Iako izgleda kao letnji hleb, ja bih odabrala da spremam fugasa hleb tokom zime, kada se poželim mirisa i ukusa leta. Recimo, zamislite neku lenju subotu, ili nedelju, vama se ostaje kod kuće jer je napolju loše vreme, i treba vam nešto da vas “digne”. Nema puno posla oko ovog hleba, ali morate malo duže da se družite sa njime, dok narasta, ako hoćete da vam bude fino izdašan.
Mnogi smatraju da je fugasa francuska fokača. I zaista, nema puno razlike, osim kada je u pitanju izgled, a i u italijanski hleb ide dosta više maslinovog ulja (ovde imate recept za Fokaču sa maslinama)
Inače, najtipičnija stvar kada je u pitanju fugasa hleb jesu otvori na njemu koji ga čine vrlo privlačnim, i ubrzavaju pečenje. Tu je i zanimljiv posip koju možete da menjate. Beli luk, timijan, žalfija, tucana paprika, parmezan, krupna so, izrendana korica limuna – takođe mogu da budu odlični sastojci.
Nije loše ni da fugasu spremite gostima, kao predjelo, sigurno će biti oduševljeni.
Ako volite da mesite hlebove koji se prave od retkog testa, a koje doprinosi da se u testu zadrži puno vazduha pa ono bude vrlo izdašno, probajte ove recepta za Ćabatu i Italijanske dekorativne hlepčiće (Stecca).
Fugasa hleb
sastojci:
za testo:
360ml tople vode
2 1/4 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
1 1/4 kašičica soli
450g brašna za hleb
2 kašike maslinovog ulja
za posip:
20-tak maslina (kalamata ili zelenih) koštice uklonjene i iseckane na manje komade
1 kašika kapra, iseckanog
1 kašika svežeg ruzmarina, iseckanog
60ml maslinovog ulja
priprema:
Najpre zamesite testo, ručno ili u mikseru za testo. U toplu vodu stavite šećer i suvi kvasac i sačekajte da počne da bubri.
U većoj posudi pomešajte brašno i so. Pa tome dodajte vodu sa kvascem, maslinovo ulje i mesite testo oko 15 minuta. Ono je prilično retko, tako da ga je bolje mesiti uz pomoć miksera.
Testo zatim stavite u veću nauljenu činiju, pokrijte je plastičnom folijom, i čekajte 1 sat da naraste.
Napravite posip tako što ćete pomešati iseckane masline, kapar i ruzmarin sa maslinovim uljem.
Zatim, umočite ruku u vodu i četiri kraka testa vucite ka unutra, pa čekajte 30 minuta, i ponovite ceo proces, ponovo čekajte 30 minuta i opet ponovite ceo proces.
Posle još 30 minuta narastanja izručite testo na veliki pleh preko koga ste stavili papir za pečenje. Nauljite čiste ruke uljem iz posipa pa razvlačite testo dok ne dobijete izduženi trougao. Kad ste dovoljno razvukli testo preko njega stavite posip, pa testo blago izmasirajte prstima. Oštrim nožem zasecite sredinu testa, i svaku polovinu sa tri mesta, vidi fotografije. Onda ponovo razvlačite testo da bi stvorili velike rupe, imajte na umu da će one dosta da se smanje pošto će testo nadoći tokom pečenja.
Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte još 20 minuta da narasta.
Za to vreme zagrejte rernu na 230 C (450F).
Pecite hleb oko 24 minuta dok korica ne postane zlatna.
Pošto se hleb ispekao, sačekajte desetak minuta da se ohladi, a onda ga služite.
Puno ljudi me je zamolilo za recept za ove lepinje, koje su nedavno mogli da vide na mojoj FB stranici, vrlo su ih impresionirale, pa sam odlučila da im izađem u susret. Pravila sam ih zbog materijala koji pripremam za moj sledeći kuvar. Da, u pitanju je domaća kuhinja, i malo da vam otkrijem kako će to da izgleda. Ove lepinje su išle u paru sa pljeskavicama i ćevapima, na kojima je bio glavni akcenat, ali, mora se priznati, bez dobrih lepinja nekako ni roštiljsko meso ne može da zablista. Zato dobar recept za lepinje znači puno.
Samo da znate, pravljenje domaćeg roštilja uopšte nije teško. Na internetu ćete naći previše filozofiranja i komplikovanja, ali nemojte da vas to obeshrabri. Satisfakcija je velika kada shvatite da možete da spremite ćevape i pljeskavice baš kao kupovne, ako ne i bolje. To je zato što vi birate sastojke, a njihov kvalitet itekako utiče na krajnji rezultat.
Inače, lepinje su ispale baš kako treba da budu, mekane, dovoljno rastresite, sa finom koricom, i lepim ukusom. Ako ih pravite po toplijem vremenu ceo proces može da traje kraće, jer će testo brže da narasta.
Domaće lepinje
Sastojci za 10 lepinja:
1 kg brašna za hleb (sa puno glutena) + za rad sa testom
2 kašičice soli
700 ml tople vode
4 1/2 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
120 ml maslinovog ulja
Priprema:
Brašno stavite u veću vanglu, dodajte soli i zatim sve promešajte.
