Stafing od kobasice, komorača i kestenja, solo ili kao nadev za ćurku
Stafing (stuffing, dressing) je jedno neobično jelo koje navadno treba da bude nadev za pečenu ćurku, ali se iz nekog razloga veoma često priprema kao zasebno jelo. Lepota ovog jela leži u tome što može da bude napravljeno od najrazličitijih sastojaka, svaki region u Americi ima svoj omiljeni stafing, ali i do porodice je. Evo, kod nas se primio ovaj stafing, mislim da je ovo konačna varijanta, pa da pribeležim recept na blogu. Zaboravila sam da stavim i sušene kajsije, odlično se slažu.
Stafing uvek spremam za Dan zahvalnosti, retko kad van tog praznika, mada nema razloga za to jer može da se sprema za razne prilike. Takođe, u Americi se često priprema i za Božić, kada se obično peče ćurka. Ovde sam pronašla zanimljivu priču o stafingu u Americi, kako se razlikuje od regije do regije, kao i od porekla porodice.
Ne znam kada se ovo jelo osamostalilo od ćurke, ali poslednjih godina se često apeluje da se ćurka ne puni, jer se dešava da zbog toga unutrašnji deo ćurke ne uspe da se dobro ispeče, što može da dovede do zdravstvenih problema. Kad smo kod punjenja ptica moram da pomenem mog svekra koji ima posebna talenat za punjenje razne peradi, još uvek se sećam kako je pravio divne nadeve od jabuka, grožđa i kestenja za patke i ćurke.
Iako postoji puno varijeteta, neki sastojci su veoma česti kao što su krutoni, hleb isečen na kockice pa isušen, kao i kobasice (sveže ili sušene). Stafing donekle podseća na slani puding od hleba, samo što ima manje tečnosti i zbog toga je suvlji.
Stafing od kobasice, komorača i kestenja
Sastojci:
1 kašika maslinovog ulja
1 kašika putera
1/2 kašike semenki od komorača, grubo iseckanih
1/2kg poljske kobasice kielbasa, srpske i slične dimljene svinjske kobasice, iseckane na tanje polukolutove
4 grančice timijana, sitno iseckanog
2 ljutike, ili običnog luka, sitno iseckanog
1 veći komorač, očišćen i iseckan na tanka rebra
1/2kg kestenja, pečenog i oljuštenog
1 šaka suvih kajsija, grubo iseckanih, opciono
So i bibera prema ukusu
300g krutona od hleba
1 jaje, umućeno
250ml supe
120ml slatke pavlake
Priprema:
Pogledajte ovde kako se prave krutoni.
U jednoj posudi pomešajte supu, slatku pavlaku i umućeno jaje.
Zagrejte rernu na 180C (375F). Pripremite sud u kome ćete peći stafing.
U većem tučanom tiganju ili šerpi zagrejte ulje i puter na srednje jakoj vatri, tome dodajte seme komorača, i posle 1-2 minuta stavite isečene kobasice da se prže. Kad kobasice porumene dodajte iseckan luk. Kad luk postane staklast dodajte iseckan komorač i timijan. Kuvajte sve uz povremeno mešanje dok komorač ne odmekne, oko 7 minuta. Dodajte ispečeno i oljušteno kestenje i suve kajsije. Kuvajte još oko 3 minuta. Stavite soli i bibera prema ukusu.
Na kraju u to umešajte krutone i smesu sa supom, slatkom pavlakom i jajetom. Stavite sve u posudu za pečenje i pecite u rerni oko 30 minuta.
Biskoti (Detalji iz Toskane)
Ove godine sam obećali sebi da ću na vreme da obavim stvari koje sam planirala za nastupajuće praznike. Doduše malo sam poranila sa slanjem kolača, ali nema veze, važno je da su mnogo obradovali one kojima su poslati. Izabrala sam biskote, jer su idealni za transport poštom – dugo traju, ne raspadaju se, i mnogo su ukusni.
Biskoti se obično prave sa bademima, ali možete da stavite umesto njih lešnike, pistaće ili pinjole. Suvo voće je takođe dobar dodatak. I tu je neizostavan anis začin, ja sam koristila seme komorača uzgajanog u mojoj bašti koji ima vrlo sličan ukus.
