Meni kad ne ispadne dobro recept, baš se ubedačim. Samo mislim o tome, i ne mogu da se smirim dok ne pranađem grešku, i ponovo, ovog puta uspešno, završim kuhinjski projekat. To mi se nedavno desilo sa falafelom. Trebalo je da mi vidite facu dok sam pržila falafel, a on se pred mojim očima rastavarao u gomili ulja. Pokušavala sa da stvari popravim, recimo zamrzavanjem, ali nije uspelo. A trebalo je samo da pratim recept, u kome je lepo pisalo – nikako nemojte da koristite leblebije iz konzerve ili kuvane. Ono što je ostalo sam ispekla u rerni, ali to nije bilo to.
Isti dan sam stavila leblebije u vodu u kojoj su prenoćile, i sutradan sam spremila, bez ikakavih problema, najlepši falafel koji sam do sada probala. Mislim da je tajna u začinima, nemojte nikako da izostavite cimet i karanfilić, plus sam koristila začinsko bilje iz moje bašte. Spremala sam ga po Refikinom receptu. Skoro sam čitala njen kuvar, i svideo mi se, nije klasičan. Ona je Turkinja koja je neko vreme živela i radila u Americi. Svaki put kad gledam njene recepte na YouTube, zapanjim se koliko smo reči preuzeli iz turskog jezika.
Poslednjih deceniju-dve popularnost falafela se proširala izvan granica Bliskog Istoka i Severne Afrike, što nije čudno, jer su zaista neodoljivi. Još uvek se sećam mog prvog falafela, kupljenog u Ruzveltovoj ulici. Veruje se da je falafel nastao u Egiptu, gde se inače pravi i sa bobom. Svaki region ima svoju verziju falafela – dodaju se različiti začini, pa i oblik može da varira. Najčešće se služi u sendviču, ali i kao deo mezeta (predjela). Pošto su leblebije pune proteina, falafel se često služi umesto mesa u vreme religioznih postova, a i vegani ga rado jedu.
Ja najviše volim kada je falafel poslužen u džepu pita hleba, sa krastavcima, paradajzom, lukom i feta sirom, i kad je preliven tahini sosom.
Najbolje je da ne pravite veliku količinu, jer falafel ako ostane u frižideru odmekne mu korica i više nije fino hrskava. Možda je najbolje da jednu količinu zamrznete pre prženja, i posle ga zamrznutog pržite. Ja sam ga dugo godina kupovala zamrznutog u prodavnici.
Ako planirate da falafel služite kao meze, evo par jela uz koje možete da ga služite:
Dan unapred stavite leblebije u činiju sa vodom u koju ste umešali kašiku praška za pecivo.
Sutradan, posle 12-20 sati boravka u vodi, ocedite leblebije.
Pripremite začinske travke i začine, isecite luk, i sve to stavite u multipraktik. Pulsirajte par puta, pa onda promešajte sadržaj varjačom, pa opet pulsirajte sve dok ne dobijete ujednačenu smesu, koja je sitno samlevena, ali ne skroz. Tokom procesa dodajte prašak za pecivo i susam. Samlevenu smesu stavite u frižider da odstoji, oko sat vremena.
Oblikujte falafel rukama ili koristite kašiku za sladoled. Sad možete i da ih zamrznete i da ih pržite kasnije.
U manjoj šerpici stavite ulje da se greje na srednje jakoj vatri (6/10). Ulja mora da bude toliko da prekrije falafel.
Ubacujte falafel u zagrejano ulje, ali nemojte da prenatrpavate šerpu. Pržite falafel sa obe strane dok ne dobije braon koricu. Kad je pržen stavite ga na salvet da upije ulje.
Služute falafel dok je topao, najbolje uz pita hleb, sa prelivom od tahinija, i sa salatom od krastavca i paradajza. Ili, ga služite uz zelenu salatu.
Nije da nije sve bilo savršeno na mom nedavnom putu u Dominikansku Republiku; put je super prošao, plaža je bila idealna, toplota mora baš kako treba, nije bilo previše vruće zbog blagog vetrića koji je sve vreme pirkao i osvežavao, raskošna tropska vegetacija je ostavljala bez daha, hotelske sobe su bile udobne i lepe, hrana je bilo u izobilju … ali, posle nedelju dana, ja sam bila spremna da što pre odem kući, da pobegnem od ovog simuliranog raja.
Ne bih mogla ni na šta da se posebno požalim, to je neki luksuz koji puno ljudi priželjkuje, ali za mene to ne predstavlja razlog da se putuje. Taj rizort je mogao da bude u bilo kojoj tropskoj zemlji, igrom slučaja napravljen je u Dominikanskoj Republici, i sve bi i dalje bilo isto, jer je to veštački stvoren raj za ljude iz severnih krajeva željnih sunca i luksuza. A na prvo oko izgleda kao da je sve to sama prioroda napravila, samo što iza svakog grma su radnici koji održavaju tu “prirodnu” prirodu.
Kada sam došla kući, nisam imala uopšte osećaj kao da sam bila u nekoj drugoj zemlji, jedva da sam šta videla od Dominikanske Republike. To je prokletsvo boravka u rizortu. Iako smo pre dolaska imali ideju da iznajmimo kola i da obiđemo ostrvo, odustali smo od toga. I dobro je što smo to uradili, jer kada smo sleteli u Punta Kanu, i pošto smo se vozili oko 45 minuta do rizorta šatlom, ono što smo videli usput nije odavalo utisak sigurne zemlje. Dominikanska Republika je dosta siromašnija zemlja od onoga kako sam je ja zamišljala. Velika je šteta što nismo mogli da doživimo tu zemlju, osim što smo na putu videli nepregledan polja trske, u pozadini planine, po koje neobično goveče, i dosta udžerica jarkih boja. Na ulazu u rizort su bile čak dve kapije, i to sa nauružanim čuvarima.
