Zanimljivi mali projekti u doba korone, i preporuke šta da gledate i čitate

March 19, 2020 1 Comment

Već treći dan me smara neki virus, ali ne verujem da je korona, bar nemam tipične simptome, kod kuće sam po ceo dan sa celom porodicom, otkazali smo put za Nju Orleans, a tako mi se išlo, sa svih strana stižu uznemiravajuće vesti, ali ja sam prestala da ih slušam, zalihe smo spremili na vreme, još pre tri nedelje, znala sam da će biti haos u prodavnicama, ne paničim, prilično sam smirena, i to sve zahvaljujući projektima kojima se trenutno bavim. Nemam vremena da mislim o lošim stvarima.

Zato sam napravila ovu listu predloga za male projekte kod kuće koje će vas okupirati i relaksirati, da na najbolji način provedete ovaj čudan period, u karantinu. A tu su i ideje šta da pogledate, ili pročitate, da fino sebi ispunite vreme dok čekate povratak u normalu.

Napravite kombuhu from scratch

Priznajem, fasciniraju me nevidljivi organizmi, ne virusi, već bakterije i gljive. Umeju da budu vrlo opasni, ali opet ima ih i dobrih. Pre desetak dana sam počela da pravim kombuhu, zapravo još uvek čekam da se formira sloj gljivica i bakterija, scoby, ranije sam mislila da je to gljiva koja pluta, pa ću onda da pravim kombuha napitak. Kažu da je veoma zdrav, i ukus mu je dobar.

Recept – napravite crni ili zeleni čaj, u 1650ml vode stavite 4 kesice čaja ili jednu kašiku listića, dodajte 100g šećera, i kad se čaj malko ohladi dodajte 250ml kombuha napitka, koji možete da kupite u prodavnici. Čuvajte tečnost u velikoj tegli, dobro pokrivenoj krpom, na tamnom i toplom mestu. Za par nedelja dobićete scoby, od koga možete kasnije da napravite kombuha napitak.

Napravite hleb od domaćeg kvasca

Sličan eksperiment, kako da od brašna i vode dobijete nešto živo, što raste, i zahvaljujući čemu možete da dobijete divan hleb, kiselkastog, punog, i na kraju “prirodnog ukusa”. Vidi recept ovde.

Spremite kroasane (lisnato testo)

Projekat koji traži vreme i strpljenje, idealan za kućni karantin. Ume da donese ogromnu satisfakciju. Kad savladate pravljenje lisnatog testa, mogućnosti za dobijanje neodoljivih vrsta peciva su bezbrojne. Vidi recept na blogu.

Napravite sami bar deset vrsta hleba

To je baš super izazov, priznajte, oduvek ste maštali o tome. Evo ideja – pored hleba sa prirodnim kvascem tu su Ćabata, Francuski baget, Hleb koji se ne mesi, Bliskoistočni pita hleb, Fokača, Integralni hleb Miche, Hala i ražani jevrejski hleb, Starinski hleb, i Brioš (uskoro će biti na blogu).

Posadite baštu

Ne postoji moćniji osećaj od onoga kad vidite da ste nešto sami uzgajali, i da ako bude neka katastrofa, ipak nećete umreti od gladi, jer imate baštu. Naravno da preterujem, posedujem vrlo mali komad zemlje, ali svejedno to ne umanjuje osećaj da sam resourceful. Vidi baštovanstvo u gradu.

Posadite začinsko bilje

Ako pak živite u stanu, onda probajte da uzgajate začinsko bilje, na terasi ili na prozoru. Vidi začinsko bilje za početnike.

Posvetite se uzgajanju cveća

Nisam sigurna da postoji išta lepše od cveća, dovoljan je pogled na malu zelenu oazu pa da vam se momentalno popravi raspoloženje. Ako cveće iznosite ovih dana napolje, nemojte da ih stavljate na direktno sunce, bar nedelju dana.

Naučite da štrikate

Iako dolazi toplo vreme, preporučujem vam da počnete da štrikate, pogotovo ako vas sadašnja atmosfera veoma uznemirava. Ne možete da verujete koliko štrikanje smiruje. A tu je i ogromna satisfakcija kad nešto sami lepo napravite. Tutorijale za štrikanje nađite na YouTube.

Gledajte obrazovne YouTube kanale

Toliko pronalazim lepog sadržaja na YouTube da ne znam šta bih pre pogledala, evo par videa koji su mi se baš dopali. Najbolje je da ih gledate sa decom, pogotovo kratke edukativne forme na podkastu TedEd, mojoj deci baš drže pažnju.

Odličan podkast sa prilozima iz popularne filozofije.

Ako ste ljubitelj istorije antičkog doba, ta sam, uživaćete u programu koji vodi neobična Mary Beard.

Bindžujte putovanja Rika Stivsa po Evropi

Ako ne možete da putujete, ono bar možete da uživate gledajući lepote na ekranu, i da planirate gde ćete sve otići kad se završi ova pošast.

Vežbajte jogu kod kuće (Yoga camp)

Ako ste zaluđenik za jogu, i želite da je upražnjavate svaki dan, ali svaki put sa drugačijim vežbama, onda morate da probate ovaj yoga camp od 30 dana. Ja sam ga pre neki dan završila, imate još 2-3 na istom podkastu. Vežbe su umerenog intenziteta, i pomažu vam da budete fit i relaksirani.

Gledajte dobre detektivske serije

Šerlok Holms, sve sezone

Kad vidim ovu uvodnu scenu, bukvalno se naježim. Skoro sam ponovo gledala sve epizode ove serije, i stekla sam utisak da je nemoguće napraviti novu seriju Šerlok Holms koja neće izgledati kao loša kopija ove, ovo je vrh vrhova, da ne pominjem maestralnog Džeremi Breta. Naći ćete je na BritBox striming kanalu.

Inspektor Mors, sve sezone

Posle Šerloka Holmsa ovo mi je najomiljeniji detektiv. Serija se takođe prikazuje na BritBox striming kanalu. Inspektor Mors je fenomenalan karakter, pored toga što je obdaren inteligencijom i dobrim zapažanjem, ume da bude malo nezgodan i namćorast, nije tolerantan prema banalnostima i sentimentalizmu, ima vrlo istančan ukus kada je muzika u pitanju, uopšte veoma voli umetnost, i slab je na pametne i lepe žene, iako je veliki džentlmen, nema sreće sa njima.

Obratite pažnju na čarobnu muziku iz trejlera – Vivaldijeva Gloria in excelsis Deo.

Endeavour, šesta sezona

Ovo je novija serija, koja opisuje život inspektora Morsa na početku njegove karijere. Postoji još jedan spin off originalne serije, Inspektor Luis, ali meni se nije dopala. Posle loše pete sezone, sve ranije su bile dosta dobre, u šestoj sezoni serija ponovo dobija svoj prepoznatljiv kvalitet. Rekonstrukcija 70-ih, muzika, gluma, priče, baš sve je na visokom nivou. Prikazuje se na Amazon Prime.

Mindhunter, druga sezona

Kad smo kod 70-ih, na Netfliksu možete da vidite novu sezonu serije Mindhunter, baziranoj na stvarnim događajima u Americi iz tog perioda. Ja neko vreme nisam imala Netfliks, dosadio mi je, pa možda ovo nekima neće izgledati kao novitet, svejedno, ovo je visokokvalitetna serija koju morate da pogledate.

Čitajte dobre knjige

Čarobni breg – Tomas Man

Ovo je vreme da se prihvatite čitanja debelih knjižurina, pogotovu ako su u pitanju klasici, već sam ovde pisala o njoj. Baš je u duhu novonastale pandemije u svetu, samo što se bavi tuberkulozom.

