Italijanske rolnice od patlidžana punjene rikotom i mocarelom (Eggplant rollatini)
Skoro sam otkrila ovo božanstveno jelo, kad sam ga napravila ispalo je lepše nego što sam zamišljala. Plavi patlidžan u ovom jelu briljira, punjenje od tri vrste sira (rikota, mocarela i parmezan/pekorino) se topi u ustima, a tu je i neprevaziđeni domaći sos od paradajza u kome se rolnice kuvaju dok se peku u rerni.
Zbog sličnih sastojaka ovo jelo podseća na plavi patlidžan sa parmezanom (Eggplant parmigiana), ali patlidžan ne mora da se pohuje, već se vrlo kratko peče u rerni, da bi odmekao i lakše savijao dok se prave rolnice. U Italiji ovo jelo se zove Involtini di melanzane.
Kad budete spremali ovo jelo, i ukoliko vam ostane višak materijala, recimo krajevi patlidžana, u manjoj, plitkoj, posudi poslažite red patlidžana, zatim punjenje, pa opet red patlidžana, i na kraju sve to prelijte sosom od paradajza, i tako pecite u rerni, zajedno sa rolnicama.
Iako se patlidžan sprema u raznim delovim sveta, mislim da nigde nije toliko voljen kao u indijskoj, turskoj i , naravno, italijanskoj kuhinji.
U Baltimoru postoji deo grada koji se zove Little Italy. Sastoji se od par blokova malih kuća koje se naslanjaju jedna na drugu. Iako je arhitektura zapadnoevropska, duh tog kraja veoma podseća na Mediteran. Najupečatljivija zdanja su katoličke crkve, sa kojih se čuju živahna zvona, tu je i izgralište za boćanje koje posećuju penzioneri, ima puno cveća ispred kuća kao i na malim balkonima. Živopisnosti ovog kraja doprinose i brojni murali, na jednom je čak predstavljena slika nečije babe i dede sa venčanja, verovatno preci koji su prvi došli u Ameriku. To je mesto gde se često organizuju festivali, svojevremeno sam tu prisustvola projekciji nekog filma na otvorenom, što je bilo vrlo zanimljivo iskustvo. Ljudi obilaze ovaj kraj najčešće zbog brojnih italijanskih restorana, koji, ruku na srce, i nisu baš nekog kvaliteta. Nedostaje im ona autentičnost koju ima jedno staro italijansko mesto na drugom kraju grada, gde možete da probate odličnu italijansku hranu i vidite okačene slike italijanske reprezentacije, ili stari poster mlađane Sofije Loren koja reklamira neko pivo, a neretko na televiziji su puštaju utakmice Premijer lige.
Ima još jedna zanimljivost, u “Maloj Italiji” je odrasla Nensi Pelosi, visoka funkcionerka demokratske stranke. Njen otac i brat su davno bili gradonačelnici Baltimora, jedna mala ulica je njoj posvećena.
Bila sam u tom kraju pre neki dan sa decom, hteli smo da posetimo pekaru koja se tek otvorila. Dok smo se šetali malim ulicama, deca su kukala što moraju da imaju malu letnju školu, koju im ja držim, i zašto toliko insistiram na poznavanju istorije. Setih se tada događaja od pre neki dan, koji me je veoma uznemirio. Nisu se smirili dok nisu uništili statuu Kristofera Kolumba, baš pored Little Italy, oborili su je na zemlju, a onda vukli do obale i na kraju bacili u vodu.
Slušajte, deco, danas ćemo da učimo o Kolumbu! Rekla sam im šta se desilo sa skulpturom, onom što je okružena italijanskim zastavama, oko kojih moj sin voli da se vozi biciklom, i koja u podnožju ima reljefe na kojima je predstavljen Kolumbov poduhvat. Deca su bila vidno pogođena.
Eto, vidite, da su ti ljudi koji su to uradili poznavali dobro istoriju, mislim se u sebi, i da su ih roditelji bolje vaspitali, ne bi to učinili. To nije ništa novo, ljudi su i ranije rušili spomenike. Inače, takvi ljudi se nazivaju Vandali, po jednom starom germanskom plemenu koje je bilo poznato po svom rušilačkom i varvarskom ponašanju, posebno prema umetničkim delima. Takođe, postojao je i jedan Grk u antičko doba, Herostratus, koji je hteo da bude upamećen u istoriji, i nažalost jeste, po tome što je uništio Artemidin hram u Efesu, jedno od sedam svetskih čuda.
Ali, zašto su to uradili, pitaju me deca. Zato što misle da je Kolumbo bio loš čovek, što nije daleko od istine, ali ko je bio svetac od svih tih velikih ljudi koje pamti istorija. Drugo, veoma je pogrešno suditi o ljudima koji su davno živeli po današnjim standardima. Ko zna šta će ljudi u budućnosti misliti o nama. Nekada je život ljudi bio veoma surov, pun sukoba i ratova, i to što danas imamo mogućnost da živimo u doba sa najviše mira i prosperiteta od postanka ljudskog roda, to moramo da zahvalimo svim tim ljudima iz prošlosti.
Kolumbo je uspeo da uradi u to vreme nešto nezamislivo. Da, istina je, Vikinzi su prvi plovili do obala Amerike, ali to nije promenilo tok istorije, već Kolumbov dolazak. On je najpre verovao da je zemlja okrugla, što je u to vreme bilo nepojmljivo i bogohulno, tada se verovalo da je zemlja ravna ploča. Stvarno, pitaju deca. Kako to ne znate, neki ljudi i danas veruju u to.
Verujući da je zemlja okrugla pretpostavio je da će da ako krene na zapad u jednom trenutku da naiđe na Indiju, zemlju bogatu začinama i zlatom, poznate puteve do nje su tada kontrolisali Turci Osmanlije i Portugalci, ali ispalo je da je došao u Ameriku, i do kraja života toga nije bio ni svestan, da je otrkrio novi kontinent. Kao kod svih sličnih projekte i osvajanja ideja vodilja je bila da se pronađu i otmu prirodna bogatstva. Upravo zbog toga je privoleo španskog kralja i kraljicu da finansiraju njegov projekat. Domorci iz Amerike su bili isuviše nerazvijeni, recimo na novom kontinentu još uvek nije pronađen i korišćen točak, da bi odoleli novim osvajačima, koji su bili željni bogastva i koji nisu prezali ni od čega.
