Opsednuta sam mojim limunovim drvetom još kako je počeo da cveta, pre više od godinu dana. Pratila sam svakodnevno kako mu pupe i cvetaju mirisni cvetovi, kako plodovi rastu i postaju žuti, i tugovala za onima koji bi stradali od udarca loptom moga sina. I teško mi je bilo da ih na kraju otkinem sa drveta, jer sam uživala u tome da ih posmatram onako krupne i žute kako se šepure na drvetu. Samo za vrlo posebne stvari sam ih koristila, uglavnom poslastice. Juče sam poslednji plod potrošila na ovaj kolač i moram da kažem, nema tog kupovnog limuna koji može da nadmaši miris u ukus domaćeg. U kasnu zimu na drvetu su se ponovo pojavili novi plodovi, i sad i njih obasipam pažnjom.
Možda će jednog dana moje limunovo drvo porasti kao ono od mog oca, koje izgleda krajnje impresivno i proizvodi ogromnu količinu plodova. Moj tata ima i sibirski limun (Flaying Dragon Citrus Tree), koji ne mora da se unosi u kuću zimi, i sad razmišljam i njega da nabavim.
Za ukus i miris limuna je najvažnija korica limuna i zato gledajte da nabavite organski, neprskani limun, ili domaći.
Ja sam ovaj kolač više puta pravila, najpre je testo bilo previše gusto, da bi na kraju dobila fino rastresit i sočan kolač.
Što je patišanj (Pan di Spagna – kolač iz Španije) za južnu polovinu Evrope, to je pound cake za severnu. Zove se tako zato što se kolač originalno pravio od jaja, brašna i putera koji su težili po funtu (pound), to je inače engleska mera za težinu (1 lb – 450g). U međuvremenu je kolač dobio i druge sastojke kao što su mleko, kisela pavlaka, jogurt, pa i ulje. Ako spremate voćne kolače sa mog bloga primetile ste da ja često koristim ovo testo. Za razliku od patišpanja, koji je prilično suv, pound cake može da se jede bez ikakvih dodataka, ali nije retko da se dodaju brzi džemovi, glazure ili se preliva alkoholom.
Ja sam ovaj kolač pokrila glazurom od limunovog soka i džema od kajsija, ali vi možete samo da ga pospete šećerom u prahu. U Starbucks kafeima se ovaj kolač često prodaje, ali pokriven belom glazurom od šećera u prahu, koje je ovde veoma popularna, ali ja volim da je izbegavam. Da, ovaj kolač savršeno ide uz kafu ili čaj.
Od ovog testa može da se pravi i torta, i mene čeka taj zadatak sledeće nedelje kada ću za moje prijatelje, koji slave godišnjicu braka, praviti spratnu tortu sa ovom korom i džemom od malina kao filom. Nadam se da će lepo ispasti.
Izrendana korica celog krupnog limuna (gledajte da bude neprskani)
2 1/2 kašike limunovog soka
1 1/2 kašičica ekstrakta vanile
120g kisele pavlake
120ml mleka
Za glazuru:
2 1/2 kašike limunovog soka
2 pune kašike džema od kajsija
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh za hleb, dimenzija 23 x 13cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom i posuti brašnom, ili još bolje, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo i soda bikarbonu.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte koricu od limuna, i dodavajte jaja, jedno po jedno. Zatim dodajte ekstrakt vanile, sok od limuna, pavlaku i mleko, i na kraju smesu sa brašnom, dok sve mešate. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh.
Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Natapkajte ga prelivom od pomešanog limunovog soka i džema i sačekajte da se prohladi. Služite ga isečenog na šnite.
Verovali ili ne, ali postoje slatkiši u koje ne ide šećer, brašno a ni suvo voće. Za slatkoću su zaslužne vrlo zrele banane, a umesto pšeničnog brašna se koristi bademovo brašno. Mafini su vrlo sočni, rastresiti i ukusni. Ako pak poželite da su još slađi, ili hoćete određenu količinu mafina da napravite za decu, dodajte testu med tj. javorov sirup, ili komadiće tamne čokolade. Sa čokoladom su zapravo najlepši. Takođe, možete da dodate orahe ili borovnice ili neko drugo bobićasto voće.
Ako planirate da doterate liniju do leta, unos kalorija vam je važan, onda su ovi mafini odličan izbor za vas. Uz to vrlo su zasitni. Iako sam veoma protiv restrikcije bilo koje hrane u ishrani, ne mislim da postoji loša hrana, govorim o domaćoj hrani, moram da vam kažem da ako minimizirate unos šećera i brašna, sigurno ćete videti rezultate. Ipak budite oprezni, ako potpuno izbacite neke namirnice, to može da izazove nedostatak određenih vitamina i minerala, da loše utiče na vaš organizam, i da vam dosta zakomplikuje život.
Saveti kako da imate dobru liniju
Iskreno, nije mi uopšte bila namera da pišem ovakav tekst, ljudi su generalno osetljivi na ovakve teme i ja ne volim da ljudima dajem savete, osim svojoj deci, ali nedavno sa prvim toplim danima koje su izmamile puno razgolićenog sveta na ulice, bila sam svedok jedne vrlo naročite pojave koja me je veoma šokirala. Iako živim u gradu, gde u Americi u proseku ima manje gojaznog sveta, i u mom komšiluku živi puno mladih ljudi, primetila sam da je velika većina izrazito gojazna, i mladići i naročito devojke. Hajde što to ne izgleda baš estetski, ali uvek pomislim kako će to loše uticati na njihovo kasnije zdravlje i kvalitet života. Isto to razmišljam kada na kasi ispred sebe sažaljivo gledam ljude koji kupuju najgoru moguću hranu, procesuirane proizvode, zamrznuta gotova jela, gazirane sokove, jeftine kolače pune margarina i šećera, itd.
Možda će se stvari promeniti na bolje u budućnosti, kad većina bude na popularnom leku za mršavljenje Ozempicu. Čula sam da pravi čuda, pre svega smanjuje apetit. Već su se neke kompanije zabrinule jer su zabležile pad prodaje slatkiša kako je počela njegova upotreba. Ipak, naučila sam da u životu ne postoje prečice i instant rešenja.
Iskreno, ne verujem ni u neke posebne dijete, više sam za to da se usvoji zdrav način života, koji će vam vremenom postati rutina. Što to ranije usvojite u životu, biće vam bolje, nećete morati da preduzimate nikakve ekstremne mere. I samokontrola se uči, u početku može da bude naporno, ali vremenom postane rutina i više vam ne pada uopšte teško. Ne treba da se odričete bilo koje hrane, posebno domaće, ali morate da znate kad da stanete.
Da, izuzeci postoje, ali ako vodite računa o svom zdravlju, za većinu ljudi to znači da ćete i imati bolje zdravlje. A dobro zdravlje i zadovoljstvo svojim izgledom sigurno puno doprinose i dobrim duhom. Naravno da sam protiv pokreta “body positivity”, jer jedno je biti realan i razuman u vezi standarda lepote, a drugo je forsirati nezdravu gojaznost i svuda reklamirati primere istog. Mi se rađamo različiti, i ne možemo da budemo isti, ali treba da se trudimo da izgledamo kao najbolja verzija sebe, i zato nema mesta za poređenja, i nerealna očekivanja. Nažalost, puno kompanija zarađuju na našim slabostima, i oni kreiraju trendove. Njih ne zanima naša dobrobit, već njihova zarada, sve je to PR.