Kvasac stavite u toplu vodu, tome dodajte kašičicu šećera, sve promešajte i sačekajte da kvasac počne da “radi”.
Dodajte tečnost sa kvascem brašnu dok mešate testo metalnom kašikom. Zatim dodajte maslinovo ulje. Mesite testo nekih 15 minuta. Najbolje je da to učinite sa mikserom za testo, jer je ono prilično vlažno. Zatim prebacite testo na radnu površinu koju ste posuli brašnom, i rukama ga oblikujte u loptu. Testo potom prebacite u nauljenu posudu, pokrijte je plastičnom folijom, i sačekajte oko 1 do 1 1/2 sat dok se testo ne udvostruči.
Nadošlo testo izvadite iz posude i na radnoj površini, koju ste posuli brašnom, podelite ga na 10 jednakih delova, trebalo bi da teže oko 180 g, i od svakog dela napravite loptastu jufkicu tako što ćete povlačiti testo od gore na dole. Jufkice pospite sa malo brašna, gore i dole i poređajte ih po plehu, trebaće vam dva, koje ste obložili papirom za pečenje.
Za to vreme zagrejte rernu na 260C (500F).
Napravite dosta prostora između loptica jer ćete ih rukama razvlačiti u disk prečnika oko 15 cm. Plus će testo narastati tokom pečenja.
Neka tako razvučeno testo odmara oko 15-20 minuta pre ulaska u rernu i to na šporetu. Potom razvlačite testo u sledećoj turi, i dok se prva tura peče, druga tura će da narasta.
Pecite lepinje 10 minuta dok korica ne počne da dobija zlatnu boju. Kad su lepinje ispečene stavite u rernu sledeću turu. Ohladite malo lepinje i onda ih uvijte u krpu.
Služite ih dok su još tople, najbolje uz ćevape i pljeskavice.
Ako vam ostane višak belanaca praveći princes krofne, eklere, Paris-Brest tj. poslastičarki krem koji ide u njih, a pravi se od više komada žumanaca, onda morate obavezno u paru da napravite i ovaj komisbrot. Vrlo se jednostavno sprema, dosta podseća na carsku iliti špansku pitu, ali je dosta lakši i izdašniji. Već sam stavljala vrlo sličan recept za slatki komisbrot, koji se inače češće pravi, ali ako niste imali ideju da on može da bude i slan, eto prilike da ga napravite i uživate u njemu.
Možete da ga pravite za goste, poslednji put sam ga pravila za nedavnu sedeljku sa prijateljicama, ali i za doručak, večeru pa i užinu. Lepo ide uz jogurt ili čaj.
Slani komisbrot
sastojci:
6 belanaca, na sobnoj temperaturi
130g brašna
2/3 kašičice soli
1 1/4 kašičice praška za pecivo
1 šaka tostiranih i krupno iseckanih oraha (obavezno ih stavite)
60ml ulja
200 – 250g sastojaka iseckanih na kockice, a to su:
šunka
sir (ementaler, gauda, čedar)
fileti kisele paprike ili neka druga turšija kao recimo kiseli krastavci
skuvan grašak ili iz konzerve
koristite izduženi kalup, dimenzija 8 x 26 cm, preko koga je stavljen papir za pečenje (obavezno ga stavite)
priprema:
Zagrejte rernu na 180C (355F).
Pomešajte prosejano brašno sa solju, praškom za pecivo i u njega umešajte iseckane tostirane orahe.
U drugoj posudi mikserom umutite belanca dok ne dobijete čvrst sneg. Umešajte u njih polovinu smese sa brašnom, ali mešajte sve spatulom, pa ulje, zatim preostalu polovinu brašna, i na kraju pomešane iseckane sastojke. Nemojte previše da mešate jer će to narušiti izdašnost komisbrota.
Stavite smesu u izduženi pleh, izjednačite površinu, i pecite je u rerni oko 50 minuta.
Kad je komisbrot ispečen izvadite ga iz rerne, neka odstoji u plehu još pet minuta, a onda ga izvadite. Služite ga kad se ohladi.
Kad su kiflice u pitanju složićete se svi da je najvažnije da one budu “mekane kao duša”, i ja nemam ništa tu da dodam. Osim po koji detalj, da recimo unutra ne bi trebalo da se štedi na siru, koji treba da bude kvalitetan, bez njega kiflice bi bile suve i bez karaktera. Na kraju tu je obavezni premaz od jajeta, koji daje lepu boju kiflicama. A i susam je obavezan jer je to začin baš stvoren za kiflice.
Kiflice imaju vrlo posebno mesto u mom životu jer me podsećaju na moja rana putovanja – kad god bi se negde putovalo, eskurzije i slično, mama mi je pakovala kiflice sa sirom. I kasnije se ta tradicija održala. Sećam se mog prvog putovanja sa mužem, tadašnjim dečkom – putovali smo vozom, kušeom, do Podgorice. Voz samo što je krenuo, a mi navalili na kiflice, i kondukter, kad je ušao u kupe, bio je u fazonu, lakše malo. Sledeći put, kada smo išli na naše prvo zajedničko putovanje na more, u Grčku, desilo se da sam sa mojom porodicom kasnila na mesto gde me je čekao dečko sa njegovim kolima, mama se uspavala jer je do kasno u noć pravila kiflice.