Pošto Kolumbo nikada nije kročio na tlo Severne Amerike, njegov kult je u SAD postao aktuelan tek kada je nastala potreba da se italijanska zajednica u Americi poveže sa Kolumbom, i tako poboljša imidž imigranta iz Italije, koje je često ovdašnje stanovništvo diskriminisalo i videlo kao kriminalce. Zbog toga je i sagrađen Kolumbov spomenik u Americi, da se pokaže doprinos Italijana društvu Amerike, nije mala stvar Italijan iz Đenove pronašao Ameriku.
Otkrivanje spomenika sa početka ove priče je bio veliki događaj, finansirala ga je italijanska zajednica u Americi, čak je tadašnji presednik došao da tom činu prisustvuje. Bio je to Ronald Regan.
I na kraju, istorija ne može tek tako da se izbriše, ona je postojala i postojaće, ma kakva bila, ona je tu da nas nečemu nauči, da ne bi ponavljali stare greške. Kolumbo i njegov neverovatni podvig će se zauvek pamtiti.
Italijanske rolnice od patlidžana punjene rikotom i mocarelom
Sastojci
za paradajz sos:
2 kašike maslinovog ulja
1 manji luk, iseckan
2 čena belog luka, sitno iseckana
1 stablo celera, iseckanog
So i biber prema ukusu
1 velika konzerva kuvanog paradajza
2 kašike iseckanog svežeg začinskog bilja (ruzmarin, bosiljak, timijan, žalfija)
2 veća plava patlidžana
1 kašičica soli
3-4 kašike maslinovog ulja
Za fil:
450g rikote sira
250g mocarele, izrendane, ili sveža iseckana na manje kocke (50 grama sačuvajte za gornji sloj)
50g parmezana ili pekorina, izrendanog (3 kašike sačuvajte za gornji sloj)
1 jaje
1/3 kašičice soli
Za posip: svež peršun, bosiljak ili vlašac
Za služenje: skuvani makaroni u paradajz sosu
Priprema:
Najpre stavite da se kuva sos od paradajza. U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Tome dodajte crni luk, pa kad on postane slatkast dodajte mu beli luk, posle jednog minuta dodajte paradajz iz konzerve. Smanjite vatru, poklopite šerpu i kuvajte sos minumum sat vremena, na tihoj vatri, dok se ne zgusne. Posolite ga i pobiberite i pred kraj dodajte začinsko bilje. Pošto je sos skuvan izblendajte ga ručnim blenderom. Možda je bolje da sačekate da se malo ohladi.
Dok se sos kuva pripremite plavi patlidžan. Operite i osušite ga, odstranite mu vrh i kraj, i oštrim nožem secite uzdužno komade, debljine 5-8 mm. Kriške ređajte u đevđir, svaki sloj posolite, na kraju sve pritisnite nekim teškim predmetom. Tako će gorčina da izađe iz patlidžana. Posle pola sata operite komade plavog patlidžana hladnom vodom i osušite ih papirnatim ubrusom.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Uzmite veliki plitki pleh, namažite ga maslinovim uljem, pa po njemu poređajte tanke komade patlidžana u jednom sloju. Takođe, kuhinjskom četkicom premažite uljem patlidžan. Pecite patlidžan tačno 4 minuta. To ponovite sve dok ne potrošite sav patlidžan.
Na pečene komade patlidžana, širi kraj, stavite oko jednu i po kašiku punjenja od sira (sva tri sira pomešajte, dodajte umućeno jaje i so). Zarolajte patliždan i rolnice ređajte u pleh za pečenje. U moj je stalo 18 rolnica.
Prelijte rolnice polovinom sosa od paradajza koji ste napravili i stavite u zagrejanu rernu na 200C (400F) da se peče 30-35 minuta. 15 minuta pred kraj izvadite pleh iz rerne i pospite rolnice preostalom mocarelom i parmezanom/pekorinom.
Dok se rolnice peku skuvajte testeninu i na kraju je pomešajte sa preostalim sosom od paradajza.
Pošto su rolnice ispečene, pospite ih pre služenja iseckanim svežim peršunom, bosiljkom ili vlašcem.
Služite rolnice od plavog patlidžana uz makarone u paradajz sosu.
Savršeni domaći ravioli sa spanaćem, rikotom i pekorinom
Domaći ravioli su zaista čarobni. Pogotovo ovi punjeni spanaćem, rikotom i pekorinom. Toliko su lepi da kad ih probate potpuno se parališete od eksplozije ukusa, u tim komadima testa su upakovani vrhunski sastojci, sve je u savršenom balansu, bogatog i neodoljivog ukusa.
Mogu da se kupe sasvim pristojni ravioli, ali domaći su ipak nešto posebno. Zapamtite, ma koliko testenina pripremljena kod kuće može da izgleda nesavršeno, ona je mnogo ukusnija od one kupovne. Čak i kad je moja deca prave (oni kao i sva deca obožavaju da razvlače testo i da šire haos oko sebe), neosporno dobro ispadne.
Pošto nije tako lako opisati ceo postupak pravljenja raviola, ja sam napravila video zbog toga, ovde možete da ga pogledate.
Testo za raviole
Mislim da vredi investirati u mašinu za pravljenje testenine, jer kad počnete da radite sa njom i oslobodite se, onda ćete je češće koristiti, makar zbog rezanaca za supu. Razvlačenje testa oklagijom uopšte nije tako jednostavno. Testo za raviole mora da bude tanko, inače se ivice neće dovoljno skuvati. Više o pravljenju domaće testenine očekujte uskoro ma blogu.
Ja sam u ovo testo stavila više jaja nego obično, zato se tako žuti.