Evo par korisnih saveta koje mogu da vam pomognu za dobru liniju:
gledajte da imate tri obroka dnevno, u razmacima od 4-5 sati.
nemojte nikako da gladujete, već dobro jedite za svaki obrok, tako ćete dugo biti siti.
zaboravite na grickalice između obroka. Ako osetite veliku potrebu za njima, zavarajte sebe tako što ćete piti čajeve, u recimo nekim lepim šoljama, ili leti pijte vodu sa limunom, đumbirom, bosiljkom ili krastavcima, ili ledeni čaj sa raznim ukusima. Da, smanjite unos sokova (osim ceđenih) i gaziranog pića jer su puni šećera. To isto važi za alkohol.
zaboravite na šećer u kafi i čaju, organizam se navikne i na to. Iako sam nekada pila slatku kafu, danas mi je nezamislivo da je pijem sa šećerom, to isto važi za čaj.
ne bi trebalo da uveče jedete kasno, to je neko opšte znanje, ali nije loše se podsetiti; do 7-8 uveče najkasnije.
gledajte da vam bude raznovrsna ishrana, puna povrća, mahunarki, kvalitetnog mesa i voća.
ovakav režim ishrane, kao i svaka dijeta, traži dobro planiranje, ali kad uđete u rutinu, sve će vam izgledati mnogo lakše.
vrlo je važno da većinu svojih obroka spremate sami jer ćete tako imati apsolutnu kontrolu nad time šta jedete. Takođe, uštedećete dosta novca sa kojim posle možete da kupujete kvalitetnije namirnice. Naravno da možete da idete u restorane, ali gledajte da smanjite naručivanje brze hrane.
hrana koja se jede kašikom je zaista najbolja, naše mame i bake su imale pravo, zato spremajte često supe, paprikaše i gulaše. To je hrana koja može da se spremi u većoj količini, malo posla ima oko njihove pripreme, može da traje 2-3 dana, i iskreno, dan posle je još ukusnija. Ja sam odrasla na takvoj hrani, i veoma sam zahvalan na tome.
nije loše da vodite dnevnik hrane koju ste jeli tokom dana, tako ćete najbolje sagledati zašto vam se ne skidaju kilogrami.
gledajte da redovno unosite prirodne probiotike kao što su jogurt (kefir), kiseli kupus, turšija bez sirćeta (očekujte uskoro recept), miso, kimči, itd. Zbog masovnog prskanja, sve je manje dobrih bakterija u namirnicama i to itekako negativno utiče na naš organizam.
ne morate da se odričete slatkih stvari, ali jedite ih povremeno i u manjim količinama. Ako volite da ih pravite, uvek možete da ih podelite komšiluku, kolegama ili prijateljima.
naučite da dobro kuvate, to znanje i veština su neprocenjivi ne samo za vaše već i zdravlje vaše porodice. Danas bar postoji toliko kulinarskih blogova i kuvara tako da nema izgovora. Praksa čini čuda, i vremenom će vaša jela biti sve ukusnija, naučićete puno korisnih stvari, tako da nećete imati potrebu da jedete kupovnu hranu. Osim toga to je sjajan hobi koji može vaš život da višestruko oplemeni.
ima još jedna stvar vezana za kuvanje koju sam primetila – tokom kuvanja mirisi jela vas zasite, tako da nemate potrebu za većom količinom hrane. Takođe, kuvanje može da bude i fizički zahtevno, tako da u isto vreme trošite kalorije. Tu je i vrlo važan momenat, kad radite nešto rukama, to je kao neka terapija, verujem da je istina da oslobađa hormon sreće, jer kod mene izaziva veliko zadovoljstvo.
fizička aktivnost je takođe veoma važna za kontrolu telesne težine, pogotovo što danas ljudi vode pasivan život, prosede ceo dan uz kompjuter ili voze kola. Svakodnevna šetnja od pola sata je vrlo moguća i to može lako da postane rutina. Trčanje i vožnja bicikla su takođe odlične aktivnosti. Najbolje da imate neko društvo da čavrljate dok hodate. Ili, stavite slušalice pa slušajte muziku ili neku knjigu.
uvek počnite sa vežbama niskog inteziteta kao što je joga, pa polako pređite na zahtevnije. Ako ste početnik, nije loše da odete najpre na časove da bi naučili kako da pravilo izvodite vežbe. Posle možete sve to sami kod kuće da radite gledajući YouTube, što štedi novac i vreme. Moram priznati da je meni sada nezamislivo da ne radim jogu 20-30 minuta dnevno, jer meni istezanje veoma prija.
ono što je vrlo važno da zapamtite, nemojte sebi da u početku zacrtate nerealne ciljeve. Polako, korak po korak, vremenom ćete sve lakše dolaziti do svog cilja.
Ukoliko volite mafine sa bananama, probajte i ove recepte:
Mafini od badema sa bananama (bez šećera i brašna)
sastojci:
3 veoma zrele banane (te su najslađe)
3 jajeta
60g putera, otopljenog
Prstohvat soli
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičica sode bikarbone
1 kašika ektrakta vanile
300g brašna od badema
100g tamne čokolade (60% kakaa i više), iseckane na manje komade, opciono
3-4 kašike meda ili sirupa od javora, opciono
priprema:
U činiji stavite jaja, iseckane banane, otopljen puter, so, prašak za pecivo, soda bikarbonu, ekstrakt vanile i to sve izblendajte štapnim mikserom. Ili sastojke stavite u blender pa ih tu izblendajte. Dobićete nešto što podseća na smuti. U to umešajte brašno od badema. Ukoliko želite da zasladite mafine dodajte im meda tj. sirup od javora ili komadiće tamne čokolade.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Stavite u pleh za mafine kapice.
Pecite mafine oko 25 minuta. Kad su gotovi, prohladite ih, i služite.
Ovaj recept sam našla u nekom starom broju magazina Bon Appetit, bio je na naslovnoj strani, i toliko su mi se svideli ovi ombre kolači da sam morala da ih napravim. Odlučila sam da to bude za novogodišnju žurku, jer ovi kolači deluju svečano i veselo. Osim toga, skoro sam probala vrlo slične kolače, mnogo poznatije, koji se zovu Dugini kolači (Rainbow cookies), vrlo se slično prave osim što imaju čokoladnu glazuru, i različite boje. Moja komšinica ih je skoro spremala, baš sam uživala u njihovom ukusu. Možete da ih vidite na slici ispod. Izumeli su ih italijanski imigranti u Americi – boje kolača imitiraju italijansku zastavu.
Božićni kolači sa komšijske razmene kolača
Ovi kolači pored toga što su vrlo atraktivni, imaju veoma lep ukus. Treba vam neko vreme da ga osetite, sporo nadolazi, ali kad se to desi, budete pomalo ošamućeni od lepote. Sa toliko putera i marcipana, kako i ne bi. Tu je i savršeni džem za kolače, od kajsija, koji služi kao fil. Zaista je izuzetan kolač.
Promenila sam malo recept, jer u zelene kolače nisam stavila mača prah, a ni u roze, prah od suvih malina. Kolač ionako ima pun ukus, ovi dodaci bi bili suvišni.