Ovi kolači su nastali u Toskani, gde se zovu i Cantuccini, i služe se uz dezertno vino Vino Santo. Upravo su me biskoti inspirisali da izvučem fotografije iz Toskane i podelim ih sa vama.
Biskoti
Sastojci:
360g brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
115 putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
3 jaja
1 kašičica ekstrakta vanile
1/2 kašičica ekstrakta badema
1 kašičica anisa ili semena od komorača, grubo iseckan
140g celih sirovih badema, blago tostiranih
Pola šake suvih brusnica, iseckanih
Priprema:
U prosejano brašno umešajte so i prašak za pecivo.
U drugoj većoj posudi mikserom dobro ulupajte šećer i puter dok ne dobijete kremastu smesu. Tome dodajte jaje po jaje, i na kraju ekstrakt vanile i badema. U to umešajte smesu sa brašnom. Dodajte tostirane bademe, anis začin ili seme komorača, i iseckane brusnice i sve dobro promešajte. Testo stavite u frižider minimum 30 minuta da se stegne.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Podelite testo na dva dela i svaki oblikujte u široku veknu dugu oko 40cm i široku oko 5-6cm. Stavite ih na plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Pecite vekne na srednjoj pregradi rerne oko 30 minuta.
Pošto ste izvadili vekne sačekajte da se ohlade, oko 15 minuta, onda ih nožem za sečenje hleba, isecite na kriške oko 2cm debljine. Poređajte komade, isečenom stranom na dole, po prethodno korišćenom plehu i pecite ih na istoj temperaturi još oko 20 minuta.
Kad su se biskoti ispekli ohladite ih i služite uz čaj ili kafu.
Detalji iz Toskane
Skoro mi je muž predložio da provedemo par dana za Dan zahvalnosti u nekom hotelu na zalivu, bio je tamo poslovno pa mu se svideo. “Ne dolazi u obzir, šta ću tamo da radim, šta ću novo da vidim, gde da se šetam?” Na to će moj muž: “Ićićemo sa decom na bazen, pa na spa, tu je restoran, kablovska, malo da se odmorimo i uživamo.” “Neka hvala, čuvaću se za neko uzbudljivije putovanje.” Pasivan odmor nikada nije bila moja stvar.
Naša putovanja su baš intezivna, bez pauze, uveče kada se nekako dovučemo do hotela obično kukamo od bolava zbog brojnih prepešačenih kilometara. Čak i kada smo sa decom. To su veoma dobro organizovana putovanja, za to je zaslužan moj muž, uglavnom sve funkcioniše kako treba, ja mu dam ideju a onda on to realizuje. Pošto ne možemo sebi da priuštimo duga putovanja, ideja je da što više vidimo i doživimo za kratko vreme. Nekako uspem da maksimalno upijem sve te slike, mirise, i ukuse, što je najvažnije zabeležim detalje na fotografijama, i onda kada se vratim sa putovanja još dugo uživam u tom iskustvu. Evo, dok ovo pišem upravo to činim.
Moram da priznam da mi znači kada odsednem u nekom zanimljivom objektu, mislim i to se računa, i to je deo putovanja. Na slikama vidite sobu u kojoj smo odseli u Firenci, nedaleko od katedrale. Hotel se nalazi u zgradi koja je stara pet vekova i nekada je bila samostan. Ima dosta renesansnog šmeka, prozori su toliko visoko postavljeni da morate da koristite ugrađene stepenice da biste ih dosegli. Osećaj kad se probudite u jednoj ovakvoj prostoriji je pa skoro nadrealan.
Jedan od najboljih stvari koje smo uradili na ovom putovanju je bila duga vožnja biciklima po Toskani. Nema guranja sa turistima po gradu, već širina, pogled na predivnu prirodu, čempresi, maslinjaci, vinogradi, brdašca, a na njima stari utvrđeni gradovi, u nekima više preovlađuje renesansni, a u drugima gotski stil.
Na ravnom putu, i kada se spuštamo nizbrdo, je zanimljivo, međutim uzbrdo može da bude veoma naporno. To su mali putevi gde jedva da ima nekog saobraćaja tako da možete bezbedno da vozite i u miru uživate u krajoliku. Cela tura je organizovana, vođa i vlasnik agencije je Pijetro, veseo i srdačan gospodin. Sa nama u grupi su još dva američka para, i u početku smo svi malo rezervisani, na kraju dana zbog adrenalina i lepote koja nas okružuje, svi smo veoma opušteni, puno se smejemo, da smo ostali duže verovatno bih se ponovo videla sa njima.