A tale of Love and Darkness (Priča o ljubavi i tami) – Amos Oz

Kad sam pročitala tj. odslušala ovu knjigu, danima nisam mogla da dođem sebi, totalno me je razbila. Zamislite samo knjigu koja počinje sa rečenicom – moj komšiluk je bio kao iz neke Čehovljeve pripovetke. U pitanju je saga o jevrejskoj porodici koja je došla u sadašnji Izrael iz Istočne Evrope, prožeta je raznim pričama iz “stare” i “nove” zemlje, sa vrlo interesantnim likovima, i dosta istorijskih detalja. Pored toga roman opisuje autorovu ličnu dramu.

Olive Kitteridge/ Olive, Again – Elizabeth Trout

Jedan od retkih novijih popularnih američkih romana koji mi se baš dopao. Skoro sam čitala nastavak istog, Olive, Again, iako je bio nepotreban opet sam uživala u njemu. Obožavam glavni lik romana, namćorastu Oliv, pomalo je autistična, a u isto vreme autentična osoba, iako ne najprijatnija, to je žena sa srcem na pravom mestu. Imate na HBO mini-seriju snimljenu po ovoj knjizi, koja je odlična. Glavni glumci su savršeni u svojim ulogama.

The Goldfinch (Češljugar) / Secret History (Tajna istorija) – Donna Tartt

Tu su i još dve zanimljive knjižurine Done Tart, obe sam slušala, poslednju je čitala sama spisateljica, što i vama preporučujem.

Eleanor Oliphant is Completely Fine – Gail Honeyman

Jedna od onih laganijih knjiga, koja je bar interesantna i zabavna, za razliku od većine današnjih popularnih knjiga.

Ties – Domenico Starnone

Stil i tematika ovog kratkog romana dosta podseća na knjige Elene Ferante, što i ne čudi, jer su u pitanju muž i žena. Ako nemate uspešan brak ili vezu, bolje da ne čitate ovu knjigu.

Estoril – Dejan Tijago Stanković

Ovu knjigu sam već odavno pročitala, nego čitam sada piščevu drugu knjigu priča, Odakle sam bila, više nisam, pa sam je se setila. Vrlo interesantna priča o gostima, većina u izgnanstvu, smeštenim u hotelu Estoril na obali Atlantskog okeana u Portugalu, za vreme drugog svetskog rata. Jedan od gostiju je i Duško Popov, špijun, po čijem je liku navodno nastao fiktivni lik – Džems Bond.

Baštovanstvo, Kejl, Rukola, Salate, Zdravo

Tri prolećne salate – sa rukolom / sa mladim lisnatim keljom / sa mešanom zelenom salatom

May 14, 2018 No Comments

Ovu su prve salate koje sam ovog proleća napravila od biljka iz moje bašte. Za mene je to bio poseban trenutak, jer proleće je bilo baš hladno ove godine, izgledalo je kao da nikada neće doći toplo vreme. Iako već godinama imam baštu, nekako je osećaj i dalje poseban kada koristim hranu koju sam sama gajila.

Ja inače mnogo volim da pravim salate, obožavam da im dodajem razne sastojke, i ništa mi ne pada teško, pa ni seckanje, zapravo to me prilično opušta. Već sam ranije pisala o tome kako da napravite ukusne i zdrave salate, a sad evo još par ideja za neodoljive prolećne salate.

Preselili smo se u kuću sa baštom kad sam krenula u prvi razred. Uradili smo to neplaniralo i nerado, rezultat akcije imaš kuću, vrati stan, to je inače trebalo da nam bude vikendica. Do toda sam imala najlepše moguće detinjstvo, sjajan komšiluk, uvek okružena mnogobrojnom decom sa kojom sam se neprekidno igrala, komšijama koji su me puno voleli, čuvali su me i vodili svuda sa sobom, uvek je tu bilo interesantnih događaja i likova.

Preseljenje je značilo pronalaženje novih prijatelja, ali u mnogo manjem broju, dosadna popodneva kada sam morala da se igram sa mlađim bratom, uglavnom fudbal, ili da čitam knjige. Međutim, bila je i jedna super stvar u vezi preseljenja – bašta. Imala sam tu sreću da su mi roditelji bili veoma zainteresovani da gaje voće i povrće, i puno cveća. Iako plac nije bio veliki, posle smo ga proširili kopovinom susednog, moji roditelji su umeli maksimalno da ga iskoriste. Imali smo puno voća, tokom leta svakog jutra bih otišla u baštu i napunila veliku činiju trešnjama, jagodama, malinama, jabukama, kruškama, šljivama, breskvama, kajsijama, višnjama i grožđem. Imali smo čak i dunje, orahe, lešnike i mušmule. Mama je često kuvala jela od povrća iz bašte, a uspevala je da spremi sokove i džemove i raznu drugu zimnicu koristeći plodove iz naše bašte. Da ne pominjem to da je moj otac pravio razne rakije i vino. Mi smo u to vreme bili, kako bi to ovde rekli, very sustainable, neka vrsta današnjeg ideala. Pored toga što su moji roditelji puno radili na poslu, vreme u bašti im nije teško padalo, zapravo uživali su radeći u njoj. Moj brat i ja smo bili veoma zdrava deca, prvu jaču prehladu sam dobila na fakultetu, moji roditelji su uvek to pripisivali našoj bašti. Da, nismo često išli na pijacu, i uvek smo imali svežeg cveća u kući. Moj otac je bio veoma ponosan na svojih pedesetak ruža u vrtu.

Vremenom sam i ja zavolela baštovanstvo, i danas potpuno razumem svoje roditelje. Nema lepšeg i opuštajućeg mesta od svog vrta. Naravno da mora da se u nju uloži dosta rada i vremena, ali šta ima pogrešno u tome.

Život u beogradskom predgrađu ume da bude naporan i neuzbudljiv, i ko traži mir i izolovanost neće ga tamo naći. Ipak bašta, lepo uređena okućnica i višak prostora ima posebnu vrednost. Suprotno našim, američka predgrađa su sasvim drugačija, idilična, ušuškana, bezbedna, mirna, ali i bez života. Retko ćete videti ljude ispred kuća ili kako šetaju, i najkraći odlazak od kuće je praćen vožnjom kola. Ja i dalje odbijam da odem tamo da živim. Imam sreću da u gradu imam kuću, baštu, ma kako mala bila, i to mi je zasada dovoljno.

Vinaigrette, preliv za salate

Ovo je najpopularniji, najosnovniji i najjednostavniji preliv za salate. Vinaigrette, naziv preliva na francuskom jeziku, su preuzele i druge kuhinje. Ne znam da li kod nas uopšte postoji naziv za ovakav preliv. U ruskoj kuhinji ono što oni nazivaju vinegret je zapravo posebna salata.

Ovaj preliv se pravi od ulja, sirćeta, soli i bibera. U to možete da dodate razne dodatke kao što su luk, senf, med, razne začine i začinsko bilje. Odnos ulja i sirćeta je obično 3:1. Od ulja se najčešće koristi ekstra devičansko maslinovo ulje, umesto sirćeta možete da koristiti sok od limuna, jabukovo ili balzamik sirće.

Ono što je važno napomenuti jeste to da ovaj preliv mora dobro da se promeša dok se ne dobije emulzija, a zatim time odmah prelije salata. Za to je najbolje da koristite teglicu, koju ćete dobro zatvoriti, a zatim energično mešati. Možete da napravite veću količinu preliva i da ga čuvate u frižideru. Pre korišćenja zagrejte ga na sobnoj temperaturi, a zatim dobro promućkajte.

Ovaj preliv možete da koristite i kao marinadu za meso, ili kao sos uz obareno povrće (špargle, rapini, brokoli, boranija, artičoke).

Recepte za nešto bogatije prelive za salatu pogledajte ovde. Njih takođe možete da koristite za spremanje ovih salata.

