Ovo je jedno od onih jela inspirisano temom “proleće je došlo u moj kraj”. Priznajem, zatečene sam ekstremom promenom vremena koje se desilo prošlog vikenda, baš kada smo se prebacili na letnje računanje vremena. Priroda je naprasno eksplodirala, za par dana sve je procvetalo i počelo da zeleni. Moram da priznam da sam bila zatečena tolikom promenom. U baštici se zazeleneo vlašac, estragon, zelje i francuski peršun, a od prošlogodišnjeg lisnatog kelja i raštana uspela sam da napravim ceo ručak. Iskoristila sam lepo vreme da posadim razne biljke kao što su rotkvice, zelena salata, rukola i luk u tri boje. I sad čekam brinući da se isto tako odjednom ne pojave sneg i mraz.
Šta reći o ovom slanom rolatu nego da je savršeno predjelo. Veoma se lako i jednostavno sprema, iako uopšte ne izgleda tako. Takođe, tokom njegovog pravljenja dobijate razne ideje koje sve sastojke bi mogli da kombinujete.
Ja sam se ovog puta odlučila za puter sa začinskim biljem, umesto krem sira, koji se često uparuje sa dimljenim lososom, i veoma sam zadovoljna kako je ispao. To je tanak sloj vrlo aromatičnog putera koji se fino topi u ustima i lepo se slaže sa korom od spanaća i lososom. Inače, puter sa začinskim biljem možete da koristite kao namaz za razna peciva, odličan je.
Čak i ako ne mutite posebno belanca i žumanca, mažete da dobijete izdašnu koru. Ja sam čak zaboravila da dodatno usitnim spanać, i dugo sam mešala smesu pa je splasla, ali opet je kora dobro ispala.
Ukoliko vam smeta gluten, umesto brašna možete da stavite gluten-free brašno ili brašno od badema.
Kod rolata vam je najvažnije da ga urolate u krpu pošto ste ga izvadili iz rerne, da bi mogli lepo da ga ponovo zarolate, bez pucanja, kada ga budete filovali.
Dimljeni losos je fantastičan i za pravljenje kanapea i čuvenog jevrejskog sendviča sa bejglom (recept je u Američkom kuvaru).
Rolat od spanaća sa dimljenim lososom
sastojci
za puter sa začinima:
115g putera, na sobnoj temperaturi
Istrugana korica od 1 limuna
1 kašika kapra, sitno iseckanog
3 kašike sveže mirođije, sitno iseckane
2 kašike vlašca ili mladnog luka, sitno iseckanog
Prstohvat soli
1 pakovanje (300g) zamrznutog spanaća, otopljenog
5 krupnijih jaja
1/2 kašičice soli
60 g brašna
3 kašike izrendanog Parmezan sira
1 1/2 kašika maslinovog ulja
220g dimljenog lososa
priprema:
Najpre pomešajte začinsko bilje, kapar, koricu limuna i so sa omekašalim puterom.
Zagrejte rernu na 190 C (375 F). Pripremite veliki pleh, obložite ga papirom za pečenje.
Ocedite odmrznuti spanać, pa ga nožem usitnite.
Odvojte belanca od žumanaca. Mutite belanca mikserom dok ne dobijete čvrst sneg. Zatim umutite žumanca, dodajte im prosejano brašno, so, Parmezan, ulje i sve mešajte spatulom. Iz više puta dodavajte sneg od belanaca dok mešate testo. To će doprineti da kora bude rastresita. Testo razvucite preko pleha ali ne celog, neka to bude pravougaonik dimenzija 33 x 38 cm. Pecite koru 14 minuta, dok se ne zarumeni po krajevima.
Kad je kora ispečena, pažljivi je izvadite iz pleha, i stavite preko čiste krpe, pa je zarolajte sve sa papirom za pečenje. Ostavite je tako dok se ne prohladi.
Odrolajte ohlađenu koru, i preko nje stavite puter sa začinskim bilje u jednakom sloju, pa preko toga stavite dimljeni losos. Zarolajte ponovo koru sa filom, i u isto vreme uklonite papir za pečenje. Rolat uvijte u aluminijumsku foliju i stavite u frižider da se stvrdne, oko 3 sata, ili neka prenoći.
Pre služenja rolat oštrim nožem isecite na kolutove i služite.
Iako izgleda kao letnji hleb, ja bih odabrala da spremam fugasa hleb tokom zime, kada se poželim mirisa i ukusa leta. Recimo, zamislite neku lenju subotu, ili nedelju, vama se ostaje kod kuće jer je napolju loše vreme, i treba vam nešto da vas “digne”. Nema puno posla oko ovog hleba, ali morate malo duže da se družite sa njime, dok narasta, ako hoćete da vam bude fino izdašan.
Mnogi smatraju da je fugasa francuska fokača. I zaista, nema puno razlike, osim kada je u pitanju izgled, a i u italijanski hleb ide dosta više maslinovog ulja (ovde imate recept za Fokaču sa maslinama)
Inače, najtipičnija stvar kada je u pitanju fugasa hleb jesu otvori na njemu koji ga čine vrlo privlačnim, i ubrzavaju pečenje. Tu je i zanimljiv posip koju možete da menjate. Beli luk, timijan, žalfija, tucana paprika, parmezan, krupna so, izrendana korica limuna – takođe mogu da budu odlični sastojci.
Nije loše ni da fugasu spremite gostima, kao predjelo, sigurno će biti oduševljeni.
Ako volite da mesite hlebove koji se prave od retkog testa, a koje doprinosi da se u testu zadrži puno vazduha pa ono bude vrlo izdašno, probajte ove recepta za Ćabatu i Italijanske dekorativne hlepčiće (Stecca).
Fugasa hleb
sastojci:
za testo:
360ml tople vode
2 1/4 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
1 1/4 kašičica soli
450g brašna za hleb
2 kašike maslinovog ulja
za posip:
20-tak maslina (kalamata ili zelenih) koštice uklonjene i iseckane na manje komade
1 kašika kapra, iseckanog
1 kašika svežeg ruzmarina, iseckanog
60ml maslinovog ulja
priprema:
Najpre zamesite testo, ručno ili u mikseru za testo. U toplu vodu stavite šećer i suvi kvasac i sačekajte da počne da bubri.
U većoj posudi pomešajte brašno i so. Pa tome dodajte vodu sa kvascem, maslinovo ulje i mesite testo oko 15 minuta. Ono je prilično retko, tako da ga je bolje mesiti uz pomoć miksera.
Testo zatim stavite u veću nauljenu činiju, pokrijte je plastičnom folijom, i čekajte 1 sat da naraste.
Napravite posip tako što ćete pomešati iseckane masline, kapar i ruzmarin sa maslinovim uljem.