U gradiću San Gimignano uživamo u predivnom pogledu, a i u hrani. I dok obilazim prostrani trg okupan jutarnjim suncem, razmišljam koliko je Italija lepa zemlja, toliko istorije i umetnosti, skoro poželite da se cela zemlja pretvori u muzej, da se zaštiti od bilo čega što može da naruši njenu lepotu.
Ovde negde smo imali problem sa jednim biciklom, pa smo morali malo da čekamo, što nam nije nimalo smetalo. Ne sećam se više kako se ovo malo mesto zvalo, ali zapamtila sam da je Pijetro rekao da tu želi da se penzioniše kada bude vreme za to. Sigurno tu priču priča svakoj grupi sa kojom putuje. Obećala sam mu da ću napisati prikaz za njegovu turu na tripadviser-u, što se nikada nije desilo. Ipak, evo sada da se iskupim, ovde možete videti njegove usluge, ako ikada poželite da se vozite biciklom po Toskani, a ne koristite svoj.
Kada smo se obreli u gradiću Monteriggioni, posetili smo podrum vina, na glavnom trgu, gde je bila organizovana i degustacija istog. To je oblast u kojoj se proizvodi čuveno italijansko vino Chianti, tako da je prezentacija bila uglavnom vezana za to vino.
E baš tu sam probala i Vino Santo, zajedno sa biskotima, i svidelo mi se puno. Eto, ne moraju biskoti da se jedu samo uz kafu.
Ali avantura se nije završila tu, posle smo nastavili za Sijenu, slike otuda pogledajte ovde.
Brancin sa maslinama, pečen na lišću komorača
Lagan i kratak letnji post. O brancinu, morskoj ribi. Mene njen naziv uvek podseti na sjajnog italijanskog slikara Anjola Broncina. Na engleskom se zove – branzino. Veoma je ukusna riba, ima divno čisto i meko meso. Zahvalna je za bilo kakvu pripremu. Ima je na Jadranu, Crnom i u Sredozemnom moru, i istočnom Atlanskom okeanu. Posebno je cenjena u italijanskoj, grčkoj i španskoj kuhinji.
Pre neki dan smo jeli neku drugu ribu, tilapiju, spremila sam je takođe sa listovima komorača i to nije bilo to. I muž i ja smo zaključili nije tilapija džabe duplo i više jeftinija od nekih cenjenijih riba kao što su losos, sneper, orada ili brancin.
Negde sam našla da pečenje na listovima komorača daje ribi jedan poseban miris i ukus, pa sam to i probala, i zaista je tako. Na stranu što je kombinovanje ribe sa komoračem posebno kulinarsko iskustvo.
Dodala sam i zelene masline punjene paprikom i baš sam se pitala zašto to ranije nisam radila, jer masline, pune ulja i soli, savršeno idu uz ribu.
Sastojci:
1 komad brancina po osobi, to nisu prevelike ribe
Listovi od komorača
Začinsko bilje kao što su majčina dušica i peršun
Pola šake zelenih maslina po ribi
Limun iseckan na kolutove
Maslinovo ulje
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (430F).
Očišćene ribe operite i papirnatim ubrusom dobro obrišite. Oštrim nožem zasecite bočne delove ribe. Cele ribe posolite i pobiberite.
Na pleh stavite papir za pečenje, a i ne morate. Najpre položite listove komorača, pa na njih poređajte ribe. U šupljine riba stavite po pola šake zelenih maslina, par grančica majčine dušice, i kašiku iseckanog peršuna.
Kriške limuna rasporedite unutar ribe i na njenoj gornjoj površini.
Pospite ribu maslinovim uljem i stavite u rernu. Pecite je oko 15-18 minuta, zavisi od veličine ribe i jačine rerne.
Pečenu ribu služite uz ohađeno belo vino kao što je sovinjon blan ili pino griđio.
Više o pripremanju ribe u mom članku Kako da dobro spremite ribu.