Možete ove kolače da pravite u dve boje, kao ja, ali i tom slučaju morate da imate dosta manji pleh u kojem ćete peći kore, ili da uvećate količinu sastojaka.
Marcipan možete da kupite, ili da ga sami napravite. Vrlo se jednostavno sprema. Ako želite da saznate više o njemu, i u kojim kolačima se koristi, pogledajte ovaj moj članak.
Ako pak volite ombre efekat, pogledajte kako da dekorišete torte na ovaj način:
Jestive boje, zelena ili crvena (količina može da varira)
250g džema od kajsija
priprema:
Najpre napravite marcipan. U multipraktiku pomešajte bademovo brašno, šećer u prahu, vodu i ekstrakt badema. Mešajte sve dok ne dobijete gustu konzistentnu smesu.
Obložite pravougaoni pleh dimenzija 23x32cm papirom za pečenje.
Mikserom mutite marcipan, omekšao puter, šećer, ulje i so, 7-8 minuta. U tu ubacujte jaja, jedno po jedno, i mešajte sve dodatnih 5 minuta. Na kraju, dodajte brašno, smanjite brzinu miksera i mešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu.
Dobijenu smesu podelite na tri jednaka dela i svaki stavite u posebnu činiju.
Zagrejte rernu na 175 C (300 F).
Svakom delu smese dodajte jestivu boju, krenite od toga da dodate 2-3 kapljice prvoj činiji, to će biti najsvetlija nijansa. Promešjate sve dobro, trebalo bi da dobijete pastelnu nijansu. U sledeću stavite duplo više boje, i promešajte. U poslednju činiju stavite najviše boje, to će biti najtamnija nijansa. Što se tiče jestivih boja, teško je reći tačnu količinu, jer kvalitet i intezitet boja mogu da variraju. Važno je da dobijene nijanse budu upadljivo različite da bi se postigao dramatičniji efekat.
Stavite smesu sa najsvetlijom nijansom u pleh, dobro je izjednačite, i stavite pleh u rernu. Pecite koru 12-15 minuta. Kad je ispečena, ostavite je 2-3 u plehu, zatim je izvadite i pažljivo skinite papir za pečenje. Ostavite koru da se prohladi. Ponovite isto za sledeće dve kore u različitim nijansama.
Ređajte kolač – najpre stavite najsvetliju koru na foliju, preko nje stavite polovinu džema od kajsija, novu koru, pa opet džem, i na kraju najtamniju koru. Pokrijte kolač folijom sa svih strana, stegnite ga dobro, i stavite u frižider da se stvrdne preko noći.
Sutradan, odstranite ivice oštrim nožem, i secite kolač na jednake delove.
Ako postoji blogerka koja ima više recepata za kolače sa bademima od mene, neka se slobodno javi! Bademi su moja opsesija. Iako nisam odrasla na njima, jer kod nas ne raste badem, kad sam počela da ih koristim, najpre kao zamenu pšeničnom brašnu u želji da smanjim unos kalorija, odmah sam ih zavolela, i stalno ih koristim, i proširujem repertoar njihove upotrebe. Italijanska i španska kuhinja prednjače u korišćenju badema, njihovi kolačići sa bademima su mi omiljeni, i njih imam nekoliko na blogu – amaretti,ricciarelli, praznični kolačići sa bademima. To su sve manje-više isti recepti koji imaju male varijacije, i to pravi priličnu razliku. U suštini, to su sve kolačići sa marcipanom, koji se dobija tako što se bademovo brašno pomeša sa šećerom u prahu, i dodaju mu se belanci, ali može i voda. Uostalom kako se pravi marcipan i o njegovom poreklu možete da pogledate ovde.
Tako i ovi kolačići imaju bazu u marcipanu, ali i razne druge dodatke kao što su suvo voće, limunova korica, itd. Nemaju uopšte pšeničnog brašna u sebi. Uz to su pokriveni iseckanim bademima, mada su to mogli da budu i pinjoli. Ukus im je apsolutno neodoljiv. U to su se uverili kupci mojih kolača na nedavnom Božićnom bazaru.
Na božićnom bazaru
Bila je to impulsivna odluka, prijavila sam se da učestvujem na Božićnom bazaru u novoj školi moga sina. Osećala sam obavezu da i ja nešto doprinesem, budući da nisam skoro ceo semestar učestvovala ni u jednoj školskoj aktivnosti. I što da krijem, uživam da pravim kolače, pogotovo u ovo doba godine. Na kraju se ispostavilo da su ti bazari profi, da tu učestvuju mali biznisi koji non-stop idu po tim događajima. Za mene je to bilo novo iskustvo, ali sam odavala utisak prekaljenog učesnika, što i nije bilo teško, jer ljudi nisu mogli da odole mojim evropskim kolačima. Samo su obigravali oko našeg štanda. Moja ćerka je bila oduševljena idejom da mi bude asistent, i pomogla mi je naročito u dekoarciji štanda. Pravila sam kolače dva dana, i pitala se šta mi to treba, pa sam ih pakovala, kalkulisala cene, i na kraju smo ih stavile u kola i krenuli na bazar.
Bazar je bio odlično organizovan, doduše nismo dobili baš najbolje mesto, verovatno zato što smo bili početnici, ali nije to uticalo bitno na prodaju. Bilo je interesantno sresti različite ljude, bilo je tu i par mojih prijatelja, i uopšte se nisam umorila ćaskajući sa njima. Naravno, sve to je bilo propraćeno lekcijama mojoj ćerki kako da komunicira sa ljudima, tehnikama prodaje, prezentaciji, itd. Ja imam diplomu magistarskih studija iz biznisa (MBA), ali teorija nije isto što i praksa. Što se tiče direktne prodaje, tu vam ne treba puno škole, najvažnija je komunikacija sa ljudima. Ko je obdaren talentom da ume da priča i sasluša ljude, pri tome nije previše gord, ima dovoljno samopozdanja da ga ne uzbuđuje odbijanje, uporan je i dopadljiv, sigurno će biti uspešan u tom poslu. Nisu svi stvoreni za takvu karijeru, i zato su u Americi ti poslovi veoma dobro plaćeni. Moja ćerka je stidljiva u novom okruženju, inače je vrlo pričljiva, i mislim da je to za nju bilo vrlo važno iskustvo. Praksa čini čuda. Ona inače sa svojom drugaricom povremeno prodaje narukvice, koje same prave, ispred kuće, i generalno voli takve stvari.
Najpre, vrlo je važno imati dobar proizvod. Biraš koje ćeš kolače praviti u skladu sa prilikom i klijantelom. Zatim, važno je da proizvodi lepo izgledaju, i da su lepo upakovani. Takvi će uvek privući pažnju. Kako da dekorišete medenjake pogledajte ovde, a ovde kako da napravite dekorativne stakliće na njima.