Oblikovanje raviola
Ravioli su obično četvrtasti, mada mogu da budu okrugli, ili polukružnog oblika. Ukoliko nemate alatke ili kalupe za njihovo pravljenje, slobodno koristite ono što imate, oštar nož, čašu, omanje kružne kalupe za kolače ili ako imate onaj nož u obliku točka za sečenje testenine. Ja sam tokom boravka u Firenci nabavila ovu posebnu alatku za isecanje raviola, ali sam sigurna da slične stvari možete da nabavite bilo gde.
Fil za raviole
Što se tiče fila tu možete da budete vrlo kreativni, svašta dolazi u obzir, razni sirevi, meso, pršuta, kobasice, razni zeleniš, čak i bundeva. Meni je kombinacija spanaća i rikote sira najlepša, još od onda kada sam pravila njoke sa tim sastojcima. Dodala sam pekorino sir jer mi je on nekako jačeg i oštrijeg ukusa od parmezana, a tu je i izrendana korica limuna koja se savršeno slaže sa preostalim sastojcima.
Obično jedna-dve kašičice fila je dovoljno za jedan komad raviola, meni se lično sviđa kada ima više fila, ali nemojte da preterujete, važno je da fil ne izađe iz testa tokom kuvanja.
Preostali fil iskoristite za pravljenje špageta.
Savršeni domaći ravioli sa spanaćem, rikotom i pekorinom
Sastojci za testo:
260g brašna + rad sa testom
3 manja jajeta, na sobnoj temperaturi
1/2 kašičice soli
1 kašičica maslinovog ulja
Sastojci za fil:
2 kašike maslinovog ulja
200g mladog svežeg spanaća
1 šolja rikote (ovde pogledajte kako se pravi)
1 šaka pekorino sira, sveže izrendanog (može i parmezan)
Izrendana korica od pola limuna
1/4 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
1 jaje
So i biber prema ukusu
Sastojci za sos:
1 kašika maslinovog ulja
2 kašike putera
Izrendana korica od pola limuna
So i biber prema ukusu
1/2 šake pekorino sira, sveže izrendanog (može i parmezan)
Za služenje:
Svežeg izrendanog pekorino sira ili parmezana
Krupno mleveni crni biber
Priprema:
Najbolje je da pogledate ovaj video kako se prave ravioli, jer je teško opisati postupak rečima.
Najpre napravite testeninu. U multipraktiku, ili ručno, pomešajte sve sastojke: brašno, jaja, so i maslinovo ulje. Kad testo počne da se odvaja od suda, izvadite ga iz multipraktika, oblikujte u disk, pokrijte plastičnom folijom, i stavite u frižider da odmori, oko 1 sat.
Za to vreme napravite fil. U šerpi, ili dubokom tiganju, zagrejte 2 kašike maslinovog ulja na srednje jakoj vatri. Tome dodajte mladi spanać i kuvajte ga dok potpuno ne omekša, dodajte mu soli i bibera prema ukusu, izrendanu koricu limuna, rikota sir, izrendan pekorino ili parmezan, izrendani muskatni oraščić i na kraju jedno jaje. Stavite smesu kratko u frižider da se malo stegne.
Testo izvadite iz frižidera i podelite ga, uzmite jedan deo i izdužite ga, i provucite ga kroz mašinu za pravljenje testenine, na najšire rastojanje koje je označeno sa #0. Prođite kroz taj otvor još jednom, i onda pređite na otvor #1, tu provucite testo dva puta takođe, i tako dok ne stignete do otvore #4 ili #5. Testo ne valja da bude debelo. Sve vreme dok radite sa testom posipajte ga brašnom da se ne zalepi. Napravite nekoliko traka širine oko 15 cm i dužine oko 40cm. Ovo sve možete da uradite i uz pomoć oklagije, jedino što je mnogo sporo.
Kad ste dobili razvijeno testo onda po traci rasporedite fil od spanaća i pekorina u dva reda praveći razmak. Pređite četkom, koju ste umočili u vodu preko testa, oko raspoređenog fila, i onda ga poklopite drugom trakom. Prstima pritiskajte gornje testo da se zalepi za donje, vodeći računa da ne ostane vazduha u njemu. Zatim sa specijalnom kružnom alatkom isecajte raviole.
Kuvajte ih u kipućoj vodi u kojoj ste dodali malo maslinovog ulja i soli, 4-6 minuta, ali ne vadite ih odmah pošto izbiju na površinu vode. Dok se testo kuva spremite sos.
U dubljem tiganju zagrejte na srednje jakoj vatri maslinovo ulje i puter, tome dodajte iseckanu žalfiju, iseckanu koricu limuna, pola šake izrendanog pekorina ili parmezana, i u to stavljajte skuvane raviole zajedno sa tečnošću u kojoj se testo kuvalo. Ne mešajte sadržaj varjačom već prodrmajte tiganj, i posle 1-2 minuta kuvanja, ravioli su spremni. Odmah ih prebacite na tanjir, pospite izrendanim sirom i mlevenim biberom. Služite ove raviole uz Pinot Grigio.
Ukoliko želite da ostavite nekuvane raviole za kasnije, najbolje je da ih rasporedite na tanjir u jednom redu, da se ne lepe, pospite ih brašnom, pokrijte plastičnom folijom i čuvajte ih u frižideru.
Sardinijski kolač od badema sa rikotom i pomorandžom
Da sam znala koliko je dobar ovaj kolač davno bih ga napravila. Recept je odavno obeležen u italijanskom kuvaru koji već godinama posedujem. Zove se Torta di limone e ricotta. Sa Sardinije je. To je još jedna verzija popularnog italijanskog kolača sa rikotom. U originalu se ovaj kolač pravi sa limunom, i brašno od badema se meša sa onim od pšenice. Ja sam koristila pomorandžu, slučajan izbor, verovatno podjednako dobar kao onaj sa limunom, i stavila sam samo brašno od badema, koje mi je preostalo od pravljenja mleka od badema.