Sastojci:

240ml maslinovog ulja

80ml sirćeta

1/2 kašičice soli

1/4 kašičice bibera

Priprema:

Sve sastojke dobro promešajte u zatvorenoj teglici.

Salata od rukole sa kozijim sirom i bademima

Na blogu već ima par salata sa rukolom, kao i ceo članak posvećen njoj. Koziji sir se odlično slaže sa njom. Takođe, ovoj salati možete dodati sveže voće kao što su kruške, jagode i borovnice.

Sastojci:

Mlada rukola

Koziji sir, isečen na kriške (ovaj na slici je sa borovnicama i fenomenalan je)

Prepečeni bademi, iseckan na kriške

Za preliv: vinaigrette, vidi recept gore

Šarena salata od mladog lisnatog kelja

Ova salata predivnih boja može da bude čitav obrok, pored leblebija u nju možete dodati i grčki feta ili naš sir. Tanko iseckane rotkvice, crveni kupus, šargarepa i sumak (crveni začin kiselkastog ukusa popularan na Bliskom Istoku) doprinose lepoti ove salate.

Savet: kad imate vremna, recimo vikendom, iseckajte rendalicom veću količinu kupusa, rotkvica i šargarepu, dobro pokrijte i čuvajte u frižideru nekoliko dana. Tako svakog trenutka možete da napravite salatu tokom radne nedelje. Osim toga mnogo je jeftinije nego da kupujete tako pripremljenu salatu u prodavnici.

Sastojci:

Mladi lisnati kelj

Šargarepa, iseckana na tanke štapiće

Rotkvice, iseckane na tanke listiće

Crveni kupus, tanko iseckan

Leblebije, iz konzerve

Sumak začin

Za preliv: vinaigrette, vidi recept gore

Salat od mlade salate

Kad sadim zelenu salatu uvek sadim mešavinu raznih salata, tako izgleda dekorativnije. Najlepša je kad je mlada. Najbolje da se zasadi u kasnu zimu ili rano proleće, jer od visokih temperatura zelena salata dobija opor ukus i više nije jestiva.

Probajte da salatu ukrasite jestivim cvećem koje ste sami uzgajali.

Sastojci:

Mlada mešana zelena salata

Špargle, tanko iseckane

Jestivo cveće (dan i noć, cveće vlašca, dragoljub)

Za preliv: vinaigrette, vidi recept gore

Baštovanstvo, Hleb i peciva, Paradajz, Predjelo

Tart sa pečenim čeri paradajzom i rikota sirom

October 18, 2017 No Comments

Nikada nisam imala toliko paradajza u mojoj bašti kao ove godine. Posebno onog sitnog, kojeg ovde zovu čeri. On jeste mali, ali zato ima izuzetno moćan i aromatičan ukus, za razliku od krupnijih komada paradajza. Pogotovo kad se ispeče u rerni.

I dalje ga ima u mojoj bašti, zahvaljujući veoma toploj jeseni, i moram da priznam da mi je teško da ispratim proizvodnju. Poslednjih nedelja sam pravila toliko toga sa paradajzom, čorbe, salse, salate, soseve, i onda sam poželela da napravim nešto novo, pa sam smislila ovaj tart. Razmišljala sam da mu dodam i redukciju balzamik sirćeta, ali tart je već ionako prepun ukusa.

Ovaj slani tart uopšte nije težak za pravljenje, jedino što traži da se neki sastojci prethodno naprave. Izuzetnog je ukusa, pogotovo ako se pre služenja zagreje u toster rerni. Možete sa velikim samopuzdanjem da ga iznesete pred goste, jer će sigurno biti oduševljeni.

Recepti za pravljenje rikota sira i kore pâte sablée već postoje na blogu. Jedino je nov recept za čeri paradajz pečen u rerni. Samo da znate da možete tako ispečen paradajz da koristite u pripremi paste, dodajte tome izrendani parmezan, i eto vam ukusne večere. Takođe možete da ga jedete, zajedno sa rikota sirom, na prepečenom hlebu.

Tart sa pečenim čeri paradajzom i rikota sirom

Sastojci

Za rikota sir:

1l punomasnog mleka

500ml slatke pavlake

1 1/2 kašičica soli

3 kašike belog vinskog sirćeta ili limunovog soka

Za pečeni čeri paradajz:

500g čeri paradajza

1 1/2 kašičica soli

1/2 kašičice bibera

1 kašika iseckanog svežeg začinskog bilja (ruzmarin, origano ili timijan)

4 kašika maslinovog ulja

Za koru (pâte sablée):

160g brašna

1/2 kašičice soli

115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće

4 kašike veoma hladne vode

Priprema

Rikota sir – recept za pravljenje pogledajte ovde. Možete da koristite i kupovni.

Pečeni paradajz – zagrejte rernu na 150C (300F). Na veliki tanki pleh, koji ste obložili papirom za pečenje, ravnomerno rasporedite čeri paradajz. Pospite po njemu začinsko bilje, so, crni biber i maslinovo ulje, pa rukama sve to dobro pomešajte. Stavite pleh u zagrejanu rernu i pecite oko 45 minuta.

Kora – Recept za pravljenje ove kore pogledajte ovde.

Kad je kora pečena po njoj rasporedite rikota sir, a preko njega ispečen paradajz zajedno sa sokom sa pleha. Na kraju umetnite par listića bosiljka. Ovaj tart je najbolje da služite dok je još topao. Nabolje da ga zagrejete u toster rerni pre služenja.

Baštovanstvo, Glavna jela, Jelo za 30 minuta, Paradajz, Pasta

Špagete sa čeri paradajzom i bosiljkom

October 17, 2016 2 Comments

Paradajz je ove godine lepo rodio. Toliko se razgranao u mojoj bašti da jedva mogu da doprem do plodova. Sada je trenutno njegova poslednja faza sazrevanja. Čeri paradajz je prvi dozreo i ponovo ga koristim u kuvanju, oni krupniji su i dalje zeleni, i pitam se da li će pocrveneti do prvog mraza, ili ću morati da ponovo pravim pohovani zeleni paradajz, na radost mog muža.

Ove godine sam posadila puno vrsta, bilo je tu plodova raznih boja, od ljubičastih do žućkastih, bilo je i heirloom paradajza, tako ga ovde zovu, stare zaboravljene vrste. I kad ga posadite shvatate zašto su ih ljudi odbacili i zaboravili, jednostavno prave mali prinos ili su preosetljivi. Hibridne vrste, Better boy & Early girl, su izdominirale.

Jednom smo tako jedne jeseni povadili biljke paradajza iz zemlje i poređali ih na gomili, i desilo se nešto vrlo neobično – posle dužeg vremena, u pitanju je nekoliko nedelja, zeleni plodovi paradajza na biljci su počeli da crvene. Onda smo shvatili da se to isto dešava sa paradajzom iz prodavnice, na farmi ga poberu još nezrelog, i onda on zreli tokom transporta, i na kraju dobijete paradajz bez ukusa i mirisa. Zato je onaj iz bašte najbolji, jer ga berete kad je sasvim zreo, i ne čuvate ga u frižideru.

Čeri paradajz se kod nas zove i koktel paradajz, u Americi postoji koktel paradajz ali u pitanju je nešto krupnija vrsta, opet sitnija u poređenju sa velikim primercima kao što je beefsteak paradajz. Ima sjajnih vrsta paradajza, ali čeri paradajz je meni lično najaromatičniji, tako bogat ukus napakovan u tako male plodove, zato nije čudo što je sos napravljen od njega najbolji.

Ovaj sos pravim ne samo u kombinaciji sa pastom, već i kad pravim piletinu. Još kad dodate tome bosiljak i izrendan Parmezan ili Pekorino dobili ste apsolutno neodoljiv obrok. Ako ste u sos stavili paradajz, luk i bosiljak iz svoje bašte doživljaj je još potpuniji.