Ali ni kvalitetan proizvod a ni usluga nisu dovoljni bez dobrog marketinga. Jedna od bitnih lekcija u prodaji je da ako imaš dobar proizvod u ponudi, podeli ljudima besplatne primerke, neka se sami uvere u to. Tako sam i ja uradila. Trebalo je da vidite rekacije ljudi kada bi probali semplove mojih kolača, Mmmmm! Tastes great! Delicious! Amazing! Realy good! Mislila sam da će ljudi zbog kovida da zaziru od takvih stvari, ali to nije bio slučaj. Naravno da će biti dobri kada su puni putera, mirisnih začina i uopšte najkvalitetnijih mogućih sastojaka. Pravila sam ih kao da ih spremam svojoj porodici. Prosečan Amerikanac retko ima priliku da proba nešto tako kvalitetno, oni obično kupuje te kolače po supemarketima, koji su puni jeftinog margarina i šećera, toliko su slatki da i nemaju ukus. I zato su tako jeftini. Sve iole kvalitetnije je dosta skuplje, to važi za sve u Americi.
Sledeća lekcija je prezentovati kupcima selling point, naći detalj zbog kojeg je proizvod tako dobar, nešto što ga izdvaja od ostalih. Pored toga što su domaći to su evropski božićni kolači. Pridev evropski je u Americi obično sinonim za kvalitetniju i sofisticiraniju hranu. Znam, sigurno mislite kako sugingerbread kolačiamerički, ali Amerikanci misle da su evropski, što i jeste tako, iako su u Americi vrlo popularni. Medenjaci su pravljeni sa miksom od čak pet začina i imaju u sebi mleveni crni biber i ušećereni đumbir. Wow!Lincer kolači su austrijski, i filovani su čak sa tri različita džema, od malina, jagoda i kajsija. Ljudi vole raznovrsnost i da mogu da biraju. Kolači od marcipana su gluten-free. Really? I samo su od marcipana pravljeni tako da su malo skuplji. Fascinirao ih je sastojak marcipan, zvučao im je veoma sofisticirano, što je i istina, ruku na srce. Iako je komad koštao 3 dolara, rasprodati su. Ljudi jesu osetljivi na cenu, ali to dosta zavisi i od mušterija, dobro je poznavati svoju klijantelu.
Zatim, ako ljudi kupe više proizvoda, punudi im popust. To je win-win situacije za obe strane. Tako da je dobro ponuditi različite veličine pakovanja. Mi smo prodavali pojedinačno kolače, ali i kombinaciju od tri, i imali smo u ponudi i kutiju sa deset kolača.
I na kraju tu je plaćanje. Nemaju ljudi puno keša sa sobom ovih dana, morali smo da im ponudimo i drugu opciju za plaćanje. Koristili smo aplikaciju Venmo, odštampali smo QR kod, i to nam je dosta pomoglo.
Ali tu se ne zaustavlja moja cookie avantura, čeka me još par događaja ovog i narednog meseca, i pravljenje još dosta kolača.
Kolačići od marcipana
Sastojci za oko 24 komada:
200g brašna od badema (ovde pogledajte kako da ga sami napravite)
100g šećera u prahu
prstohvat soli
1 kašika izrendane limunove korice
80g suvih višanja/tešanja/brusnica, iseckanih
2 krupnija belanca, na sobnoj temperaturi
3 kašike meda
2 kašičice ekstrakta vanile
1/2 kašičice ekstrakta badema
Za valjanje:
1 belance, umućeno
150g badema iseckanog na ljuske (radije ih kupite, nego da seckate sami badem)
Priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F) i pripremite veliki plitak pleh, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema sa šećerom u prahu i tome dodajte so, iseckano suvo voće i izrendanu koricu limuna. Sve dobro promešajte kašikom.
U drugoj posudi mutite 2 belanca mikserom, dodajući im med, dok ne dobijete gust sneg. Na kraju umešajte ekstrakt od badema i vanile.
Umućenim belancima postepeno dodavajte smesu sa bademovim brašnom, mešajući sve spatulom. Kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu, kašikom za sladoled vadite loptice testa, neka budu veličine oraha. Oblikujte ih rukama u loptice i zatim uvaljajte u umućeno belance pa u badem iseckan na listiće. Loptice ređajte po plehu.
Pecite ih u rerni oko 15 minuta, dok se listići badema ne zarumene.
Možete na kraju ove kolačiće da pospete i šećerom u prahu.
Celu jesen sanjam o kestenu, kako ću da ga pečem na grilu, i biće fino topao i ukusan, i moći ću lepo da ga oljuštim, biće baš kao nekada pečeno kestenje kupljeno kod uličnih prodavaca. I doživela sam to pre neki dan! Pojavilo se divno italijansko kestenje u obližnjem supermarketu, i nisam štedela novca. Posle sam od preostalog kestenja pravila omiljeni mi pire od kestena sa šlagom. I šta da vam kažem, beskrajno sam uživala!
Ne znam da li vam je dostupno kestenje koje je već skuvano i očišćeno, ako nije, neće vam biti teško da ga sami pripremite. Plus, veoma je zabavno peći ga, zamislite ovu zimsku idilu – sneg napadao, a vi na roštilju pečete kestenje, i pijuckate kuvanu rakiju.
Možete kestenje da pečete i u rerni, pa i da ga skuvate, ipak, ono ispečeno na grilu ima poseban šmek. Važno je i da se kestenje lako čisti, što ume da zavisi i od vrste, ali postoji dobar trik za to. Takođe, gledajte da nabavite kvalitetno kestenje, obično ako lepo izgleda, znači da je zdravo.
Kesten od pirea se vrlo lako pravi – kuvajte ga kratko u mleku ili vodi, i posle ga izblendajte. Možete da mu dodate vanilu, rum, čokoladu, ili puter, ako želite dodatnu aromu. Kesten od pirea možete samog da jedete, ali je najlepši sa šlagom.
Pire od kestena možete da koristite i za pripremu ovih poslastica:
Kada sam jela pire od kestena sa šlagom, prisetila sam se tih naših starih poslastičarnica, gde su se služile tradicinalne poslastice kao što su kesten pire, pa žito sa šlagom, sutlijaš, minjoni, tulumbe, baklave, zajedno sa limunadom i bozom, i gde se enterijer nije mnogo promenio u poslednjih par decenije, kao da je zamrznut u vremenu. Toliko sam ih se uželela da sam pokušavala da ih pronađem preko interneta, da vidim da li i dalje rade i kako izgledaju. Ako znate da neke još uvek postoje, javite mi, da ih posetim kad sledeći put budem dolazila u Srbiju.
Kako dobro ispeći kestenje
Oštrim nožem zasecite svaki kesten u obliku X, i to obli deo. Pazite, jer možete lako da se isečete. Stavite kestenje u vodu da tu odleži sat vremena. Tako će se posle lakše ljuštiti.
Zagrejte gril na srednju jačinu, i poređajte kestenje po rešetki. Pecite kesten 10-15 minuta, dok ga stalno okrećete hvataljkama, da bi se ujednačeno ispekao. Dužina pečenja može da varira, zato je najbolje da ga probate pre nego što ga sklonite sa vatre.
Služite kesten pošto se malko prohladi, najbolje uz neko dobro pivo.
Pire od kestena
sastojci:
250g kestenja, ispečenog ili skuvanog i očišćenog
300-350ml mleka / mleka od badema / vode (ako volite ređi pire stavite više tečnosti)
2-4 kašike šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašika putera, opciono
za šlag:
300 ml slatke pavlake
5 kašika šećera u prahu
priprema:
U šerpicu stavite mleko ili vodu, šećer, kao i grubo rukama izmrvljeno ispečeno, ili skuvano, kestenje. Sve kuvajte na blagoj temperaturi, oko 20 minuta, dok se kesten ne opusti. Na kraju, dodajte ektrakt od vanile, ili rum. Sad sve to izblendajte ručnim blenderom dok ne dobijete fini pire. Imajte na umu da će da se pire zgusne tokom hlađenja. Ako vam je pire suviše gust, dodajte mu malo vrele vode ili mleka. Umešajte u to jednu kašiku putera, uvek je sve lepše sa njima.