Svi sastojci ovog kolača, rikota sir, bademi i pomorandža, su veoma popularni u italijanskoj kuhinji, i to sa pravom. Kad budete probali ovaj jednostavan kolač, vrlo prefinjenog ukusa, u trenutku ćete se osetiti kao da ste preneti na obalu Mediterana.
Ovih dana sve je u znaku Uskrsa, ubrzano se pripremamo, naročito zbog gostiju koje treba da dočekamo. Čak se prošlu noć desio jedan neobičan događaj koji smo mi doživeli kao simboličan uvod u proslavu našeg Uskrsa, koji ove godine kasni nedelju dana.
Naime uveče, u deset sati, oglasilo se zvono na nekoj od obližnjoj crkvi, i nije prestajalo celu noć. U toku prvog sata pitali smo se da nije na nekoj od pravoslavnih crkvi u našoj neposrednoj okolini. Najbliža pravoslavna crkva je američka, ali ona koristi novi kalendar, ona mala pravoslavna ukrajinska crkva nema zvonik, dok je ruska crkva prilično daleko. Posle prvih sat vremena znali smo da se dešava nešto vrlo neobično, ali nismo znali sa koje crkve zvono dolazi, ovde ih ima zaista puno, i zašto se to dešava. Malo mi je duže trebalo da zaspim tu noć, jer pored zvonjave crkvenih zvona fijuakao je neki užasan vetar pa je sve zajedno stvaralo uznemiravajuć utisak.
Sutradan kada smo se probudili zvono je i dalje zvonilo. I deca su ga čula tokom noći, jer, kasnije smo saznali, njihovi prozori gledaju na tu crkvu, toranj je baš u nivou njihove sobe, udaljen nekih sto metara. Oko devet sati ujutru zvono je prestalo da zvoni.
Morala sam da odem na Next Door, našu društvenu mrežu za komšiluk, na kojoj se nalaze lokalne vesti, upozorenja, kao i diskusije o raznim problemima. Tu sam saznala da je na mnoge komšije noćašnji bizarni događaj ostavio velike posledica, bili su neopisivno uznemireni, pogotovo oni u neposrednoj blizini zvonika. Neki su udarali o vrata crkve koja je te noći bila prazna, neki su zvali 311 da prijave problem, ali su ignorisani, a neki su koristili čak i broj 911, koji je samo za hitne slučajeve. Niko baš nije reagovao. Slutim da su mnoge komšije tu noć morale da popiju lekove za spavanje, koje ionako vole da koriste u velikoj količini.
Bilo je mnogo smešno čitati komentare na taj događaj, neki ljudi su mislili da je umro papa, drugi su verovali da je zvonjavom obeležena godišnjica smrti Martina Lutera Kinga, a bilo je i onih koji su to sve pripisali vanzemaljcima.
Na kraju smo saznali šta se zapravo dogodilo. U kataličkoj crkvi, posvećenom svetom Patriku, novi sveštenik, pri završetku mise, pritisnuo je pogrešno dugme, i otišao kući. Iskreno ta crkva, inače velika i veoma stara, je do skoro bila nekorišćena, čak su njen administrativni deo i zgrada u kojoj je nekada davno bilo sirotište pretvoreni u objekte sa luksuznim stanovima.
Kao što vidite u mom komšiluku nikada nije dosadno.
Da se vratim na ovaj čarobni kolač. Pošto se toliko dobro pokazao, našao se na mojoj listi jela i poslastica koje ću da pravim ovog Uskrsa. U pitanju je branč sa dosta gostiju.
Ako još uvek ne znate šta ćete da spremate za tu priliku, možda vam ovaj jelovnik pomogne.
Jelovnik za uskršnji branč:
Sangrija od penušavog vina sa trešnjama i pomorandžom
Prirodno dekorisana uskršnja jaja
Uskršnja pogača dekorisana obojenim jajima
Suhomesnato meze sa sirom (mančego, čedar, bri, koziji sir sa borovnicama) i krekerima
Jagnjeći but na provansalski način
Grašak sa mirođijom
Zelena salata sa rotkvicama i mladim lukom
Sardinijski kolač od badema sa rikotom i pomorandžom (ili limunom)
Komisbrot sa suvim višnjama i pikanima
Evo par sličica napravljenih pre nego što su došli gosti.
Sardinijski kolač od badema sa rikotom i pomorandžom
Sastojci:
115g putera, na sobnoj temperaturi
175g šećera
4 jaja, na sobnoj temperaturi, belanca odvojena od žumanaca
Izrendana korica jedne cele pomorandže
1/2 kašičica ekstrakta badema
1 kašičica ekstrakta vanile
200g brašna od badema (vidi recept), može sa opnom ili bez
200g rikota sir (vidi recept)
1/2 šake iseckanih listića od badema
2 kašike šećera u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao kalup prečnika oko 25 cm, obložite ga papirom za pečenje ili ga nauljite i pospite brašnom.
Najpre mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad ste dobili kremastu smesu dodajte im žumanca, jedno po jedno. Na kraju dodajte ekstrakte badema i vanile, i izrendanu koricu pomorandže. U to varjačom umešajte rikotu i brašno od badema.
U drugoj posudi mikserom umutite belanca dok ne dobijete gust sneg. Zatim ih dodajte u prethodnu smesu, iz više puta, nemojte previše da mešate varjačom, umućena belanca imaju svrhu da kolač bude nadošao i izdašan.
Stavite umućenu smesu u pleh i pecite kolač oko 45 minuta, na srednjoj rešetki. Kad je kolač ispečen, izvadite ga iz pleha. Pre služenja pospite ga šećerom u prahu i dodajte krišku pomorandže. Čuvajte kolač u frižideru.
Kasnije ovaj kolač mi je bio inspiracija za pravljenje jedne ovakve torte, pogledajte na blogu recept.
Lazanja na drugačiji način (bez bešamel sosa)
Kad je u pitanju italijanska kuhinja sigurna sam da većini ljudi ono što prvo padne na pamet jesu – pica, ćufte, špagete bolonjeze i lazanja. Zajedničko svim ovim jelim je to što mogu da nahrane puno ljudi, nisu komplikovana i skupa, zatim, šire radost i dobro raspoloženje, svi ih vole, pa i deca, tako da su odličan izbor kada pravite ručak za veći broj gostiju različitog uzrasta. Jednostavno, sa ovim jelima ne možete da pogrešite.