Dakle, ima u tim kiflicama nešto posebno, i to ne samo zato što su mekane i izdašne, i imaju divan fil, već zato što su satkane od pažnje, brige i ljubavi.
Rekla bih da postoji nekoliko faktora koje utiču na to da kiflice budu mekane i izdašne – testo treba da lepo narasta i da bude ređe, a tome doprinosi i dodatak mleka. Jogurt, puter i ulje su tu za dobar ukus, a i za lakše rukovanje testom.
Ovo je nešto malo modifikovan recept za ove sjajne nestvarno mekane zemičke. Inače, isto ovo testo možete da koristite za kiflice punjene džemom, samo ih posle pospite šećerom u prahu.
Kiflice sa sirom sam nedavno pravila za događaj koji sam vam najavila u prošlom postu o ajvaru. Naime, skoro se otvorio novi prodajni prostor balkanske hrane blizu Vašingtona – MezeHub, pa sam pozvana da napravim događaj sa degustacijom naše hrane. Mislila sam da su kiflice sa sirom plus ajvar odlična kombinacija, kako za naše ljude ovde, da se podsete starog dobrog ukusa, tako i za Amerikance, da upoznaju tipične i najbolje ukuse naše kuhinje. I zaista je sve lepo ispalo, i ono što je najvažnije, ljudi su uživali u hrani i druženju. Rekla bih da nam svima to veoma nedostaje poslednjih godina. Moram da priznam da mi je bilo veoma drago što je moje kiflice probalo toliko ljudi, i to što sam često dobijala kompliment za njih, praćen izrazom “mekane kao duša”, pa sam rešila da njihov recept stavim na blog, da što više ljudi uživa u njima.
Žao mi je samo što nisam stigla da probam razne brendove ajvara koji su se degustirali, to je bila baš retka prilika. Rekla bih po utiscima da je mrtva trka između brendova Mama’s i Bakina tajna. Takođe, nisam stigla da foto aparatom ispratim ceo događaj, već samo kraj. Pa evo kako je izgledalo.
660-680g brašna (najbolje oštrog, ali i all purpose je ok)
1 3/4 kašičice soli
za punjenje:
Prstohvat soli
150-200g sira (Feta sir se pokazao kao odličan izbor)
1 krupnije jaje, umućeno
za premaz: umućeno jaje + susam
priprema:
Toplom mleku dodajte šećer i kvasac. Kada kvasac počne da bubri dodajte otopljeni puter, zatim ulje, umućeno jaje i na kraju jogurt.
Ovu smesu dodajte brašnu kome ste dodali so. Mešajte sve mikserom za testo, ili ručno, oko 15 minuta, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Ovo testo je malko ređe, ali nije teško rukovati njime. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite, i stavite u pokrivenu vanglu da naraste, 1 – 1 1/2 sata.
Pripremite veliki tanki pleh, ili dva ako ne želite da vam se kiflice spoje tokom pečenja. Obložite ga papirom za pečenje.
Napravite 2 lopte. Svaku razvucite u veći krug i isecite na 16 jednakih delova, najbolje da za to koristite nož za picu. Napunite ih smesom od sira i umućenog jajeta. Zavijajte testo tako što ćete krajeve trouglastog testa da stavite ka unutra da bi tako sprečili da fil izlazi iz kiflica tokom pečenja, i ređajte ga po plehu, gde neka narasta još 20 – 30 minuta.
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Pre nego što testo stavite u rernu premažite ga umućenim jajetom i pospite ga susamom. Pecite testo 15-20 minuta dok kiflice ne porumene.
Pogledajte ovaj video koji može dosta da vam pomogne u pripremi kiflica.
Negde na početku leta bila sam na jednom grčkom festivalu u Baltimoru. Pored muzike i igre, imala sam prilike da uživam i u grčkoj hrani. Na jednoj tezgi sam primetila ogromnu šerpu u kojoj su se pržile rumene krofnice, koje bi zatim bile prebačene u sud u kome se nalazio sirup pomašan sa cimetom. Posle kratkog valjanja u sirupu krofnice bi bile služene kupcima u malim papirnatim posudama, uz šećer u prahu, iseckane orahe ili čak čokoladni sirup. I mogu vam reći da su bile savršene. Spolja hrskave, a unutra mekane. Atmosferu sa tog dogođaja i krofnice možete da vidite ovde.