Još dok je topao stavite pire od kestena u činijice u kojima ćete ih služiti.
Mikserom umutite slatku pavlaku sa šećerom dok ne dobijete šlag. Stavite ga u dresir vrećicu pa ga istisnite preko pirea od kestena.
Nema reči kojima mogu da opišem koliko volim ukus kestena. Pogotovo u jesen. Ali, šta da radim kad je ovih dana toliko skup, online je $50 za kilo(!), a i nema ga još uvek u prodavnicama. Srećom imala sam u šteku skuvane i očišćeno kestenje pa sam uspela zahvaljujući ovom kolaču da uživam u njemu. Kolač je prva liga! Drugačiji je, i ono što je najvažnije njegov ukus toliko podseća na pire od kestena. Što i ne čudi jer se sprema od istog. Ne brinite, pire od kestena se vrlo lako sprema.
Kolač je bezglutenski jer se pravi sa brašnom od badema, iako ćete verovatno imati utisak da je spremljen od pšeničnog bašna. Vrlo je sočan i rastresit. Pošto kolač ima ukus pire krompira, nije loše da ga služite uz šlag.
Ako volite kesten pogledajte i ove recepte na mom blogu:
Događaj o kojem sam htela da vam pišem je Balkanski festival kestena u Merilendu. Da, i tako nešto postoji. Nismo se baš najeli kestenja, a i nije bio najbolje ispečen. Otuda nam je sinula ideja da ga pečemo kod kuće, na roštilju. Ali, moram priznati festival je bio veoma interesantno iskustvo. Konačno sam imala priliku da čujem legendarni američki duvački bend Zlatne uste, koji svira našu muziku i mislim da je učestvovao više puta na festivalu Dragačevska truba.
Festival se održava već nekoliko godina, i tu je zapravo akcenat na balkanskoj muzici, ne na kestenju. Održava se na nečijoj farmi, koja je vidale bolje dane u prošlosti, ali ima šarma jer je poseduju hipici. Imam ideju kako je sve počelo – farmeri-hipici, koji su nekada putovali po Balkanu, su dobili jednog dana ideju, zajedno sa hipicima sa kojima se druže, da naprave jedan egzotičan festival, i time još jednom potvrde svoju autentičnost.
Provalila sam ih kada sam videla kako jedna te ista ekipa vremešnih hipika zna da igra sva moguća balkanska kola. To se događalo u zadnjem delu dvorišta, gde su ispod trema kuće, pevali i svirali razni izvođači, i to različitu balkansku muziku: rumunsku, bugarsku, srpsku, itd. Neko vreme sam bila zbunjena, ali sam ukapirala da se sigurno ekipa redovno sastaje i uvežbava korake.
A dan je bio predivan, kao stvoren da se provede na farmi. Na ulazu u farmu nas dočekuje predivan drvored četinara, a onda poveći parkig na livadi. Kao što rekoh, iza kuće je centar događanja. Tu su i prodavci hrane i raznih đinđuva, a i na nekom skromnom roštilju se peče kestenje. Ove godine nije bila tako velika posećenost, isti dan je srpska crkva pravila festival, pa je dosta Srba izostalo. Svejedno, bilo je tu srpske hrane, pljeskavica i ćevapa. Najjači utisak je ostavila neka crnkinja kada me je pitala šta hoću uz ćevape, crveni ili beli sos. Rekoh, crveni, a ona će, znači hoćeš adžar! I sad uvek kad pomislim na ajvar, nešto na dnu mozga vrišti – adžar!
Naravno da sam sve vreme čekala na srpsko kolo, da bih igrala u njemu, ali sam se načekala jer je bend Zlatne uste svirao poslednji, kao najveća atrakcija. Ah, ništa lepše kad se čovek zadiše od igranja kola, i dok se tako vrti se u krug, pozitivna energija izbija sa svih strana i osmeh ne silazi sa lica. Tačno, to je rešenje za ljude koji su u nekakvom sukobu i hoće jedni drugima “oči da iskopaju”, treba da se uhvate za ruke i da igraju kolo uz muziku koja uzbuđuje i nosi. Odmah će da se zakopaju ratne sekire. Eto, nije ni čudo što su se ovdašnji hipici pronašli u igranju kola.
Imali bih još štošta da dodam o hipicima, ali neću da širim priču. Samo da kažem da ih ima raznih, mladih i vremešnih, seoskih i urbanih, uz vlast, protiv vlasti, za vakcine, protiv vakcina, itd. U Americi ih često pogrdno nazivaju hippy-trippy. U komšiluku imamo neku hipi gospođu koja štrika kroše, i ne može da se kontroliše već time uvija sabraćajne znake i druge predmete na ulici. Dok smo igrali tako kolo, u nekom trenutku skoči neki muškarac, potrča do centra kola i tu pokupi nešto rukom. To je bio pauk, koji je spašen, a mogao je da strada pod nogama učesnika kola. Čovek sav ponosan, spasio je jedan život. Zatim, moja ćerka je kupila neki privezak na festivalu, u njemu zamrznuta pčela i neki plavi sitni cvetići. Kaže prodavačica, i kreator pomenutog privezka, samo da znate ja nisam ubila pčelu već sam je takvu našla, i ja sam to cveće lično uzgajala, iz semena!
Bezglutenski kolač od kestena
sastojci
za pire od kestena:
200ml mleka
150g ispečeno, ili skuvano, i očišćeno kestenje
50g šećera
Ili, koristite kupovni pire od kestena, oko 200g.
115g putera, omekšalog na sobnoj temperaturi
150g šećera
prstohvat soli
6 jaja, na sobnoj temperaturi, žumanca odvojena od belanaca
Najpre napravite pire od kestena. Ako morate da ga kuvate pogledajte ovde kako to da učinite.
Iseckajte kesten i stavite ga u šerpicu zajedno sa mlekom i šećerom. Kuvajte sve na umerenoj vatri, poklopljeno, oko 20 minuta. Zatim ručim mikserom sve dobro izblendajte dok ne dobijete ujednačen pire. Ostavite ga sa strane da se prohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite papirom za pečenje okrugli pleh prečnika 23cm.
Mikserom mešajte omekašo puter sa šećerom dok ne dobijete kremastu i ujednačenu smesu. Dodajte so, žumanca, pire od kestena i kestrat vanile. Kad ste dobili ujednačenu smesu dodajte brašno od badema koje ste pomešali sa praškom za pecivo.
U drugoj posudi mikserom umutite belanca u čvrst sneg i postepeno ga dodavajte prethodnoj smesi dok sve mešate spatulom.
Na kraju, stavite smesu u pripremljeni pleh i pecite kolač 50 minuta.
Kad je kolač ispečen, posle 5 minuta izvadite ga iz pleha i sačekajte da se prohladi.
Služite ga posutim šećerom u prahu uz šlag i kafu.