Mislim da je ovo jelo jedno od najčešćih koje pravim, uvek pošto ga pojedemo komentarišemo kako je sjajno, a tako jednostavno. Nekako se dobro i zadovoljno osećate, kao da se ručali u nekom super dobrom restoranu. Kada bih pokušala da osobu koju ne voli da kuva podučim kuvanju, ovo je prvo jelo koje bih joj pokazala, posle njega ne bi bilo povratka na staro.

Sad sam se setila da na blogu postoji slično jelo samo sa školjkama, pogledajte ga ovde.

Špagete sa čeri paradajzom i bosiljkom

Sastojci:

1 pakovanje špageta (može bilo koja druga pasta)

2 kašike maslinovog ulja

1 luk, sitno iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

600g čeri paradajza

So i biber prema ukusu

1/2 šolje vode ili supe

Nekoliko listova bosiljka, iseckanog na tračice

1 šaka sveže izrendanog Parmezana ili Pekorino sira

Priprema:

Skuvajte špagete prema instrukcijama sa pakovanja. Sačuvajte pola šolje tečnosti u kome su se kuvale špagete.

U isto vreme u velikom tučanom tiganju na srednje jakoj vatri zagrejte maslinovo ulje, dodajte mu iseckan luk, i kad postane staklast dodajte mu beli luk. Posle pola minuta dodajte čeri paradajz i dinstajte ga dok ne počne da puca, i iz njega izađe sok, uz stalno mešanje. Takođe dodajte mu so i biber. Kada paradajz počne da se lepi za tiganj dodajte vodu ili supu, i nastavite sa kuvanjem dok ne dobijete dovoljno gustu smesu. Na kraju dodajte iseckan svež bosiljak.

Kada je sos gotov ubacite skuvane i oceđene špagete u sos, dodajte izrendan sir i dobro promešajte. Dodajte tečnost u kojoj se kuvala pasta ako želite ređi sos. Služite jelo odmah uz merlo vino.

Američka kuhinja, Baštovanstvo, Kejl, Razno, Salate, Zdravo

Lisnati kelj ili kejl… nikako kelj!

October 6, 2016 9 Comments

Lisnati kelj, ili kejl, se kao deo svetskog trenda ušunjao u domaću kuhinju i napravio veliku konfuziju zbog svog imena. Pošto naziv toliko podseća na kelj, puno ljudi je čitajući recepte na engleskom po internetu pomislilo da se radi o istoj namirnici. E, pa nije ista, iako podseća, iz porodice kupusa je ali bez glavice, i obično je kovrdžav po ivici lista. Osim toga i miris i ukus se dosta razlikuju od kelja. Kelj se na engleskom zove Savoy Cabbage. Čak sam videla da puno ljudi greškom pravi čips od kelja umesto od ove biljke, i mogu samo da zamislim kakvog je ukusa kad se izvadi iz rerne. Koristiću nadalje izraz lisnati kelj jer se izgleda primio u našem narodu. Konfuziju sigurno unosi i izgled ove biljke jer se dosta razlikuje od vrste do vrste. Ipak, postoji par vrsta koje se najčešće koriste –

kovrdžasti,
toskanski ili Dinosaur kale,
i ruski crvenkasti lisnati kelj.

mladi lisnati kelj — Mladi kovrdžasti lisnati kelj

sibirski lisnati kelj — Mladi ruski lisnati kelj

Lisnati kelj pripada istoj grupi biljaka kao raštan, ali je ovaj posledji krupniji i debljih listova, ovde ga zovu Collard Greens.

Što se tiče uzgajanja ovo je jedna od najzahvalnijih biljaka, iz ličnog iskustva to kažem. Kod mene u bašti raste od maja do decembra, znači više od pola godine ga koristim. Retko je išta napada, osim gusenica, i to baš u ovo doba. Raste u raznim uslovima, jedino što morate da je redovno berete, da bi izašli novi nežniji listovi, pogotovo ako pravite od nje salate.

Jeste, mnogi je zovu superf food, obožavam ovaj izraz, jer je zaista veoma zdrava, ali da se ne lažemo, spanać je po ukusu i teksturi mnogo bolji, kad govorimo o zelenišu, zato mi nije jasno kako se svi lože na nju… valjda moda, šta li je. Dakle, veoma je zdrav jer sadrži neverovatnu količinu vitamina (A, B, C, K), minerala, posebno kalcijum, antioksidante, folnu kiselinu, itd. Svašta ćete naći na internetu o ovoj namirnici, te leči nekoliko vrsta rakova, te je dobra za mozak, i još svašta, ne treba preterivati i verovati u sve što pročitate o njoj, mislim, zdrava je kao i ostalo povrće koje unosimo u organizam.

Zapamtite da uvek pre upotrebe lisnatog kelja uklonite celu dršku lista, osim ako imate vrlo mladu biljku. Nemojte dugo da je držite u vodi, jer dobija ne baš prijatan miris. Ne traje dugo u fržideru, ali može da se zamrzne.

Lisnati kelj možete da koristite na razne načine:

za salate – slede ideje.
za čorbe – pogledajte na blogu popularne italijanske čorbe – Ribolita i Toskanska čorba.
obarenu – posle malo proprženu na maslinovom ulju i belom lukom.
kao zamenu za blitvu ili spanać – čak i u štrudli u koju bi ste obično stavili spanać.
u ceđenim sokovima
za pravljenje smutija
za pravljenje pesta – isto se pravi kao pesto od bosiljka samo što se stave listovi kelja.
kao čips – nije loša ideja, ali nije ni neki gastronomski vrhunac, recept pogledajte ovde.

cips-od-lisnatog-kejla — Čips od lisnatog kelja

Lisnati kelj kuvani — Obareni lisnati kelj sa salatom od tune i leblebija

štrudla sa lisnatim keljom — Štrudla sa lisnatim keljom i Feta sirom

Ideje za salate sa lisnatim keljom

Ima par stvari koje je važno da imate na umu kada pravite salatu sa lisnatim keljom. Jedna je da za salatu izaberete mlade listove biljke koje su nežnije teksture i manje opore od zrelijih. Ako pak ne možete da nađete mlade listove onda izmasirajte starije iseckane listove zajedno sa maslinovim uljem i sokom od limuna, to će ih omekšati.

Salate sa lisnatim keljom najbolje idu uz jače sastojke kao što su avokado, prepečena slanina, Feta sir, i razno semenje. Takođe, dobro ide uz citrusno voće. Kad smo već kod pravljenja salata nije loše da pogledate jedan od moji ranijih postova Kako da napravite zdravu i neodoljivu salatu. Kako se prave domaći prelivi za salatu pogledajte ovde, kada je u pitanju salata sa lisnatim keljom onda glasam za Preliv sa avokadom i Ranch dressing.

Salata od lisnatog kelja — Salata od lisnatog kejla sa avokadom, prepečenom slaninom, Feta sirom i semenkama od bundeve

Salata od mladog lisnatog kelja, avokada, slanine i Feta sira

Sastojci za dvoje:

1 pakovanje mladog kelja

1 avokado, prepolovljen, očišćen i iseckan na kriške

2-4 režnja slanine, prepečene

3 kašike semenki od suncokreta ili bundeve, tostirane

3 kašike ovčijeg Feta sira, izmrvljenog

2 kašike vlašca, iseckanog

So i crni biber prema ukusu

Za preliv:

4 kašike maslinovog ulja

1 kašika limunovog soka

Krupna so i crni biber prema ukusu

Priprema:

Najpre pripremite sastojke, zatim ih stavite u veću posudu za služenje. Preliv pripremite tako što ćete izmućkati sve sastojke. Preliv umešajte u salatu i služite odmah.

