Cepkana začinjena piletina
Ako želite vrlo sočnu piletinu, posebnog i neodoljivog ukusa, što nije baš lako izvesti, ovo je pravi recept za vas. Ovako pripremljenu piletinu sam zapravo usvojila od svog sina. On je mesecima na ovaj način sprema, sa raznim varijacijama. Svi smo bili iznenađeni njegovim novim hobijem, ali izgleda da je to neki novi trend u njegovom društvu. Još više smo bili iznenađeni kada je letos počeo da čita Dostojevskog (ima još nade!). Sin obično vikendom spremi piletinu zajedno sa pirinčom, rasporedi sve u staklenim posudama (nikako u plastičnim, i to je deo trenda), i posle to nosi u školu za ručak. I ne samo to, sa drugarima se takmiči kome je piletina najbolje ispala:)
Dugo mi je trebalo da smislim najbolji naziv za ovako spremljenu piletinu, i mislim da je cepkana i začinjena piletina sasvim odgovarajući, iako se mnogo brže sprema nego cepkana svinjetina (vidi recept u Američkom kuvaru, str. 120). Ovako pripremljenu piletinu možete da služite na razne načine, sa kuvanim pirinčem, kus-kusom, za burito, ili u tortiljama. Preporučujem vam da pogledate prethodni recept za pileće takose, i da za njih koristite ovako pripremljenu piletinu, bićete oduševljeni.
Korišćenje mešavina začina je dosta popularno u Americi. Postoje razne kombinacije, od one za kolače, pite i napitke poznat kao pumpkin pie spice (recept je u Američkom kuvaru, str. 188) pa do onih koji se koriste za meso, najčešće roštilj. Najpoznatiji su kajunska i kreolska mešavina začina, Old Bay (nastao u Baltimoru!), italijanska mešavina začina, itd.
Bila sam pre neki dan u nekoj zanimljivoj radnji gde prodaju samo mešavine začina kao i čajeve. Bilo mi je zanimljivo da ih razgledam i mirišem, i na kraju sam kupila neku interesantnu severnoafričku mešavinu začina. Pošto su bile prilično skupe, palo mi je na pamet da i ja spremim neke od tih mešavina, pošto ionako imam toliko začina kod kuće. Morala sam da prelistam moju omiljenu knjigu o začinima i začinskom bilju, i da vidim kako se prave popularne mešavine. Inače, imate na blogu lep članak o raznim začinima, kako se koriste i u kojim jelima. Drugi deo o začinama, koji se koriste za slatke stvari, nadam se da će se pojaviti ove jeseni. Naime, odavno sam radila na njemu, ali nekako sam uspela da izbrišem članak, i toliko sam se iznervirala da ga nikada nisam ni ponovo napisala.
Mešavina začina data u receptu, koju ovde zovu i dry spice rub, je prilično standardna u američkoj kuhinji, i možete da je koristite i za pripremu drugog mesa. Data količina je u srazmeri sa količinom mesa – srazmera bi trebalo da bude 1kg mesa – 2 kašike mešavine začina. Najlepši deo je dimljena slatka mlevena paprika, koja se ipak razlikuje od naše aleve paprike. Koristite pileće karabatake, jer su oni sočniji i ukusniji od pilećih grudi.
Meso pripremljeno sa mešavinom začina, možete da pronađete i u ovim receptima:
- Gambo
- Gambori u kreolskom sosu sa palentom
- Chipotle burito
- Začinjena pileća krilca iz rerne
- BBQ svinjska rebarca
Cepkana začinjena piletina
sastojci
za chicken dry spice rub:
2 kašičice dimljene slatke mlevene paprike (ona se razlikuje od naše aleve paprike)
1/4 kašičice ljute mlevene paprike, opciono
2 kašičice belog luka u prahu
1 1/3 kašičica soli
1/3 kašičice mlevenog bibera
1/2 kašičice kumina u prahu
2 kašičice sušenog origana
1/2 kašičice mlevenog senfa (slačice)
2 kašike vinskog sirćeta
3 kašike maslinovog ulja
1 1/2 kg (oko8 komada) pilećih karabataka bez kostiju i kožice
1/2 kašike ulja
priprema:
- Najpre napravite chicken dry spice rub – pomešajte dimljenu mlevenu papriku, kumin, slačicu, beli luka u prahu, origano, so i biber.
- Piletinu natapkajte papirnatim ubrusom, stavite je u posudu, pospite je začinama i rukama ih dobro utrljajte u meso. Zatim dodajte sirće i maslinovo ulje i sve pomešajte. Ostavite tako meso bar pola sata, a najbolje par sati u frižideru ili da prenoći.
- Za to vreme skuvajte pirinač. Kako to da učinite pogledajte ovde.
- U tučanom ili običnom tiganju sa debljim dnom, zagrejte 1/2 kašike ulja na srednje jakoj vatri (6/10), i pecite piletinu oko 6-8 minuta na jednoj i oko 6 minuta na drugoj strani. Vreme može da varira, zavisi od veličine komada mesa, ako je mekano i sa braon koricom značo da je govoto. Nemojte da pretrpavate tiganj mesom, nego ga pecite iz više puta. Kad je piletina ispečena, viljuškama je razvlačite kao na slici. Na kraju svu piletinu stavite u tiganj i dobro promešajte da pokupi sve sokove sa dna tiganja.
- Služite piletinu odmah, uz skuvani pirinač i salatu.
Bečka šnicla (poseta Salcburgu)
Napraviti bečku šniclu u Americi nije uopšte lak izazov! Najpre ovde teletina nije tako mlada i ukusna kao kod nas, a nije ni lako naći teleće kotlete, koji su inače skupi. I skoro je nemoguće naći velike komade kotleta, tako da bečke šnicle ne izgledaju moćno kao one koje prekriju ceo tanjir. Za to imam mali trik – spojim dva-tri komada tako što ih udaram kuhinjskim čekićem (bodljikavom stranom).
A dobro spremljena bečka šnicla je zaista poseban gurmanski ugođaj, u to sam se uverila prilikom nedavne posete Austriji. Najbolja je kada je velika a tanka, nije puna ulja, hrskava je spolja, a mekana iznutra. Videla sam da je prave i sa svinjetinom, čak i piletinom, ali ja bih se držala teletine. Na kraju tako se originalno pravi bečka šnicla.
Nemojte da očajavate ako vam ne ispadne baš kao u restoranu, to je skoro pa nemoguća misija, ima dosta razloga zašto je to tako, ali one napravljene kod kuće mogu da budu sasvim dobre. Zamislite samo nedeljni porodični ručak sa bečkim šniclama, ima li šta lepše od toga. Inače, šnicle od bilo kog mesa (ovde je odličan recept za pileće šnicle) su mnogo ukusnije kada se pohuju, tako da se često porodično složimo oko toga da bi trebalo da ih češće spremamo.