Rizort nije mali, ali izaziva osećaj skučenosti. Pola plaže pripada odmaralištu, pola je gradska plaža na koju dolaze lokalci. Naravno da sam imala potrebu da pređem tu granicu, i da vidim šta se tamo događa. Kad sam prešla granicu, morala sam da dajem svoje podatke čuvaru koji je tu stražario. Nije bilo puno toga da se vidi – red tezgi sa džidža-bidžama i red restorana. Posle smo se vozili kajakom, i išli još dalje, ali nismo videli ništa posebno zanimljivo. Mogli smo da odemo do glavnog grada, Santo Dominga, ali bio je udaljen dva i po sati vožnje, i nije nam se učinio posebno zanimljivim, pa smo odustali. Već smo ranije boravili u San Huanu, glavnom gradu Portorika, i tu videli dosta kolonijalne arhitekture. Kad bolje razmislim, očekivala sam da Dominikanska Republika bude slična Portoriku, ali doživela sam sasvim drugačije iskustvo. Kad sam boravila u Portoriku, iako smo drugi put boravila isto u rizortu, non-stop smo posećivali razna mesta po ostrvu, i nisam se osećala nebezbedno.
Kad smo došli u odmaralište, dočekalo nas je ljubazno osoblje, uglavnom lokalci. Saznavši da smo Srbi jedan dečko je počeo da govori na srpskom, kako si, dobro sam, nisam dobro. Bili smo zatečeni. Objasnio je da ga je to nauči neki Srbin koji živi ovde. Inače, ovde postoji zajednica Srba kojima je ova zemlja dom, čak su ovde sazidali i srpsku crkvu. Mislim da su došli 90-ih, kada je ovo bila jedna od retkih zemalja koja nam nije tražila vize. Međutim, osoblje je uskoro počelo previše da nas opseda pitanjima da li je sve ok, da li nam treba nešto i slično, tako da smo bukvalno bežali od njih, i nismo se javljali na njihove pozive. Znam da im je to posao, da opslužuju goste, ali ja tako ne zamišljam svoj odmor. Plus, jedva smo razumeli njihov engleski jezik.
Prvog dana smo ušli u ritam iz koga nismo izlazili, jedan dan smo bili na ležaljkama na plaži, sledeći na bazenu. Brzo sam se toga zasitila, pa sam iz dosade išla na sve moguće aktivnosti. Mada mi je i dalje čudan taj koncept, da ti neko osmišljava zabavu, ali šta drugo da da s eradi u ovom odmaralištu. Ujutru sam išla na jogu u zen parku, a zatim u podne na zumbu na plaži. Skakala sam u vodi sa brojnim uzbuđenim ženama dok sam pažljivo pratila instrukcije Stivena iz Bostona. Osim toga išli smo u akva park, igrali piklbol, i vozili kajak. Ovde su inače dani kratki, već u šest uveče izbacuju ljude iz vode, jer pada mrak.
Ovo je prvi put da smo bili u all-inclusive hotelu. Ubrzo smo shvatili da to nije bila najbolja ideja. Prošli put nam se izjalovio, pa smo hteli neki manje ambiciozni odmor. Umalo da i ovo putovanje propustimo jer je sinu napukao ručni zglob dan pre puta. Od sada vraćam staro pravilo – na dan pre puta se ne izlazi iz kuće. Deca su se radovala mirnom odmoru, jer uvek kukaju kako ih stalno negde vucaramo.
Na prvi pogled sav taj luksuz izgleda primamljivo, ali ostavlja čudan osećaj. Sve vreme si pod pritiskom da se kontrolišeš, ali šta drugo da radiš kada je obilje hrane svuda oko tebe. Pored bifea u kome je bilo ogromnog izbora hrane, bili su tu razni restorani, peruanski, pa francuski, italijanski, karipski, dalekoistočni, i tim redom. Zatim kafei, barovi, čak je na plaži osoblje prinosilo hladnu vodu.
Možda ovaj koncept nije loš za porodice sa malom decom, i za porodične grupe koje uključuju više generacija, to smo često viđali. Naša deca su sad velika, pa im ne treba posebna pažnja. Rizort je odvojen na deo za goste sa decom, i onaj bez dece. Moram da priznam da meni deca uopšte ne smetaju, zapravo gde god da su uvek unose živost i radost, i volim da ih posmatram, tako da ne razumem ljude koji vole da se izoluju od njih. Imali smo problem zbog toga jer nismo mogli sa našom decom, koji su tinejdžeri, da uđemo u pojedine restorane, recimo u onaj koji je služio lokalnu kuhinju. Na kraju smo tamo otišli muž i ja bez dece, i to je verovatno bila najbolja večera koju smo tamo imali. Ali to je bio miks raznih latino i južnoameričkih kuhinja, nije baš bila njihova domaća kuhinja. Kao što možete da vidite na slici to su razna jela čije recepte možete da nađete na mom blogu: arepas, pire od pasulja, gvakamole, i razno mesište.