Zatim, umočite ruku u vodu i četiri kraka testa vucite ka unutra, pa čekajte 30 minuta, i ponovite ceo proces, ponovo čekajte 30 minuta i opet ponovite ceo proces.
Posle još 30 minuta narastanja izručite testo na veliki pleh preko koga ste stavili papir za pečenje. Nauljite čiste ruke uljem iz posipa pa razvlačite testo dok ne dobijete izduženi trougao. Kad ste dovoljno razvukli testo preko njega stavite posip, pa testo blago izmasirajte prstima. Oštrim nožem zasecite sredinu testa, i svaku polovinu sa tri mesta, vidi fotografije. Onda ponovo razvlačite testo da bi stvorili velike rupe, imajte na umu da će one dosta da se smanje pošto će testo nadoći tokom pečenja.
Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte još 20 minuta da narasta.
Za to vreme zagrejte rernu na 230 C (450F).
Pecite hleb oko 24 minuta dok korica ne postane zlatna.
Pošto se hleb ispekao, sačekajte desetak minuta da se ohladi, a onda ga služite.
Dok razmišljam šta da spremim za ovogodišnji Božić, setila sam se ovog jela kojeg sam pravila za prošlogodišnji. Sigurna sam da među vama ima dosta enuzijasta u kuhinji koji vole da spremaju nešto novo i zanimljivo, i zato verujem da će vam fazan pečen u vinu biti zanimljiv predlog.
Pošto je meso fazana vrlo slično piletini, jedino je mršavije i suvlje, ja sam rešila da ga spremam kao što inače pečem pile. Ovo je odličan recept koji ne menjam. Istina, padala sam u iskušenje da spremam fazana kako se inače sprema, obloženog slaninom, ili prvo da ga propržim pa onda ispečem, ali sam odustala od toga. Dodala sam ipak crno vino, sve ostalo je manje-više isto. Na kraju sam bila vrlo zadovoljna rezultatom, vidi se na slikama da je lepo ispao.
što se tiče izbora vina, možete da fazanu dodate i belo vino, recimo rizling, ali ja sam se odlučila da to bude crno, pošto ga koristim u francuskom pilećem gulašu, Coq au Vin, i vrlo sam zadovoljna ukusom.
ako spremate fazan za četvoro odraslih ljudi, onda bolje da ispečete dva komada.
pored šargarepe i luka, fazana možete da pečete i sa paštrnakom i kestenom, kao i sa dunjama i jabukama. Ima da vas oduševi ukus tog priloga.
ja sam izabrala da spremim i pečen mladi krompir kao prilog, ali vi možete da fazana služite i uz pire krompir.
Fazan pečen u crnom vinu
sastojci:
1 fazan (oko 1 1/2 kg), očišćen (ovo nije divlji fazan, koji ima značajno manje mesa)
300 ml crnog vina (Pinot Noir ili Cabernet Sauvignon)
4 čena belog luka, krupno iseckanog
4 srednje šargarepe, oguljene i iseckane na deblje kolutove
5 ljutike ili manja luka, isečene na polovine ili četvrtine
1 kašika maslinovog ulja
za služenje:
1 kg mladog krompira, ili krupnijeg krompira isečenog na manje komade, ispečenog u rerni
priprema:
Izvadite fazana iz frižidera pola sata pre nego što ćete ga peći. Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite sud u kome ćete ga peći, najbolje tučani sač (Dutch oven). Natapkajte fazan spolja i unutra papirnatim ubrusom da izvučete vlagu.
Utrljajte u pticu krupnu so i biber, unutra i spolja. Zatim unutra stavite buket začinskog bilja i limun. Povežite noge kuhinjskim kanapom, a krilca zametnite iza leđa. Na kraju utrljajte prstima omekšao puter svuda po površini fazana. Rasporedite par komada putera po grudima ptice.
Iseckano povrće pomešajte sa maslinovim uljem i prstohvatom soli. Položite fazana u sud u kome će se peći i oko njega stavite iseckano povrće. Sipajte vino.
Pecite fazana 50-60 minuta. Najpre prvih 15 minuta ga pokrijte, a zatim ga pecite bez poklopca. Povremeno ga prelijte vinom sa dna suda. Fazan je pečen kada ga ubodete i iz njega izađe bistri sok, ili možete bez problema da mu iščupate batake.
Kada je fazan ispečen, izvadite ga iz suda i uvijte u aluminijumsku foliju, neka tu odstoji 10 minuta.
Služite pečeni fazan, uz ispečeno povrće, krompir i preliv koji je ostao na dnu suda.
Volim fensi francuske paštete, mnogo su ukusnije od onih iz mog detinjstva, ali su i dosta skuplje. Kada je pašteta sa tartufima, koju često kupujemo, dosegla cenu od 20 dolara, rešila sam da preuzmem stvari u svoje ruke – ima sama da je napravim i biće mnogo jeftinija! I uspela sam da postignem skoro isti ukus, bila sam tako ponosna na sebe.
Imam na blogu već recept za mus od pileće džigerice sa slatkom pavlakom, jabukama i belim vinom, ali ovo je više klasična varijanta paštete. Moj dodatak je ukus tartufa, ali vi to ne morate da stavljate. Pašteta traži neki sastojak koji će da je “osveži” i to može da bude neki alkohol, ili tartufi. Oni su vrlo skupi, ali i vrlo potentni, možete da koristite, osim praha, puter i ulje sa tartufima, oni su mnogo pristupačniji cenom.
Pored toga što paštetu možete da mažete na hleb i da je jedete za doručak, probajte da je služite gostima kao deo elegantnog mezetluka (charcuterie). To podrazumeva da je uparite sa prepečnim hlebom, turšijom (kiselim krastavcima, sitnim lukom), raznim tvrdim ili polutvrdim sirevima (Grijer, Parmezan, Mančego, Gauda), slačicom u zrnu, grožđem, kiselom jabukom, i kitnikezom od dunja. Da, kitnikez se odlično slaže sa paštetom, da ne pišem domaći kuvar nikad ne bi otkrila ovu divnu namirnicu. Većina navedenih stvari možete videti na slici.
Ovo je i moj predlog za ovogodišnji praznični meni. Mislim više na neki party, recimo za Novu godinu.
Pašteta od pileće džigerice
sastojci:
1 kašika maslinovog ulja
1/2 kg pileće džigerice
4 mlada luka, ili jedan srednji crni luk
1 čen belog luka, sitno iseckan
4 grančice timijana (majčine dušice)
1 lovorov list
1/3 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
60 ml (6-7 kašika) vode
1 kašika konjaka ili viskija, opciono
1-2 kašičice tartufa u prahu, opciono
140g putera, na sobnoj temperaturi, iseckan
za prepečen hleb:
francuski hleb, iseckan na tanje kriške
Maslinovo ulje sa belim lukom, ili bez
Krupna so
priprema:
Isecite džigericu na manje komade.