Lazanja je verovatno najzahtevnije jelo od svih navedenih, ali samo dok ne ovladate njenim pravljenjem. Kao i mnoga druga italijanska jela, i ovo se pravi od raznih ostataka hrane, može da se čuva u zamrzivaču, i svakim danom je sve ukusnije.
Jedan od razloga zašto se lazanja našla na mom blogu je taj što je ovo drugačiji recept od onog koji je opšte prihvaćen kod nas, u ovu lazanju ne ide bešamel sos. Ovaj recept je sa juga Italije, odakle je poreklom lazanja. U međuvremenu je u severnim oblastima Italije (Emilija-Romanja) dodat bešamel sos, kojeg smo na kraju i mi prihvatili. U Americi je preovladao uticaj južnjačkog načina pripreme lazanje.
Postoje četiri osnovna sastojka za lazanje – testenina, meso, sir i paradajz. U lazanju možete dodati razne druge sastojke, na kraju možete da je napravite samo od povrća.
Testenina
Za pravljenje lazanje koristi se široka i rava, pa i naborana, testenina. Neko je prethodno skuva, ta sam. To isključivo radim jer u tom slučaju pasta se poveća i tada tri komada testenine savršeno pokrivaju posudu u kojoj pravim lazanju.
Meso
Originalno južnjačka lazanja sadrži italijanske kobasice i ćuftice, umesto severnjačkog sosa sa mesom, koga rado zovemo sos bolonjeze. Imam i mali trik u vezi tog sosa, obavezno stavite u njega crno vino.
Sir
U ovom receptu se koriste tri vrste sira: rikota, mocarela i parmezan. Kada budete probali ovu lazanju shvatićete da prisustvo ova tri sira potpuno ima smisla, nikakvi kačkavalji ne mogu da ih zamene. Možete da koristite i rendanu mocarelu, ali meni je bolja sveža, i to uglavnom zbog teksture.
Paradajz
Za pravljenje bolonjez sosa najčešće koristim pire od paradajza iz konzerve, pogotovo zimi, ali vi možete da koristite svež paradajz, kuvani paradajz ili iseckani paradajz iz konzerve, šta vam je već dostupno.
Lazanja
Sastojci:
12 listova testenine za lazanje
1 kašika maslinovog ulja
1 veliki luk, iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckana
1 kašika sušenog origana
1 kašičica istucanog semena komorača, opciono
1/2 kg mlevenog junećeg mesa
1400g pirea od paradajza
1 i 2/3 kašičice soli
1/2 kašičice bibera
1 šolja vode ili supe
1/2 šolje crnog vina (najbolje merlo)
1 šaka svežeg peršuna, sitno iseckanog
Par listova bosiljka, iseckanog
1 šolja sveže izrendanog parmezana
400g sveže mocarele, iseckane na režnjeve
400g rikota sira (recept za njegovu pripremu pogledajte ovde)
Priprema:
Najpre napravite sos bolonjeze. U većoj šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Dodajte mu iseckan luk, dinstajte ga par minuta, a onda u to umešajte sušeni origano, istucano seme komorača, i iseckani beli luk. Posle 1 minuta dodajte mleveno meso. Kuvajte sve uz stalno mešanje, i razbijanje grudvica mesa. Kad je meso skroz pobraonilo dodajte pire od paradajza, vodu, vino, so i biber. Kad sos počne da ključa, smanjite vatru i kuvajte 1 -1 1/2 sat uz povremeno mešanje. Pri kraju dodajte iseckani peršun i bosiljak. Sos na kraju ne bi trebalo da bude ne previše redak a ni gust.
Dok pravite sos skuvajte testenine, neka budu par minuta u posoljenoj kipućoj vodi. Kad su al dente skuvane ocedite vodu, properite ih hladnom vodom i pospite ih maslinovim ulje da se ne zalepe.
Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pravougaoni sud u kome će se peći lazanja, dimenzija oko 20x31cm. U njemu ravnomerno ređajte sastojke sledećim redosledom – sos bolonjeze, testenine, rikota sir, parmezan, mocarela, i tako još tri puta. Stavite sud u rernu i pecite lazanju 40 minuta.
Kad je lazanja ispečena ostavite je napolju petnaestak minuta, pospite je svežim bosiljkom, a zatim je služite, najbolje uz merlo.
Fritata, jelo od ostataka hrane iz frižidera i špajza
Znate ono kad nemate vremena, kada vam je frižider skoro prazan sa nešto malo ostataka hrane, isto važi i za špajz, a baš ste gladni kao i ukućani. Šta da pravim za ručak, zakukaćete u sebi, ili naglas. Fritatu, bejbe, fritatu!
Sigurna sam da svako ima neku brzu kombinaciju sa ostacima hrane, ali meni je ovo omiljena. I uvek uz veliku slast je jedem zato što sadrži svašta, obično je puna raznih boja, i uvek sebi na kraju čestitam kakav sam super ručak napravila ni od čega. Sa zadovoljstvom kostatujem da je moja porodica prehranjena i namirena za još jedan dan, uz minimalan napor u kuhinji. Ipak, da se ne lažemo, meni bilo kakva aktivnost u kuhinji, osim pranja sudova, ne predstavlja ama baš nikakav problem.
Fritata dosta podseća na klasičan omlet, jedino što se sastojci mešaju sa umućenim jajima pa onda peku, i na kraju se zapeku u rerni. Može da se služi u tiganju, ili se prevrne na veći tanjir.