Kao i svaki današnji korporativni biznis, i ovo odmarlište je nudilo puno upselling usluga. Ako doplatiš imaćeš poseban baldahin na plaži, ili poseban sto za večeru blizu obale, masažu na plaži, itd. Inače, ovi rizorti su i popularna mesta za venčanje, videli smo jedno. Bilo je više cveća i razne dekoracije nego gostiju. Razmišljala sam kako bi toliko radije otišla na nekadašnje seosko venčanje nego na ovu “instagram” svadbu.
Zbog geografije destinacije izabrala da čitam Borhesove priče, ali to nije bila literatura za ovakav odmor. Plus, bila sam okružena raznoraznim ljudima koji su mi oduzimali koncentraciju. Na kraju, ja obožavam da posmatram i analiziram ljude kad god negde putujem. Ono što me je iznenadilo je to što su odmaralištem dominirali Evropljani: Nemci, Rusi, Francuzi, Italijani, Španci, Česi, itd. Puno je bilo gostiju iz Južne Amerike, svi pričaju španski pa je bilo teško utvrditi iz koje zemlje dolaze. Definitivni su izgledali najelegantnije. Amerikanaca je bilo iznenađujuće malo. Moram da priznam da sam pomalo ponosna na sebe sa kakvom lakoćom mogu da po fizionomiji i ponašanju ljudi utvrdim odakle su.
Razmišljala sam o tome kako današnje obilje nije baš pozitivno delovalo na ljudsku vrstu. Izgleda da ljudima fali dosta samokontrole, i ne trude se previše da lepo izgledaju. Zbog tog saznanja sam se sve vreme stoički trudila da se kontrolišem oko unosa hrane, ali avaj, vratila sam se kući sa viškom kilograma, što mi se nikada nije desilo, čak ni kad boravim u Srbiji. Od koktela sam popila samo jedan i po aperol spritz, a inače ga obožavam. Zato kada sam došla kući, to sam prvo spremila (dole je recept).
Najlepši momenti u rezortu su bili neplanirani, i u zabranjem delu za goste. Jednom sam tako plivala u moru kad je naprasno počela da pada kiša, i to baš jaka. Iako su me snažne kapljice udarale po licu, meni je bilo zabavno, i nije mi se izlazilo iz tople vode. I onda se desilo još jedno iznenađenje – pojavila se ogromna veličanstvena duga u punom polukrugu. Takođe, volela sam da boravim na pomalo divljoj obali, gde je gostima bio zabranjen pristup. Sedeći na odvaljenom stablu posmatrala sam krabe i čaplje, tražila školjke, a tu sam imala i najlepši pogled na zalazak sunca.
Zatim bi mi se misli prebacile na neka moja ranija putovanja, upoređivala sam ih i rangirala. Ovaj boravak me je dosta podsetio na Maldive, ali tamo smo imali dva ostrvceta da istražujemo, čak smo i biciklima mogli da se vozimo okolo. Bilo je i više plaža. Definitivno je bilo luksuznije odmaralište. Tu je i boravak na Arubi, koji takođe podseća, ali tamo sam mogla da se šetam izvan granica odmarališta, i da posećujem lokalne restorane i da uživam u zanimljivoj arhitekturi. Kao što sam pomenula, Portoriko je bio sasvim druga priča. Onda sam se setila mog omiljenog putovanja na Azorska ostrva, od pre dve godine, i kako mi je tamo bilo baš sve lepo i zanimljivo. Uveče nisam mogla da spavama od toliko različitih utisaka kojima sam bila preplavljena. Tamo sam čak mogla da odem na gradsku plažu velikog grada i da budem okružena prijatnim i normalnim ljudima, kao neko putovanje natrag u dvadeseti vek.
Da ne pominjem brojna putovanja u Grčku, moju omiljenu letnju destinaciju. Pomislih, šta ovi ljudi iz Evrope rade ovde kad žive tako blizu Grčke? Šta ih motiviše da pređu ceo okean da bi došli ovde? Možda zato što im Karibi zvuče tako primamljivo i egzotično. A možda im samo fali leto u aprilu.
Aperol spritz koktel
Ovaj fantastični koktel, penušav, osvežavajuć, pomalo gorak i ne previše sladak, je sa razlogom jedan od popularnijih koktela poslednjih decenija. Glavni sastojak je aperol, gorki aperitiv, koje ima naradžastu boju i napravljen je od raznih travki, među kojima je i omiljena mi rabarbara. Ovaj koktel je originalna nastao na severu Italiji, odakle se njegova popularnost proširila širom sveta. Aperol nije previše gorak kao Campari, a i ima malu količinu alkohola, 11%. Veoma je često piće na raznim letnjim okupljanjima.
sastojci za jednu čašu:
60 ml Aperol
90 ml Prosecco (penušavo vino)
30 ml kisele vode
za služenej: 2 tanke kriške pomorandže
Priprema:
U čašu najpre stavite led, pa sipajte aperol, penušavo vino i kiselu vodu. Sve promešajte i stavite u čašu 2 tanke kriške pomorandže. Služite koktel.
Leblebije su moje omiljene mahuranke. Skoro uvek koristim one iz konzerve, mada sam jednom kupila one suve, i godinama mi tako stoje na polici, nikada ih nisam koristila. Svašta nešto može da se napravi od leblebija. Pored dobro poznatih jela kao što su humus i falafel, leblebije se koriste za spravljanje raznih čorbi i variva, a njihovo brašno za pravljenje socca palačinke, indijskih uštipaka (pakore), pa i bezglutenskih čokoladnih mafina. Takođe, možete od njih da napravite i ovu fantastičnu potaž čorbu. Ona ima vrlo prijatan ukus i teksturu, i možete da je kombinujete sa raznim dodacima. Ja sam ovog puta izabrala pesto od rukole i lešnika, a vi možete da joj dodate lisnati kelj, kobasice, konfi od belog luka, itd.