Danima su me proganjale te grčke krofnice tako da sam rešila da ih spremim, baš tako kako su ih služili na festivalu, recept možete da pogledate ispod. Ali za ovaj post sam imala i druge motive. Nedavno sam pročitala knjigu Grk Zorba, i potpuno sam opsednuta njome. Ah, kakav roman! Velika preporuka! Uz to sam pre par nedelja gledala film rađen po pomenutoj knjizi, koji je ništa manje dobar. U romanu ima dosta opisa krajolika na Kritu, gde se radnja dešava, negde oko 1915. godine. Dok čitate skoro da možete da osetite mirise ucvetalog pomorandžinog i bademovog drveta, divljeg začinskog bilja na obroncima planina, topao vetar koji duva sa afričkog kontinenta, kao i lepotu mora i obale ovog za mene zaista posebnog ostrva. Odmah su počele da mi promiču slike prošlogodišnjeg boravka na Kritu, pa me je obuzela neka fina toplina. Setila sam se i jednog dana sa putovanja, za koji slobodno mogu da kažem da za mene tako izgleda savršen dan na letovanju, pa sam rešila da to sa vama i podelim.
Savršen dan na Kritu
Nije da mi ne znači puno vremena provedeno na plaži, ali za mene kvalitetno letovanje podrazumeva obilazak raznih mesta, koja se obično nalaze inland, što zbog lepih pejzaža, istorije, arhitekture, tako i zbog dobrih restorana. I ne zaboravite, kao fotograf, ja sam uvek u potrazi za interesantnim detaljima koji mogu da se ovekoveče na fotografijama. Mislim, super su Maldivi, ali brzo dosade, ne mogu po ceo dan da ležim na plaži, dok je recimo poseta Grčkoj za mene nešto mnogo uzbudljivije i sadržajnije. I ima tu opuštenu autentičnost, koju je danas teško naći. Čak ima i mesta koja su jedva turistička eksploatisana pa imaš utisak kao da si ih ti otkrio.
Naravno da smo morali da posetimo Knosos. To je lokalitet antičkog grada koji je bio centar misteriozne minojske civilizacije. Tu su razrušeni ostaci građevina koje samo donekle mogu da dočaraju kako je nekada izgledao stari Knosos. Imala sam priliku da vidim i druga minojska nalazišta, recimo Akrotiri na obližnjem Santoriniju, ali neosporno je da ovde u Knososu postoji neki poseban vajb. Sama činjenica da su Minojci pre više od 3000 godina živeli ovde, gledali iste planine i pejzaže u okolini, u vama izaziva neko specijalno osećanje. Da ne pominjem činjenicu da je to bio početak naše civilizacije. A to je vrlo posebna kultura, dovoljno je samo videti ostatke minojskih fresaka, grnčariju, skulpture, koje su izuzetno ljupke i lirske, što zbog tema, što zbog forme, pa da čovek u trenutku oseti taj joie de vivre. Sve to možete videti u muzeju u Heraklionu, glavnom gradu ostrva, koji je pola sata vožnje severno od Knososa.
Lepom utisku o Knososu je svakako doprinela činjenica da smo među prvima došli, tako da nije bilo gužve i mogli smo nesmetano da uživamo u onome što smo videli.
Na izlazu smo ugledali jedan vrlo fini kafić, zarastao u cveće, i morali smo da ga posetimo. Dok sam ispijala kafu i jela pecivo imala sam utisak da sam u vremepolovu, kao da sam na Grand Touru. Tu, blizu parkinga, nalaze se načičkane prodavnice suvenira, ulazimo u jednu. Dočekuje nas vlasnik, živahni muškarac, koji kako je saznao da smo iz Srbije, ne prestaje da priča, pominje njegovu posetu Beogradu, Crvenu Zvezdu i slično. Pokazuje nam neko posuđe, hvali ga, kaže to su njegovi roditelji pravili, vrlo specijalna keramika, kad je tu dolazio bend Red Hot Chili Peppers, naručili su čak 46 komada, i on im je sve posle poslao za Ameriku. Kasnije smo te iste posude viđali i u drugim suvenirnicama:)
Zatim smo krenuli južno, hteli smo da posetimo jedno mesto kojeg smo videli u vodiču, nije ni selo, a ni gradić, zove se Arhanes. Pre toga smo naišli na ovaj zanimljiv venecijanski akvadukt (na slici), i neplanirano sišli sa puta da posetimo crkvicu posvećenu sv. Irini. Moja ćerka je dobila ime po toj svetiteljki, ona je inače bila prva vizantijska carica, i vrlo bitna istorijska ličnost, jer je zauzdala ikonoklazam.
Crkva je otvorena, ali nikog nema u njoj, osim mačkica okolo koje hoće da se maze. Uživamo u lepom okruženju i miru. Okolo su maslinjaci i četinari, okrečene stene u žuto i belo koje morate da slikate.
Na kraju smo došli u Gornji Arhanes. Vrlo simpatično i autentično mesto. Rešili smo da se malo prošetamo po njemu pre nego što se restorani otvore za ručak. Nema mnogo turista, uglavnom su tu lokalci koji žive svoj uobičajni život. Kao i uvek, u baštama kafića dominiraju seniori, igraju karte, čitaju novine ili razgovaraju dok ispijaju kafu. Penjemo se uskim strmim uličicama koje imaju minimalne ivičnjake, na koje se penjemo svaki put kad nam motorista dođe u susret.
Kako se penjemo uz brdo, više nema lokala, ali ima interesantnih kuća sa puno murala. Podne je, jedva da ima žive duše, pojavi se po koja starija gospođa koja se vraća iz prodavnice. Prolazimo pored jedne omanje kuće koja ima širom otvoreni prozor, unutra se vidi sto na kome je neko tek jeo. Baš intiman detalj, koji mi je iz nekog razloga veoma interesantan.