Pre recepta je kratka foto šetnja Salcburgom, a ne Bečom, u kome sam skoro boravila. Tu sam videla restorane koji su se specijalizovali za pravljenje bečke šnicle, pa su čak stavili kuvare u izlog da narod vidi kako se one pripremaju. Meni se to veoma dopalo. Osim toga Salcburg je divan grad, čak i zimi, uživala sam u boravku u njemu.
Poseta Salcburgu
U Salcburgu nismo dugo boravili, ali i tako kratka poseta mi je veoma prijala. Mislim da je boravak od 2 dana dovoljan da posetite važna mesta. Iako je prošao Božić, atmosfera je i dalje bila praznična, božićni market je i dalje radio, i bilo je dosta turista iz raznih delova sveta.
Pre nego što počne šetnja da vas podsetim da je ovde sniman čuveni film Moje pesme, moje snovi. Gledala sam ga u avionu dok smo se vraćali u Ameriku, i uverila sam se ponovo da je klasik sa razlogom. Džulija Endrjuz je čarobna u njemu. Inače, taj film je rađen po istinitoj priči – von Trapp porodica je uspela na kraju da prebegne iz Austrije u Ameriku, i do kraja života su se profesionalno bavili pevanjem, imali su koncertne ture širom zemlje.
U starom jezgru Salcburga se nalaze najvažnija mesta za posetu – katedrala, utvrđenje sa dvorcem, Hohensalzburg, božićni market, Mocartova rodna kuća, Mirabel palata sa vrtovima, i glavna trgovačka ulica Getreidegasse. Glavna železnička stanica nije toliko daleko, možete peške ili taksijem da dođete do starog grada. I uopšte, Salcburg se lako savladava peške.
Božićni market je vrlo lep, štandovi su simpatično dekorisani, i svašta lepo može da se kupi i proba. Tu mogu da se nađu omiljene srednjeevropske poslastice: perece, liciderska srca, knedle, šaum role, itd. Videla sam i popularne kurtoš kolače (chimney cake), koje sam skoro prvi put probala u životu, i to u Baltimoru, u novootvorenoj mađarskoj pekari, i baš su mi se svideli. Kupili smo jednu perecu sa marcipanom, koja je bila toliko velika da smo je jedva porodično savladali.
Arhitektura u Salcburgu je izrazito barokna i vrlo lepa na oko. U turističkom delu se nalazi dosta trgova, fontana, spomenika, kao i lavirint šarmantnih uskih ulica sa brojnim pasažima. Ono što je posebno lepo jeste karakteristična dekoracija iznad radnji i restorana pravljena od kovanog gvožđa. Pogled u tim uskim ulicama se često nastavlja na utvrđenje koji se nadvija nad gradom. Nažalost, nismo ga posetili. Boravak sa decom često ima svoje limete.
Tu je i katredala u kojoj je u vreme naše posete bila služba pa je sve izgledalo vrlo praznično. Bila je prepuna turista.
Kroz grad prolazi reka Salzach, koja je služila u prošlosti za transport soli i po tome je dobila ime, kao i sam grad. Kada pređete reku pruža se živopisni pogled na stari deo grada načičkan tornjevima mnogobrojnih crkvi.
Kad smo kod Mocarta koji je prva asocijacija na ovaj grad, samo smo prošli pored njegove rodne kuće i slikali se. Pokušavala sam da prenesem svoj entuzijazam na decu, ali bezuspešno. Mocart je jedan od moljih omiljenih kompozitora, često vikend započinjem pločom sa njegovim uvertirama. Jedan od mojih malih radosti je što sam uspela da nateram ćerku da peva za neko takmičenje moju omiljenu ariju L’ho perduta iz opere Figarova ženidba; to je i jedina opera koju znam od početka do kraja, jer sam je slušala hiljadu puta kao da je u pitanju rok album.
Mocart kugle se prodaju na svakom koraku, individualno ili u raznim pakovanjima, što ne iznenađuje jer su upravo ovde počele da se prave. Sastoje se od slojeva marcipana od badema i od pistaća koji okružuju centar od čokolade i lešnika (đanduje), i pokriveni su glazurom od tamne čokolade. Ako vam treba recept, možete da ga nađete ovde.
Promrzli, umorni i gladni od šetnje jedva smo uspeli da nađemo restoran sa praznim stolom. A bilo ih je puno, i mamili su svojim izlozima obećavajući ukusnu hranu i prijatan enterijer. Tako smo nabasali u nekom pasažu na kiosk naše hrane koji se zove Valter. Kasnije sam saznala da je ovde poveća balkanaska dijaspora. Restoran u kojem smo se našli bio je kao neki lavirint sa brojnim sobama, i kad sam ugledala predivne kaljeve peći, rastopila sam se momentalno.
Malo sam bila iznenađena kad sam videla da služe pitu sa sirom i spanaćem i pitu sa pečurkama, a mislila sam da samo mi to pravimo, i morala sam da to probam. Kao što vidite služe ih uz neobične priloge.
Mirabel palata kružena zanosnim vrtovima je bila mamac za turiste. Mogu da zamislim kako lepo izgleda leti.
Od svih radnji najviše su mi se dopale one sa tradicionalno austrijskim proizvodima, kao što su recimo ova lovačka radnja sa oružjem i butik sa tradicionalnok nošnjom. Takođe, ugledala sam štand gde se prodaje pečeno kestenje; to mi tako nedostaje.
Iz Salcburga smo uzeli voz do Minhena, tu smo preseli i uzeli voz koji nas je odveo dalje, do Lajpciga, grada u kome smo boravili sledećih nekoliko dana.
Bečka šnicla
sastojci:
4 velikih telećih kotleta (što većih)
So i biber prema ukusu
100 g brašna
1 1/2 šolje prezli
2 krupna jajeta, umućena
Ulje za prženje
za služenje:
- pomfrit, ili krompir iz rerne, ili pire krompir
- zelena salata
- kriške limuna
priprema:
Stavite po kotlet između dva lista plastične folije, pa na dasci za seckanje tucite meso kuhinjskim čekićem dok ga ne istanjite na 3-4 mm debljine. Svaki komad mesa natapkajte papirnatim ubrusom, zatim utrljajte so i biber.
Pripremite tri plitke posude: u jednu stavite brašno i prstohvat soli, u drugu, stavite umućena jaja, i u treću posudu stavite prezle.
U dublji ili tučani tiganj zagrejte tri prsta ulja na srednje jakoj vatri (6/10).
Uzmite jedan kotlet i uvaljajte ga najpre u brašno, zatim otresite višak, i drugom rukom ga umočite u umućena jaja, onda opet prvom rukom ga uvaljajte u prezle, i stavite u dobro zagrejano ulje da se prži. U tiganju mora biti dovoljno ulja da bi meso “plivalo” u njemu i lepo se ispržilo. Tokom prženja dodajte još ulja ako je potrebno. Meso pržite sa obe strane, dok ne dobijete zlatnu smeđu koricu. Kad su šnicle ispržene stavite ih na papirnati ubrus da se ulje ocedi.