Ako želite da isprobate i druga jela sa leblebijama, pogledajte ove recepte:
za služenje: maslinovo ulje, krekeri ili domaći hleb, pesto od rukole*
priprema:
U šerpi na maslinovom ulju propržite iseckan luk na srednje jakoj vatri. Zatim dodajte iseckanu šargarepu i stabljike celera. Dinstajte ih 5-7 minuta sa poklopcem na šerpi. Zatim dodajte leblebije, supu, začinsko bilje, so i biber prema ukusu. Pojačajte temperaturu, i kad čorba počne da ključa, smanjite je. Kuvajte čorbu na tihoj vatri oko 30 minuta.
Isključite vatru, malo prohladite čorbu, pa je izblendajte ručnim blenderom. Možete da ostavite izvesnu količinu celih zrna leblebija zbog teksture. Dodajte limunov sok prema ukusu, i ako je potrebno dodajte još bibera i soli.
Služite čorbu uz pesto od rukole, i poprskajte je maslinovim uljem.
*Pesto od rukole možete da dobijete tako što ćete u multipraktiku da izblendate rukolu, lešnike (ili bilo koje druge koštunjave plodove), beli luk, sok od limuna, izrendani parmezan, so, biber i maslinovo ulje)
Vafli su za mene izvor velike radosti; od kako sam ih otkrila, pravila sam ih na stotine. To je i omiljeni doručak moje dece, i sigurna sam da će ih uvek podsećati na dom. I naravno, uvek će biti najbolji vafli oni koje je mama pravila. A spremala sam razne vafle – belgijske vafle, čokoladne vafle (Američki kuvar str. 12), sa kiselim testom, sa heljdinim i raznim drugim brašnima, bez glutena, sa kvascem, ili sa praškom za pecivo, i konačno su došli na red – vafli iz Liježa. Mnogo su ih hvalili ljudi pa sam morala da ih spremim. I zaista su posebni. Oni nisu mekani kao belgijski vafli, imaju gušće testo, kao za recimo sladak hleb, brioš. Takođe su manji od klasičnih vafli. Ono što ih čini tako posebnim jeste specijalan krupan šećer koji se ubaci u testo, pa prilikom pečenja šećer se fino karamelizuje i vafli dobiju finu hrskavu koricu. Zato ne moraju da se služe uz sirup ili med, već samo uz voće.
Kad sam raspoložena vikendom napravim nekoliko mera vafli, bude to ozbiljna proizvodnja, pa ih onda popakujem i stavim u zamrzivač. Posle ih deca jedu tokom radne nedelje za doručak jer vafli se brzo zagreju u tosteru. Doda im se naseckano sveže voće i javorov sirup, ili med, i bude to raskošan doručak u sred nedelje.
Krupni šećer, pearl sugar, sucre perlé, je šećer koji se često koristi kao posip za razne slatke hlebove, peciva, i kolače. Ne topi se kao regularan šećer, i daje finu hrskavost. Koristi se i kao posip za tortu iz San Tropea, chouquettes, švedske rolnice sa cimetom, itd. Možete i da ga sami napravite.
Vafli iz Liježa
sastojci:
250ml tople vode
125ml toplog mleka
2 1/4 kašičice instant suvog kvasca
3 kašike šećera
2 krupnija jaja, umućena
120g putera, otopljenog
2 kašičice ekstrakta vanile
800g brašna
1 kašičica soli
200-230g krupnog šećera
priprema:
Najpre u jednoj posudi pomešjte toplu vodu i mleko sa kvascem i šećerom i ostavite da kvasac nabubri. Tome dodajte umućena jaja i otopljen puter i sve pomešejte.
U mikseru za testo pomešajte so i brašno, pa tome postepeno dodavajte tečnu smesu dok sve mešate zajedno. Mesite testo oko 15 minuta. Kad je dovoljno mekano, oblikujte ga u loptu i stavite u vanglu, pokrijte je i čekajte oko 2 sata da testo naraste. Ako hoćete poseban ukus, ostavite testo da prenoći u frižideru. Sutradan ga ostavite 1-2 sata na sobnoj temperaturi da se zagreje.
Ako ste nestrpljivi, onda preskočite taj deo. Razvijte testo u veći kvadrat, 35×35 cm. Pospite ga sa 2/3 krupnog šećera, pa presavijte kao pismo. Kad ste dobili izdužen oblik, i njega pospite sa 1/2 šećera, i presavijte kao pismo. Dobijeno testo izdužite rukama, i oštrim nožem isecite na 12 komada. Svaki komad oblikujte u loptu, pa te lopte stavite na pleh, pokrijte ih plastičnom folijom i sačekajte 20 minuta da testo ponovo nadođe.
Za to vreme pripremite aparat za pravljenje vafli. Najbolje je da pogledate ovaj video kakav aparat za vafle imam i kako izgleda njihovo pečenje.
U zagrejanom kalupu za vafle stavite loptu od testa i pecite ih sa obe strane. Tokom pečenja krupni šećer će da se karamelizuje pa će napraviti finu koricu. Ispečene vafle ređajte na rešetku za hlađenje, ne stavljajte ih jedne preko drugih.
Služite zagrejane vafle uz iseckano voće, kafu ili čaj. Ako preostanu, zamrznite ih.