Komorač, morač ili Fennel (Začinsko bilje)
Pre neko veče u restoranu naručujemo hranu i moja drugarica Nataša bira neko jelo sa komoračem, kaže da joj je od skoro to postala omiljena stvar, na šta joj ja odgovaram: “Nemoj da pričaš i meni je omiljena”. A na to ona kaže : “Pa kod tebe sam je i prvi put probala, zar se ne sećaš”.
Konačno, konačno je došao taj trenutak da pišem post o svojoj omiljenoj namirnici – komoraču ili moraču, na engleskom se ova biljka zove Fennel ili Sweet Anise.
Pre otprilike dve godine sam je prvi put probala, i od tada sam njen veliki ljubitelj. Kad je trebalo praviti spisak za biljke u mojoj maloj bašti, ova biljka se odmah našla na njoj. Njen miris i blaga delikatna aroma su nešto zaista izuzetno. Kad kuvate komorač, miris koji se širi kućom je nešto neopisivo lepo.
Komorač je nešto između povrća i začinskog bilja. Možete ga kombinovati sa puno stvari, služiti ga uz meso ili ribu, koristiti ga u salati ili čak praviti čorbe od njega. Od ove biljke gotovi svi delovi se koriste: zaobljeno stablo, lišće, seme, čak i polen.
Ukoliko koristite stablo evo saveta kako da ga očistite. Najpre očistite spolja stablo ukoliko ima nekih mrlja, zatim ga uzdužno presecite na pola. Onda zadebljanje pri dnu, baš kao kod kupusa, odstranite. Polutke seckajte kao luk na rebro.
Za uzgajanje je veoma jednostavan. Zbog mirisa sličnog anisu štetočine ga zaobilaze. Jedino na šta morate da obratite pažnju jeste to da ostavite dovoljno prostorana između biljki kako bi se stablo lepo razvilo.
Inače raste kao samonikla biljka na jugu Evrope. Koriste ga dosta u kuvanju u Francuskoj i Italiji, ima ga i u Dalmaciji. Interesantno je da sam u jednom članku iz Politiking Zabavnika (o, da, pominjem ga u skoro svakom postu u poslednjih meseca dana) našla da se komorač puno koristio i u Srbiji, ali davno.
Na ovoj slici je baby komorač iz moje bašte, kojeg sam ubrala da bi proredila usev i od kojeg sam napravila dosta dobro jelo po receptu Maria Batalia. S tim što sam ja ostavila peruške čisto zbog dekoracije a stabla držala u sosu. Bila je potpuna katastrofa, iako dobrog ukusa. Moje prijateljice nisu znale kako da reaguju, dok su ga jele pravile su se da je to nešto veoma cool.
 |
| Salata sa rukolom, komoračem i citrusima |
Recept za osvežavajuću salatu sa gornje slike možete naći u januarskom broju online magazina Mezze, strana 81. Seme koje se vidi na slici jako je slično semenu anisa ali to ipak nije isto. Ono se pored salata često koristi u pravljenju krekera i hleba, a ja sam ga skoro pronašla i na nekoj pici. Često ćete u indijskim restoranima primetiti na izlazu činiju sa ovim semenkama koje služe da osveže dah a i dobre su za probavu. Negde sam skoro pronašla da se od semena komorača pravi čaj za bebe koje imaju problem sa probavom.
 |
| Salata od komorača (stabla i lišća), rotkvica, kumkvata i parmezana |
Ovo je još jedna super salata od sirovog komorača. Sa ovim sastojcima jednostavno ne možete da dobijete ništa loše.
 |
| Pečeno svinjsko meso sa komoračem, paradajzom i šelotom |
Komorač ide lepo i uz paradajz. Pored ribe odličan je prilog i za druge vrste mesa.
Na jednom starom postu imam sjajan recept za Složenac od komorača i krompira koji sam preuzela od Ine Garten.
 |
Za kraj moj omiljeni prilog od komorača – Dinstani komorač sa crvenim lukom u belom vinu. U receptu Losos sa komoračem i crvenim lukom ja sam ga pekla, i teško mi je da se odlučim šta mi je lepše od ta dva.
O ostalom začinskom bilju saznajte u mom postu – Začinsko bilje za početnike.
Losos sa komoračom i crvenim lukom
Ovo je jedno od najboljih jela koje sam skoro pravila. Svi sastojci u njemu, losos, komorač, crveni luk i belo vino su u savršenom skladu. Vizuelno i ukusom izgleda kao da ste ga naručili u nekom super fancy-schmancy restoranu.