Bilo je još intimnih detalja. U jednoj berbernici, isto otvorena vrata (slika ispod je zadnji ulaz u berbernicu), stariji berberin šiša još stariju mušteriju, tu je još neko muško društvo. Na trenutak poželim da slikam scenu, oni se svi okreću ka meni i posmatraju me, čekaju da škljocnem, ali ja to ne činim, ne želim da im narušavam intimu. Izgleda su bili malo razočarani zbog toga.
Svraćamo u jednu fenomenalnu pekaru prepunu raznoraznih hlebova, peciva i kolačića. Sve bih kupila, sve predivno izgleda.
Inače svuda po mestu su saksije sa cvećem, ili lozice sa cvećem koje vise sa terasa i krovova. Muškatle su najbrojnije, ali ima tu i raznog drugog cveća – petunija, bugenvilija, jasmina, anđeoskih trubica, lijandera, itd. Najlepše su ukrašeni restorani, kao da ste u nekakvoj prijatnoj džungli. Jedan prepun cveća je tog dana, nažalost, bio zatvoren.
Na kraju smo završili u jednom restoranu koga su ishvalili u knjizi vodiču koju smo koristili. I zaista je nudio interesantna lokalna jela, mada je teško naći loš restoran na Kritu. Tu smo mogli da probamo pohovane cvetove tikvica punjene sirom, zatim lokalni specijalitet, puževe sa ruzmarinom, i na kraju neku zečetinu. Na Kritu postoji lep običaj, posle jela uvek dobijate besplatno voće, obično lubenicu, ili neki dezert, kao i domaću rakiju, sa fiskalnim računom ili bez.
Zatim smo se vratili u mesto u kome smo odseli, tad smo već bili željni mora i kupanja, i baš je prijalo.
Ukrasite svoj dom, ili radni prostor, mojim fotografijama!
Klikom na slike pogledajte galerije fotografija i saznajte kako da ih naručite.
Ove fotografije, kao i one iz posta, možete da pronađete u galeriji Putovanja.
Grčke krofnice (Loukoumades)
kao što ćete videti recept za ove krofnice se ne razlikuje puno od onog za naše uštipke
ove grčke krofnice se jako lepo slažu sa sladoledom od vanile, pogotovo ako su još tople
umesto sirupa možete da stavite preko krofnica samo med
možda nije loše napraviti sirup sa ružinom vodicom ili vodicom od pomorandžinog cveta
U mlako mleko i vodu umešajte suvi kvasac i šećer i ostavite kvasac da nabubri.
Tu smesu ćete dodati brašnu koji ste pomešali sa solju.
Mešajte sve, ručno ili mikserom, dok ne dobijete ujednačeno retko testo. Pokrijte ga na kraju i sačekajte oko sat vremena da nadođe.
Za to vreme napravite sirup tako što ćete kuvati vodu i med, kojima ste dodali štapić cimeta, dok se malo ne zgusne, oko desetak minuta.
Zagrejte 4-5 prsta ulja u šerpi na srednje jakoj vatri, 6/10. Uzmite dve manje kašike, pre nego što ćete njima izvaditi testo umočite ih u zagrejano ulje. Jednom kašikom zahvatite testo, a drugom testo skinite sa prve kašike. Ili stavite testo u dresir vrećicu pa istiskujte testo u zagrejano ulje dok ga sečete makazama, kako sam ja činila.
Pržite krofnice sa obe strane dok ne dobije boju kao na slikama.
Pošto su krofnice ispržene izvadite ih iz šerpe i stavite na salvetu da se ulje ocedi, a zatim ih stavite u sirup, brzo promešajte i izvadite, pa pospite iseckanim orasima i šećerom u prahu.
Krofnice služite dok su još tople i imaju hrskavu koricu.
Ove palačinke su zapravo tanki hlepčići bez kvasca. Skoro isti se prave u Indiji, gde ih zovu paratha. Glavna ideja je da se dobije testo koje je lisnato i to zahvaljujući načinu na koji se savija i kombinuje sa masnoćom. U neku ruku podseća na burek, a ako bi išli još dalje, na lisnato testo. Inače ja obožavam da se na ovaj način igram sa testom, da ga razvlačim i savijam, ima u tome nešto neverovatno privlačno. Još kad se testu doda luk, posebno mladi, mora da od toga ispadne nešto vrlo ukusno. Moj mladi luk ovih dana dostiže “tačku bez povratka”, kada mu peruške više nisu prave i ponosne, nego su sparušene i bez lepe zelene boje. Tako da je u ovim kineskim palačinkama doživeo svoju “labudovu pesmu”.
A palačinke ili hlepčići su vrlo ukusni, zahvaljujući mladom luku, fino se listaju i mogu da posluže kao odlično predjelo. Umesto ovog sosa možete slobodno da koristite sos na bazi jogurta. U tom slučaju kineske palačinke mogu da se služe i za doručak.