Ja ne moram da koristim ulje za moj aparat za vafle, ali ako imate drugačiji aparat, koristite najbolje ulje u spreju. Pošto ste ispakli vafle, očistite aparat od zaostalog karamelizovanog šećera do je još topao, ali ne previše, da se ne ispečete.
Skoro sam u prodavnici dobila ideju da zajedno spremim ćureće grudi sa svežom svinjskom kobasicom dvoumeći se šta od ta dva da kupim. Retko kada ukrštam različito meso, obično je to surf and turf (plodovi mora i plodovi tora), ali ova ideja mi se baš svidela. Čureće grudi umeju da budu suve pa ih je dobro kombinovati sa svežom svinjskom kobasicom. Mast je uvek zaslužna za sočnost mesa. Kobasici sam dodala i iseckane orahe, pala mi je na pamet biftek Velington, i začinsko bilje i parmezan da daju lepu aromu. Tu su i sjajni prilozi kao što su sos od moče, pire krompir, zelena salata i džem od brusnica/višanja.
Rolovane ćureće grudi su jelo za svečanije prilike. Svi gosti, koji nisu vegeterijanaci, biće oduševljeni njime. Uz to ovaj rolat od mesa izgleda tako primamljivo.
za služenje: pire krompir, zelena salata, džem od brusnica ili višanja
priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400).
Najpre zasecite oštrim nožem ćureće grudi tako da dobijete tanji i veći komad. Zatim ih prekrijte plastičnom folijom, sa gornje i donje strane, i kuhinjski čekićem tucite ih dok ih ne istanjite. Posolite meso sa obe strane. Ostavite slobodno kožicu na mesu, ona će tokom pečenja da postane fino hrskava.
U činiji stavite sastojke za punjenje, svežu kobasicu, orahe, začinsko bilje, beli luk, parmezan i omekšao puter, so i biber, i sve to mešajte rukom. Na kraju rasporedite ovu smesu na svaki komad ćuretine, pa onda sve zajedno zarolajte. Obavijte obe rolne kanapom pa zavežite, da bi se držao rolat.
Stavite oba rolata u posudu za pečenje, prelijte ih sa malo ulja, pa pecite u rerni 25 minuta. Zatim, smanjite temperaturu na 175C (350F), pa pecite još oko 55 minuta.
Pošto je meso ispečeneo, izvadite ga iz rerne, pa iz tiganja, i zamotajte u aluminjsku foliju. Neka odmara oko 20 minuta. Sipajte malo vode u posudu u kojoj se peklo meso, pa sastružite varjačom dno. Procedite tečnost. Nju ćete koristiti za pravljenje sosa.
U šerpici zagrejte 1 1/2 kašiku putera na srednje jakoj vatri, pa u tome propržite sitno iseckan crni luk. Dodajte senf, pa kašiku brašna i sve dobro promešajte. Postepeno dodavajte oceđenu moču i mešajte dok ne dobijete odgovarajuće gustine sos. U međuvremenu dodajte majčinu dušicu, biber, i so ako je potrebno.
Uklonite kanap, i isecite rolate na kriške, poređajte ih na tanjiru za služenje i prelijte ih sosom od moče.
Ovo jelo je taman toliko ukusno koliko je lepo. Uz to je baš prolećno. Šargarepa iz rerne je naročito ukusna, jer dobije sladak karamelizovan ukus, ali kad joj se dodaju začinjene i hrskave leblebije, takođe pečene u rerni, pa se sve to posluži uz rukolu, zrna od nara i jogurt, to je pravo savršenstvo. Ovo jelo možete da služite i kao predjelo i kao prilog. Super je izbor za neku finu večeru sa gostima, ali isto tako ga možete služiti kao svakodnevno jelo, pogotovo za vreme posta. Uvek se oduševim kad od tako običnih namernica napravim nešto novo i zanimljivo.
Ja sam pronašla ovaj recept ovde, ali sam ga prilično izmenila. Zapravo, ove pečene šargarepe i leblebije možete da služite na mnogo načina. Umesto javorovog sirupa šargarepi možete da dodate med, umesto nara, stavite balzamik sirće.
Ako ste radoznali da probate interesantna jela sa šargarepom, pogledajte i ove recepte:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pre toga stavite dve rešetke u rerni, jednu na sredini, i jednu bliže vrhu rerne. Obložite papirom za pečenje dva plitka pleha.
Iscedite tečnost iz konzerve i stavite leblebije na pleh, i pecite ih u rerni na gornjoj pregradi 10 minuta. U maloj posudi pomašajte ulje, kumin, slatku papriku, so i biber. Zatim izvadite leblebije iz rerne, pospite ih prelivom, dobro promešajte i pecite ih još 20-25 minuta.
U manjoj posudi pomešajte ulje, javorov sirup (med), so i biber. Time prelijte šargarepe koje ste stavili na pleh. Rukama sve promešajte. Stavite šargarepe u rernu, na srednjoj pregradi, da se peku oko 30 minuta. Povremeno mešajte i šargarepe i leblebije. Šargarepe treba da odmeknu, dobiju finu karamelizovanu boju i glazuru, a leblebije treba da budu hrskave.
Izvadite šargarepe i leblebije iz rerne. Šargarepe još jedanput promašajte i gledajte da one pokupe sokove sa pleha.
Na posudi za služenje najpre stavite rukolu, preko toga stavite šargarepe, pa preko njih leblebije. Sve to pospite jogurtom i zrnima nara. Služite prilog dok je još topao.