Dole ću vam dati dva recepta, mada je teško biti striktan što se tiče mera i sastojaka za ovo jelo, u njega stavljate šta stignete, ostatke hrane iz frižidera i špajza kojima nije prošao rok trajanja. Evo par ideja koje namernice da koristite da bi dobili ukusnu i hranljivu fritatu:
– jaja (to je obavezan deo)
– povrće: blitva, spanać, mladi i crni luk, tikvice, paradajz, paprika, špargle, praziluk, krompir, brokoli
– sir: kačkavalj, parmezan, rikota, mocarela, Feta ili naš beli sir
– meso: slaninica, šunka, suvo meso, kobasice
– začini: vlašac, origano, majčina dušica, peršun
U fritatu se često stavljaju i ostaci od testenine, nama obično ona nikad ne preostane.
Fritata sa Rikota sirom i vlašcem
Sastojci za 4 osoba:
1 kašika ulja
8 krupnih jaja
1/2 šake iseckanog svežeg vlašca
So i biber
1 šolja Rikota sira (recept za domaći Rikota sir vidite ovde)
1/2 šake čeri paradajza, prepolovljenog
Za pravljenje fritate najbolje da koristite tučani tiganj, kao na slici. Nemojte da koristite sudove sa drškom neotporne na toplotu rerne!
Priprema:
Zagrejte rernu na 205C (400F).
Umutite jaja dobro. Dodajte im iseckan svež vlašac, so i biber. Za to vreme zagrejte ulje u tučanom tiganju, na srednje jakoj vatri, a potom mu dodajte smesu sa jajima. Posle 1 minuta rasporedite Rikota sir po jajima, i pecite još 1-2 minuta, taman dok se stvori ivica od ispečenih jaja. Rasporedite čeri paradajz po jajima, i zatim tiganj prebacite u rernu. Pecite oko 12-15 minuta dok središnji deo fritate ne bude dovoljno čvrst tj. pečen.
Fritatu služite u tiganju ili je prevrnite na tanjir.
Fritata sa lukom, slaninom i blitvom
Najčešće pravim ovakvu fritatu zato što uvek imam sveže blitve u bašti, a to ume da potraje mesecima. Jako sličan recept možete da nađete ovde, i da vidite kako dobro izgleda blitva iz moje bašte:)
Sastojci za 4-5 osoba:
2-3 režnja slaninice, sitno iseckane
1 veći crni luk, iseckan na rebarca
1 kašika maslinovog ulja
10 krupnih jaja
1 veza blitve, iseckane na deblje rezance
So i biber
3/4 šolje izrendanog Parmezana, Pekorina ili Mančego sira
Priprema:
Zagrejte rernu na 205C (400F).
Zagrejte tučani tiganj, na srednje jakoj vatri, dodajte mu ulje i na njemu propržite slaninicu, dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani luk i pržite ga dok ne postane staklast. Za to vreme umutite dobro jaja. Dodajte im iseckanu blitvu, izrendan sir, so i biber. Sve dobro promešajte. Dodajte smesu sa jajima isprženoj slanini i luku. Pržite fritatu u tiganju 2-3 minuta, taman dok se stvori ivica od ispečenih jaja, a zatim pecite u rerni oko 20 minuta, dok središnji deo fritate ne bude dovoljno čvrst tj. pečen.
Kad je fritata pečena, prevrnite je na veći tanjir, isecite na četvrtine i služite. Blitva isečena na trake daće lep presek fritati, koji se nažalost ne vidi na slikama.
Njoki sa spanaćem, rikotom i parmezanom & priča o žalfiji
Mogla sam slobodna da nazovem ovaj post Zeleno, volim te zeleno. Videćete, sve je zeleno, i žalfija i njoki i priroda na slikama. Sada se lepo zavalite u stolicu, fotelju ili krevet, opustite se i odmarajte oči u zelenilu.
Da, to je taj period kad je priroda najbujnija, veoma zelena, uvertira u vruće letnje dane, ispunjene zlatnim nijansama. Moram da priznam ovo mi je omiljeni deo godine.
O žalfiji
Pre nego što pređem na njoke da se zadržim kratko na žalfiji. Još malo pa sam popunila kolekciju začinskog bilja na mom blogu. Više o drugom začinskom bilju pogledajte ovde.
Dugo sam imala zazor od ove travke jer mi je uvek prva asocijacija bio čaj od iste, inače groznog ukusa, koji sam pila svaki put kad bi me zabolelo grlo. Nisam imala pojma da se koristi i u kuvanju. Kad sam došla u Ameriku primetila sa sušenu žalfiju koja se ovde prodavala pod imenom Dalmatian Rubbed Sage, pa sam odlučila da je kupim zbog geografske odrednice. Onda kada sam otvorila pakovanje ukapirala sam da je to ništa drugo do običan čaj od žalfije.
Osušena žalfija ima još intezivniju aromu od sveže pa je neki izbegavaju u kuvanju. Mislim da se takođe osušena koristi u italijanskoj mešavini začina, Italian Seasoning, zajedno sa origanom, bosiljkom, ruzmarinom i majčinom dušicom.
Kako da vam kažem, žalfija nije posebno atraktivna začinska biljka. Ipak, neka jela su nazamisliva bez nje, recimo čorba od muskatne tikve, ili svinjske kobasice, pa i pečena ćurka, na kraju i puter sos sa žalfijom koji odlično ide uz njoke čiji recept uskoro sledi.
Ima žalfija različitih vrsta, skoro sam mirisala jednu, koja ima svetle mrlje po listovima i miriše na, verovali ili ne, ananas. Nije da je previše koristim ali čupkam je s vremena na vreme, obično je koristim u salatama i sosevima za pastu. Važno je samo da ne preterujete zbog njene vrlo intezivne arome. Vrlo se lako uzgaja, i kad je jednom posadite ona se stalno obnavlja.
Njoki sa spanaćem, rikotom i parmezanom u puter sosu sa žalfijom
Ovaj recept spada u one gde vam se čula slade još u procesu pravljenja, svi sastojci su sjajni, prosto uživate u pravljenju ovog jela. Doduše, ja sam imala malog “pomagača”, pa je posao bio zahtevniji nego što bi bilo u normalnim okolnostima. Ipak, zahvaljujući ovom poduhvatu saznali smo da dete voli rikotu, pored parmezana i mocarele, a užasno je izbirljivo. Bar ima dobar ukus kad su sirevi u pitanju:)
Ovo jelo je za posebne prilike, traži vreme i skupe sastojke, ipak, kad budete grickali ove njoke znaćete da je vredelo. Možete da puter zamenite maslinovim uljem. Iako na prvi pogled ne izgledaju tako ovi njoki su vrlo zasitni, i o tome mislite kad ih budete pravili. Ova količina je dovoljna za 8-10 ljudi.