Zagrejte u plitkoj šerpi ulje na srednje jakoj vatri, a zatim mu dadajte iseckani luk. Dinstajte ga 2 minuta, pa tome dodajte džigericu, timijan i lovorov list. Pržite džigericu sa svih strana, gotova je kada više nije pink boje iznutra. Posolite je i pobiberite dok je pržite.
Dodajte vodu, i alkohol, koji je opcioni i sklonite jelo sa vatre. Izvadite lovorov list, i štapnim, ili običnim blenderom, izblendajte sve dobro. Džigerici dodajte iseckani puter dok sve mešate. Dodajte prah od tartufa postepeno dok ne dobijete željeni ukus. Dodajte soli i bibera ukoliko je potrebno.
Džigericu stavite u kalupe koji ste premazali uljem, pokrijte ih i stavite u frižider.
Ohlađenu je služite uz prepečeni hleb.
Njega ćete napravite tako što ćete premazati kriške hleba maslinovim uljem, u kojem je boravio beli luk, posolićete ga i peći u zagrejanoj rerni na 175 C (350 F) oko 5-7 minuta.
Celu jesen sanjam o kestenu, kako ću da ga pečem na grilu, i biće fino topao i ukusan, i moći ću lepo da ga oljuštim, biće baš kao nekada pečeno kestenje kupljeno kod uličnih prodavaca. I doživela sam to pre neki dan! Pojavilo se divno italijansko kestenje u obližnjem supermarketu, i nisam štedela novca. Posle sam od preostalog kestenja pravila omiljeni mi pire od kestena sa šlagom. I šta da vam kažem, beskrajno sam uživala!
Ne znam da li vam je dostupno kestenje koje je već skuvano i očišćeno, ako nije, neće vam biti teško da ga sami pripremite. Plus, veoma je zabavno peći ga, zamislite ovu zimsku idilu – sneg napadao, a vi na roštilju pečete kestenje, i pijuckate kuvanu rakiju.
Možete kestenje da pečete i u rerni, pa i da ga skuvate, ipak, ono ispečeno na grilu ima poseban šmek. Važno je i da se kestenje lako čisti, što ume da zavisi i od vrste, ali postoji dobar trik za to. Takođe, gledajte da nabavite kvalitetno kestenje, obično ako lepo izgleda, znači da je zdravo.
Kesten od pirea se vrlo lako pravi – kuvajte ga kratko u mleku ili vodi, i posle ga izblendajte. Možete da mu dodate vanilu, rum, čokoladu, ili puter, ako želite dodatnu aromu. Kesten od pirea možete samog da jedete, ali je najlepši sa šlagom.
Pire od kestena možete da koristite i za pripremu ovih poslastica:
Kada sam jela pire od kestena sa šlagom, prisetila sam se tih naših starih poslastičarnica, gde su se služile tradicinalne poslastice kao što su kesten pire, pa žito sa šlagom, sutlijaš, minjoni, tulumbe, baklave, zajedno sa limunadom i bozom, i gde se enterijer nije mnogo promenio u poslednjih par decenije, kao da je zamrznut u vremenu. Toliko sam ih se uželela da sam pokušavala da ih pronađem preko interneta, da vidim da li i dalje rade i kako izgledaju. Ako znate da neke još uvek postoje, javite mi, da ih posetim kad sledeći put budem dolazila u Srbiju.
Kako dobro ispeći kestenje
Oštrim nožem zasecite svaki kesten u obliku X, i to obli deo. Pazite, jer možete lako da se isečete. Stavite kestenje u vodu da tu odleži sat vremena. Tako će se posle lakše ljuštiti.
Zagrejte gril na srednju jačinu, i poređajte kestenje po rešetki. Pecite kesten 10-15 minuta, dok ga stalno okrećete hvataljkama, da bi se ujednačeno ispekao. Dužina pečenja može da varira, zato je najbolje da ga probate pre nego što ga sklonite sa vatre.
Služite kesten pošto se malko prohladi, najbolje uz neko dobro pivo.
Pire od kestena
sastojci:
250g kestenja, ispečenog ili skuvanog i očišćenog
300-350ml mleka / mleka od badema / vode (ako volite ređi pire stavite više tečnosti)
2-4 kašike šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašika putera, opciono
za šlag:
300 ml slatke pavlake
5 kašika šećera u prahu
priprema:
U šerpicu stavite mleko ili vodu, šećer, kao i grubo rukama izmrvljeno ispečeno, ili skuvano, kestenje. Sve kuvajte na blagoj temperaturi, oko 20 minuta, dok se kesten ne opusti. Na kraju, dodajte ektrakt od vanile, ili rum. Sad sve to izblendajte ručnim blenderom dok ne dobijete fini pire. Imajte na umu da će da se pire zgusne tokom hlađenja. Ako vam je pire suviše gust, dodajte mu malo vrele vode ili mleka. Umešajte u to jednu kašiku putera, uvek je sve lepše sa njima.
Još dok je topao stavite pire od kestena u činijice u kojima ćete ih služiti.
Mikserom umutite slatku pavlaku sa šećerom dok ne dobijete šlag. Stavite ga u dresir vrećicu pa ga istisnite preko pirea od kestena.
Nema reči kojima mogu da opišem koliko volim ukus kestena. Pogotovo u jesen. Ali, šta da radim kad je ovih dana toliko skup, online je $50 za kilo(!), a i nema ga još uvek u prodavnicama. Srećom imala sam u šteku skuvane i očišćeno kestenje pa sam uspela zahvaljujući ovom kolaču da uživam u njemu. Kolač je prva liga! Drugačiji je, i ono što je najvažnije njegov ukus toliko podseća na pire od kestena. Što i ne čudi jer se sprema od istog. Ne brinite, pire od kestena se vrlo lako sprema.
Kolač je bezglutenski jer se pravi sa brašnom od badema, iako ćete verovatno imati utisak da je spremljen od pšeničnog bašna. Vrlo je sočan i rastresit. Pošto kolač ima ukus pire krompira, nije loše da ga služite uz šlag.
Ako volite kesten pogledajte i ove recepte na mom blogu:
Događaj o kojem sam htela da vam pišem je Balkanski festival kestena u Merilendu. Da, i tako nešto postoji. Nismo se baš najeli kestenja, a i nije bio najbolje ispečen. Otuda nam je sinula ideja da ga pečemo kod kuće, na roštilju. Ali, moram priznati festival je bio veoma interesantno iskustvo. Konačno sam imala priliku da čujem legendarni američki duvački bend Zlatne uste, koji svira našu muziku i mislim da je učestvovao više puta na festivalu Dragačevska truba.