Mnogo volim ove puterste i prhke kolačiće, pogotovo kada se kombinuju sa interesantnim sastojcima i začinima. Recimo ove kolačiće od limuna i maka, pa kolačiće sa limetom i bosiljkom, ili ove sa grejpfrutom, i sad su na red došli kolačići sa lavandom i limunom. Veoma se slično prave kao ovi sendvič keksi sa lavandom, ali ipak drugačije izgledaju. Nisam izdržala da im ne dodam belu čokoladu, i to obojenu u ljubičasto, da podsećaju na lavandu, ali vi to ne morate, i bez nje kolačići su neodoljivi.
Meni se veoma sviđa miris lavande, svugde je imam po kući, ali u kolačima morate da budete pažljivi sa njenom količinom, ako preterate, neće biti dobro. Dodala sam joj malo limunove korice, pa i vanilu, tako da kad zagrizete kolačiće, počnu da vam se smenjuju ukusi, i veoma prijaju jer ne zna se koji je lepši.
Imala sam skoro neko damsko okupljanje pa sam ih u tu svrhu pravila, i još svašta nešto:
Oduvek sam želela da budem član kluba knjige, još od kada sam čula da tako nešto postoji. Želja mi se ostvarila kada sam došla u Ameriku, jer je to ovde vrlo česta praksa. Član sam kluba knjige više od 13 godina. Prva polovina rada našeg kluba je lepo funkcionisala, i sad funkcioniše, ali izbor knjiga poslednjih godina je baš loš. Uopšte današnja popularna literatura je u dubokom kanalu, jedino mi nije jasno kako se i ukus članova kluba toliko promenio na gore. Istina, broj i članovi kluba su se manjali tokom godina, ali nas nekoliko su tu od samog početka.
Ja jesam generalno tolerantna osoba, ali loš ukus teško podnosim. Opet kad otkrijem nekog sjajnog autora, ili knjigu, mome oduševljenju nema kraja, ja jednostavno moram da to podelim sa drugima, i to se dešavalo na početku rada kluba. Da, razmišljala sam da odem iz kluba, i iskreno ne znam zašto to nisam učinila, možda zato što i dalje volim da budem član kluba knjige, što sam rob rutine, i što cenim privrženost klubu ostalih članova, većina ljudi vidi u tome obavezu i vrlo brzo odustane. Probala sam razne šeme da nekako popravim prosek kluba, učlanjivala ljude kojima sam jasno predočila da želim bolji izbor knjiga, ali bez rezultata.
Opet, čim vidim da je bezveze knjiga, koje skoro uvek nabavljam i slušam preko aplikacije Audible, ja otkažem knjigu pa ne moram da je plaćam, to mi je velika uteha. Ranije bih čitala knjigu do kraja, čisto da vidim do kakvog besmisla može da ode, ali sad više ne gubim vreme.
A i idemo svakog meseca u neki novi restoran, gde imamo sastanke kluba knjige, što može da bude prijatno iskustvo. I ostale članice kluba tolerišu moju bezrezervnu kritiku knjiga, možda zato što sam strankinja.
Ne mislim da svaka knjiga treba da ima umetnički kvalitet, može da bude i zabavna, ali moram da ima neki kvalitet. Današnja popularna literatura je toliko loša da za koju godinu se niko neće sećati tih knjiga, iako imaju neverovatne rejtinge i bezbroj prikaza na Amazonu i Goodreads. Literarne nagrade takođe više ništa ne znače. Čitam trenutno priče od Hemingveja, i ne mogu da se načudim da se ukus američke populacije toliko promenio. Danas njegove knjige niko ne bi objavio. I ranije su se pisale loše knjige, ali ne kao danas, ipak one kvalitetne su nadživele sve. Za vreme korone sam čitala hard core klasike, recimo Don Kihota, i potpuno sam bila zatečena kvalitetom pisanja, humorom, humanošću, relevantnošću, iako je taj roman star pola milenijuma.
Čini mi se da se knjige danas objavljuju isključivo za klubove knjiga – vrlo banalne i sentimentalne priče, vrlo predvidljive, sa nekim političkim temama koje su trenutno in. Tu su jednodimenzionalni karakteri koji izgledaju skoro kao karikature. Svi ti romani su toliko isti da imam osećaj da poslednjih šest godina čitam jednu te istu knjigu. I na kraju, iz nekog razloga često se romani pišu iz uglova različitih protagonista, ali daleko je to od romana Aleksandrijski kvartet Lorensa Darela. I da pisane su isključivo da se dopadnu ženama, jer su one najčešći konzumenti belestristike. Zato se većinom objavljuju ženski autori, jer oni kao najbolje razumeju žene, opet moji najomljeniji pisci su većinom muškarci, i uopšte ne znam zašto ima bilo kakve veze kakvog je pola autor. Ne, roman ne mora da ima baš ništa zajedničko sa mojim životnim iskustvom da bih uživala u njemu, što je u potpunosti suprotno današnjem doživljaju literature. U tome je čar umetnosti što može da nas izmesti, ne moramo stalno da budemo zaglavljeni u sopstvenim mislima i iskustvu, i što ume da nas iznenadi, jer proizvodi emocije koje nikad nismo iskusili, pošto smo se toliko uživeli u likove iz romana. Taj beg od sebe može da bude vrlo terapeutski, uzgred dobra literatura zaista pomaže da se razume ljudska priroda i da se predvidi ponašanje drugih.
Poslednja knjiga koju smo čitali u klubu knjige je – Tomorrow, Tomorrow, Tomorrow. Ta knjiga je trenutno hit, nisam stigla još ni do trećine knjige kad sam prestala da je čitam. Da je nisam slušala, i da sam imala fizičku knjigu u rukama, samo bih je zafrljačila. To je tipična današnja popularna luteratura. I ono što najviše uznemirava je to što ogroman broj ljudi voli takve knjige.
Ono što važi za hranu to važi i za književnost. Dobar ukus može da se razvije samo konzumacijom kvalitetne hrane tj. čitanjem klasika. Ako mene pitate, bolje ne čitati ništa, nego nekvalitetnu literaturu. Nećete sigurno od toga postati pametniji, i niti će vam to obogatiti život. Bolje da se umesto toga bavite nekim korisnim hobijem.
Ako vas do sada nisam obeshrabrila i želeli bi da budete član novog online kluba knjige, kojeg vodim sa Aleksandrom, zemljakinjom iz Vašingtona, onda mi se javite. U novom klubu knjige:
gledaćemo da odaberemo kvalitetne knjiga za čitanje, i trudićemo se da to budu puno knjiga domaćih autora, to je dobar način da se one popularišu. Vrlo je važno da knjiga može da se lako nabavi i da je prevedena na engleski.
sastanci kluba knjige će biti online što nam daje mogućnost da klub postane internacionalan, iako ćemo za sada da se fokusiramo na Severnu Ameriku
sastanak je jednom u dva meseca, to je sasvim dovoljno vremena da se knjiga pronađe i pročita.
svako ko se pojavi na tri sastanka postaje punopravan član kluba, što podrazumeva da učestvuje u izboru knjiga.