Šnicle služite odmah uz unapred pripremljen pire krompir, ili prženi kroompir, kao i zelenu salatu.
Napomena: ja sam koristika panko prezle za pohovanje šnicli (krupne hlebne mrvice), obične prezle su bolje.
Juneći ragu po receptu Lidije Bastianić (I o njenoj knjizi Moj američki san)
Proletos sam pročitala autobiografsku knjigu Lidije Bastanić koju sam dobila kao rođendanski poklon, i moram da priznam da mi se veoma dopala. Poželela sam da je predstavim na blogu, uz njen odličan recept za juneći ragu. Slično sam uradila i kad sam pisala o knjizi Džulije Čajld. Da ne pominjem da me u ovo doba godine posebno privlače gulaši. Ako imate slične afinitete kao ja, nemojte da preskočite ni domaći, Džulijin francuski, i kubanski gulaš.
Lidijin italijanki juneći gulaš je sličan ostalima, meso se kuva na tihoj vatri dok ne odmekne, kada postane tako meko da može da se lako iscepka. Miris crnog vina u raguu je posebno lep, zamirisaće vam celu kuću. Date mere možete slobodno da duplirate, kao što sam ja učinila, pa da deo zamrznete i služite kasnije. Juneći ragu možete da služite uz testeninu, parapandele i taljatele su najbolji izbor, ili uz pire krompir, ili palentu. Uvela sa izmenu u Lidijin recept tako što sam umesto goveđih supenih kocki koristila domaći juneći temeljac, što je daleko bolja opcija.
Knjiga Lidije Bastianić – Moj američki san
Moram da kažem da do ove knjige nisam bila neki poseban ljubitelj Lidije, njene emisije su mi delovale stromodno i usporeno, a i ona mi je izgledalo vrlo autoritativno, ozbiljno i strogo. Doduše to je umelo da deluje i osvežavajuće jer većina američkih kulinarskih zvezda imaju pa skoro histeričan osmeh na licu i nekontrolisanu energiju koja iritira. Iako je ona čak starija od generacije mojih roditelja, pronašla sam dosta sličnosti sa njom.
Recimo, Lidija i ja smo se rodile u istoj zemlji, nekadašnjoj Jugoslaviji. I tu ne prestaje naša sličnost – obe smo se preselile u Ameriku, obe volimo da kuvamo, i obe gajimo ljubav prema selu u kojima smo naučile dosta o pravljenju hrane. Iako sam veći deo knjige čitala na tropskom ostrvu, mogla sam vrlo lako da se preselim u moje selo Kaonu čitajući kako su u njenom selu gajili domaće životinje, klali svinje, mesili hleb, išli u berbu divljih plodova prirode, itd. Jedino što je njeno selo bilo nedaleko od Pule, gradu u kome se rodila i provela detinjstvo. Ti opisi babe i dede, ljudi koji su živeli u selu, rodbine, sve je to veoma podsećalo na moja leta provedena na selu.
Kada je imala dvanaest godina njeni roditelji su rešili da prebegnu u Italiju, kod rođaka u Trst, a odatle su emigrirali u Ameriku. U Astoriji, delu Njujorka naseljenog imigrantima, provela je svoju mladost, a i kasniji deo života. Tu se udala, i otvorila svoj prvi restoran sa svojim mužem. Onda je otvorila sledeći na Menhetnu, i tim redom. I nije bila samo uspešna kao kuvar, i u vođenju restorana, već su primetili njen talenat i na televiziji, pa su je i tu angažovali. Ona je bila veoma važna figura u upoznavanju Amerikanaca sa italijanskom kuhinjom. Iako danas izgleda da su uticaji italijanske kuhinje bili sveprisutni u Americi, tako nije bilo sve do 70ih i 80ih godina prošlog veka.
Lidijin život nije bio lak, kao i svakom imigrantu trebalo joj je vremena da stane na svoje noge, ali imala je i sreće da se nađe u Americi u vrlo uzbudljivom i prosperitetnom periodu.
Moje simpatije prema Lidiji nisu umanjili ni njeni ne baš tako neutralni komentari na račun Srba i Bosanaca, i to što u nijednom trenutku ne pominje da je njena strana bila na strani nacističke Nemačke, i da je to bio razlog određenog tretmana italijanske populacije posle rata. Ruku na srce ni prema lokalnom stanovništvu nije previše pozitivna, osim kada je u pitanju njena rodbina. Inače, skoro svaka reč na našem jeziku u knjizi je pogrešno napisana. Ipak, Lidija je zadržala kuću svoje babe i dede, koju redovno posećuje.
Ono što je vrlo fascinantno, iako je Lidija bila epitom italijanske kuhinje i kulture u Americi, u kasnom dobu radeći genetski test sazanala je da je ona zapravo dve trećine Hrvatica. I verovatno to može da se kaže za većinu Italijana koju su naseljavali Istru (par stotinu hiljda Italijana je emigriralo iz Istre i Dalmacije posle Drugog svetskog rata). Zanimljivo je to kako se lokalno stanovništvo slovenskog poreklo latiniziralo, usvojilo veru i jezik, i potpuno zaboravilo na svoje poreklo.
Pored opisa njenog sela, moji omiljeni delovi knjige su vezani za njen boravak kod tetke u Trstu, koja je držala pansion, pa je svakodnevno pripremala razna jela sa sastojcima koji su tada bili nedostupni u Jugoslaviji. Takođe, svideo mi se deo njenog života kada je postala kuvar i kada je počela da otvara restorane u Njujorku. Kasnije je redovno odlazila sa svojom porodicom u Italiju, gde su otkrivali proizvode koje su posle koristili u svojim restoranima. Veoma su mi se svidele i fotografije iz njenog porodičnog albuma, lepo su upotpunile njenu životnu priču.
U njenoj prirodi nema ničeg pustolovnog ni fabuloznog po današnjim merilima, ona je žena vrlo privržena svojoj porodici i rodbini, domu i svojoj kuhinji. Opet sa druge strane vrlo je sposobna, vredna, uporna, sklona riziku, jaka i otuda ne čudi njen uspeh u životu.
Lidija u svojim kuvarima koristi recepte iz raznih delova Italije, međutim najzastupoljeniji su oni iz severoistočnog regiona, koji joj je bio najbliži. Tu ima puno uticaja austrijske i balkanske kuhinje.
Ne volim da koristim citate, ali ovaj od Lidije Bastianić mi se svideo, pa ću tako da završim prikaz njene knjige.
“Pripremanje, kuvanje, i služenje hrane je najboji način da se pokaže ljubav i briga za druge; kada delite hranu sa drugima, delite život.”
