božićni bazar u školi. Naša deca i dalje normalno idu u školu, uprkos svemu, to je ovde jedinstven slučaj. Čak će biti i omiljeni dečiji događaj, kao i svake godine, nešto što ovde zovu Santa’s Workshop. To roditelji sve sami organizuju, moram da priznam da uvek budem impresionirana uloženim radom i vremenu. Tu deca od novca koje su dobili od roditelja kupuju poklone za svoju porodicu i rođake. Ume da bude vrlo slatko. Ja sam ranije pravila kolače, ali ove godine zbog mera predostožnosti, hrana ne može da se prodaje.
Mnogo su mi se svidele ove ukrasne kugle za jelku, tako da planiram da napravim sebi iste. Svašta sam u njih stavljala: neku lepu slamu, pa mahovinu, osušene kolutove pomorandže koje sam sama pravila, orahe, male šišarke, čak i neko ukrasno suvo cveće koje sam nabavila preko interneta. Deluju prirodno, čak i ovi pravljeni od vunice, pravo da vam kažem počinje da me zamara šljašteća dekoracija.
Kalupe za kolače sam individualno pakovala, i uz svaki je išao recept za božićne medenjake. Ako volite ručne radove, možda dobijete inspiraciju za poklone za nastupajuće praznike.
Da li znate da su prvobitne šargarepe bile bele, žute i ljubičaste boje, baš kao ove na fotografiji? Šargarepa je postala naradžasta, kakvu je danas koristimo, u 16/17. veku, i to zahvaljujući metodom selekcije od strane vrednih holandskih poljoprivrednika koji su pokušavali da dobiju ukusniju i oku privlačniju vrstu. Neki smatraju da je naradžasta boja izabrana zbog holandske kraljevske porodice Oranski (Oranje), u prevodu – narandžasti.
Šargarepa narandžaste boje, koja je puna beta karotena, vremenom je postala apsolutno dominantna, kako zbog svog ukusa tako i zbog svoje privlačne boje. Opet i u drugim bojama šargarepa je veoma lepa, pogotovo kada se različite boje pomešaju, otuda ne čudi da se veze raznobojnih šargarepa sve više pojavljuju u rafovima prodavnica.
Tako je recimo i plavi patlidžan od bele boje dogurao do ljubičaste.
Šargarepa obično ima epizodnu ulogu u jelima, iako je skoro svugde koristimo. Sada konačno može da zasija punim sjajem, u jelima koja slede ima glavnu ulogu. Oba jela se jednostavno prave, imaju divan ukus, okrepljuju i umiruju i zdrava su. Zaista ne postoji bolji izbor jela za ove zimske dane.
Šargarepa sa ruzmarinom pečena u rerni
Šargarepa, kad se peče u rerni, dobija sasvim drugačiji ukus on onoga kada se kuva, i to mnogo bolji. Kada se peče ona se karamelizuje, postane fino slatka, još kad se pomeša sa začinskim biljem kao što je ruzmarin, onda je to jedan poseban gurmanski doživljaj. Možete da ih pečete zajedno sa krompirom, odlično se slažu, tako ćete dobiti ukusan i hranljiv prilog raznom mesu, kao recimo krmenadlama ili pečenici. Takođe, možete ih kombinovati sa pečenim paštrnakom, i on je savršenog ukusa kad se ispeče.
Sada mi pade na pamet još jedan odličan prilog od ovog povrća, kada se šargarepe ne peku u rerni već se dinstaju – u pitanju je čuveni cušpajz, ali sa medom i balzamik sirćetom.
Sastojci:
500g šargarepe, oljuštene i iseckane na manje komade
300g crvenog krompira, oljuštenog i iseckanog na manje komade
2 kašike ruzmarina, sitno iseckanog
3 čena belog luka, sitno iseckanog
4 kašike maslinovog ulja
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice sveže samlevenog bibera
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite veći plitki pleh, obložite ga papirom za pečenje.
Iseckane sastojke pomešajte sa maslinovim uljem, solju i biberom. Smesu ravnomerno rasporedite po plehu i pecite u zagrejanoj rerni, 30-35 minuta. U međuvremenu promešajte povrće par puta.