članovi kluba će moći da izglasaju sledeću knjigu za čitanje od više ponuđenih naslova.
sva komunikacija će se obavljati preko Facebook grupe kluba knjige.
online sastanak će ići preko Zoom-a ili FB messengera, najbolje vikendom.
sledeća knjiga za čitanje, za avgust mesec, je Baba Jaga je snijela jaje (Baba Yaga Laid an Egg) Dubravke Ugrešić.
ako ste zainteresovani, pošaljite mi poruku preko mog FB, IG ili u komentaru. Tu ćete dobiti i ostale detalje.
Aleksandra i ja smo već imale prvi sastanak kluba knjige, izabrana knjige je bila – Gvozdena zavesa (Iron Curtain) Vesne Goldsvorti. Meni se dopao roman, i preporučujem vam da ga pročitate.
Inače mnogo volim da pratim YouTube kanale vezane za knjige i pisce, u moru njih tek par zaista volim da poslušam, i tu često dobijem ideju šta da čitam. Ovi su mi omiljeni:
Better Than Food – baš gotivim ovog lika, odlično radi svoj posao, često mi da ideju šta da čitam od savremenih autora.
Fiction Beast – ovaj kanal je fokusiran na klasike, i nisu samo prikazi knjiga teme, već je mnogo kompleksniji. I produkcijski je odlično napravjen.
Art of Darkness – ovaj opskurni kanal se bavi životima pisaca, i uopšte umetnika. Posle slušanja ove epozode o Hemingveju, poželela sam da ponovo pročitam sve njegove knjiga, ali ovog puta na engleskom.
Kolačići sa lavandom i limunom
sastojci:
280g brašna
Prstohvat soli
170g šećera u prahu
istrugana korica jednog manjeg limuna
225g putera, na sobnoj temperaturi
1 žumance
1 kašičica vanilinog ekstrakta
1 kašičica sušenih lavandinih pupoljaka, istucanih u avanu
Za ganaš sa belom čokoladom:
1-2 kašika slatke pavlake
1/2 kašičice sušenih lavandinih pupoljaka
60g bele čokolade, izlomljene
ljubičasta boja za kolače
Kalup u obliku kruga ili cveta prečnika oko 5 cm
Veliki plitki pleh
Priprema:
Prosejte brašno i dodajte mu soli. U drugoj posudi mikserom mešajte šećer, izrendanu koricu limuna, lavandu i omekšao puter na srednjoj brzini. Posle par minuta mešanja, kada dobijete kremastu smesu, dodajte jedno žumance i vanilin ekstrakt. Nastavite sa mešanje a zatim postepeno dodavajte brašno dok ne dobijete gustu smesu. Na kraju umešajte samlevene lavandine pupoljke. Podelite testo na dva dela, oblikujte ih u diskove, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoje 1 sat, da se stvrdnu.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Pospite radnu površinu sa malo brašna, izvadite jedan disk testa i razvucite ga oklagijom na debljinu od 3-4 mm, zatim kalupima izvlačite okrugle oblike i ređajte ih na pleh za kolače koji je pokriven papirom za pečenje. Stavite pleh sa testom u zamrzivač na 5 minuta (tako će kolačići da sačuvaju oblik), pa ga prebacite u rernu i pecite oko 10 minuta, pre nego što ivice na kolačićima ne počnu da dobijaju svetlo braon boju. Kad su kolačići gotovi ostavite ih par minuta u plehu a zatim ih prenesite na rešetku za hlađenje. To isto ponovite sa novom turom kolačića.
Napravite ganaš tako što ćete zagrejati do ključanja kašiku dve slatke pavlake i njoj dodati izmrvljenu belu čokoladu. Mešajte ganaš dok se čokolada ne istopi dodajući malo ljubičaste boje za hranu. Stavite ganaš u dresir kesicu i istiskujte ga na kolačiće. Kad se ganaš stvrdne služite kolačiće.
Napomena: Jačina arome lavandinih pupoljaka varira, odredite je prema intenzitetu mirisa. Nemojte da preterujete sa njenom količinom.
Vrlo interesantan kolač sa sastojcima koji se često ne koriste za pripremu poslastica. Počevši od jagoda – vrlo retko pečem kolače zajedno sa jagodama, osim kad spremam američku pitu, i to u kombinaciji sa rabarbarom. Uglavnom ih koristim sveže u kolačima, bilo da pravim tart sa jagodama, ili popularni trajfl. Jednostavno mnogo su ukusnije i lepše sveže. Ipak, kad se tanko iseku, pa se poređaju po kolaču, kao u ovom slučaju, izgledaju neodoljivo.
Tu je i džem od jagoda koji takođe utiče na lep ukus kolača. Zatim, brašno od kukuruza daje lepu teksturu, već sam ranije pravila kolač sa palentom pa znam da može da se koristi za slatke stvari. I na kraju, upotreba maslinovog ulja – svakako da možete da koristite obično ulje, ali maslinovo je zdravije i jedva da se oseća, uopšte ne kvari ukus, čak naprotiv.
Iz nekog razloga ovaj kolač je posebno ukusan kad je malo topao, tako da je poželjno da ga takvog služite.
Recept je preuzet i malo izmenjen iz nekog starog broja časopisa Bon Appetit (Strawberry Snacking Cake).
Kolač sa jagodama
sastojci:
150g svežih jagoda, iseckanih na tanke komade
180g pšeničnog brašna
60g kukuruznog brašna
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
1/4 kašičice soli
4 jaja, na sobnoj temperaturi
150-200g šećera
Izrendana kora 1 limuna
3 kašike limunovog soka
1 1/2 kašika ekstrakta vanile
4 pune kašike kisele pavlake
150ml blagog maslinovog ulja, ekstra devičanskog (ili običnog ulja)
4 pune kašike džema od jagoda, na sobnoj temperaturi
1 kašika šećera za posip
priprema:
Pripremite pravougaoni pleh dimenzija 32 x 23cm.
Obložite ga papirom za pečenje.
Iseckajte jagode na tanke komade, kao na gornjoj slici. Ako nisu dovoljno slatke pospite ih sa malo šećera.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U jednoj posudi pomešajte pšenično i kukuruzno brašno, prašak za pecivo, soda bikarbonu i so.
U drugo, većoj posudi, umutite jaja sa šećerom, zatim dodajte ekstrakt vanile, sok i izrendanu koricu limuna, kiselu pavlaku i maslinovo ulje.
Tome dodajte smesu sa brašnom i sve dobro pomešajte. Smesu stavite u pripremljeni pleh.
Preko smese rasporedite džem i onda čačkalicom napravite spirale po testu.
Na kraju rasporedite iseckane jagode po testu. Pospite sve sa malo šećera
Pecite kolač oko 45 minuta, dok se ivice ne zarumene.
Sližite kolač dok je još topao, takav je najukusniji.
Ovaj kolač, koji mi je obeležio rano proleće, je za mene bio veoma prijatno otkrovenje. Pravila sam ga dva puta, prvi put nije imao dobru teksturu, bio je mrvičast, pa sam morala da smislim kako da ga unapredim. Nećkala sam se čak da mu dodam i kruške, ali sam rešila da mu ipak ništa ne fali, jer je jednostavno savršen.
Tahini sam ranije koristila samo u slanim jelima, kao što su humus, baba ganuš, ili za spremanje dipova, ali skoro sam ga probala u nekom vrlo fensi kolaču, i baš sam se oduševila. Tako sam dobila ideju da spremim ovaj kolač. Tahini je ništa drugo do pasta/krem koji se dobija mlevenje belog susama. Ako ne možete da nabavite tahini, onda probajte da ga sami napravite.