Ukoliko volite ovakva peciva koja se peku u tiganju, pogledajte i ove recepte za:
7-8 komada mladog luka, iseckanog na tanke kolutove
250ml maslinovog ili običnog ulja
za sos:
3 kašike sosa od soje
1 kašika sirćeta od pirinča (jabukovo sirće ili sirće od belog vina)
1/4 kašičica susamovog ulja
1 kašičica šećera
priprema:
Najpre dodajte soli brašnu pa sve pomešajte sa toplom vodom dok ne brašno ne apsorbuje svu tesčnost. Zatim prebacite testo na radnu površinu i počnite da ga mesite oko 5 minuta dok ne dobijete ujednačeno testo. Pošto je testo lepljivo pospite radnu površinu sa malo brašna. Prebacite testo u nauljenu posudu, pokrijte ga i neka tako odmara oko 30 minuta.
U međuvremenu napravite sos tako što ćete pomešati sos od soje, sirće od pirinča, ulje od susama i šećer.
Podelite testo na 8 delova i svaki deo oblikujte u loptu. Pokrijte lopte i neka odmaraju još oko 15 minuta.
Zagrejte tiganj, najbolje tučani, dok pravite prvu palačinku. Uzmite jednu loptu i oklagijom razvijte testo u krug prečnika oko 25cm. Pređite preko testa uljem, koristite kuhinjsku četkicu, a zatim po testu rasporedite 1/8 ukupne količine iseckanog mladog luka. Zatim zarolajte testo kao štrudlu, a zatim dobijenu rolnu urolajte u spiralu. Rukama rastegnite spiralno testo pa ga razvucite oklagijom.
Ponovo pređite uljem preko testa i onda ga položite na zagrejani tiganj, strana sa uljem na dole. Pecite palačinku dok se ne zarumeni (jačina vatre 4/10). Pre nego što ćete je prevrnuti premažite je uljem. Kad je palačinka ispečena izvadite je iz tiganja. Dok se palačinka peče napravite sledeću palačinku, i tim redom.
Kad ste ispekli palačinke isecite ih na četvrtine i služite uz sos.
Sigurno ste pomislili čitajući naslov – sa ovim sastojcima skonsi ne mogu da ispadnu loše. I u pravu ste, ne samo zbog sastojaka, ovi skonsi imaju poseban kvalitet, tako su divno prhki i hrskavi, i tako se lepo tope u ustima. Vrlo su bogatog ukusa, imaju taj prolećni vajb, mladi luk iz moje bašte morao je da završi u jednom ovakvom pecivu, i kao takvi su idealni za piknik.
Pravila sam dosta raznih skonsa, uglavnom slatkih (skonsi sa borovnicama i limunom, sa brusnicama i belom čokoladom, sa malinama i bademima, sa bobičastim voćem, sa šljivama i orasima), ali i slani su podjednako interesantni. Hrskava slanina i mak skonsima daju hrskavost, a čedar sir i mladi luk posebnu aromu.
Iako se skonsi jednostavno i brzo prave, i spremala sam ih toliko puta, uvek nešto novo otkrijem o njima varirajući sastojke kao i njihovu količinu. Recimo ako smanjite količinu tečnosti dobićete suvlje testo koje pecivu daju finu slojevitost i prhkost. Obično koristim naš jogurt, ali moram da priznam da slatka (neutralna) pavlaka daje skonsima jedan posebna kvalitet.
Slani skonsi sa hrskavom slaninom, sirom, mladim lukom i makom
Ovi skonsi se prave na isti način kao američke pogačice iliti biscuits. Pogledate ovaj video da bi se lakše snašli sa njihovim pravljenjem.
sastojci za 9 većih komada:
400g oštrog brašna (za hleb)
1/2 kašičice soli
2 kašičice praška za pecivo
2 kašike nesamlevenog maka
80g hladnog putera, iseckanog na kocke
100g iseckane slanine, ispečene ili ispržene
120g čedar sira ili kačkavalja, iseckanog na kockice
1-2 mlada luka, iseckana
300 – 400ml slatke (neutralne) pavlake – može i jogurt
priprema:
Najpre ispecite ili ispržite iseckanu slaninu. Kad postane hrskava, izvadite je iz tiganja i stavite na salvetu da se mast ocedi. Slanina mora da se potpuno ohladi. U međuvremenu iseckajte sir i mladi luk.
Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite plitki pleh i onda ga obložite papirom za pečenje.
Brašnu dodajte soli, prašak za pecivo i mak i sve promešajte. U to utrljajte prstima hladan puter iseckan na kocke u brašno, možete da koristite viljušku ili alatku za to. Zatim umešajte iseckan sir. Tome na kraju dodajte slatku (neutralnu) pavlaku ili jogurt. Ako želite prhkije skonse dodajte 320ml slatke pavlake, ako hoćete lakše da rukujete testom dodajte 400ml.
Rukama preklopite testo 5 puta, kao pismo, i dok to činite dodajte slaninu i luk iz tri puta, da bi ravnomerno rasporedili sastojke.