Već dugo se kanim da komorač dodam pečenoj ribi, i sad znam zašto se pripremaju zajedno. Ne znam koliko ljudi kod nas imaju priliku da probaju komorač, za mene je to nestvarno lepa namernica, i svima bih preporučila da je što pre probaju. Da ne pričam previše o komoraču, ionako uskoro planiram da napravim post potpuno posvećen njemu.
Sastojci za 2 veće porcije:
– 1/2 kg filea od lososa, skinite kožicu sa njega ukoliko je ima
– 1 veća glavica komorača zajedno sa grančicama
– 1 veći crveni luk
– 3 grančice sveže majčine dušice (timijan), iseckane
– Maslinovo ulje
– So i biber
– 3/4 šolje belog vina
Priprema:
Zagrejte rernu na 205C (400F).
Isecite komorač na sledeći način. Odvojte glavicu komorača od stabla. Ako je spoljašnja kora oštećena i suviše tvrda skinite je. Možete da koristite i piler u tu svrhu. Uzdužno isecite glavicu na pola. Nožem skinite tvrdi deo koji se nalazi na dnu, kao kod glavice kupusa. I onda svaku polovinu isecite poprečno na tanke listove.
Sa grana komorača skinite froncle taman da stanu u šaku.
Luk isecite na rebra takođe.
U pleh stavite komorač, luk, majčinu dušicu, froncle komorača, so i biber, dodajte maslinovo ulje i sve dobro promešajte. Stavite da se peče oko 20 minuta. Promešajte bar jednom tokom pečenja.
U međuvremenu, posolite i pobiberite losos. Kada su luk i komorač gotovi, skolonite ih u stranu pleha, stavite losos u sredinu, poprskajte ga sa maslinovim uljem, i na kraju sve prelijte belim vinom. Neka se sve peče još oko 12-15 minuta, sve zavisi od jačine rerne.
Ovo jelo je malo savršenstvo i nema potrebe da mu više bilo šta dodajte.
Više o pripremi ribe pogledajte ovde.
Složenac sa komoračem i krompirom
Pre neki dan sam kupila komorač ili fennel (eng.) prvi put u životu, čisto da probam i tu biljku. Jedino što sam već znala o njoj je to da ima seme sličnog izgleda kao anis, isto se koristi kao začin, i da mi se miris komorača puno dopada. Našla sam par recepata, ali koliko sam shvatila, od ove biljke se uglavnom pravi graten tj. složenac, ili se koristi sveža u salati. Moram da priznam kada sam počela da je spremam nisam baš bila sigurna kako da joj priđem.
Dok sam živela u Srbiji nikada se nisam susrela sa ovom biljkom, zato sam je malo istraživala na internetu i saznala da se kod nas zove komorač, morač ili divlja mirođija, i da je naravno veoma zdrava.
Sledi recept za jedno izuzetno jelo koje sam našla među receptima Ajne Garten.
Sastojci:
- 2 srednja komorača
- 3 veća crvena krompira
- 1 veći luk
- 2 šolje (500ml) slatke pavlake, ili stavite pola mleka, pola slatke pavlake
- 1 1/2 šolja rendanog sira (azađo, provalone ili mocarela)
- 1 kašika maslinovog ulja
- 1 kašika putera
- So i biber prema ukusu
Način pripreme:
- Najpre očistite komorač, odstranite drške i donji deo lukovice. Prepolovite lukovicu, izvadite središnji deo, bap kao kod kupusa, i seckajte je poprečno na tanje listove.
- Oljuštite krompir i iseckajte ga na tanje listove. Isto uradite i sa lukom.
- Zagrejte rernu na 175C. Pripremite sud u kojom ćete peći složenac.
- Morač i luk dinstajte u šerpi u kojoj ste najpre zagrejali maslinovo ulje i puter, oko 10-15 min.
- Skinite šerpu sa vatre i u nju dodajte iseckan krompir, slatku pavlaku, čašu rendanog sira, so i biber. Sve to izmešajte i stavite u sud u kojem ćete peći smesu. Vrh složenca pospite ostatkom sira.
- Pecite u rerni oko 1h 20min.
Jelo lepo ide kao prilog nekom mesu, mada možete da ga služite samo uz salatu.