Prošlog leta, kada smo posetili Azurnu obalu, nažalost nismo svratili do San Tropea. Kažem nažalost, jer meni je to ime ostalo u najlepšem sećanju, još od onog serijala filmova “Žandarmi iz San Tropea” kojeg sam gledala kao dete. Već tada je ovo živopisno primorsko mesto bilo česta destinacija brojnih poznatih ličnosti. Kažu da je Brižit Bardo kriva za to; kada je snimala u Sant Tropeu film I Bog stvori ženu, učinila je ovo mesto vrlo popularnim. Na kraju, i ovoj fantastičnoj torti, koja joj je postala omiljeni slatkiš, dala je ime San Trope torta.
Viđali smo ovu tortu u izlozima poslastičarnica dok smo boravili na francuskoj rivijeri, ali je nisam probala, jer sam mislila da je u pitanju ogromna princes krofna ili Paris-Brest bez rupe, sa tim slatkišima sam bila veoma dobro upoznata. Pošto je moj sin nedavno dobio školski zadatak da napravi prezentaciju francuskih poslastica sa juga Francuske, morala sam da se pozabavim tom temom. Kad sam videla sastav San Trope torte, odmah sam bila zaintrigirana, i morala sam da je napravim.
Poslastičarnica u Aix-en-Provence
Iako izgleda jednostavno, ova torta traži prilično angažovanje, a najviše strpljenja. Ali, kad je budete probali, shvatićete da je to retko lepa poslastica, i da ima razloga zašto se zove torta. Ukus brioša, posle duge fermentacije, je nešto neopisivo lepo. Uz to je fino vazdušast i lagan. A krem, da ne pominjem. U pitanju je poslastičarski krem (više o njemu) kome je dodat puter i šlag, poznat pod nazivom diplomat krem. Moram da kažem da skoro nisam probala nešto tako lepo.
Za posip za ovu tortu se najčešće koristi specijalan krupni šećer, ali ja ga nisam imala, a i nisam mogla da čekam da mi stigne. Njega sam posle koristila za pravljenje vafli iz Liježa. Umesto toga sam koristila posip od putera, šećera i brašna. To torti daje finu hrskavu teksturu.
Možete, ali i ne morate, da koristite sirup za kore. Takođe, torti možete da dodate i sveže voće (maline ili jagode), ili brzi voćni džem.
San Trope torta (Tarte tropézienne)
sastojci za brioš:
2 kašičice suvog kvasca
4 kašike mleka
3 kašike šećera
2 krupnija jajeta
90g putera, otopljenog
260g brašna
1/2 kašičice soli
za premaz: umućeno jaje
sastojci za posip:
30g omekšalog putera
30g šećera
30g brašna
Prstohvat soli
sastojci za krem:
5g želatina u prahu
2 kašike vode
250ml mleka
4 žumanca
80g šećera
25g gustina
1 kašika ekstrakta vanile
100g putera, omekšalog
250ml slatke pavlake
2-3 kašike šećera u prahu
sastojci za sirup (opciono):
160ml vode
80g šećera
izrendana korica cele pomorandže
ili, vodica od pomorandžinog cveta
10ml belog ruma
priprema:
Najpre spremite brioš. U toplo mleko stavite kvasac i malo šećera. Kad kvasac počne da radi dodajte mu umućena jaja, preostali šećer i otopljeni puter, i sve promešajte. Pomašajte brašno i so i dodajte mu tečne sastojke. Ručno, ili u mikseru, mesite testo oko 15 minuta dok ne dobijete mekano i ujednačeno testo.
Oblikujte ga u loptu, stavite u dublju posudu, pokrijte ga plastičnom folijom i sačekajte 1- 1 1/2 sata da testo naraste. Zatim ga stavite u frižider da tamo prenoći.
Isti taj dan napravite poslastičarski krem. U jednoj posudi pomešajte mleko i žumanca. U šerpici, u kojoj ćete kuvati krem, pomešajte šećer, gustin i so, pa tome dodajte mleko i žumanca. Kuvajte smesu na srednjoj vatri dok je sve vreme mešate. Krem će vremenom da postaje sve gušći, i kad počne da ključa, kuvajte još 1 minut uz mešanje, i sklonite ga sa vatre. Umešajte u krem ekstrakt od vanile. Kad se prohladi, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite u frižider da prenoći.
Isti dan napravite posip, ako ne koristite krupni šećer. U jednoj činiji pomešajte rukama iseckan puter, šećer, brašno i malo soli. Mešajte sve dok ne dobijete ujednačenu smesu koju možete da oblikujete. Pokrijte je plastičnom folijom i stavite u zamrzivač.
Sutradan, izvadite testo iz frižidera, i ostavite ga na sobnoj temperaturi da se zagreje.
Na radnoj površni, nekoliko puta zagrejano testo presavijte kao pismo, zatim ga oblikujte u loptu i stavite u kružni pleh prečnika 20 cm, koga ste prethodno namazali puterom ili uljem. Pokrijte pleh plastičnom folijom i sačekajte oko 2 1/2 sata da ono nadođe.
Za to vreme izvadite poslastičarski krem da se zagreje, kao i puter.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Izvadite zamrnutu smesu za posip i uz pomoć rendeta (koristite stranu za rendanje jabuka) izrendajte ga. Pre nego što ćete staviti brioš da se peče, premažite ga umućenim jajetom, pa pospite izrendanim posipom. Pecite brioš 30-35 minuta dok ne dobije zlatnu koricu. Pošto je ispečen, izvadite brioš iz pleha i ohladite ga. Kad je ohlađem isecite ga poprečno na dva dela. Sada možete da natopite obe kore sirupom, ali i ne morate. Sirup se sprema tako što ušpinujete šećer sa vodom pa mu dodate izrendanu koricu pomorandže, ili vodicu od pomorandžinog cveta, i kada se ta smesa ohladi, dodate beli rum.