Festival se održava već nekoliko godina, i tu je zapravo akcenat na balkanskoj muzici, ne na kestenju. Održava se na nečijoj farmi, koja je vidale bolje dane u prošlosti, ali ima šarma jer je poseduju hipici. Imam ideju kako je sve počelo – farmeri-hipici, koji su nekada putovali po Balkanu, su dobili jednog dana ideju, zajedno sa hipicima sa kojima se druže, da naprave jedan egzotičan festival, i time još jednom potvrde svoju autentičnost.
Provalila sam ih kada sam videla kako jedna te ista ekipa vremešnih hipika zna da igra sva moguća balkanska kola. To se događalo u zadnjem delu dvorišta, gde su ispod trema kuće, pevali i svirali razni izvođači, i to različitu balkansku muziku: rumunsku, bugarsku, srpsku, itd. Neko vreme sam bila zbunjena, ali sam ukapirala da se sigurno ekipa redovno sastaje i uvežbava korake.
A dan je bio predivan, kao stvoren da se provede na farmi. Na ulazu u farmu nas dočekuje predivan drvored četinara, a onda poveći parkig na livadi. Kao što rekoh, iza kuće je centar događanja. Tu su i prodavci hrane i raznih đinđuva, a i na nekom skromnom roštilju se peče kestenje. Ove godine nije bila tako velika posećenost, isti dan je srpska crkva pravila festival, pa je dosta Srba izostalo. Svejedno, bilo je tu srpske hrane, pljeskavica i ćevapa. Najjači utisak je ostavila neka crnkinja kada me je pitala šta hoću uz ćevape, crveni ili beli sos. Rekoh, crveni, a ona će, znači hoćeš adžar! I sad uvek kad pomislim na ajvar, nešto na dnu mozga vrišti – adžar!
Naravno da sam sve vreme čekala na srpsko kolo, da bih igrala u njemu, ali sam se načekala jer je bend Zlatne uste svirao poslednji, kao najveća atrakcija. Ah, ništa lepše kad se čovek zadiše od igranja kola, i dok se tako vrti se u krug, pozitivna energija izbija sa svih strana i osmeh ne silazi sa lica. Tačno, to je rešenje za ljude koji su u nekakvom sukobu i hoće jedni drugima “oči da iskopaju”, treba da se uhvate za ruke i da igraju kolo uz muziku koja uzbuđuje i nosi. Odmah će da se zakopaju ratne sekire. Eto, nije ni čudo što su se ovdašnji hipici pronašli u igranju kola.
Imali bih još štošta da dodam o hipicima, ali neću da širim priču. Samo da kažem da ih ima raznih, mladih i vremešnih, seoskih i urbanih, uz vlast, protiv vlasti, za vakcine, protiv vakcina, itd. U Americi ih često pogrdno nazivaju hippy-trippy. U komšiluku imamo neku hipi gospođu koja štrika kroše, i ne može da se kontroliše već time uvija sabraćajne znake i druge predmete na ulici. Dok smo igrali tako kolo, u nekom trenutku skoči neki muškarac, potrča do centra kola i tu pokupi nešto rukom. To je bio pauk, koji je spašen, a mogao je da strada pod nogama učesnika kola. Čovek sav ponosan, spasio je jedan život. Zatim, moja ćerka je kupila neki privezak na festivalu, u njemu zamrznuta pčela i neki plavi sitni cvetići. Kaže prodavačica, i kreator pomenutog privezka, samo da znate ja nisam ubila pčelu već sam je takvu našla, i ja sam to cveće lično uzgajala, iz semena!
Bezglutenski kolač od kestena
sastojci
za pire od kestena:
200ml mleka
150g ispečeno, ili skuvano, i očišćeno kestenje
50g šećera
Ili, koristite kupovni pire od kestena, oko 200g.
115g putera, omekšalog na sobnoj temperaturi
150g šećera
prstohvat soli
6 jaja, na sobnoj temperaturi, žumanca odvojena od belanaca
Najpre napravite pire od kestena. Ako morate da ga kuvate pogledajte ovde kako to da učinite.
Iseckajte kesten i stavite ga u šerpicu zajedno sa mlekom i šećerom. Kuvajte sve na umerenoj vatri, poklopljeno, oko 20 minuta. Zatim ručim mikserom sve dobro izblendajte dok ne dobijete ujednačen pire. Ostavite ga sa strane da se prohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite papirom za pečenje okrugli pleh prečnika 23cm.
Mikserom mešajte omekašo puter sa šećerom dok ne dobijete kremastu i ujednačenu smesu. Dodajte so, žumanca, pire od kestena i kestrat vanile. Kad ste dobili ujednačenu smesu dodajte brašno od badema koje ste pomešali sa praškom za pecivo.
U drugoj posudi mikserom umutite belanca u čvrst sneg i postepeno ga dodavajte prethodnoj smesi dok sve mešate spatulom.
Na kraju, stavite smesu u pripremljeni pleh i pecite kolač 50 minuta.
Kad je kolač ispečen, posle 5 minuta izvadite ga iz pleha i sačekajte da se prohladi.
Služite ga posutim šećerom u prahu uz šlag i kafu.
Ja poštenu supu od luka nisam nikada probala u restoranu. Uvek su bile neverovatno slane i jake, skoro nejestive, pa sam prestala da ih naručujem. Trebalo mi je vremena da se odlučim da je sama pravim, jer mi se učinilo da je proces spremanja veoma zahtevan. U suštini i nije, posebno ako koristite gotovu juneću supu od kostiju. Ako ste spremali prebranac, onda ste naučili kako da isečete veliku količinu luka, i da dinstate luk dok ne pobraoni, to je najzahtevniji deo.
A rezultat je savršena supa, ne zna se šta je lepše, sama supa ili hlebčići umočeni u supu sa otopljenim sirom. I sve se tako lepo slaže. Konzumacija ove supe je vrlo posebno iskustvo, to nije neka obična supa, posle nje ćete se osećati tako toplo i prijatno, poželećete da taj momenat zapamtite zauvek.
Možete da kupite temeljac, ali domaća juneća supa od kostiju je vrh, ovde pogledajte kako se pravi, izbegavajte supene kockice.