Juneći ragu
sastojci:
1 1/4 kg junećeg mese sa grudi ili plećke, isečenog na 4 jednaka komada
1 kašika soli
Mleveni biber, po ukusu
3 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka, sitno seckana
1 luk, iseckan
2 šargarepe, iseckane
2 stabla celera, iseckana
800 g paradajza iz konzerve (paleta)
250 ml crnog vina (Cabernet Sauvignon ili Merlot)
2 kocke goveđeg bujona + 375 ml vode
ili 200 ml junećeg temeljca + 175ml vode
2 lovorova lista
3 grančice svežeg timijana
za služenje:
skuvane papardele, taljatele ili pire krompir, palenta
Sveže izrendan parmezan i peršun sitno seckan
Priprema:
Meso isecite na 4 komada i natapkajte ga dobro papirnatim ubrusom, pa posolite i pobiberite.
U većoj šerpi sa debljim dnom, najbolje Dutch oven, zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja na jakoj vatri. Dodajte meso i zapecite ga sa svih strana dok lepo ne porumeni, oko 5 minuta. Izvadite meso iz šerpe.
Smanjite temperaturu na srednju jačinu i dodajte preostale 2 kašike maslinovog ulja. Dodajte luk, pržite ga 3-4 minuta, pa dodajte beli luk. Posle pola minuta dodajte šargarepu i celerova stabla i lagano dinstajte još 5 minuta.
Dodajte preostale sastojke, paradajz pelat, vino, vodu sa kockicama bujona, ili juneći temeljac i vodu. Sve promešajte pa vratite meso u šerpu (zajedno sa sokovima koji su se skupili na tanjiru). Povećajte vatru dok jelo ne počne da ključa, a zatim smanjite na vrlo nisku da se lagano krčka. Poklopite šerpu i kuvajte duže od 2 sata, dok meso ne omekša toliko da može da se razvuče viljuškom.
Na kraju izvadite meso, i cepkajte ga pomoću dve viljuške. Vratite iscepkano meso u lonac i krčkajte još 30 minuta, dok se sos ne zgusne i meso dodatno omekša. Probajte sos i po potrebi dodajte so i biber. Ako vam je sos previše kiseo, dodajte ½ kašičice šećera. Poklopite i ostavite da odstoji do serviranja.
U velikom loncu zakuvajte vodu sa 1 kašikom soli. Dodajte testeninu i kuvajte 1 minut kraće nego što piše na pakovanju. U međuvremenu, stavite oko 5 šolja ragu sosa u šerpu, ili dublji tiganj, i zagrejte na jakoj vatri dok se testenina kuva. Kad je testenina gotova, prebacite je direktno iz lonca u tiganj (koristite hvataljke). Dodajte ¾ šolje vode u kojoj se kuvala testenina. Pažljivo mešajte 1–2 minuta dok voda ne ispari, a sos ne postane gust. Odmah poslužite jelo, pospite ga sa sveže izrendanim parmezanom i iseckanim peršunom.
Rolovane ćureće grudi
Skoro sam u prodavnici dobila ideju da zajedno spremim ćureće grudi sa svežom svinjskom kobasicom dvoumeći se šta od ta dva da kupim. Retko kada ukrštam različito meso, obično je to surf and turf (plodovi mora i plodovi tora), ali ova ideja mi se baš svidela. Čureće grudi umeju da budu suve pa ih je dobro kombinovati sa svežom svinjskom kobasicom. Mast je uvek zaslužna za sočnost mesa. Kobasici sam dodala i iseckane orahe, pala mi je na pamet biftek Velington, i začinsko bilje i parmezan da daju lepu aromu. Tu su i sjajni prilozi kao što su sos od moče, pire krompir, zelena salata i džem od brusnica/višanja.
Rolovane ćureće grudi su jelo za svečanije prilike. Svi gosti, koji nisu vegeterijanaci, biće oduševljeni njime. Uz to ovaj rolat od mesa izgleda tako primamljivo.
Na blogu možete da pronađete i recepte za:
Rolovane ćureće grudi
sastojci za 2 rolne:
2 komada ćurećih grudi
1/2 kašičice soli
za punjenje:
2 ( oko 300g) sveže svinjske kobasice
100g sitno iseckanih oraha
3 kašike sitno iseckanog peršuna
2 kašičice sitno iseckanog timijana (majčine dušice)
2 čena belog luka, vrlo sitno iseckanog
4 kašike izrendanog parmezana
1 kašika omekšalog putera
2/3 kašičice soli
1/2 kašičice bibera
2 kašike ulja
za sos od moče:
1 1/2 kašika putera
1 kašika sitno iseckanog crnog luka
2 kašičice senfa
2 grančice timijana (majčine dušice)
1 kašika brašna
So i biber prema ukusu
za služenje: pire krompir, zelena salata, džem od brusnica ili višanja
priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400).
Najpre zasecite oštrim nožem ćureće grudi tako da dobijete tanji i veći komad. Zatim ih prekrijte plastičnom folijom, sa gornje i donje strane, i kuhinjski čekićem tucite ih dok ih ne istanjite. Posolite meso sa obe strane. Ostavite slobodno kožicu na mesu, ona će tokom pečenja da postane fino hrskava.
U činiji stavite sastojke za punjenje, svežu kobasicu, orahe, začinsko bilje, beli luk, parmezan i omekšao puter, so i biber, i sve to mešajte rukom. Na kraju rasporedite ovu smesu na svaki komad ćuretine, pa onda sve zajedno zarolajte. Obavijte obe rolne kanapom pa zavežite, da bi se držao rolat.
Stavite oba rolata u posudu za pečenje, prelijte ih sa malo ulja, pa pecite u rerni 25 minuta. Zatim, smanjite temperaturu na 175C (350F), pa pecite još oko 55 minuta.
Pošto je meso ispečeneo, izvadite ga iz rerne, pa iz tiganja, i zamotajte u aluminjsku foliju. Neka odmara oko 20 minuta. Sipajte malo vode u posudu u kojoj se peklo meso, pa sastružite varjačom dno. Procedite tečnost. Nju ćete koristiti za pravljenje sosa.
U šerpici zagrejte 1 1/2 kašiku putera na srednje jakoj vatri, pa u tome propržite sitno iseckan crni luk. Dodajte senf, pa kašiku brašna i sve dobro promešajte. Postepeno dodavajte oceđenu moču i mešajte dok ne dobijete odgovarajuće gustine sos. U međuvremenu dodajte majčinu dušicu, biber, i so ako je potrebno.
Uklonite kanap, i isecite rolate na kriške, poređajte ih na tanjiru za služenje i prelijte ih sosom od moče.
Pašteta od pileće džigerice (za praznični jelovnik)
Volim fensi francuske paštete, mnogo su ukusnije od onih iz mog detinjstva, ali su i dosta skuplje. Kada je pašteta sa tartufima, koju često kupujemo, dosegla cenu od 20 dolara, rešila sam da preuzmem stvari u svoje ruke – ima sama da je napravim i biće mnogo jeftinija! I uspela sam da postignem skoro isti ukus, bila sam tako ponosna na sebe.