Baštovanstvo, Rukola, Salate, Sosevi, Vegeterijanska, Začini i začinsko bilje, Zdravo

Kako da napravite zdravu i neodoljivu salatu

May 24, 2016 4 Comments

Opet me je iznenadio dolazak lepog vremena, pokušavam da se vratim u staru formu, što znači da pored vežbi i trčanja, pokušavam da unesem što više zdrave i niskokolorične hrane. I upravo su salate poželjna hrana za ovakvu vrstu izazova, sada im je sezona, a i ove godine zbog svežijeg i kišnog proleća zelene salate ima u obilju u mojoj bašti. Redovno je pravim za večeru, a često i za ručak. Volim da se igram sa sastojcima, dodajem različite prelive, i uvek se prijatno iznenadim rezultatom, i pomislim u sebi, kako se toga ranije nisam setila. Tako je i nastao ovaj post.

Kad mislimo na salatu uvek imamo sliku one na bazi zelenog lisnatog povrća, njih ovde zovu vrtne salate (Garden salad), i na njima će biti fokus, ali pored njih imate salate od drugog povrća kao i kremaste salate. U sledećem postu će biti poseban osvrt na prelive za salatu koji su veoma važni ukoliko želite da dobijete naročit ukus. On daje “karakter” salati.

Saveti i ideje kako da napravite zdravu i neodoljivu salatu

1. Unapred pripremite sve sastojke

Primetila sam skoro da iako imam dosta sastojaka, što u bašti, što u frižideru, ne pravim tako često salate. Glavni razlog je što mi seckanje i priprema sastojka oduzima dosta vremena. Zato mi je palo na pamet da jednog dana pripremim sve sastojke za celu sledeću nedelju, iseckam povrće, tostiram semenke i koštunjavo voće, napravim krutone, kao i razne prelive za salatu. Kad hoću da napravim salatu samo je uberem, operem i prosušim, i dodam unapred pripremljene sastojke, i to je to.

2. Izaberite odgovarajuće lisnato povrće

Odabir uglavnom zavisi od sezone, ali recimo da je sada prava sezona za lisnato zeleno povrće. Pored zelene salate, neke od vrsta možete pogledati ovde, postoji puno drugog ukusnog zeleniša kao što su:

Rukola

Mladi kejl (lisnati kelj)

Mladi spanać

Listovi maslačka

Kineski kupus

Potočarka (Watercress)

Radič, endevija, eskarol – više kao dodatak zelenoj salati

Miks raznih zelenih salata

3. Listove dobro operite i osušite

Ovo je zaista važan detalj. Čak i ako je zelena salata oprana pre pakovanja, umočite je u hladnu vodu, jer time ona dobija svežinu i hrskavost. Najbolje je da tako potopljenu salatu rukama promešate u par voda, i ocedite. Zatim je dobro osušite, to je veoma važno zbog toga što voda razblažuje preliv a i listovi izgledaju nekako zbrčkano. Postoje dva načina za to, korišćenjem spinner-a, imate jeftin da kupite u Ikei, ili mokru salatu natapkajte salvetom ili krpom.

4. Dodajte razno drugo povrće

Pomaže dobrom ukusu a pojedino povrće može da da lepu hrskavost salati, najbolje da ga tanko iseckate. Obično se izbor svodi na sezonsko povrće. Evo par ideja:

Rotkvice

Luk, preporučujem mladi luk, ili crveni, koji je pomalo slatkast i idealan za konzumaciju u svežem obliku

Šargarepa

Krastavac

Čeri paradajz

Paprika

Sveže pečurke (šampinjoni, enoki)

Bundeva i tikva, ispečena

5. Ili voće

Ja ih retko kad stavljam u ove salate, mada veoma volim Salatu od mladog spanaća i jagoda. Jabuke su dobre uz zelenu salatu, kruške uz rukolu. Papaja, mango, japanska jabuka su takođe dobar izbor, kao i pomorandže i mandarine.

Tu je i suvo voće kao što su brusnice, grožđe, smokve.

6. Mahunarke

Možda pasulj ne bi bio moj omiljeni izbor, ali kuvano sočivo, ili još bolje leblebije (uvek ih koristim iz konzerve), su sjajni prilozi, ne samo zbog proteina nego i zbog teksture i ukusa.

7. Žitarice

Padaju mi na pamet kuvana pšenica, bulgar (isto pšenica, ali brže se pravi), ječam, zrno heljde, kinoa, kus-kus.

8. Meso za kompletan obrok

Ukoliko dodate meso, što traži dodatno vreme, možete da dobijete pravi obrok. Evo par dobrih ideja:

Grilovana piletina

Hrskavo ispečena slanina

Pršuta

Grilovani ili ispečeni fileti ribe

Inćuni

Tuna iz konzerve

Sardine

9. Semenke i koštunjavo voće

Ne samo da doprinosi hrskavoj teksturi nego daju sjajan ukus salatama, i uz to su veoma zdravi sastojci. Definitivno su ukusniji ukoliko se tostiraju. Uvek ih stavite neposredno pre služenja, jer će izgubiti hrskavost kad se navlaže od dresinga.

Koštunjavo voće – orasi, bademi, lešnici, pikani.

Semenke – susam, semenke bundeve ili suncokreta, pinjoli, kao i mak, ali njega je bolje da stavite u preliv.

10. Napravite domaće krutone

To je jedan od najboljih sastojaka svake salate, mada je odličan i u čorbama. Vrlo se jednostavno pravi tako što isečete stari rustični hleb (najbolje francuski baget ili hleb od prirodnog kvasca) na kocke, pomešate ga sa par kašika maslinovog ulja, dodate krupnu so i krupno mleveni crni biber. Stavite ga na tanki pleh i pecite u rerni 7 minuta, na temperaturi od 200C (400F). Uvek možete da dodate beli luk, ili začinsko bilje kao što je ruzmarin. Kad dobije zlatnu boju, izvadite ga iz rerne, ohladite i čuvajte u zatvorenoj posudi. Najpoznatija salata sa krutonima je Cezar salata.

11. Sir

Ima par sireva koje rado koristim u salati a to su grčaka Feta, Parmezan, i da živim u Srbiji koristila bih naš beli sir. Koziji sir je takođe dobra opcija, posebno sa rukolom i kruškama.

12. So i biber

Najbolje je da za salatu koristite krupnu so i sveže krupno samleven crni biber. Defintivno pravi razliku. Ukoliko koristite preliv koji je dovoljno posoljen onda vam ne treba dodatna so.

13. Maslinovo ulje i limunov sok

Čak i da nemate unapred pripremljen preliv za salatu, poprskajte salatu kvalitetnim devičanskim maslinovim uljem i sokom od limuna. Posolite i pobiberite i zatim sve zajedno promešajte.

14. Napravite sami domaći preliv za salatu

Ja sam nedavno napravila čitavih pet preliva za salatu odjednom. Ukoliko ih čuvate u frižideru mogu da traju jednu nedelju a i duže. Izabrala sam zdrave i ukusne dresinge, i uskoro vam otkrivam kako da ih napravite. Nikako ih ne kupujte u prodavnici jer su obično očajnog ukusa, puni šećera i ko zna čega još.

Propustila sam da pomenem i druge interesantne sastojke kao što su kuvana jaja, masline, inćuni, kapar, začinsko bilje, klice, kao i jestive cvetove koje daju naročit izgled salati, kao recimo ovoj Salati sa dragoljubom.

Baštovanstvo, Ostalo

Ranoprolećno darivanje

March 8, 2014 112 Comments

Znam, još nije počelo proleće, ali ja ga u ovoj zimi, kojoj kraja ne vidim, na sve načine prizivam. Čekam, danima čekam, da se vreme prolepša, pa da se bacim na baštenske radove. Na papiru crtkam raspored biljaka u mojoj baštici. Pre toga moram da iskopam zemlju, dodam novu. A pre svega toga moram da odlučim šta da zadržim od onoga što se oduprelo hladnoj i dugoj zimi koju smo imali ove godine. Preživeo je mladi luk, nešto malo zelene salate, šervil, francuski peršun, i neverovatno ali u saksiji prošlogodišnjeg estragona počeli su da niču izdanci, do sada mi nikada nije uspelo da ga uzgajim iz semena. Sve je to raslo u plasteniku.