Šetnja Umetničkim muzejem u Baltimoru (Baltimore Museum of Art)
Prošli vikend sam neplanirano obišla ovaj muzej. Moja ćerka je u blizini pevala na nekoj svadbi sa horom, pa smo poželeli da obiđemo muzej posle dužeg vremena. Na početku mog boravka u Baltimoru umela sam često da dolazim ovde, iako je kraj u kome se nalazi udaljen od nas. Bilo je ovde dosta stresnih događaja sa našom malom decom koja mi sada izgledaju smešno. Jednom smo posetili Vorholovu izložbu sa sinom, dok je još bio beba, i nikada neću zaboraviti njegov urlik, kad smo brže-bolje pobegli iz muzeja. Pri muzeju je vrlo posećen restoran koji se zove Gertrude’s. Godinama sam mislila da je dobio ime po Gertrude Stein, čuvenoj američkoj kolekcionarki koja je živela u Baltimoru pre nego što je otišla u Pariz. Naziv je restoran dobio ipak po imenu vlasnikove mame. Nikada nismo mogli da na miru pojedemo hranu u tom restoranu zbog dece. Srećom tu odmah je zanimljiv vrt sa modernim skulpturama, gde smo umirivali našu decu. To su radovi vrlo poznatih umetnika, pa mi je malo čudno kako nisu bolje obezbeđeni.
Zdanje muzeja je vrlo monumentalno sa klasicističkom arhitekturom i lavovima na ulazu, a unutra je neverovatan izbor umetničkih dela i eksponata, ima tu svašta. Od tog obilja možda je zaista teško napraviti stilski i vremenski definisane zbirke, što je ovom muzeju najveća mana. Plus, može se primetite da se savremena umetnost forsira i meša sa starim delima, koja posetiocima sa pravom nije baš previše atraktivna. Naš cilj je bio da obiđemo dela evropske umetnosti. I verujte mi, ovaj muzej ima izuzetno vredna dela, posebno modernistička. To je zato što se u Baltimoru u tom periodu našao veliki broj bogataša koji su pokupovali brojna umetnička dela iz Evrope, verujem u tom periodu prilično jeftina. U muzeju se nalazi ogromna zbirka meni omiljenog francuskog slikara Matisa. Sestre Kon (Cone), nasledivši veliko bogatstvo, su pokupovale njegova broja dela a kasnije ga poklonila muzeju.
Uvek kad se nađem u nekom ambijentu okružena starim umetničkim delima, pitam se kako će sledeće generacije gledati na njih, jer ukusi se vremenom menjaju. Zaista, neki umetnički pravci nisu što bi ovde rekli “aged well”. Iako su u svoje vreme bili revolucionarni ili veoma popularni, teško je danas uočiti njihovu vrednost i originalnost. Kad gledam neki modernistički nameštaj, francuske tapiserije, keramičko i srebrno posuđe, kao i radove umetnosti druge polovine prošlog veka, nekako su mi neprivlačni. Opet kad vidim neke portrete iz Renensanse deluju mi tako moderno i interesantno da ne mogu da verujem da su ta dela toliko stara.
Botičeli
Ovog puta su mi se portreti najviše dojmili, nisam mogla da odolim da ih ne slikam. Neki su dobro poznati, neke sam tek otkrila i bila fascinirana njihovim kvalitetom. Verujem da je muzej ok što sam ih postavila na blogu, jer su lajkovali moj reel na instagramu, ne verujem da će me juriti zbog nekih prava. Tu možete da vidite i neke slike koje ovde nisam postavila.
Ticijan
Funkciju koju danas ima Instagram, nekada su predstavljali portreti ljudi koji su mogli da sebi priušte dobre slikare. Nije bilo fotografije, ni filtera, ali umetnici su ulepšavali svoje klijente na razne načine. Predstavljali su ih kao antička božanstva sa raskošnom toaletom, ulepšavali kožu, rumenili obraze, slikali punija usta, itd. Jeste da je ceo proces trajao dugo i nije bilo jeftino, ali, evo, njihovi portreti su i dalje u dobrom stanju i gomila ljudi im se divi.
RafaeloFranc Hals
Iako mi je često lako da pogodim autora, većina njih ima vrlo prepoznatljiv stil, kolorit i teme, bila sam iznenađena kada sam videla da je ovaj portret levo uradio Rafael. Njen pogled koji odiše u isto vreme smirenošću i nekim nemirom, svedena toaleta, tamni veo sa čipkom na rubu, zaista fascinantno deluje.
Veroneze
Jedna od nekadašnjih ulepšanih “instagramuša”, levo.
Ovaj portret desno je napravljen sa početka 16. veka, ali deluje tako moderno. Zanimljiv detalj je taj da ga je naslika slikarka. Ne zna se šta je lepše na njoj, zanimljivo lice ili toaleta.
Svaka porodica zaslužuje da ima jedan lep porodični portret napravljen od strane profesionalnog fotografa, ako ne može da se angažuje slikar. Ima nečeg tako lepog i otmenog u tome. Nije loše da pozadina bude što jednostavnija i tamna kao na ovim slikama. Odabir garderobe je takođe bitan. Mi to radimo svake godine.
DegaRenoar
Čini mi se da deca nikada nisu izgledala tako milo kao na platnima francuskih impresionista, dovoljan je da vidite portret ovog deteta koji je uradio Renoar, pa da se istopite od miline.
Matis
Mnogo mi se dopadaju portreti na kojima su lica opuštena, zamišljena, skoro snena, kada je uhvaćen trenutak kad smo nesvesni onoga šta se dašava oko nas, potpuno razoružani, bez ikakve poze, totalno autentični.
MatisPol Gogen
U trpezariji mi visi reprodukcija ove Matisove slike, levo, baš kupljena u ovom muzeju, pa mi deluje tako poznato.
Za kraj jedna izuzetna slika sa kraja 19. veka koja se zove “Laž”. Pored intrigantne teme, kompozija, oblici, boje, štrafte na tapetama, sve je u savršenom skladu.
150g Gaude sira, izrendan (možete da stavite i druge sireve koje se lako tope)
za krutone:
Francuski baget isečen na kriške
So i maslinovo ulje
priprema:
U šerpi zagrejte puter i maslinovo ulje na srednje jakoj vatri i tome dodajte iseckani luk. Dinstajte luk na umerenoj vatri uz mešanje sat, sat i po vremena dok ne postane karamelizovan, kao kad pravite prebranac. Tokom dinstanja dodajte luku so i biber prema ukusu i 2 lovorova lista.
Kad se luk skuvao dodajte mu burbon da bi deglazirali šerpu, pa posle par minuta belo vino, i na kraju dodajte juneću supu od kostiju i timijan. Kuvajte supu poklopljenu 30 minuta na umernenoj vatri. Dodajte joj soli i bibera prema ukusu.
Dok se supa kuva napravite krutone. Isecite baget na kriške i poređajte ih na plitkom plehu. Kuhinjskom četkicom premažite obe strane kriški hleba maslinovim uljem. Onda ih vrlo malo posolite, ali i ne morate. Pecite hleb oko 5-7 minuta u zagrejanoj rerni na 200C (400F).
Takođe, oba sira izrendajte i pomašajte ih.