Na kraju, oblikujte testo u kvadrat i oštrim nožem isecite na 9 manjih kvadrata. Pređite prekog svakog komada slatkom pavlakom. Stavite u zamrzivač na 5 minuta i onda stavite u zagrejanu rernu da se peče, oko 20 minuta.
Kada su skonsi ispečeni malo ih ohladite i služite uz jogurt ili čaj.
Šta da vam kažem, jedva sam sačuvala ovih četiri komada mafina, koje možete da vidite na slikama, toliko su slasni i neodoljivi. Pravila sam ih par puta otkakao sam ih videla u nekom kuvaru, i zaista su posebni, nisu to tek neki mafini, ovi imaju vrlo bogat i kompleksan ukus. I svaki put kad ih probamo, prokomentarišemo, “baš su dobri”.
A probala sam mnogo vrsta mafina, i već sam ih se pomalo zasitila, nije lako naći nešto novo i interesantno, i zato su me ovi mafini oduševili. Nazvala sam ih mramorni jer se sastoje od testa u dve boje, sa čokoladom i bez. Banane daju finu sočnost i lepo se slažu sa čokoladom. Umesto espresa koristite Nes kafu, ali nemojte da je ne stavite, jer kafa daje mafinima naročit ukus. Kao što vidite, vrlo su atraktivnog izgleda, postoji mali trik kako dobijete zanimljive šare na vrhu mafina.
Inače smo ove mafine spremali ćerka i ja i za njeni školski projekat. Pravili smo zapravo video kako se prave mafini u pola mere, jer ovih dana uče deljenje razlomaka iz matematike. Verovatno ste primetili da se ovde koriste za recepte posebne šolje kao mere, zovu ih cups, i idealne za savlađivanje razlomaka.
150g čokolade (ukoliko je tamna dodajte još šećera)
1 1/2 kašike espresa ili Nes kafe
280g brašna
1/2 kašičice soli
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica cimeta
150g šećera
3 krupnije zrele banane, izgnječene
2 jajeta, umućena
120ml ulja
100ml jogurta
1 kašičica ekstrakta vanile
priprema:
Najpre otopite čokoladu na pari, pa joj dodajte espreso ili Nes kafu, i ostavite je da se malo prohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F) i pripremite pleh za mafine. Ja sam koristila pleh koji se ne lepi, ukoliko nemate takav pleh podmažite ga uljem ili testo stavite u papirnate korpice.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo, cimet i šećer. U drugoj, većoj posudi, izgnječite banane, dodajte umućena jaja, ulje, jogurt i ekstrakt vanile. Tome dodajte smesu sa brašnom i sve promešajte. Oko 330g ove smese stavite u posudu sa otopljenom čokoladom i sve dobro promešajte.
Žutu smesu rasporedite po plehu za mafine i u svaki otvor kašikom napravite malo udubljenje. U to ćete staviti čokoladnu, tamnu, smesu. Na kraju čačkalicom počnite da kružite po testu dok ne dobijete efekat kao na slikama. Stavite mafine da se peku 25-30 minuta. Kad su gotovi izvadite ih iz pleha i malo ih ohladite pre služenja.
Ukoliko ste ljubitelj peciva od lisnatog testa, a mrzi vas da ga spremate tri dana, onda je za vas brzo lisnato testo pravo rešenje. Veoma podseća na pravo lisnato testo, pravi se od istih sastojaka, lista se, topi u ustima i nedoljivo miriše na puter. Vrlo se jednostavno sprema, ima malo posla oko razvijanja testa, ali traži mnogo manje strpljenja od pripreme pravog lisnatog testa. Ovo testo možete da koristite za pripremu raznih stvari, ali meni su kiflice prvi izbor. Posebno ako su punjene mojim omiljenim brzim džemom od borovnica. Inače, kiflice možete da punite bilo kojim džemom, pa i čokoladom.
Stvari koje možete da spremate sa ovim testom, kojeg još zovu rough puff ili blitz puff pastry, je poduži:
Ako pak volite kuhinjske izazove onda ovde pogledajte recept za kroasane od lisnatog peciva.
Kiflice sa brzim lisnatim testom
Pošto nije lako rečima opisati ceo proces rada, najbolje je da prostudirate slike na kraju recepta, ili pogledajte moj novi video.
sastojci:
250g prosejanog brašna
1/2 kašičice soli
2 kašike šećera u prahu
200g putera, tek izvađenog iz frižidera, iseckanog na manje kocke
60ml ledeno hladne vode
umućeno jaje za premaz
šećer u prahu za služenje
priprema:
Prosejanom brašnom dodajte so i šećer u prahu, i sve dobro promešajte. Hladan puter isecite na kocke i rukama utrljajte u brašno, kao kad pravite skonse, ali gledajte da ostanu veći komadi putera, da smesa ne bude sipkava, jer ćete tako dobiti slojevito pecivo.
Zatim postepeno dodajte ledenu hladnu vodu dok mešate smesu. Kad ste dobili koliko toliko ujednačenu smesu prebacite je na radnu površinu, oblikujte u pravougaonik, obložite plastičnom folijom i držite u frižideru 30 minuta da se ohladi.