Poslastičarski krem, na sobnoj temperaturi (važno!), mikserom promešajte i počnite da mu dodajete komadiće omekšalog putera dok sve mutite. Trebalo bi da dobijete ujednačenu smesu.
U drugoj posudi mutite slatku pavlaku sa šećerom u prahu dok ne dobijete šlag. Zatim dodavajte šlag kremu u par navrata dok sve nežno mešate spatulom. Na kraju sipajte krem u dresir vrećicu pa ga istiskujte na donji deo brioša. Višak krema možete da služite kasnije uz jagode. Pokrijte fil sa gornjim delom brioša. Stavite tortu u frižider, i posle par sati, služite je.
Huevos rancheros, iliti jaja na meksički način, se u poslednje vreme često služe kao branč u američkim restoranima. Osim prženih jaja na oko koje se stavljaju na tostirane tortilje tu su razni prilozi kao što su salasa sa paradajzom i lukom, pasulj, često i pire od pasulja, zatim avokado, sir, ljuta paprika, itd. Kako volim sva jela sa jajima, i u ovom uživam, pogotovo što ima fine osvežavajuće priloge.
Skoro sam bila sa mužem i ćerkom u Njujorku da gledamo operu, pa smo pre predstave otišli na branč, i između ostalog smo naručili ovo jelo. Pomislila sam da bi bilo lepo da se nađe na mom blogu. Vreme je da se unesu novine u pravljenju jaja na oko.
Odlazak u Metropolitan operu
Ove godine sam dobila kao rođendaski poklon odlazak u čuvenu Metropolitan operu. Bila sam vrlo uzbuđena zbog toga, čak sam pažljivo birala toaletu za tu priliku. Moj muž je sve lepo organizovao tako da smo imali vrlo prijatan boravak u Njujorku.
Ima jedan zanimljiv detalj, zapravo dva… malo pre odlaska, muž i ja smo gledali film Moonstruck sa Šer i Nikolas Kejdžom u glavnim ulogama, i, zamislite, oni su imali prvi izlazak upravo u Metropolitan operi i gledali su istu predstavu koju smo i mi gledali – La bohème. To je popularna Pučinijeva opera koja opisuje boemski život u Parizu sa kraja 19. veka. Prvi put je bila izvođena baš na datum mog rođendana.
Kad nema gužve na putu, od moje kuće do opere se stiže za tri sata. Metropolitan opera se nalazi na Upper West Side-u, u sklopu Linkoln centra. U neposrednoj blizini je početak Central parka i kružni Kolumbov trg. Inače, mart nije sjajan meseca za posetu Njujorku zato što je još uvek hladno, i duva jak vetar. Ovde proleća dolaze kasno.
Nažalost, restoran u operi, koji ima tako divan pogled, nismo mogli da rezervišemo, jer je već bio bukiran. Ipak, našli smo obližnji restoran, The Smith, u kome smo imali divan branč. Recimo moj Gric sa gamborima i poširanim jajetom je bio fantastičan, još uvek pamtim njegov ukus. Kao i jaja na meksički način.
Gric sa gamborima
Sala je bila dupke puna. Došli su ljudi iz raznih delova zemlje, baš kao i mi, a i bilo je puno stranaca. I dalje je dominirala vremešna publika, tako je to danas kad je u pitanju klasična muzika, ali bilo je i mladog sveta. Pošto je bila matine predstava, nisam očekivala preveliku eleganciju, ali ljudi su ipak mogli da se malo potrude. U Americi je sve tako casual, nažalost. Možda ljudi više ne znaju kako da lepo izgledaju. Ipak, starije dame, često u bundama i intezivno neparfemisane i našminkane, su davale ton događaju.
Zgrada opere ima impresivnu fasadu sa ogromnim zastakljenim lukovima. Unutra, ti zastakljeni zidovi nude divan pogled na okolinu načičkanu neboderima. Enterijer je modernistički, dominira crvena boja. Najlepši su ekscentrični lusteri, koji daju lep akcenat. Oni smešteni u sali se pomeraju pre početka predstave. U holu su dve ogromna murala Marka Šagala.
Predstava je imala sjajnu scenografiju i pozamašan broj učesnika. U drugom činu, koji se dešava na pariskom trgu prepunom ljudi i dešavanja, u jednom trenutku se na sceni pojavljuje okićeni magarac sa kočijom praćen decom, i publika počinje da tapše od uzbuđenja. Kasnije utrčava konj slično dekorisan.
Inače, i dalje koriste režiju prestave koju je ustanovio Franco Zaffirelli, i to davne 1965. godine. I toliko godina posle, i dalje izgleda impresivno. Kažu da je ova opera odlična za početnike. Ima lepu priču, zanimljive likove, i vrlo je romantična. Meni su najlepše ove tri arije iz nje: Musetin valcer (Anna Netrebko) i Che gelida manina (Lučano Pavaroti) i Si, mi chiamano Mimi.
Kako mi je popularna muzika dosadila, i volim da otkrivam nešto novo, ne mogu stalno da slušam jedne te iste stvari ma koliko ih volela, plus moja ćerka se bavi pevanjem, poslednjih godina moj fokus je na klasičnoj muzici. Ljudi zaziru od nje, ali treba joj dati šansu. Opere su nekada bile kao filmovi danas. I ne morate posebno da ste muzički obrazovani da bi uživali u njima. Važno je samo da ih slušate i da vam uđu u uvo.