Kad je supa gotova sipajte je u vatrostalne činijice, stavite kriške tostiranog hleba na vrh, pa ih pospite izrendanim sirom. Stavite posude sa supom u rernu, uključenu na broil opciju, da se sir otopi, oko 7 minuta.
Služite supu odmah.
Ukoliko nemate vastrostalne činijice, hleb sa sirom pecite odvojeno u rerni pa ga dodajte supi u običnom tanjiru.
Dugo, dugo mi je trebalo da nađem pačije batake i mast da bih napravila ovo čuveno francusko jelo. Toliko puta sam gledala recepte, naručivala ovo jelo u francuskim restoranima, i zamišljala kakvo bi bilo kada bih ga sama napravila. Ali naći pačije batake ovde je skoro nemoguća misija, iako nije teško nabaviti celu patku (za njenu pripremu imam super recept). Doduše ima ponekad da se kupi pripremljen batačić, ali po ceni od oko 25 dolara po komadu. Ja sam 4 bataka i mast nabavila za manje novca.
Način pripreme pačijeg konfita je vrlo jednostavan, samo što pečenje traje dugo. Naime, patka ima vrlo masno meso, otuda fina sočnost, ali tu treba biti vrlo pažljiv, suviše masti nije dobro, posebno kada je u pitanju njena korica. Suština je da se patka oslobodi masti tokom pečenja, a opet da zadrži sočnost, zato je dugo pečenje na niskoj temperatiro rešenje, kao i završno pečenje na visokoj temperaturi da se stvori lepa hrskava korica.
A meso pačijeg konfita je nešto božanstveno, mekano i sočno iznutra, a hrskavo spolja. Iako je danas to vrlo cenjeno jelo, i obično najskuplje u francuskim restoranima, to je nekada bila narodna hrana. Naime, tako se pripremalo meso za zimski period, dakle to je bila zimnica. Kad se meso termički obradi i čuva u masti može dugo da traje. Po upotrebi se samo proprži i dobili ste gotov ručak.
Meni je nemoguće da zamislim pačije batake bez pire krompira, mada možete da ih služite uz domaće rezance. Tu je i salatica, recimo rukola sa balzamikom, kiselo uvek lepo ide uz nešto što je masno. Ja sam uz ovo jelo služila jedan fini Bordo, ali bi lepo išao i uz Pino Nuar, kao i neko belo kiselije vino. I na kraju bi lepo legao neki fini čokoladni francuski dezert, recimo ova lagana čokoladna mus torta.
Ako volite ovakvu vrstu francuskih jela onda pogledajte recepte za:
Inače pored francuske kuhinje u poslednje vreme sam vrlo inspirisana francuskom književnošću. Trenutno čitam Sentimentalno vaspitanje, Gistava Flobera. Kada sam skoro ponovo čitala njegovu poznatiju knjigu Gospođa Bovari, ostala sam bez daha, kakav pisac, kakav znalac ljudske duše, kakav car! Jeste, ciničan je, njegovo pisanje ume da uznemiri, ali je realan, piše onako kako jeste, svidelo se nama to ili ne. Na momente je čak vrlo duhovit. Nezadovoljstvo i agonija kroz koju prolazi gospođa Bovari ostavlja gorak ukus, ali opet njegovo pripovedanje je veličanstveno. Iako opisuje život u Francuskoj sredinom 19. veka, shvatite da se ljudska priroda nije ič promenila, i dalje postoji dosta materijala za pisce da kritikuju današnje društvo – umišljenost, lažnu skromnost i brigu o drugima, borbu za statusom, površnost, neodgovornost, samoživost, ali danas su svi preosetljivi na kritiku, tako da to sigurno ne bi dobro prošlo.
Sa druge strane i Marsel Prust je odličan poznavalac ljudi, ali kod njega je to sve nekako mekše, suptilnije, prepuno opisa i duboke analize. Pročitala sam njegovu prvu knjigu Swann’s way (U Svanovom kraju), romana U potrazi za izgubljenim vremenom, i radujem se sledećim knjigama. Osetila sam čudnu satisfakciju da i dalje mogu da se fokusiram na neobično duge i detaljne knjige. Volim ritam njegovog pripovedanja, detalje u opisima cveća, enterijera, pa i hrane, kao i tok misli njegovih likova. I zaista na njegovo pisanje podseća delo Moja borba, norveškog pisca Karl Uve Knausgora, pisala sam već na blogu o njemu, velika preporuka.
Pošto sam prošlog meseca bila domaćica kluba knjige izabrala sam francuski roman Ljubavnik, Margaret Diras. Davno sam čitala tu knjigu, ali sam skoro gledala film koji je rađen po njoj, i veoma mi se svideo. Istina je, htela sam malo da nateram ostale članove kluba da pročitaju i saznaju nešto novo što je u potpunoj suprotnosti sa sadašnjom popularnom američkom literaturom, koja je uzgred katastrofa, tvrdim da su nekadašnji ljubavni vikend romani bili manje predvidljivi i realniji. Reakcije su bile burne, da ne kažem da su bile u šoku, na šta sam im rekla, “Opustite se, to je bilo neko drugo vreme. Ne razumete vi to, niste Evropljanke”.
Kad smo već kod Francuske, gledala sam danas jedan divan retuširani stari video – atmosfera Pariza iz 20-ig godina prošlog veka. Već sam ga ranije videla, ipak ponovo sam bila fascinirana, i to toliko da sam osetila izvesnu frustraciju i tugu. Pogledajte tu arhitekturu, čiste ulice, gužvu u restoranima, doterane ljude u elegantnim odelima, opušten ples u parku, zaljubljeni parovi. Nikako se ne bih menjala sa njima, jer ti ljudi sa snimka su svašta preživeli za života, Prvi svetski rat, špansku groznicu, tuberkulozu, a tek ih je čekao užas, Velika ekonomska kriza pa Drugi svetski rat. Opet, taj svet od pre sto godina deluje tako lepo i zavodljivo.
Pačiji bataci na francuski način
sastojci:
4 pačija bataka
10 bibera u zrnu
1 cela glavica belog luka, presečena poprečno na pola
Par grančica timijana (majčina dušica), ruzmarin, origano i par listova žalfije
1 1/2 kašika krupne soli
500 -700g pačije masti
za služenje: pire krompir, rukola
priprema:
Dan pre, malo izbodite kožu bataka vrhom oštrog noža. Na kraju meso stavite u šerpu i po njemu rasporedite so, belik luk, začine i začinsko bilje. Pokrijte meso i stavite ga u frižider da odstoji minimum 12 sati.
Sutradan properite meso, natapkajte ga papirnatim ubrusom, stavite u šerpu u kojoj će se peći, neka bude manja, jer će vam trebati dovoljno masti da njome pokrijete meso. Otopite pačiju mast i njom pokrijte meso. Preko mesa stavite okrugao papir za pečenje ili foliju. Pecite meso 3 sata u prethodno zagrejanoj rerni na 135C (275F).