Prilog služite odmah.
Čorba od šargarepe i đumbira
Potaž čorba od šargarepe je odavno poznata u francuskoj kuhinji pod nazivom Potage de Crécy. Najbolji način da napravite čorbu od šargarepe je da je najpre ispečete u rerni, zatim da joj dodate supu ili vodu, izblendate, i onda stavite na kraju u nju slatku pavlaku, bademovo mleko ili ono od kokosa. Dodatak đumbira je odličan izbor, pogotovo ako ste opsednuti njime kao što sam ja ove zime, on čorbi daje lepu osvežavajuću i ljutkastu aromu. Nećete pogrešiti ni ako čorbi dodate kari začin.
Sastojci:
900g šargarepe, oljuštene i iseckane na manje komade
2 kašike ruzmarina, sitno iseckanog
3 čena belog luka, sitno iseckanog
4 kašike maslinovog ulja
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice sveže samleveng bibera
1 kašika svežeg đumbira, sitno iseckanog
4-5 šolja pileće supe ili vode
1 šolja slatke (neutralne) pavlake, ili mleka od badema, ili kokosovog mleka
Priprema:
Najpre ispecite šargarepe u rerni, kao što je opisano u gornjem receptu.
U dubljoj šerpi sipajtu supu, ili vodu, i u nju izručite ispečenu šargarepu zajedno sa preostalim sadržajem iz pleha. Tome dodajte iseckan đumbir. Kuvajte čorbu oko 30 minuta na srednje jakoj vatri. Na kraju čorbu izblendajte štapnim mikserom, dodajte slatku pavlaku, mleko od badema, ili mleko od kokosa. Dodajte soli i bibera ako je potrebno, ponovo zagrejte čorbu i služite je odmah.
Početak zime ja i moja porodica nismo dočekali u najboljem zdravlju, stomačni virusi, prehlade, itd. Morala sam da mirujem, igram monopol sa decom, gledam razne emisije na YouTube – u, slažem slagalicu i družim se sa ovim toplim napitkom od đumbira, meda i rakije.
Iako koristim đumbir često, nikada nisam bila toliko opsednuta ovom namirnicom kao ove zime. Otkrila sam ušećereni đumbir, koji mi već dugo stoji na kuhinjskoj polici, ali nikako nisam znala kako da mu priđem. Ove godine sam ga stavljala u božićne medenjake (ako hoćete da vidite kako to izgleda, pogledaje moj novi video), ponestalo mi đumbira u prahu, i na kraju sam bila više nego zadovoljna rezultatom. Sad shvatam otkuda tolika fascinacija đumbirom u britanskoj kuhinji, kad su u pitanju kolači.
Ušećereni đumbir je vrlo moćnog ukusa, osvežavajuć je, sladak i ljut. Često se koristi u pravljenju skonsa i mafina u kombinaciji sa kruškama.
Ušećereni đumbir (Candied ginger)
Pravim ja često čaj od đumbira i meda, to je kao neki eliksir, ali ove zime sam poželela da napravim koktel sa đumbirom koji će da obeleži ove praznike. Istraživala sam i proučavala mnoge koktele, dok se nisam setila da u čaj od đumbira dodam našu rakiju. Nisam neki ljubitelj iste, mnogo mi je jaka, ali kad se pije razblažena, onda je baš kako treba. I tek sada primećujem kako je aromatična i lepog mirisa. Na kraju ovaj napitak dosta podseća na odličan topli napitak Hot Toddy, u koji ide burbon.
U ovaj osnovni napitak možete dodati i ušećereni đumbir, štapiće cimeta, malo mlevene ljute paprike, kao i grančicu timijana, lep je kao dekoracija, a i sa čim god ga kombinujete uvek se se lepo slaže.