Bila sam pre neki dan u poljoprivrednog apoteci, pa dok sam gledala ponudu pomislih, hajde da nekog obradujem paketom sa semenima biljaka koje nije tako lako naći kod nas. Takođe, to su biljke koje rado uzgajam u svojoj bašti.

Evo šta treba da uradite ako želite da učestvujete u nagradnoj igri:

Ostavite komentar ovde na blogu ili na mojoj Facebook stranici. Možete samo da mi napišete “ćao” ili da mi poručite nešto ako za tim imate potrebu. Nagradna igra traje od 8. do 13. marta.
Moja deca će da izvlače srećnog dobitnika.

A evo koje biljke će srećni dobitnik ili dobitinica da uzgaja u svojoj bašti:

Miks zelene salate – tu imate i Romaine zelenu salatu od koje se pravi Cezar salata.

Kejl, Kale – super zdrava biljka koja ne postoji na našim prostorima, američki hipsteri je obožavaju. Često je, čak i našim medijima, mešaju sa keljom, što nema baš puno veze, jedino što pripadaju porodici kupusa. Izuzetno je lak za uzgajanje, trpi hladnoću, u bašti traje oko pola godine. Koristi se u čorbama, vidi recept za Toskansku čorbu, za salate i čak se pravi čips od njega.

Bamija ili okra – ova biljka se pominje u Patinom Velikom narodnom kuvaru, u nekom receptu za đuveč. Sa odlaskom Turaka ova biljka se izgubila sa naših prostora mada za nju znaju u Južnoj Srbiji, Bosni i Makedoniji. Izgleda čudno, lepljiva je iznutra, ali dobra je za čorbe i đuveč, a može da se i pohuje. Popularna je na američkom Jugu. Cvet joj je prelep.

Šarena blitva – na fotografiji je crvena blitva, ali dobićete seme za blitvu raznih boja, bašta će vam izgledati veselije. Izuzetno se lako gaji i vrlo je korisna u kuhinji.

Celer, ali to nije onaj naš koji se ovde zove Celery root ili Celeriac, kod ovog se koriste zelena stabla. Super je, može da se jede sirov, uz neki dip, ima verovatno najmanje kalorija od svih namernica, koristi se za koktel Bladi Meri, i kad kuvam neko jelo uz luk i šargarepu na ulju uvek propržim i ovaj iseckani celer.

Halapinjo papričice, Jalapeno peppers – srednje ljute, mogu da se pune sirom i pohuju, to je bilo moje omiljeno jelo kad sam došla u Ameriku, stalno sam ih kupovala u studentskoj menzi.

Muskatna tikva, Butternut squash – sa njom možete da napravite jednu od najukusnijih čorbi.

Komorač, morač, Fennel, Sweet Anise – moja omiljena biljka, više o njoj pogledajte ovde. Na slici je jedna od mojih brojnih salata sa komoračem.

Good luck!

Imamo pobednika nagradne igre, Ranoprolećno darivanje, Daniela Bašić Vanilica! Moram da pomenem da je moj muž napravio randomly generated winner program specijalno za ovu priliku, bilo je puno kandidata pa moj sin ovog puta nije izvlačio dobitnika, kao što inače čini. Ako Daniela pošalje svoju adresu što pre, koliko danas šaljem kesice sa semenkama, pošto inače idem u poštu.

Žao mi je što ne mogu da vam svima pošaljem ono što želite ali ovih dana sam pretraživala po netu i našla par domaćih sajtova koji prodaju ogroman izbor semena za povrće i začinsko bilje po povoljnim cenama. Uskoro šaljem linkove.

www.soibiber.blogspot.com

Baštovanstvo, Čorbe, Mediteranska, Rukola, Salate, Začini i začinsko bilje

Sve o rukoli, plus recepti za čorbu i pesto od rukole

May 17, 2013 19 Comments

Rukola, sveprisutna biljka na food blogovima, polako postaje passé, ali se i dalje dobro drži, ako ništa ono zbog svoje dekorativnosti… par listića ovde, par listića tamo, i eto lepog garnirunga za fotografisanje. Pored priče o rukoli, kakva je to biljka i kako se uzgaja, daću vam par recepata, jedan je za čorbu od rukole, a drugi za pesto od rukole. Takođe, priložiću par ideja za salate i druga jela od ove biljke.

Prvi put sam probala rukolu sa file minjonom i balzamikom u jednom beogradskom restoranu pre dosta godina i bila je to ljubav na prvi pogled. I dalje mi je ta kombinacija jedna od omiljenih. Posle sam je uglavnom koristila u raznim salatama, evo par – Zapečene kruške sa buđavim sirom i rukolom, Salata sa rukolom i kruškama. E onda sam počela da je sadim u bašti što je podrazumevalo ozbiljniju kulinarsku upotrebu, i tako smo došli do mojoj porodici omiljenje Paste sa rukolom, limunom i Rikota sirom. I onda sam napravila pesto od rukole jer je bašta proizvodila više od naših kapaciteta, a to je idealan način da se sačuva. Moram da priznam da mi je to jedna od najkorisnijih namernica u frižideru a videćete i zašto. Već sam ranije pisala o rukoli, ali na mom blogu na engleskom Dolce Fooda. Takođe, ako želite više da saznate o drugim vrstama začinskog bilja idite na moj članak Začinsko bilje za početnike.

Rukola je izuzetno jednostavna biljka za uzgajanje, čak ne morate ni da je sadite jer se sama oplođuje, ili kako se to već kaže. Zbog aromatičnog ukusa ni štetočine neće na nju. Najbolje uspeva u rano proleće i u jesen, dakle kad temperature nisu visoke. Najukusniji su rani listovi, što je list stariji to je ljući. Kad biljka počne da cveta vise nije za upotrebu. Mada su i cvetovi jestivi, a i dobri su za dekoraciju. Na slici čorbe od rukole možete da vidite kako izgledaju. Beli cvetovi su od obične rukole, a žuti su od divlje, koja je inače sitnija. To su dve vrste koje se najčešće uzgajaju. Negde sam čitala da se i njeno seme koristi u ishrani, umesto bibera. Inače, poreklom je iz Azije (postoji i turska rukola) i južne Evrope. Bila je popularna sve do XVIII veka a onda je bukvalno nestala. Posle dva veka dolazi do njenog preporoda, postaje jedna od najpopularnijih biljki širom sveta.

Obična rukola

Divlja rukola

Čorba od rukole

Sastojci:

4 kašike putera
200g rukole
150g mladog luka, iseckanog
1 litar supe od povrća
1 jaje
2 kašike kisele pavlake
1 kašika gustina
So i biber

Priprema:

Iseckani luk propržite na puteru, a zatim mu dodajte rukolu. Dinstajte sve par minuta a zatim dodajte supu, so i biber. Kad supa provri smanjite temperaturu i kuvajte još 30 minuta. Umutite jaje, kiselu pavlaku i gustin i na kraju to sipajte u čorbu. Štapnim mikserom izblendajte sadržaj čorbe. Služite je uz prepečen hleb i dodajte joj kisele pavlake po želji.