Imam na blogu već recept za mus od pileće džigerice sa slatkom pavlakom, jabukama i belim vinom, ali ovo je više klasična varijanta paštete. Moj dodatak je ukus tartufa, ali vi to ne morate da stavljate. Pašteta traži neki sastojak koji će da je “osveži” i to može da bude neki alkohol, ili tartufi. Oni su vrlo skupi, ali i vrlo potentni, možete da koristite, osim praha, puter i ulje sa tartufima, oni su mnogo pristupačniji cenom.
Pored toga što paštetu možete da mažete na hleb i da je jedete za doručak, probajte da je služite gostima kao deo elegantnog mezetluka (charcuterie). To podrazumeva da je uparite sa prepečnim hlebom, turšijom (kiselim krastavcima, sitnim lukom), raznim tvrdim ili polutvrdim sirevima (Grijer, Parmezan, Mančego, Gauda), slačicom u zrnu, grožđem, kiselom jabukom, i kitnikezom od dunja. Da, kitnikez se odlično slaže sa paštetom, da ne pišem domaći kuvar nikad ne bi otkrila ovu divnu namirnicu. Većina navedenih stvari možete videti na slici.
Sličnu, i još jednostavniju paštetu možete da napravite i od tunjevine iz konzerve.
Ovo je i moj predlog za ovogodišnji praznični meni. Mislim više na neki party, recimo za Novu godinu.
Pašteta od pileće džigerice
sastojci:
1 kašika maslinovog ulja
1/2 kg pileće džigerice
4 mlada luka, ili jedan srednji crni luk
1 čen belog luka, sitno iseckan
4 grančice timijana (majčine dušice)
1 lovorov list
1/3 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
60 ml (6-7 kašika) vode
1 kašika konjaka ili viskija, opciono
1-2 kašičice tartufa u prahu, opciono
140g putera, na sobnoj temperaturi, iseckan
za prepečen hleb:
francuski hleb, iseckan na tanje kriške
Maslinovo ulje sa belim lukom, ili bez
Krupna so
priprema:
Isecite džigericu na manje komade.
Zagrejte u plitkoj šerpi ulje na srednje jakoj vatri, a zatim mu dadajte iseckani luk. Dinstajte ga 2 minuta, pa tome dodajte džigericu, timijan i lovorov list. Pržite džigericu sa svih strana, gotova je kada više nije pink boje iznutra. Posolite je i pobiberite dok je pržite.
Dodajte vodu, i alkohol, koji je opcioni i sklonite jelo sa vatre. Izvadite lovorov list, i štapnim, ili običnim blenderom, izblendajte sve dobro. Džigerici dodajte iseckani puter dok sve mešate. Dodajte prah od tartufa postepeno dok ne dobijete željeni ukus. Dodajte soli i bibera ukoliko je potrebno.
Džigericu stavite u kalupe koji ste premazali uljem, pokrijte ih i stavite u frižider.
Ohlađenu je služite uz prepečeni hleb.
Njega ćete napravite tako što ćete premazati kriške hleba maslinovim uljem, u kojem je boravio beli luk, posolićete ga i peći u zagrejanoj rerni na 175 C (350 F) oko 5-7 minuta.
Biftek Velington, juneći file urolan u pečurke i lisnato testo
Ovo je pravi projekat za mesoljubce i one koji vole izazove u kuhinji! Zamislite najmekši i najlepši deo junetine, od kojeg se dobija biftek, urolan u sloj sitno iseckanih i dinstanih pečurki pomešanih sa mlevenim orasima, pa pršutom i sve to obavijeno lisnatim testom, i zapečeno u rerni. Savršenstvo! Biftek Velington traži da obratite pažnju na detalje, i ima puno faza, ali ovakvo jelo se ne pravi svaki dan, već samo u specijalnim prilikama. Ja sam ga juče pravila za Dan zahvalnosti, to je bila ideja mog sina, koji mnogo voli da gleda kako ga Gordon Ramsey sprema. I njegov recept je zlatno pravilo za pripremu Beef Wellingtona, tako da sam ga koristila sa manjim izmenama
Ja sam inače jednom prilikom pravila vegeterijanski Velington, verovali ili ne, pošto sam imala goste koji poste. Koristila sam velike pečurke, portobelo, umesto mesa, i super je ispalo osim lisnatog testa, koje je bilo spremljeno sa nekom biljnim puterom. Taj recept možete da nađete ovde.
Ako ste ljubitelj bifteka, pogledajte i ove recepte:
Ako niste znali, ovo jelo je dobilo naziv po grofu Velingtonu, koji je potukao Napoleonovu vojsku u čuvenoj bici kod Vaterloa. Nekoliko dana smo razmišljali da li da idemo sa decom da gledamo film Napoleon, koji je nedavno počeo da se prikazuje u bioskopima, i pošto sam čula par loših prikaza, a i sa predubeđenjem da ti veliki holovudski studiji više ne mogu ništa dobro da naprave u poslednje vreme, odustala sam od toga. Umesto Napoleona, gledala sam na YT čuveni film Waterloo, iz 1970. Taj film je snimljen kao sovjetsko-italijanska koporodukcija, na engleskom jeziku, i režirao ga je Sergej Bondarčuk, režiser remek dela od filma, Rat i mir.
Par saveta oko priprema bifteka Velington:
- umesto junećeg filea možete da koristite svinjski file
- braon šampinjoni su bolji izbor u odnosu na bele
- originalni recept traži kestenje, ali meni se više dopadaju mleveni orasi
- vrlo je važno da dobro zategnete urolovane sastajke i za to koristite plastičnu foliju. Ako u tome uspete, dobićete lepi presek.
Biftek Velington
sastojci:
1 kg junećeg filea (karea)
1 1/2 kašičica soli
1/2 kašičice bibera
2 kašike dižonskog senfa
450g tamnih ili belih šampinjona, sitno iseckanih
1 1/2 kašike maslinovog ulja + 1 1/2 kašika za prženje mesa
1/3 kašičice soli
1/3 kašičice bibera
4 grančice timijana (majčine dušice)
200g tostiranih mlevenih oraha
8 tankih režnjeva pršute
1 pakovanje (400g) zamrznutog lisnatog testa, dimenzija 23×38 cm, ili ga sami spremite, pogledajte ovde kako
za premaz: umućeno žumance, i krupne soli za posip
priprema:
Dan ranije pripremite fil sa pečurkama i orasima.
Tostirajte orahe pa ih sameljite. Pečurke očistite pa ih sitno iseckajte u multipraktiku.
Iseckane pečurke pržite u 1 1/2 kašike ulja na srednje jakoj vatri dok ne ispari tečnost koja je u njima. Dodajte im soli i bibera prema ukusu, kao i grančice timijana. Kada su pečurke gotovo izvadite timijan, i umešajte mlevene orahe. Fil čuvajte u frižideru.