Posle tri sata pečenja meso će baš omekšati. Pošto su bataci ispečeni, izvadite ih iz rerne i ostavite još oko jedan sat da odstoje u masti. Zatim ih izvadite iz masti, i na kraju ispržite u rerni na visokoj temperaturi ili u tučanom tiganju dok ne dobiju zlatnu hrskavu koricu. Ostatak masti čuvajte u frižideru, nju možete da koristite za pečenje krompirića.
Ukoliko ste ljubitelj peciva od lisnatog testa, a mrzi vas da ga spremate tri dana, onda je za vas brzo lisnato testo pravo rešenje. Veoma podseća na pravo lisnato testo, pravi se od istih sastojaka, lista se, topi u ustima i nedoljivo miriše na puter. Vrlo se jednostavno sprema, ima malo posla oko razvijanja testa, ali traži mnogo manje strpljenja od pripreme pravog lisnatog testa. Ovo testo možete da koristite za pripremu raznih stvari, ali meni su kiflice prvi izbor. Posebno ako su punjene mojim omiljenim brzim džemom od borovnica. Inače, kiflice možete da punite bilo kojim džemom, pa i čokoladom.
Stvari koje možete da spremate sa ovim testom, kojeg još zovu rough puff ili blitz puff pastry, je poduži:
Ako pak volite kuhinjske izazove onda ovde pogledajte recept za kroasane od lisnatog peciva.
Kiflice sa brzim lisnatim testom
Pošto nije lako rečima opisati ceo proces rada, najbolje je da prostudirate slike na kraju recepta, ili pogledajte moj novi video.
sastojci:
250g prosejanog brašna
1/2 kašičice soli
2 kašike šećera u prahu
200g putera, tek izvađenog iz frižidera, iseckanog na manje kocke
60ml ledeno hladne vode
umućeno jaje za premaz
šećer u prahu za služenje
priprema:
Prosejanom brašnom dodajte so i šećer u prahu, i sve dobro promešajte. Hladan puter isecite na kocke i rukama utrljajte u brašno, kao kad pravite skonse, ali gledajte da ostanu veći komadi putera, da smesa ne bude sipkava, jer ćete tako dobiti slojevito pecivo.
Zatim postepeno dodajte ledenu hladnu vodu dok mešate smesu. Kad ste dobili koliko toliko ujednačenu smesu prebacite je na radnu površinu, oblikujte u pravougaonik, obložite plastičnom folijom i držite u frižideru 30 minuta da se ohladi.
Zatim ohlađeno testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i razvijajte testo uz pomoć oklagije. Testo će izgledati prošarano puterom, kao mramor. Ukoliko naiđete na lepljivi komad putera, samo ga pospite sa malo brašna i nastavite sa razvlačenjem. Kad dobijete pravougaonik dimenzija 15 puta 45 cm, preklopite ga kao pismo na tri dela, pri tome kuhinjskom četkom odstranite višak brašna sa testa. To bi bilo prvo savijanje testa.
Zatim rotirajte testo za 90 stepeni i počnite ponovo da ga razvijate, po široj strani. Ponovite sve isto još tri puta, kad ste dobili pravougaonik sa željenim dimenzijama, presavijte ga na tri dela, opet rotirajte za 90 stepeni pa onda razvijajte i tim redom.
Kad ste testo četiri puta presavili, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 20 minuta.
Zatim razvijte testo još jednom, zatim ga isecite na 8 trouglova uz pomoć noža ili alatke za sečenje pice.
Punite testo džemom ili čokoladom.
Poređajte testo po plitkom plehu kojeg ste obložili papirom za pečenje.
Na kraju premažite testo umućenim jajetom i stavite pleh u zamrzivač ili frižider na 10-15 minuta pre nego što će otići u rernu.
Za to vreme zagrejte rernu na 200C (400). Pecite kiflice u zagrejanoj rerni, na srednjoj rešteki, oko 25 minuta. Kada korica postane tamno zlatna znači da su kiflice gotove.
Pre služenja ih pospitea šećerom u prahu i uživajte u njima najbolje uz kafu.
Ako ste ikad probali ovo pecivo znate i sami koliko je neodoljivo. Od svakog zalogaja, koji se topi u ustima, zamuti se razum, i dok se pitate šta vas je to snašlo, organizam traži još. Uopšte ne preterujem. Pravo je čudo da nešto napravljeno samo od brašna, putera i šećera može da bude tako ukusno.
Ja sam bila lenja pa sam palmiers pravila od gotovog lisnatog testa, koje mi je stajalo u zamrzivaču još od početka korone, ali ispade na kraju da je bilo odlično. Ako poželite da ga sami pravite, onda pogledajte ovde kako to da učinite. Ukoliko se strpite još par dana, možete da vidite na blogu recept za brzo lisnato pecivo, koje nije isto, ali dosta podseća. Ima nečeg tako privlačnog u pravljenju lisnatog testa, mene ume potpuno da okupira to razvlačenje i presavijanje testa. Ukus da ne pominjem.
Ideju da napravim ovo pecivo dobila sam prelistavajući neki francuski kuvar. Samo da znate da palmiers zovu još i slonovo uvo, i da su nastali početkom XX veka u Alžiru. U kuvaru su bili sa pekanima i vanilom, dakle mogu da se kombinuju sa raznim sastojcima, pa i slanim, ali sam na kraju odlučila da u njih stavim samo cimet, i nisam pogrešila. Znala sam da se cimet i karamel odlično slažu, ali ne toliko dobro kao u ovom pecivu. Sutradan smo planirali da idemo na skijanje, pa sam pomislila da nije loše da ih ponesemo na put.
Ujutru smo rano ustali i kolima se zaputili ka planini sa skijalištem, koja se nalazi u Pensilvaniji, na samom izlazu iz Merilenda. Poznajem put, jer smo više puta išli tamo, i jedva čekam deo puta koji je ruralan, sa farmama i kravama. Iako je zima i sve je golo, pejzaži i dalje lepo izgledaju. Da sama vozim verovatno bih svaki čas stajala i fotografisala okoliš. Na jednoj farmi gaje samo bikove, baš krupne, i kada im se iznese seno, oni naprave veliki krug oko hranilice, to izgleda toliko fascinantno da mora da se zabeleži fotografijom.
Kuće su takođe lepe. Ima jedna vrlo elegantna, sa tremom i stubovima, stoji usamljena na jednom brežuljku okružena sa par golih krošnji drveta. Sve se vidi jer ovde ljudi ne koriste ograde.