Ovo nisu klasični njoki u koje ide krompir, drugačije se i oblikuju. Poreklom su iz Firence, kao i mnoga druga jela sa spanaćem, i takođe se zovu ravioli nudi. Recept sam pronašla u maloj knjizi recepata koju sam dobila od magazina Saveur.
Sastojci:
420g sveže domaće rikote (recept za njeno pravljenje pogledajte ovde). Domaća rikota je miljama bolja od kupovne.
300g pakovanje odmrznutog spanaća, ili veza svežeg
130g brašna
150g sveže izrendanog parmezana + za služenje
4 žumanca
10 listova sveže nane, iseckanih
Prstohvat izrendanog muskatnog oraščića
So i crni biber
110g putera
10 manjih listova sveže žalfije
Priprema:
Najpre napravite rikotu. Oko sat vremena će vam biti potrebno da se sir ocedi. Sir bi trebalo da se ohladi.
Zatim pripremite spanać. Ukoliko ste koristili zamrznuti nema potreba da ga kuvate, važno je da ga dobro ocedite. Ukoliko imate svež spanać onda ga blanširajte.
U multipraktiku od njega napravite smesu sličnoj pasti. Tome dodajte iseckanu nanu. Izvadite ga iz multipraktika i pomešajte ga sa rikotom, izrendanim parmezanom, 85g brašna, i u to dodajte 4 žumanceta, prstohvat izrendanog oraščića, i so i crbi biber prema ukusu.
Kada ste sve to dobro promešali stavite smesu u frižider da se malo zgusne.
Njoke izvlačite uz pomoć dve kašičice. Bacite komad testa na površinu po kojoj ste posuli malo brašna i onda rukama oblikujte njoke u valjkasti oblik. Možete i da viljuškom ostavljate rebraste štrafte po njima, još bolje ako imate posebnu napravu sa žljebovima samo za njoke.
Ja sam dobila više od 50 komada.
Dok pravite njoke u velikom loncu zagrejte vodu do ključanja. Ubacite jednu trećinu od ukupne količine njoka i kuvajte ih oko 5 minuta. One će sve da isplivaju na površinu vode. Kada su skuvane stavite ih na salvet da se malčice ocede. Ponovite isto sa ostatkom testa.
Malo pre nego što ćete stavite prve njoke da se kuvaju zagrejte u šerpi puter na srednjoj vatri i u njega dodajte listiće žalfije da se proprže, oko 2-3 minuta, onda smanjite temperatru. Prvu turu skuvanih njoki stavite u šerpu sa puter sosem i na srednjoj temperaturi propržite, 1-2 minuta, ponovite sa ostalim turama.
Služite njoki odmah, dok su topli, uz puter sos i rendani parmezan. Ja sam ih sužila uz grilovanu piletinu što i vama preporučujem.
Slede fotografije nedavno napravljene u Patterson parku. Ono što predstavlja Central park za Njujork, to je ovaj park za Baltimor. Jedan je od najstarijih gradskih parkova u Americi, prilično je velik, i predstavlja pravu oazu. Zapravo na slikama je samo malo jezerce, flora i fauna na njemu i oko njega. Odmah da kažem da je prenaseljeno raznim pticama (patke, kanadske guske, galebovi, čaplje) i par puta sam videla u plitkoj vodi ogromne crvene ribe. Ima i kornjača i žaba, koje ispuštaju užasne zvuke, ima i divnih ptica, crnih sa jarko crvenim flekama, koje se valjda zovu kardinali. Ima i predivnih cvetova lokvanja, koji cvetaju u ovo vreme, i druge dražesne barske flore.
Tamo je najlepše otići rano ujutru, kada sve zuji i cvrkuće a nije previše toplo, noću se nikako ne preporučuje boravak tamo, ipak je to Baltimor. Pored jezerceta u parku ima puno terena, igrališta, čak i jedno posebno samo za kučiće, odvojeno za velike i male… nikad neću oprostiti gradskoj vlasti što je morala da uništi dva teniska terena zbog njega, kao da nisu imali drugog prostora da ga grade. Na vrhu parka čuči pagoda sa nekoliko spratova, koja izgleda kao da su je dovukli iz Kine, i to je sad simbol kraja.
Sjajan kombo – slatko od trešanja sa Rikota sirom
On je rekao “ovo je odlično”… tu počinje i završava se cela priča o ovoj poslastici.
Sastojci:
– 900g crvenih trešanja, očišćene od koštica
– 900g kristal šećera
– 900ml vode
– 1 limun, isečen na tanke kriške
– 1 kašika ekstrakta vanile
Priprema:
Zagrejte vodu i dodajte šećer dok se ne napravi sirup. U sirup stavite trešnje, limun i ekstrakt vanile. Kuvajte sve na tihoj vatri oko 2 sata dok smesa ne postane dovoljo gusta. Nema potrebe da skidate penu, samo ga promešajte s vremena na vreme. Ovo nije klasično slatko, dosta je gust, nalik onome što ovde u Americi zovu preserve.
Kada je slatko gotovo, prekrijte ga mokrom krpom i neka tako prenoći. A onda ga stavite u tegle.
Za Rikota sir recept možete pogledati ovde.
Servirajte Rikota sir sa slatkim od trešanja i dodajte par listova matičnjaka (lemon balm) da biste dobili savršeni spoj ukusa.
Pohovani cvetovi tikvica, how cool is that?