Takođe, istog dana posolite i pobiberite meso, i preko njega stavite dižonski senf. Pokrijte meso folijom i čuvajte ga u frižideru.
Sutradan, izvadite meso iz frižidera, i neka odstoji pola sata pre prženja.
Zagrejte tučani tiganj na jakoj vatri i dodajte 1 1/2 kašiku maslinovog ulja. Pržite svaku stranu mesa oko 2-3 minuta po strani. Ako ne volite da vam meso bude previše živo unutra, pržite duže od 12 minuta.
Isprženo meso pokrijte folijom.
Na radnoj površini stavite 2 dugačka parčeta plastične folije da se preklapaju. Poređajte 8 tankih režnjeva pršute da se preklapaju, kao na slici. Preko pršute stavite jednaki sloj pečuraka i oraha.
Dodajte meso i sve zajedno zarolajte uz pomoć folije. Sve dobro zategnite i ostavite nekih 15 minuta u frižideru.
Opet na radnoj površini postavite 2 parčeta plastične folije i preko njih stavite odmrznuto lisnato testo koje je još uvek vrlo hladno. Najbolje da testo prebacite iz zamrzivača u frižider da tu odstoji 3 sata, pre upotrebe.
Preko testa stavite zarolano meso sa koga ste skinuli plastičnu foliju. Zatim opet sve zarolajte zahvaljujući plastičnoj foliji. Gledajte da sve bude dobro zategnuto, da bi se dobio lep presak, kad se meso bude seklo.
Stavite sve ponovo u frižider na 15 minuta. Zagrejte rernu na 200C (400F). Pre nego što jelo ode u rernu premažite testo umućenim žumancetom i dekorišite ga tupom stranom noža. Na kraju testo pospite krupnom solju.
Pecite jelo 35 minuta.
Kada je jelo ispečeno ostavite ga 15 minuta da miruje, a zatim ga isecite na kriške oštrim nožem.
Servirajte ga uz pire krompir i zelenu salatu.
Piletina sa pirinčem – arapsko jelo Al Kabsa
Ovo jelo je moj mali osvrt na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru, gde se ovakva hrana rado jede. Nemam ništa posebno da dodam o fudbalu, jer jedva da sam ga pratila, gledanje prenosa na američkoj televiziji je baš neprijatno iskustvo, tačno se oseti da Amerikanci nemaju ni ljubavi a ni strast prema fudbalu za razliku od preostalog dela sveta.
Moj sin i muž za razliku od mene su dosta zainteresovani za fudbal. Muž je čak imao ideju da ode sa sinom u Katar, bio je izvučen na onoj lutriji za karte, ali ja sam to stopirala. Malo sam se osećala krivom, ali biće sledeće prvenstvo u Americi pa neka onda idu da gledaju utakmice uživo. Samo još da se Srbija plasira.
Sama piletina i pirinač su prilično dosadne namirnice, ali kad im se dodaju začini onda oni dožive totalnu transformaciju. Više puta sam pravila slično jelo, ali baš nikada nije tako lepo ispalo kao ovo, i za to su glavni krivci začini. Dosta podseća na moj omiljeni persijski pirinač.
Ima toliko varijanata jela sa mesom (uglavnom piletine) i pirinča širom sveta, kod nas se pravi Pilav, Španci prave Paelju, Amerikanci imaju Gambo i Džambalaju (Američki kuvar), Indijci spremaju Biryani, u Meksiku se pravi Arroz con pollo, itd.
Al Kabsa se inače jede širom Arabijskog poluostrva, ne samo u Kataru. Sprema se za razne svečane prilike.
Ako se odlučite da spremite ovo jelo, gledajte da ga “uparite” i sa gledanjem čuvenog filma Lorens od Arabije. Skoro sam ga gledala, i ponovo sam bila oduševljena.
- možete da koristite bilo koji deo piletine, ja obično volim da to budu karabataci.
- koristite pirinač dugog zrna, basmati ili jasmin. Nema potrebe da ga potapate u vodi.
- recept sadrži dosta začina, i najverovatnije nećete imate sve sa spiska, koristite ono što imate. Ipak, oni jesu zvezda ovog jela, naročito šafran.
- sušeni limun ili limetu možete da pronađete u bliskoistočnim radnjama. Ja sam skoro počela da ga koristim i dopada mi se, daje jelima onaj specifičan miris bliskoistočne kuhinje.
- posip sa bademima i suvim grožđem prženih u puteru je zaista fantastičan, i gledajte da ga napravite.
Piletina sa pirinčem – arapsko jelo Al Kabsa
sastojci:
1kg pilećeg mesa (razni delovi piletine, sa koskom ili bez, sa kožicom ili bez)
3/4 kašičice soli
2 kašike putera ili ulja
1 luk, sitno iseckan
4 čena belog luka, sitno iseckana
1/2 kašičice mlevenog korijandera
1/2 kašičice kumina
2 mahune kardamona, cele ili istucane
1/4 kašičice cimeta
1/4 kašičice izrendanog oraščića
2-3 karanfilića, cela ili istucana
Par končića šafrana, izmrvljena
2 srednje šargarepe, istrugane
3 paradajza, iseckana
4 kašike koncentrata od paradajza
1 sušeni limun ili limeta (izbockan oštrim nožem)
1 l pileće supe (ili vode sa kockom pilećeg bujana)
420g basmati pirinč, dugog zrna
So i biber prema ukusu
za posip:
3 kašike iseckanog badema
3 kašike suvog grožđa
2 kašike putera
Iseckang peršun za garnirung
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Najpre ispržite piletinu. Natapkajte piletinu papirnatim ubrusom i posolite je. Zagrejte tučani tiganj, ili bilo koji tiganj za debelim dnom, na srednje jakoj temperaturi, i dodajte puter ili ulje. Pržite meso sa obe strane dok korica ne pobraoni, oko 6-7 minuta ukupno. Izbacite meso iz tiganja i u njemu propržite iseckan luk, dodajte odmah beli luk i začine, i pržite ih 1 minut. Potom dodajte izrendanu šargarepu i iseckan paradajz, i dinstajte ih još 5 minuta uz mešanje. Na kraju dodajte koncentrat paradajza, i posle jednog minuta kuvanja supu ili vodu. Dodajte sušeni limun i so i biber prema ukusu. Zatim umešajte pirinač i na kraju stavite isprženu piletinu.
Pokrijte tiganj poklopcem ili aluminijumskom folijom i stavite sve da se peče 45 minuta.
Zatim izvadite tiganj i pomešajte već skuvani pirinač sa piletinom. Sklonite poklopac i pecite sve još 15 minuta.
Za to vreme u maloj šerpici otopite puter i u njemu propržite iseckani badem i suvo grožđe.
Služite jelo dok je još toplo, pospite ga prethodno napravljenim posipom i iseckanim peršunom.