Pesto od rukole

Kao što sam već naglasila izuzetno korisna namernica, mi je rado koristimo za razna jela. Osim od bosiljka pesto možete da pravite od raznog zeleniša. Meni je ostalo puno rukole, a već je bila pri kraju, pa sam je utrošila za to. Takođe, umesto pinjola možete da koristite orahe, pikane (kao što sam ja radila poslednji put), a skoro sam našla recept za pesto od peršuna u koji idu čak semenke od suncokreta. Dakle, mogućnosti su ogromne. Ono zašto je pesto super je što možete napraviti zdravo i ukusno jelo očas posla, pomešajte pesto sa pastom, ili ispečenim mladim krompirim, a možete da ga dodati i u sendvič. Čak možete da napravite i odlično pecivo kao ono na slici dole, ili Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom.

Sastojci za dve manje teglice pesta:

5-6 šolja rukole (nabijene)
2 kašike iseckanog bosiljka
2 čena iseckanog belog luka
3/4 šolje narendanog Parmezan sira
1/2 šolje maslinovog ulja (ekstra devičansko)
1 kašičica soli
1 kašika limunovog soka
1 šaka oraha ili pikana ili suncokretovih semeniki

Priprema:

U multipraktiku izblendajte rukolu, bosiljak, beli luk, orahe, Parmezan sir i so. Od gore sipajte maslinovo ulje dok se formira pasta. To sve traje oko pola minuta. Na kraju dodajte limunov sok. Sipajte pesto u teglice i čuvajte u frižideru nekih desetak dana.

Evo šta sve možete da uradite sa pestom:

Pecivo sa pestom od rukole, recept pogledajte ovde.

Mladi krompirići sa pestom

Salata sa cveklom i rukolom — Salata sa crvenom i žutom cveklom i rukolom, recept pogledajte ovde.

Pasta sa pestom od rukole

Par ideja za salatu:

Salata sa rukolom, kruškama, orasima i kozijim sirom

Salata sa rukolom i pečenom cveklom

Baštovanstvo, Razno

Baštovanstvo u gradu (Urban gardening)

April 13, 2013 14 Comments

Nisam mogla da izdržim a da ne postavim ovaj članak koji je prošlog meseca objavljen u časopisu Mezze. Nekako mi je ideja da širim ovu priču veoma važna. Možda sam malo neobjektivna, pošto se mnogo palim na baštovanstvo, ali čini mi se da je naša sredina spremna da prigrli tu ideju iz više razloga: em je lepo za oko, em znate kako je uzgajano (kod nas je hrana koja se prodaje slabo kontrolisana), em imate i uštedu u novcu.

Ukoliko živite u zgradi, bez uslova da uzgajate bilo šta (nemate terasu, ili nemate dovoljno sunca), a voleli biste da se time bavite, moj savet vam je da se organizujete sa komšijama u kraju i da zatražite od opštine da vam ustupi neki deo zemlje koji se ne koristi, a često je i ruglo, toga baš svugde ima, i tu napravite gradsku baštu gde ćete sa ostalima deliti parcelice. Znam da za neke ovo zvuči neverovatno, ali probajte, možda je lakše nego što vam se čini.

Pogledajte ovaj članak i u časopisu Mezze (str. 100-112), jer su ga urednice i dizajnerke, Ana i Marija, divno prelomile.

Oduvek sam maštala da živim na moru, i to mi se i desilo, ali na hladnom i nije baš neko iskustvo. Takođe sam uvek želela da živim u gradu, a opet sa druge strane čeznula da imam svoju baštu. I nekako se desilo da mi se obe želje ispune – živim u kući, u gradu, i imam svoju malu baštu u zadnjem dvorištu, i meni je to dovoljno da sebe smatram srećnicom.

Jedna od mojih proverenih teorija je – ili imaš ogromnu, ili nemaš nikakvu strast za baštovanstvom. Zalivanje, kopanje, zagledanje, čupkanje korova, borba protiv štetočina, itd, za nekoga je suvišan i bespotreban posao, ali za pasioniranu baštovanku, kao što sam ja, to su savršene antistres aktivnosti u kojima beskrajno uživam, izuzimajući onaj deo sa štetočinama.

Izgleda da nisam jedina u svojoj pasiji jer danas postoji puno ljudi koji žive u gradu sa svojim malim baštenskim oazama. To je valjda odraz želje da životu u gradu dodamo tu iskidanu vezu sa prirodom. I iskreno ja mislim da u svakom čoveku čuči ta iskonska potreba da uzgaja svoju sopstvenu hranu.

Te male gradske vrtove često ćete videti u većim gradovima Severne Amerike. Baštovanstvo u gradu je postalo idealno rešenje za prazne zapuštene gradske površine, sada svako može da se prijavi da koristi ili čak zakupi parčence tog zemljišta. Jedini je problem što su ljudi godinama na listi čekanja. Takođe, gradski vrtovi postoje i pri većim parkovima, a skoro da ne postoji škola koja nema svoj vrt sa voćem i povrćem i to pre svega zbog edukativnih razloga.

Gradski vrt može da bude i na terasi, a meni se posebno sviđaju oni na krovovima.

Za razliku od nas, koji imamo prave bašte uz kuću, familiju na selu ili vikendicu, pa smo u direktnom dodiru sa prirodom, kod Amerikanaca je to drugačije. Ima i tamo farmera, ali malo, većinsko gradsko stanovništvo jednostavno nema prilike da vidi kako se uzgajaju biljke. Tako da ovde ako uspešno gajiš svoju baštu ti si “faca“ i sa velikim oduševljenjem komšije preko ograde prate razvoj situacije u tvom vrtu.

Gde i kako saditi biljke

Pre nego što se odlučite da postanete baštovan(ka) morate da znate da povrće, voće i začinsko bilje traže dosta sunca, zapravo 6 i više sati direktnog sunca, tako da za pravljenje vrta dolaze u obzir samo one lokacije koje su okrenute ka jugu i zapadu, bez hlada.

Biljke možete gajiti i u zemlji ili u saksijama – dosta povrća lepo raste u njima, a i začinsko bilje je najbolje tako saditi. Ja pored saksija imam i veliku izdignutu leju sa drvenim okvirom gde sadim najveći broj biljaka.

Zemlja treba da bude obogaćena humusom i dovoljno rastresita. Povremeno joj dodavajte organsko đubrivo koje će vašim biljkama da pomogne da brzo raste i donose veći prinos.

Najbolje kulture za gradske bašte

Pošto je u gradu uvek borba za prostor najvažniji je napraviti dobar odabir biljaka koje će vam na malom prostoru ostvariti veliki prinos, a i neće tražiti specijalnu negu. Evo par njih koje su se dobro pokazale u mome vrtu.

Rukola – izuzetno jednostavna salata za gajenje, uz to možete je saditi dvaput godišnje, u rano proleće i u ranu jesen.

Zelena salata – preporučujem vam da posadite miks različitih salata, ima da se kupi u posebnoj kesici. Kada krajem proleća salati dođe kraj, možete umesto nje posaditi neko drugo povrće.

Blitva – u mom vrtu najvrednija biljka. Koristila sam je skoro dobrih 6 meseci (od maja do decembra). Od nje uvek možete na brzinu da napravite ručak.

Lisnati kelj (Kale) – slično kao blitva, lak za uzgajanje i dugo traje u bašti. Veoma je zdrava biljka i koristi se u raznim jelima.

Krastavac – ukoliko imate ogradu uz koju krastavac može da se penje, dobićete super produktivnu biljku u bašti. Sadi se u kasno proleće jer seme ne podnosi niske temperature.

Paradajz – iako tako ne izgleda odlična biljka za uzgajanje u gradu. Možete da je posadite i u saksiji. Preporučujem čeri paradajz koji ima sitnije ali zato brojnije plodove, idealan da leti svaki dan obogatite salatu ili sendvič.

Paprika – ovo povrće se kod mene u bašti pokazalo kao veoma zahvalno. Ako nemate puno prostora onda odvojte bar jednu saksiju za ljute i dekorativne papričice.