Jedan vrlo kratak post o cvetovima tikvica koji inače ovih dana dominiraju mojom gradskom baštom. Primetih pre par dana da moje tikvice cvetaju li cvetaju, ali nikako plodovi da se pojave. Odem naravno na internet da proverim o čemu se radi i saznam neverovatan detalj – prvih nedelju-dve tikvice izbacuju muške, neplodne, cvetove, a tek posle ženske. E ti muški cvetovi, pošto ionako neće biti ništa od njih, su dobri za kuvanje. Obično se pohuju, čak se i pune. Negde sam našla da su najukusniji cvetovi zukini tikvica, ali iskreno nisam osetila nikakvu razliku između njih i onih od žutih tikvica, a obe vrste imam u bašti.
Oduvek su me fascinirali ti cvetovi, još od onih dana kada sam ih prvi put videla da se prodaju na grčkim pijacama.
Pohovani cvetovi tikvica
Sastojci:
2 jajeta
1/2 šolje brašna
1/3 šolje instant palente
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica soli
1/2 šolje ledeno hladne vode
2-3 kašike narendanog parmezana
Puno ulja za prženje
12 cvetova tikvice, kojima ste uklonili tučkove, ostavite stabljike cvetova, par centimentara duge, i one se jedu.
Piprema:
Umutite jaja, dodajte brašno, instant palentu, prašak za pecivo, so, parmezan i vodu. Trebalo bi da dobijete smesu iste gustine kao one za palačinke. Zagrejte dobro puno ulja u manjoj šerpici, umočite cvetove u testo i stavite u ulje da se prže, 1-2 minuta sa obe strane. Kada su prženi ređajte ih u posudu koju ste obložili papirnatim ubrusom da se ulje ocedi.
Jedite ih tople uz neki dip, recimo sa buđavim sirom. Ili ih samo poprskajte limunovim sokom. Obe varijante su dobre. Služite ih kao predjelo.
U međuvremenu napravila sam još jedan recept koji je unapređena verzija ovog predhodnog.
Punjeni cvetovi tikvica sa Rikota sirom i začinskim biljem
Priprema je ista kao kod predhodnog recepta s tim što se u ovom slučaju cvetovi pune Rikota sirom (kako da ga napravite vidite ovde) i začinskim biljem (svež bosiljak, timijan, origano, vlašac). Kada se cvetovi napune samo se vrh cveta zavrne, kao na donjoj slici, da sir ne bi ispadao. Umaču se u testo i prže u puno ulja i na jakoj temperaturi.
Ukus je apsolutno božanstven.
Kako da napravite Rikota sir, i bonus recept Pasta sa rikotom i rukolom
Kanim se odvajkada da napravim sir, ali nikako nisam mogla da se odvažim, sve dok nisam naišla na recept za pravljenje Rikota sira koji mi je delovao dosta jednostavno. I zaista veoma ga je lako napraviti, a ukus ne može da se meri sa onim kupovnim.
Rikota nije neki posebno raskošan sir, zapravo nije ni pravi sir, ali može da bude dobar za neki snek kao na slici, ili za picu, pastu, ili čizkejk. Neko ga jede zašećeren i topao sa voćem. A mi iz dijaspore volimo da ga pomešamo sa fetom kad pravimo pite sa sirom, proje i ostalo.
Ja sam se odlučila za recept Ajne Garten, ali naišla sam na recepte Dejvida Lebovica i naše blogerke Jelene, pa možete i njih da probate. Koristila sam za kiseljenje sirće od belog vina, mada neko koristi limunov sok ili obično belo sirće.
Kako da napravite Rikota sir
Sastojci:
1 litar punomasnog mleka
2 šolje (500ml) slatke pavlake
3 kašike sirćeta od belog vina ili limunovog soka
1 1/2 kašičica Košer soli (krupnija so)
Pripremite i duplu gazu i veću cediljku.
Priprema:
- Skuvajte mleko i slatku pavlaku u koje ste dodali soli. Kad počne da vri, pomerite sa vatre i dodajte 3 kašike sirćeta. U roku od jednog minuta nastupiće reakcija, odvojiće se grudvasti deo od surutke.
- Kutlačom sipajte ceo sadržaj iz lonca kroz cediljku sa gazom. Ostavite da se sir cedi oko pola sata. Što duže to čvršći sir.
- Dobićete oko 2 šolje sira. U frižideru može da vam traje oko 4-5 dana, ali verovatno ćete sir pojesti mnogo ranije.
Ovaj uspešni pokušaj pravljenja sira skoro me je ohrabrio da se upustim u ambicioznije projekte. Već sam počela da razmišljam o nabavci Maje za sirenje kad budem uskoro išla za Srbiju. Ako neko ima ideju gde se ona kupuje neka mi javi.
Ispod je recept za koji vam treba domaća rikota kao i surutka preostala od njenog pravljenja. Jelo je ukusno, zdravo i brzo se pravi. Rikota i rukola su odlična kombinacija. Limun, beli luk i sveže samleven biber čine tu kombinaciju još savršenijom.
Pasta sa Rikota sirom i rukolom
Sastojci:
Pakovanje paste campanella, ili koja god
4 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka, isečenog na tanke listiće
1 limun, izrendana cela kora, plus sok od polovine istog
So i sveže samleven biber na krupno
1 šolja Rikota sira
1/2 šolje surutke od Rikota sira
1/2 pakovanja baby rukole
Priprema:
- Iseckajte beli luk na listiće. Izrendajte koru limuna i iscedite sok.
- Stavite pastu da se kuva, a kako da je dobro skuvate pogledajte ovde. Kuvajte je onoliko dugo koliko je to naznačeno na pakovanju.
- Dok se pasta kuva napravite sos. U dublju šerpu zagrejte preostalo maslinovo ulje na tihoj vatri i dodajte isečen beli luk. Pazite da se luk ne preprži. Dodajte koru od limuna, rikotu, so i sveže izmleven biber. Posle par minuta prženja sklonite šerpu sa vatre.
- Kada ste pastu skuvali i ocedili, sipajte je u šerpu sa lukom, rikotom i začinima. Dodajte pola šolje surutke, ali i više ukoliko je neophodno, i limunov sok. Sve dobro izmešajte i na kraju dodajte rukolu. Dodajte so i biber ukoliko je neophodno.
- Služite odmah.