Zatim ohlađeno testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i razvijajte testo uz pomoć oklagije. Testo će izgledati prošarano puterom, kao mramor. Ukoliko naiđete na lepljivi komad putera, samo ga pospite sa malo brašna i nastavite sa razvlačenjem. Kad dobijete pravougaonik dimenzija 15 puta 45 cm, preklopite ga kao pismo na tri dela, pri tome kuhinjskom četkom odstranite višak brašna sa testa. To bi bilo prvo savijanje testa.
Zatim rotirajte testo za 90 stepeni i počnite ponovo da ga razvijate, po široj strani. Ponovite sve isto još tri puta, kad ste dobili pravougaonik sa željenim dimenzijama, presavijte ga na tri dela, opet rotirajte za 90 stepeni pa onda razvijajte i tim redom.
Kad ste testo četiri puta presavili, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 20 minuta.
Zatim razvijte testo još jednom, zatim ga isecite na 8 trouglova uz pomoć noža ili alatke za sečenje pice.
Punite testo džemom ili čokoladom.
Poređajte testo po plitkom plehu kojeg ste obložili papirom za pečenje.
Na kraju premažite testo umućenim jajetom i stavite pleh u zamrzivač ili frižider na 10-15 minuta pre nego što će otići u rernu.
Za to vreme zagrejte rernu na 200C (400). Pecite kiflice u zagrejanoj rerni, na srednjoj rešteki, oko 25 minuta. Kada korica postane tamno zlatna znači da su kiflice gotove.
Pre služenja ih pospitea šećerom u prahu i uživajte u njima najbolje uz kafu.
Nekada je dovoljno vrlo malo, samo testo sa maslinovim uljem, masline i ruzmarin pa da napravite nešto vrlo ukusno, što će vam ulepšati dan, i čemu ćete često vraćati. Ovi štapići su nastali tako što sam išla u goste, pa da ne idem praznih ruku spremila sam ih mojim prijateljicama koje su postile. Iako sam radila sa ograničenim sastojcima, bila sam vrlo zadovoljna rezultatom.
Veliki sam ljubitelj štapića, grisina, breadsticks, iliti izduženih hlepčića, kako bih ih ja nazvala. Meni se štapići dopadaju kada su spolja hrskavi, a unutra ipak malo mekani. E, takvi su ovi! Imate već na blogu uvrnute štapiće sa raznim posipima, kao i fokaču sa maslinama i ruzmarinom, ovo je nešto između. Ako volite kombinaciju maslina sa začinskim biljem pogledajte i ove grčke zemičke.
ne bi bilo loše da znate:
možete belom brašnu da dodate integralno, ili recimo ražano bražno, to će testu dati kompleksniji ukus
dužina štapića zavisi od toga koliko vam je pleh veliki tj. rerna
kalamata masline su najbolji izbor kada su crne masline u pitanju
umesto ruzmarina možete da koristite timijan (majčinu dušicu)
ovi štapići su super hrana za žurke i razna okupljanja, nije loše da ih služite i kao predjelo, najbolje uz neki sos na bazi jogurta ili kisele pavlake.
I na kraju proveli smo prijatno popodne nas tri prijateljice, petoro dece i dva kučeta, uživajući napolju u sunčanom danu i buđenju proleća. I ovi štapići sa maslinama i ruzmarinom su pridodali raspoloženju.
Posni štapići sa maslinama i ruzmarinom
sastojci:
500g brašna
1 1/2 kašičice soli
320 ml tople vode
2 1/4 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
80-100ml maslinovog ulja ( uvek ekstra devičansko)
80g crnih maslina bez koštica, najbolje kalamata, iseckanih, i oceđenih
1/2 kašike iseckanog ruzmarina
priprema:
U jednoj posudi pomešajte toplu vodu, šećer i suvi kvasac. Sačekajte da kvasac nabubri.
U drugoj većoj posudi pomešajte brašno i so. Tome dodajte smesu sa kvascem kojoj ste dodali maslinovo ulje. Mesite testo ručno ili uz pomoć miksera dok ne dobijete ujednačeno testo, oko 15 minuta. Na kraju umešajte iseckane masline i ruzmarin. Nauljite testo, stavite u posudu, pokrijte i sačekjate oko 1 sat da testo nadođe.
Izvadite testo i stavite ga na radnu površinu. Podelite ga na dve polovine. Svaku polovinu razvucite oklagijom u oblik pravougaonika. Dimenzije zavise od veličine vašeg pleha, ali neka bude 45 x 30 cm. Nožem, ili najbolje alatkom za sečenje pice, isecite testo na tanke trake oko 10-15cm dugačke. Svaku traku uvrnite i stavite na plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Ostavite malo prostora između testa jer će tokom pečenja da nadođe.
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Pre nego što ode u rernu stavite testo na zagrejani šporet da ponovo nadođe oko 15 minuta.
Pecite štapiće na srednjoj pregradi oko 12-15 minuta, to zavisi od veličine štapića, a i od rada rerne. Zato je najbolje da budete pored rerne i proveravate kako se štapići peku.
Dok se jedni peku oblikujte drugu turu štapića, sačekajte da i oni malo nadođu a zatim ih pecite.