Juneći gulaš, nostalgični nedeljni ručak
Najavila sam mužu pre par dana da će u nedelju imati goveđi gulaš za ručak. Uskoro mu je rođendan pa mu spremam jela koja znam da voli. Doduše to nije onaj juneći gulaš aka Boeuf Bourguignon po receptu Džulije Čajld, već naš domaći, koji se primio širom centralne Evrope, a svi znamo da je potekao iz Mađarske. Mnogo se lakše pravi, a opet je savršenog ukusa. Kako je samo meso fino mekano, a tek sos, začinjen baš kako treba. I ne samo to, ovaj gulaš pripada onoj vrsti jela koje kad probate imate osećaj kao da ste doživeli povrtak u detinjstvo, kada je sve bilo lepše i jednostavnije.
A nostalgija me radi ovih dana. Vreme je izuzetno lepo, čak je i svetlost nekako zlatna, nekad imam osećaj kao da proživljavam neko drugo pozno leto koje se desilo mnogo godina ranije. Kažem mužu kako bih volela da se bar na trenutak vratim u to neko ranije doba, da ponovo doživim to iskustvo, znam da je iracionalna ideja, ali osećaj je stvaran. Šta misliš, možda se izmisli neka mašina za putovanje kroz vreme, ili verovatnije neka pilula? Ali, kako i gde da se vratim u nešto što je moje maglovito sećanje ulepšalo ko zna koliko puta.
I bi u nedelju ručak sa goveđim gulašom, i moram da priznam da je izazvao veliko uzbuđenje za stolom, neki su tri puta punili tanjir. Na kraju, jedan tako obilan ručak je tražio i jedan dobar odmor. Pridružila sam se mužu u dnevnoj sobi koji je leškario na kožnoj sofi, na kojoj sam inače zabranila bilo koji drugi položaj tela osim sedenja. Na televiziji je bila utakmica američkog fudbala, i ne, nije me zainteresovala da je gledam, ali osećaj je bio kao nekada – mogla sam da vidim moje roditelje kako odmaraju posle ručka uz upaljeni televizor, dok smo mi deca morali da budemo tihi ili još bolje da se negde izgubimo. Setih se da kažem ćerci da mi skuva kafu, hoću još malo da budem u koži svojih roditelja.
Ako volite slična jela probajte i:
- Osso Buco
- Brisket (Američki kuvar, strana 96)
- Gulaš sa pečurkama
- Juneća rebarca kuvana u vinu
Goveđi gulaš
- vrsta mesa – možete da koristite ribić, meso sa kolenice, ili sa lopatice ili buta. Meso se dugo kuva, pa i ono žilavije će da odmekne. Obično ćete naći u prodavnici već isečeno meso, i često je znatno jeftinije od junećih odrezaka.
- luk – ovo je pored mesa najvažniji sastojak, možete slobodno da ga stavite puno, čak i da bude u razmeri sa mesom 1:1.
- prilog za gulaš – može da dođe u obzir razna testenina, najbolje ona sa jajima, kao što su flekice, makarone, ovo na slici su široki rezanci od testenine za lazanje:) Zatim, pire krompir, kuvani krompir i knedle, knedlíky, koje sam jela u Češkoj, i koje ću morati uskoro da pravim.
- zaprška – ja je ne stavljam, jer pored testenine ne ide da dodajem još i brašno u sos. Ukoliko želite gušći sos stavite manje supe/vode, i više luka.
- vino – jedva sam se uzdržala da ne dodam vino gulašu, ali nije loše da to ponekad učinite. Uz gulaš je najbolje da služite neko jače vino kao što su Cabernet Sauvignon, Merlot ili Bordeaux.
sastojci:
1kg junećeg mesa, iseckanog na veće kocke
So i biber prema ukusu
2 kašike maslinovog ulja
700g luka, iseckanog na rebra
2 lovorova lista
1 kašika marjorama ili origana
2 kašike slatke mlevene paprike
1/4 kašičice ljute mlevene paprike, opciono
600ml goveđe supe ili vode
3 kašike koncentrovanog paradajza
za služenje:
testenina sa jajima ili pire krompir
priprema:
Natapkajte meso papirnatim ubrusom, posolite i pobiberite. U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Pržite meso iz par tura dok ne pobraoni sa obe strane.
Izvadite meso i u šerpu stavite iseckan luk, dinstajte ga dok ne postane staklast. Dodajte mu lovorov list, marjoram/origano, i na kraju mlevenu papriku. Posle jednog minuta dodajte isprženo meso, a zatim supu/vodu. Dodajte koncentrovan paradajz i kuvajte sve dok supa ne počne da ključa. Smanjite temperaturu i na tihoj vatri kuvajte gulaš 2 sata, i to poklopljenog. Poslednjih 30 minuta kuvanja sklonite poklopac da se sos zgusne. Probajte jelo da vidite da li treba da mu se doda so i biber. Takođe posle 2 sata kuvanja proverite i da li je meso dovoljno meko.
Služite gulaš odmah uz testeninu ili pire krompir, kao i kiselu pavlaku.
Pileća krilca iz rerne (muzička nostalgija)
Pileća krilca su u Americi vrlo popularna hrana. Moja deca su luda za njima. Mogu da se kupe u skoro svakom restoranu, čak postoje restorani specijalizovani za ovu vrstu hrane. Najpopularnija su Buffalo chicken wings, ali postoje razne vrste, razlika je samo do preliva koji se koristi. Što se tiče preliva, par puta sam ih spremala za fotografisanje i bila sam u čudu koliko ih samo ima: pored Buffalo (recept pogledajte u mom Američom kuvaru, str. 128), tu su BBQ krilca, pa sa sosom od belog luka i parmezana, sa kineskim ljutim sosom, sa limunom i biberom, itd. Uglavnom se prže, ali i ovako pripremljeni u rerni su odlična.
Ovde se krilca ne prave cela kao kod nas već se iseku na tri dela, deo na kraju krilca se često ne koristi već preostala dva. Pogledajte ovde kako to izgleda. Moram da priznam da tako lepše izgledaju.
Ja sam za slikanje koristila Buffalo sos, htela sam da tanjir lepo izgleda, ali vi možete da premažete krilca sosom koji se vama dopada, a i ne morate. Iseckane stabljike celera su obavezne, a bilo bi lepo da ih služite uz ovaj fantastični sos od buđavog sira.
Muzička nostalgija
Vozimo se kolima ćerka i ja kroz grad. Prozori su širom otvoreni, konačno je malo osvežilo. Kosu nam mrsi vetar dok na radiju ide stvar Cruel Summer (Bananarama), moram da priznam da zaista savršeno pogađa osećaj melanholonije kasnog leta. Jel ti se sviđa ova pesma, pitam ćerku, nastala je kada sam imala manje godina nego ti sada. I onda se setim da sam ovu rečenicu izgovorila nekoliko desetinu puta u poslednjih godinu dana.