To što je gluten free, sa brašnom od badema, je zbog toga što sam morala da budem na nekoj dijeti, ali na kraju se odlično pokazalo. Kolač je vrlo sočan, i tamni susam veoma podseća i ukusom i izgledom na mak. Ukus mu je takođe vrlo interesantan.
220g brašna od badema, ovde pogledajte kako sami da ga napravite
1/2 kašičice soli
2 kašičice praška za pecivo
2 1/2 kašike crnog susama, samlevenog ili istucanog u avanu
par kapljica farbe za hranu, plava i crvena
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Obložite dublji pravougaoni pleh papirom za pečenje.
Najpre sameljite crni susam u avanu ili u multipraktiku.
Zatim u jednoj posudi pomešajte brašno od badema, so i prašak za pecivo. U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno im dodavajte šećer. Mutite sve dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. Tome dodajte ekstrakt vanile, ulje, tahini, pa kiselu pavlaku/ grčki jogurt, i smesu sa brašnom od badema. Sve mešajte spatulom a ne mikserom. Na kraju izdvojite četvrtinu smese i nju pomešajte sa mlevenim crnim susamom.
Obe smese rasporediti po plehu na sledeći način – 3-4 kašike bele smese stavite na dno pleha, pa preko toka stavite 1-2 kašike tamne smese, i tim redom dok sve ne potrošite. Uzmite štapić i njime prođite kroz testo praveći kružne pokrete. Pecite kolač oko 45 minuta.
Pošto se kolač ispekao, ohladite ga, isecite na kriške i služite.
Kolonijalni Vilijamsburg u rano proleće
Već sam vam pričala o ovom čudesnom mestu koje je nakada bio ubičajan gradić naseljen ljudima, ali sada je to samo rekonstrusana varošica, u kome ljudi ne žive, više je kao neka scenografija. Inače i dalje ima u njemu mnogo ljudi koji ga obilaze kao turisti, kao i onih koji ga održavaju. Sve te bašte, vrtovi, kuće i životinje nemaju prave vlasnike već daju ljudima iluziju da se šetkaju Vilijamsburgom koji je zamrznut u 18. veku. Ovaj gradić sam posetila tri puta, u leto, jesen i ovoga puta u rano proleće. I bilo je fantastično iskustvo, uživala sam dok sam se provlačila kroz dvorišta i vrtove i fotografisala bajkovite prizore. Pogledajte i sami tu lepotu.
Nemojte da vas zavara izgled ovog kolača, u pitanju je vrlo jednostavna poslastica. To je jedan od onih kolača koji veoma prijaju uz kafu ili čaj, često ćete ih naći u kafeima, ali ovog puta sa ljubičastim šarama, i neodoljivim ukusom limuna. Mramorni kolač, tako ga zovu. Uvek je zanimljivo videti kakve će šare ispasti pošto se kolač ispeče.
Inače, imala sam dosta dehidriranih borovnica pa sam htela da ih iskoristim, one se obično koriste za dobijanje prirodne ljubičaste boje i ukusa borovnica. To nije klasično suvo voće, zapamtite, kad se samelje bude kao prah. Ranije sam dehidrirano voće dosta koristila za pravljenje raznih kremova, makaronsa, posipa, itd. Ako volite da spremate kolače i torte, obavezno ga probajte, neke od ideja možete da pronađete na ovom blogu:
Ima još jedna stvar koju bih vam preporučila osim ovog kolača, a to je knjiga Klara i Sunce (Klara and the Sun) britanskog pisca Kazua Išigura. Vrlo retko se desi da me savremena literatura oduševi, ali pošto sam veliki ljubitelj ovog pisca, ne mogu da kažem da je to bilo neočekivano. Roman se bavi vrlo aktuelnom temom koja dosta uznemirava ljude, mada mislim da se generalno preteruju sa strahom da će roboti i veštačka inteligencija zameniti ljudska bića. Velika promena se već desila sa pojavom interneta i pametnih telefona, ChatGPT i slični servisi su više kao neko pomagalo da dobijemo “sažvakanu” informaciju na jednostavan i brz način. Ipak, mislim da nije daleko dan kada ćemo imati robote kao prijatelje i emotivnu podršku, zbog sve veće usamljenosti i poslednjih godina vrlo primetnog nedostatka tolerancije prema drugima.
Klara je ipak specijalan robot, skoro kao čovek, njena požrtvovanost i ljubav prema svojoj vlasnici je veoma dirljiva. Iako je robot, ne možeto da ne saosećate sa njom i da volite Klarinu naivnost i neiskvarenost. Roman ima puno zanimljivih tema kojima ćete se često vraćati. Ja bih izdvojila – nesebičnost i požrtvovanost. Možda je danas teško zamisliti da ima ljudi kojima je to smisao života, zato što smo svakodnevno bombardovani samoživim i narcisoidnim ponašanjem, ali zaista postoje ljudi kojima je smisao života da se žrtvuju za ljude koje vole, i ne traže ništa zauzvrat, to ih čini srećnim. Ko je čitao prethodna dela ovog pisca kao što su fantastični romani Ne daj mi nikad da odem (Never Let Me Go) i Ostaci dana (The Remains of the Day), zna da su motivi nesebičnost i lojalnost veoma česti u njegovim delima.
Stil pisanja je veoma jednostavan, ali vrlo napet, stalno iščekujete da će nešto vrlo važno da se desi. Kazuo ume da pravi atmosferu svojim pisanjem, skoro da se osećate kao učesnik njegovih romana. Čak i kad završite sa čitanjem njegovih knjiga, one još dugo ostaju u vama.
Mramorni kolač sa borovnicama i limunom
sastojci:
5 jajeta, na sobnoj temperaturi
150-180g šećera
100ml ulja
200g grčkog jogurta ili kisele pavlake
1 kašika izrendane kore limuna
1 kašika ekstrakta vanile
300g brašna
1/2 kašičice soli
1 1/2 kašičice praška za pecivo
30g dehidriranih borvnica
par kapljica farbe za hranu, plava i crvena
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Obložite dublji pravougaoni pleh, dimenzija 23 x 11 x 6 cm, papirom za pečenje.
Najpre sameljite dehidrirane borovnice.
Zatim u jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo. U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno im dodavajte šećer. Mutite sve dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. Tome dodajte 1 kašiku izrendane korice limuna, ekstrakt vanile, ulje, pola smese sa brašnom, pa kiselu pavlaku/ grčki jogurt, i preostalu smesu sa brašnom. Sve mešajte spatulom a ne mikserom. Na kraju podelite smesu u dve činije. U jednu činiju stavite samlevene dehidrirane borovnice i pomešajte sa testom. Možete dodati i hranu za boje, par kapljica plave i crvene, ako želite primetnu ljubičastu boju.
Obe smese rasporediti po plehu na sledeći način – 2-3 kašike bele smese stavite na dno pleha, u sredini, pa preko toka stavite 2-3 kašike ljubičaste smese, i tim redom dok sve ne potrošite. Postepeno će smesa ispuniti ceo pleh, na kraju par puta udarite pleh o radnu površinu da bi se sve ravnomerno rasporedilo. Pecite kolač oko 50 minuta.
Pošto se kolač ispekao, ohladite ga, isecite na kriške i služite.