Bamija (Okra) – iako ne previše uzbudljiva biljka, bamija ima predivne cvetove slične hibiskusu tako da će sigurno ulepšati vaš vrt. Plod možete da dodajete u razna variva. Vrlo jednostavna biljka za uzgajanje, i jedno njeno stablo će vam biti dovoljno.

Komorač (Fennel) – zbog mirisa koji dosta podseća na anis praktično nema neprijatelja. Sem korena na njemu se sve ostalo koristi. Izuzetnog je ukusa.

Luk – mladi luk uvek vam je pri ruci kad nešto kuvate.

Začinsko bilje

Evo ideja koje sve začinsko bilje možete da posadite: peršun, korijander, bosiljak, origano, marjoram, timijan, ruzmarin, nana, vlašac, mirođija, matičnjak, žalfija, lavanda, estragon, itd.

Većina začina traži vrlo rastresitu zemlju zato povedite računa o tome. Pošto se začinsko bilje puno širi najbolje je da ga sadite u saksijama. Nemojte da sadite nanu i bosiljak jedno pored drugog, a bosiljak najbolje je da stavite negde blizu paradajza jer mu to daje posebnu aromu.

Basta u gradu 3-1

Zalivanje

Budite spremni da tokom celog leta svako jutro odnosno svako veče zalivate baštu. Trudite se da voda ne pada po lišću, jer vlaga na njemu može da privuče gljivice, a i drugi problemi se javljaju zbog toga. Ono što je veoma važno jeste da zalivanje ne bude ni preobilno a ni premalo.

Pakovanje od 200 bubamara

Štetočine

Pored ogromne radosti i satisfakcije da nešto što ste posadili raste i donosi plodove, ima nešto što će vam pomutiti tu sreću a to su štetočine. Pitaćete se da li je moguće da postoji toliko buba, crva, glista i ostalih organizama kojima je izgleda jedini cilj da unište vašu baštu. Posle par meseci baštovanstva, verujte mi, gusenice vam više neće izgledati nimalo poetično, samo ćete gledati da ih se rešite. Meni je poenta uzgajanja sopstvene bašte u tome da ne koristim pesticide, ali to iskreno traži puno vremena i odlučnu borbu. Ima par prirodnih metoda koje možete da primenite – rastvor sa ljutom paprikom, ili belim lukom, sa sodom bikarbonom, sapunom, uljem (canola oil), itd. O njima možete više da saznate na internetu. Srećom gde su loše tu su i dobre bube, koje ih jedu: bubamare, bogomoljke i pauci. Ja sam jednom prilikom kupila 200 bubamara (da, i to je moguće nabaviti) jer one tamane jednu vrstu biljnih vaši koje su se bile pojavile na mom cveću.

Takođe jedan od metoda je da sadite povrće i začinsko bilje jedne pored drugih, ovo poslednje rasteruje štetočine zbog svog mirisa, ali to u mom slučaju nije pomoglo. Iako ćete u početku misliti kako je super što vaša mala bašta privlači toliko leptirova, shvatićete uskoro da su oni prava pošast zbog gusenica koje jedu sve pred sobom, čak i cveće.

Najbolja metoda je ipak mehaničko uklanjanje jajašaca i odraslih organizama sa biljki ukoliko je to moguće.

Bogomoljka, dobra buba koja tamani one loše.

Od semena do ploda

Biljke možete uzgajati iz semena, a možete kupiti sadnice. Neke biljke rastu u bašti direktno iz semena kao zelena salata, rukola, blitva, lisnati kelj, komorač, tikvice, krastavac, brokoli, praziluk, mirođija, ali za neke vrste najbolje je kupiti sadnice – to važi za paradajz, papriku, plavi patlidžan, bamiju, bosiljak, estragon, itd.

Ono što čini mi se svaki početnik radi a to je da kad počnu da izbijaju prvi izdanci u njegovoj bašti padne u takvu euforiju da mu je prosto žao da proredi usev. Sledite upustva na kesici (zato je najbolje da ih uvek čuvate) koliko treba da je rastojanje među biljkama, ostavite one najkrupnije. Time će biljka imati više prostora i hrane da raste. Đubrite ih redovno organskim đubrivom, to će puno da pospeši njihov rast. Svake nove sezone rotirajte kulture.

Kao i sve i bašta traži puno nege i pažnje. Ali ona donosi i veliku radost, jer da li postoji išta lepše nego kad uberete sveže, neprskane, plodove iz vaše bašte pa ih onako uz slast pojedete.

Baštovanstvo, Razno

O organskoj hrani

March 5, 2013 10 Comments

Opšta definicija kaže da pod organsku hranu spada voće i povrće koji su netretirani sintetičkim pesticidima i genetskim inžinjeringom i za čiji uzgoj se koriste prirodna đubriva. Što se tiče životinja one moraju da se hrane organskom hranom, ne smeju da primaju antibiotike i hormone rasta i trebalo bi da izlaze iz štala. Za proizvodnju organske hrane proizvođač mora da poseduje sertifikat koji potvrđuje da su određeni standardi ispoštovani. Oni su manje više slični u raznim zemljama. U Americi organski proizvodi imaju na pakovanju USDA simbol. Za neke ljude dovoljno je da veruju na reč lokalnim farmerima da uzgajaju životinje i biljke prirodnim putem.

U Americi, gde ja živim, organska hrana je stvar prestiža. Nije svejedno da li kupujete u prodavicama koje prodaju organsku hranu kao što su Whole Foods ili Trader’s Joe, ili u jednom Walmart-u. Takođe, ako hoćete da budete cool važno je da obilazite lokalne pijace, koje su dosta drugačije nego one naše, na kojima možete da nađete neprskano voće i povrće, ili da se pretplatite za hranu koju će vam provereni lokalni farmer donositi jednom nedeljno. Kada odete negde domaćin će vam obično naglasiti da li je nešto napravljeno od organskih sastojaka.

Organska hrana je u proseku od 50% do 100% skuplja od obične, bar ovde u Americi. Pošto i sama imam malu gradsku baštu znam koliko je teško sačuvati je od mnogobrojnih štetočina i bolesti, tako da veća cena ima smisla.

Često vas trudnoća i dolazak bebe motivišu da se prebacite na organsku hranu, i onda kada se “primite” na to često se osećate nelagodno kad recimo popijete “neorgansko” mleko ili ispržite “neorganska” jaja.

Obično uvek kupujem organsko mleko i mlečne proizvode, piletinu, jaja, dečije kašice, štapiće celera, šargarepu, zelenu salatu, jabuke… povremeno kruške, jagode, grožđe, borovnice, breskve, itd.

Konzumiranje organske hrane je jedan u nizu zelenih pokreta koji ima za cilj povratak prirodi i očuvanje životne sredine. Ipak, i u tome ima preterivanja. Skoro sam čitala o nekom lokalnom farmeru koji ima sertifikat za proizvodnju organske hrane, ali ni to mu nije bilo dovoljno nego je rešio da ode čak korak dalje i da obrađuje zemlju prirodnim putem, sa plugom i volovima.

Iako je većina istraživanja pokazala da nema razlike u ukusu između obične i organske hrane (iskreno, ni ja je ne osećam), kao i u hranljivosti, pa čak i da ne utiče na zdravlje ljudi, zdrav razum kaže da je bolje jesti nešto što nije tretirano otrovima. Dobro je znati da neko voće i povrće može da se konzumira “neorgansko” i da na to ne treba trošiti pare, a to su: banane, pomorandže, kivi, lubenica, mango, ananas, brokoli, luk, paradajz, avokado, špargle i kupus.

(Ovaj članak je objavljen u junskom broju magazina Mezze.)

Ukoliko vas ova tema interesuje u novom, martovskom broju, online časopisa Mezze možete pročitati više o prirodnom gajenju gradskog vrta, strana 100.