Da, naši razgovori u kolima su često vezani za muziku. Najpre sam ih mesecima “mučila” muzikom sa jedne rokenrol muzičke stanice. Kažem “mučila”, jer su često protestovali i molili me da je promenim. Ja sam pak bila uporna u ideji da ih edukujem o rok muzici, čak bi im ponekad obećala dolar ako bi pogodili naziv grupe. I na kraju su zapamtili manje-više muziku važnijih bendova. Moram da priznam da sam sebi izgledala kao lik iz filma The School of Rock, kojeg je tumačio Džek Blek.
Onda sam jednog dana promenila stanicu, kada su se deca već pomirila sa mojom muzičkim ukusom, i to je bila stanica sa muzikom iz 80-ih godina. Najednom većina pesama im je bila poznata, čak su ih i pevušili. Potpuno sam bila u šoku, pogotovo kad sam jednog dana čula da slušaju i igraju uz pesmu Rikija Estlija – Never gonna give you up. Kako je moguće da znaju za tu muziku, pomislila sam, a onda su mi deca objasnila da su je čuli u filmovima i serijama, i na Tik-Toku. Iskrena da budem, ne znam da li uopšte slušaju novu muziku, i da li to uopšte više postoji. Ako pratite Rikija Beata na YT onda već znate da se danas znatno više kupuje i sluša stara muzika nego nova. I ima smisla, toliko je užasna današnja popularna muzika, kao i upšte sve vrste umetnosti, da čovek mora da se ponovo vraća u prošlost da bi uživao u nečemu. Nema više ničeg originalnog i kvalitetnog, presušila inspiracija. Tako neko bezveze vreme došlo. Civilizacijski zamor. Mada sigurna sam da ima bisera, kreativnih ljudi nikad ne manjka, ali ih je teško naći. Iskreno, i ranije se pravilo dosta treš muzike, ali to se ne sluša danas već samo vrhunske stvari.
Skoro kad smo išli na neko duže putovanje muž je u kolima pustio neki miks ex-you rock pesama sa YT. Slušaju deca muziku pa je komentarišu. Meni je bilo baš smešno kada je ćerka rekla Is he a stalker? (jel to on nju proganja) slušajući Čorbinu pesmu Ja je gledam kako spava. Kada je čula refren Galijine pesme, Ma digni ruku, ironično je dodala How motivational! (baš motivišuća pesma). Nekako joj se ta pesma najviše dojmila, pa je počela da ponavlja reči, da bi naposletku tokom celog našeg boravka u banji pevala njen refren, što je bilo vrlo neočekivano.
Takođe, moja deca su naučila da postoje i srpske verzije nekih pesama na engleskom, pa kad zapeva Sting, oni nastavljaju cerekajući se – Mesečina, bato, yeah! Mesečina, bato, yeah!
Pileća krilca iz rerne
sastojci:
700g pilećih krilaca
1 kašičica soli
1 kašičica mlevne slatke paprike
1/4 kašičice ljute mlevene paprike
1/4 kašičice mlevenog bibera
1 kašičica belog luka u prahu
1 kašika Vorčerster sosa, opciono
3 kašika maslinovog ulja
za služenje: isečene stabljike celera i sos dip sa buđavim sirom
priprema:
Krilca natapkajte papirnatim ubrusom, stavite ih u činiju, pospite začinima i uljem, i rukom dobro sve promešajte. Ostavite sve da odstoji oko 30-45 minuta.
Zagrejte rernu na 220C (425F). Preko velikog plitkog pleha stavite aluminijumsku foliju, pa preko toga rešetku, i na rešetku stavite krilca. Tako će krilca biti lepo hrskava.
Pecite krilca oko 45 minuta, dok ne porumene kao na slici. Vreme pečenja zavisi i od veličine pilećih krilaca.
Kad su ispečena služite ih uz celerove stabljike i sos.
Sveže kobasice sa paprikama i palentom
Već sam nekoliko puta pravila ovo jelo, i ne mogu da se načudim kako je ukusno, a opet tako jednostavno za pravljenje, i kako ga se samo ranije nisam setila. Inače, volim dobre kobasice, ali dimljene, dok priprema i konzumacija svežih mi nije padala na pamet, kao što znate nisam neki ljubitelj mlevenog svinjskog mesa. Ipak, jednog dana sam krenula da kupujem u Whole Foodsu nešto što ovde zovu breakfast sausage, sveža svinjska kobasica koja nije u crevu, i tako sam počela da je koristim.
Naravno, sve zavisi od kvaliteta kobasice, nekad budu baš dobre, pa još kad stave lepe začine kao što je seme komorača ili žalfiju. Već sam pisala na blogu kako u mojoj ulici, jedan blok ispod mene, ima radionica kobasica, čak imaju i sušaru, u kojoj nabavljam sveže i sušene kobasice.Najbolje je ako možete da sami napravite kobasice od mesa proverenog kvaliteta.
Paprika i luk su bili očekivani dodaci svežoj kobasici, njih koristim kada spremam čizstejk ili fajitas, a palente je izvrstan prilog za jela sa mesom. Tako da u neku ruku mogu da kažem da sam osmislia ovo jelo. Sada mogu da ga dodam mojoj kolekciji ukusnih, brzih i jednostavnih jela.
Sveže kobasice sa paprikama i palentom
sastojci za 4 osobe:
1 kašika maslinovog ulja
1/2kg svežih kobasica
1 veći luk, iseckan na rebra, ili sitnije
2 babure, crvene, žute ili narandžaste, iseckane tanko uzdužno
2 čena belog luka, sitno iseckanog
2 manja papradajza, iseckana
So i biber prema ukusu
za palentu:
4 šolje vode
1/2 kašičice soli
1 puna šolja instant palente
2 kašike putera
1 šaka izrendanog parmezana
za služenje: svež peršun, burata, mocarela, domaći beli sir
priprema:
U tučanom tiganju zagrejte kašiku maslinovog ulja na srednje jakoj vatri. Tome dodajte iseckani luk, pa posle par minuta iseckanu papriku. Kuvajte sve još oko 5-7 minuta. Dodajte iseckani beli luk i posle jednog minuta dodajte sveže kobasice koje ste izvadili iz creva. Varjačom gledajte da razbijete veće grudve dok se meso kuva. Dodajte i iseckani paradajz. Kada više meso nije crveno dodajte so i biber prema ukusu i sklonite tiganj sa vatre.
Dok spremate kobasice skuvajte palentu. Zagrejte vodu do ključanja, dodajte soli. Smanjite vatru i dodajte palentu dok sve vreme mešate. Kada je palenta skuvana, sklonite je sa vatre, dodajte puter i parmezan i sve dobro promešajte.
Stavite u dublji tanjir palentu pa preko toga sveže kobasice sa paprikom i na kraju dodajte sveži peršun. Nije loše da dodate buratu, ili mocarelu, ili domaći beli sir.