Kad imamo malo dužu vožnju volim da ponesem moje stare kulinarske časopise, dok ih prelistavama tražim neke zanimljive ideje za blog. Pošto su svi moji časopisi poređani na polici prema mesecima, odabrala sam nekoliko izdatih u martu. Prelistavam Saveur i baš razmišljam kako je super časopis, i čudim se zašto više nisam pretplaćena na njega. Pogledam godinu – 2013. Ah, da, nekada je to bio dobar časopis, ali više nije. Kao i sve uostalom.
Grickam palmiers, i pijem čaj koji smo poneli sa sobom, pomalo gledam časopis, pomalo gledam kroz prozor. Tako izgledaju moji najprijatniji trenuci.
Planina koja nas je dočekala više je kao neko brdo, ali to je najbolje što može da se nađe u regiji koja oskudeva uzvišenjima. Dosta ljudi dolazi ovamo na skijanje iz Vašingtona, pa i iz Virdžinije. Staze nisu loše, ima ih dosta i lepo su organizovene, od najlakše do najteže. Ja sam naučila da skijam prošle godine, i mogu vam reći da mi se skijanje veoma dopada. Nikada me pre nisu interesovali zimski sportovi, osim klizanja. Nisam još u potpunosti ovladala tehnikom paralelnog skijanja, ali nisam loša. Volim duge i vijugave staze, ne toliko izrazito strme. Moja deca i muž “vise” na težim stazama, i nekad sam malo nervozna zbog toga.
Dok se vozimo liftom i uspinjemo ka nebu, moja ćerka peva Somewhere over the rainbow, vežba za ulogu u školskom mjuziklu Čarobnjak iz Oza. Pesma mi je baš ušla u glavu tako da je sve vreme pevam dok skijam, i dok oko mene padaju ljudi na skijama i snoubordovima, ja ne dozvoljavam da mi išta poremeti ritam.
Obično odemo na skijanje za vikend, prespavamo u hotelu u obližnjem gradu, ali ovog puta moramo da se vratimo kući, moj sin ima uveče fudbalski meč koji igra za svoju školu. Po dolasku kući na brzinu pravim Naćos, omiljeno nam brzo jelo, i već krećemo ka hali za mali fudbal.
U hali srećemo dosta roditelja i dece iz naše škole, tako se inače ljudi ovde socializuju. Lora, jedna od mojih omiljenih mama, nam pokazuje gde da sednemo na tribinama, tu su naši, ne morate da nosite maske. Odmah se štrecnem na pominjanje maski, imam izvesnu nelagodu jer moja ćerka odbija da skine masku u školi, a ukinuli su obavezu nošenja. Ja sam se tome baš radovala. Sin, koji ide u sedmi razred, je ne nosi, kao ni većina njegovih drugara iz odeljenja, ali izgleda da je mlađoj deci to postao deo identiteta.
Još na početku se moglo videti da će meč biti jednostran i ne baš tako zanimljiv, naš tim je bio mnogo bolji. Ubrzo su bolji igrači shvatili da se od njih očekuje da nameštaju loptu onim slabijima nebili ovi dali go, bila je to idealna prilika. I tako je meč postao zanimljiviji jer su svi čekali kada će jedan debeljuškasti dečko, sa očiglednim manjkom talenta, da se upiše u listu strelaca. Iako je svaki put bio tik pored gola dok je primao loptu, što je praćeno neviđenom vriskom mama, uspeo bi svaki put da promaši.
A što ovdašnje mame umeju da bodre i daju instrukcije fudbalerima ne biste verovali. Zabolelo me je desno uvo od vriske. Ja sam samo tapšala, iskreno, ne znam ni šta bi im dobacila. Još luđe je na mečevima koje moj sin igra za njegov drugi tim, gde je sve na ozbiljnijem i ambicioznijem nivou.
Ne mogu da se fokusiram na meč, umorna sam i spava mi se, zamišljam palmiers koji me čekaju kod kuće. Onda pravim planove šta ću sutradan da posadim u bašti. Dok pravim listu semenja koje ću da kupim, čuje se veliki žagor, i ja mu se pridružujem, dižem ruke u vazduh – konačno, konačno je dečko uspeo da da go! Posle par trenutka shvatam da je to bio neki drugi dečak, nisam dobro videla.
I završi se utakmica. Na izlazu ćaskam sa roditeljima, i mame hvale rad nogu mog sina, on je inače kao neka fudbalska zvezda, što i nije neki poseban uspeh kad ideš u tako malu školu, i ja sležem ramenima, ne znam šta da im odgovorim, ne mogu da hvalim svoje dete, i utom se prisetim i pokažem im prstom na ovaj duhoviti poster nekog kretivnog radnika sportske hale.
Dok smo se vraćali kući, muž i ja smo već zamišljali kako ćemo da pojedemo par palmiers koji su ostali, već smo mogli da ih osetimo onako hrskave kako nam se tope u ustima, kad zatekosmo prazan tanjir, ćerka ih je dokrajčila.
Francusko pecivo od lisnatog testa – Slonovo uvo (Palmiers)
Pažnja – dok se palmiers peku u rerni morate sve vreme da ih proveravate, mogu brzo da izgore, dužina pečenja zavisi od rerne kao i pozicije na plehu.
sastojci za oko 22 komada:
1 pakovanje zamrznutog testa (400g), 23x38cm
100-120g šećera
1/2 kašičice cimeta
Priprema:
Odmrznite lisnato testo.
Pomešajte šećer sa cimetom.
Radnu površinu pospite šećerom pa preko toga stavite testo, takođe ga obilato pospite šećerom. I oklagijom pređite preko testa dok ne pokupi šećer, slobodno ga malo razvucite.
Zatim testo presavijte na sledeći način (vidi dole slike), najpre presavijte krajeve kraćih strana, zatim ponovo presavijte testo tako da se polovine skoro spoje, i na kraju i njih presavijte, jednu preko druge, da bi dobili izduženu rolnu. Nju uvijte u foliju i ostavite 15 minuta u frižider da se stvrdne. Zatim je isecite oštrim nožem na komade debljine oko 1 cm. Svaki komad ponovo uvaljajte u šećer sa cimetom i poređajte ga na pleh, baš kao na slici, sa rastojanjem. Stavite pleh u zamrzivač na 15 minuta.
Zagrejte rernu na 220C (430F).
Pecite pecivo na srednjoj rešetki prvo na jednoj strani, 8-10 minuta, ili duže, dok ne dobije zlatnu boju, kao na slici. Spatulom prevrnite palmiers na drugu stranu i pecite još oko 5 minuta dok i donja strane ne postane zlatna. Pratite pecivo dok se peče, jer može lako da izgori. Kad dobije boju kao na slikama znači da je gotovo.
Kad su palmiers ispečeni, izvadite ih iz rerne, ostavite u plehu par minuta, a zatim služite.