Najbolji način da počnete da slušate opere je da gledate one koje imaju prevod, bez toga ih je vrlo teško pratiti, jedino ako ste ih sto puta slušali i napamet znate svaki detalj. Obično se iznad scene nalazi monitor sa prevodom, međutim u Metropolitan operi postoji individualni ekran ispred svakog sedišta sa prevodom, i to puno znači.
Monitor sa prevodom
Na kraju, na putu do kuće, sve vreme sam pevušila arije iz opere, i nekako su mi se još više dopadale.
Jaja na meksički način (Huevos rancheros)
sastojci:
2 jajeta po osobi
Male tortilje, najlepše su od kukuruza
Ulje za prženje
za salsu:
1 veći paradajz (ili šaka čeri paradajza), sitno iseckan
1-2 kašike crnog luka, sitno iseckanog
1 kašika peršuna, iseckanog (ili lišće korijandera)
Pripremite sve priloge. Tostirajte tortilje na tiganju, sa ili bez ulja. Ispržite jaja na oko. Stavite tortilje na tanjir, pa preko njih stavite ispržena jaja. Preko jaja stavite salsu, i sa strane pasulj, i ostale priloge.
Kad sam sastavljala ovaj jelovnik uzela sam u obzir da punuđena hrana bude vrlo raznovrsna, i naravno vrlo ukusna. To su uglavnom svakodneva jela, peciva i poslastice koji se lako i brzo spremaju. Nadam se da će obogatiti vaš uobičajni repertoar posnih jela, i da ćete u njima uživati.
Kliknite na naziv jela da bi vam se otvorio recept.
Brz i zasitan doručak, pogotovo ako ga kombinujete sa džemom, iseckanim bananama, pireom od jabuke, itd. Puter od kikirija možete lako i jednostavno da sami napravite.
Ovo je moj omiljeni letnji doručak, naročito je ukusan sa paradajzom u sezoni. Prvi put sam se upoznala sa njim u Španiji, gde je veoma popularan doručak.
Ovo je vrlo zarazna grickalica. Možete za nju da koristite razno suvo i orašasto voće, kao i semenke. Umesto mleka koristite bilo koju zamenu za mleko.
Prokelj je najlepši kada se peče u rerni. Uvek možete da mu dodate začine, i razne semenke, pa i suvo voće da ga učinite još interesantnijim. Balzamik sirće je odličan preliv za prokelj.
Ovo je moja omiljena posna sarma, sa puno luka, prazilukom, mlevenima orasima, i suvim šljivama. Presek ima kao klasična sarma, ali drugačijeg je ukusa.
Moram da priznam da u poslednje vreme najviše volim da pržim riblje filete u maslinovom ulju. Kožica, koju nikada nisam volela da jedem, postala je moj omiljeni deo. Služite ribu uz neki zeleniš, kao recimo ovaj prilog od bok čoja.
Još jedno fantastično jelo sa kokosovim mlekom iz konzerve. Uvek možete da gamborima dodate razno povće; crvena paprika, lisnati kelj i grašak su moj najčešći izbor.
Ovi skonsi sa jabukama su neuobičajno meki i sočni. Imaju ukus američke pite sa jabukama, što ne iznenađuje jer su im sastojci veoma slični. Jabuke daju finu sočnost, a cimet, oraščić, vanila, limun i puter doprinose divnom mirisu i ukusu. Tu su i orasi da daju finu hrskavu teksturu.
Saznajte više o američkim skonsima, i kako se prave ovi skonsi sa jabukama pogledajte u ovom videu.
Oljuštite i očistite jabuku i isecite je na male kocke veličine oko 1 cm. Dodajte limunov sok, cimet, muskatni oraščić, ekstrakt vanile i šećer. Zatim sve promešajte.
U većoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo, soda bikarbonu i cimet. Pa tome dodajte šećer.
Isecite puter na male kocke i dodajte ga brašnu. Specijalnom alatkom ili viljuškom, kao i prastima, umešajte puter u brašno dok ne dobijete sipkavu smesu.
U manjoj posudi pomešajte umućeno jaje i jogurt i to postepeno dodavajte smesi sa brašnom dok sve mešate kašikom. Kad ste sjedinili testo, stavite ga na radnu površinu koju ste dobro posuli brašnom. Ovo je prilično vlažno testo za skonse, pa ćete morati obilato da ga posipate brašnom. Zahvaljujući tome dobićete sočne a ne suve skonse. Takođe, pospite brašno po testu i oblikujte ga rukama u oblik pravougaonika. Presavijte ga kao pismo, pa razvucite u pravugaonik, to ćete uraditi još dva puta. Svaki put kad ga razvučete u pravougaonik pospite ga jabukama i orasima. Možete da jabuke i orase pomešate sa testom pre oblikovanja i presavijanja, ali ovo je meni lakši metod.
I kad ste poslednji put presavili testo i razvukli ga na debljinu od oko 3-4 cm, isecite ga na osam delova, jednom uzdužno, i tri puta poprečno. Prebacite testo na pleh, koji ste prethodno obložili papirom za pečenje. Neka bude malo prostora između njih, jer će testo narasti tokom pečenja. Stavite pleh u zamrzivač na oko 15 minuta, jer je važno da ono bude veoma hladno.
Za to vreme zagrejte rernu na 200C (400F).
Pecite skonse oko 23-25 minuta. Kad dobiju zlatnu koricu, to znači da su gotovi. Neka se malo ohlade i onda ih pospite šećerom u prahu.