Topli napitak od đumbira, meda i rakije
Sastojci za jednu čašu:
1 komad svežeg đumbira veličine oko 1 1/2 cm, oguljenog i iseckanog na tanke štapiće
1/2 – 1 kašika meda
1-2 kašičice limunovog soka
1-2 kašike rakije
1 štapić od cimeta, opciono
Grančica svežeg timijana, opcino
Ušećereni đumbir, opciono
Prstohvat mlevene ljute paprike, opciono
Priprema:
Zagrejte vodu do ključanja. U šolju stavite iseckan đumbir, med i limunov sok, i rakiju. U to dodajte vrelu vodu, i sve izmešajte štapićem od cimeta. Na kraju dodajte grančicu timijana. Služite napitak odmah.
Pre nego što pređem na stvari koje su me inspirisale ovih dana, da objavim pobedenike Nagradne igre – Američki kuvar, to su Snežana Spasenović i Renata Milić. One su već ranije obaveštene i nadam se da su dobile pakete sa nagradama. Htela sam da izvlačenje bude malo glamurnoznije, da napravim i video, ali toliko sam bila bolesna, da sam na kraju to uradila u pidžami, u krevetu. Čestitam pobednicama, a vi ipak čuvajte liflete koje ste dobili sa kuvarom, jer će biti još nagradnih igara.
Na gornjoj slici vidite moj ovogodišnji božićni poklon od ćerke, baš me je obradovao. U pitanju je kuvar na kome je radilo celo odeljenje moje ćerke, svako je napisao recept i nacrtao sliku nekog jela ili poslastice. Ima tu malo i moje zasluge, ideju su dobili posle mog gostovanja u njihovom razredu, kada smo pričali o kuvanju. Tako je jednostavna i lepa ideja za poklon.
Pre neki dan, kad smo ukrašavali jelku, naišla sam na ukras, na koji sam skroz zaboravila, i baš sam se silno obradovala kad sam ga ugledala onako lepo upakovanog. Kupili smo ga letos u Toledu. Posle sam išla na neku žurku i tu otkrijem slične ukrase na jelki, znači nije baš unikatan, svejedno veoma je lep, i osim toga ložim se na zeleni pliš.
Jedan od poklona koje sam dobila bio je i ovaj set za molekularnu kuhinju. Ako se pitate šta je to, u pitanju je fensi, minimalistički stil kuvanja, pravljenje hrana u obliku perlica, pene, u sferičnim oblicima, itd, kako inače niste navikli da vidite hranu. I taman sam bila spremila sve da napravim roze šampanjac sa perlicama od kupina za doček Nove godine, kad se tu noć moj muž razboleo od stomačnog virusa, tako da sam odustala. Imam sad šansu da u subotu poslužim goste sa tim napitkom, pravim srpski božićni party samo za dame.
Ja ne gledam televiziju odavno, međutim opasno sam se navukla na YouTube. Već od ranije redovno slušam podkaste, obično dok nešto radim, ali sada sam počela da otkrivam divne dokumentarne televizijske serije sa mojim omiljenim temama – hrana i vrtlarstvo.
Jedna je serija o istoriji britanske kuhinje, mada ima dosta elementa koji se javljaju u drugim evropskim kuhinjama, i vodi je jedna od učesnica popularne kulinarske emisije Two Fat Ladies.
Druge serije, posvećene vrtlarstvu, možete da pratite i na Netfliksu. Pravio ih je Monty Don, sjajan lik, pored vrtlarstva, dosta se razume u umetnost i istoriju. Vrlo su inspirativne, toliko lepote na jednom mestu je teško naći. Totalno uživanje, pogotovu uveče posle napornog dana. Meni su se najviše dopali Italijanski vrtovi.
I pored dosadnih virusa nisam klonula duhom, svašta sam radila sa mojom porodicom i lepo mi je prošlo naše zajedničko druženje. Tradicionalno smo pravili fondu sa sirom, kao i kuću od medenjaka, samo što smo je ove godine pravili from scratch.
Dobila sam i sjajnu slagalicu od 2000 komada (Baking shop), i potrošila silne sate slagajući je. Ja sam totalno opsednuta njima, ne mogu da se smirim dok ih ne složim. I kao po pravilu uvek se zagubi jedna:)
