Iz nekog razloga ovi krekeri su neobično skupi kupljeni u prodavnici iako su bademi samo deo brojnih sastojka. Kao što ćete videti vrlo se jednostavno spremaju i zaista nema razloga kupovati ih. I 100% su od badema. Možete da u njih stavljate razne sastojke, to mogu da budu razni začini i začinsko bilje. Ili da ih kombinujete sa mlevenim lešnicima (to su ovi na fotografiji) ili lanom. Vrlo su zanimljivi kada se na njih stavi posip, što zbog ukusa što zbog izgleda.
Skoro sam bila ne nekom okupljanju gde se služila slična hrana: krekeri, odlični sirevi i vino. Bila je tu, verovali ili ne, balkanska ženska delegacija u poseti Baltimoru, domaćica je bila moja komšinica. Ona je inače i ugostila jednu našu Nišlijku. Bilo je vrlo prijatno veče, lepo smo se ispričali, poredili Ameriku i Balkan, i u jednom trenutku čujem ja prigušenu muziku koja zvuči poznato. Načuljim uši, kad ono Dragana Mirković peva. Kaže domaćica ponosno, pronašla sam vašu srpsku muziku. Vuče malo na bliskoistočnu, podseća na pevačicu Ofra Hazu. Akšli, not! kažem ja. Srpska muzika to je harmonika, i po koja violina. Uzeh njen telefon da prebacim na muziku Miroslava Ilića, da čuje šta je izvorna srpska muzika, i onda sam se predomislila, pustila sam Zdravka Čolića ipak. To je provereni crowed-pleaser.
Bezguletenski krekeri sa bademom i posipom
sastojci:
130 g brašna od badema (možete i sami a ga napravite, pogledajte ovde kako)
Ideje za posip: susam, krupna so, tucana paprika, mak, suncokretove semenke, ili one od lana.
priprema:
Zagrejte rernu na 150 C (300 F). Pripremite plitki pleh, stavite preko njega dvostruki papir za pečenje.
Sve sastojke pomešajte u činiji, dobićete gustu smesu. Prebacite ja na komad papira za pečenje, koji ste položili na ravnu radnu površinu. Razvucite smesu rukama, pa ga prekrijte drugim komadom papira za pečenje. Oklagijom razvlačite smesu dok ne bude oko 4 mm debljine. Nožem isecite smesu na jednake kvadrate oko 4 x 4 cm. Ako hoćete da stavite posip sada ga raporedite na centar svakog kvadrata, pokrijte papirom i vrlo blago pređite oklagijom da utisnete posip.
Prebacite svaki komad na pleh za pečenje i pecite krekere oko 45 minuta. Vodite računa da se ne prepeku. Ovi na slici su se kratko pekli na visokoj temperaturi, što nije bilo dobro, jer se nisu dobro isušili. Bolje da krekere pečete duže na slabijoj vatri.
Ako postoji blogerka koja ima više recepata za kolače sa bademima od mene, neka se slobodno javi! Bademi su moja opsesija. Iako nisam odrasla na njima, jer kod nas ne raste badem, kad sam počela da ih koristim, najpre kao zamenu pšeničnom brašnu u želji da smanjim unos kalorija, odmah sam ih zavolela, i stalno ih koristim, i proširujem repertoar njihove upotrebe. Italijanska i španska kuhinja prednjače u korišćenju badema, njihovi kolačići sa bademima su mi omiljeni, i njih imam nekoliko na blogu – amaretti,ricciarelli, praznični kolačići sa bademima. To su sve manje-više isti recepti koji imaju male varijacije, i to pravi priličnu razliku. U suštini, to su sve kolačići sa marcipanom, koji se dobija tako što se bademovo brašno pomeša sa šećerom u prahu, i dodaju mu se belanci, ali može i voda. Uostalom kako se pravi marcipan i o njegovom poreklu možete da pogledate ovde.
Tako i ovi kolačići imaju bazu u marcipanu, ali i razne druge dodatke kao što su suvo voće, limunova korica, itd. Nemaju uopšte pšeničnog brašna u sebi. Uz to su pokriveni iseckanim bademima, mada su to mogli da budu i pinjoli. Ukus im je apsolutno neodoljiv. U to su se uverili kupci mojih kolača na nedavnom Božićnom bazaru.
Na božićnom bazaru
Bila je to impulsivna odluka, prijavila sam se da učestvujem na Božićnom bazaru u novoj školi moga sina. Osećala sam obavezu da i ja nešto doprinesem, budući da nisam skoro ceo semestar učestvovala ni u jednoj školskoj aktivnosti. I što da krijem, uživam da pravim kolače, pogotovo u ovo doba godine. Na kraju se ispostavilo da su ti bazari profi, da tu učestvuju mali biznisi koji non-stop idu po tim događajima. Za mene je to bilo novo iskustvo, ali sam odavala utisak prekaljenog učesnika, što i nije bilo teško, jer ljudi nisu mogli da odole mojim evropskim kolačima. Samo su obigravali oko našeg štanda. Moja ćerka je bila oduševljena idejom da mi bude asistent, i pomogla mi je naročito u dekoarciji štanda. Pravila sam kolače dva dana, i pitala se šta mi to treba, pa sam ih pakovala, kalkulisala cene, i na kraju smo ih stavile u kola i krenuli na bazar.
Bazar je bio odlično organizovan, doduše nismo dobili baš najbolje mesto, verovatno zato što smo bili početnici, ali nije to uticalo bitno na prodaju. Bilo je interesantno sresti različite ljude, bilo je tu i par mojih prijatelja, i uopšte se nisam umorila ćaskajući sa njima. Naravno, sve to je bilo propraćeno lekcijama mojoj ćerki kako da komunicira sa ljudima, tehnikama prodaje, prezentaciji, itd. Ja imam diplomu magistarskih studija iz biznisa (MBA), ali teorija nije isto što i praksa. Što se tiče direktne prodaje, tu vam ne treba puno škole, najvažnija je komunikacija sa ljudima. Ko je obdaren talentom da ume da priča i sasluša ljude, pri tome nije previše gord, ima dovoljno samopozdanja da ga ne uzbuđuje odbijanje, uporan je i dopadljiv, sigurno će biti uspešan u tom poslu. Nisu svi stvoreni za takvu karijeru, i zato su u Americi ti poslovi veoma dobro plaćeni. Moja ćerka je stidljiva u novom okruženju, inače je vrlo pričljiva, i mislim da je to za nju bilo vrlo važno iskustvo. Praksa čini čuda. Ona inače sa svojom drugaricom povremeno prodaje narukvice, koje same prave, ispred kuće, i generalno voli takve stvari.
Najpre, vrlo je važno imati dobar proizvod. Biraš koje ćeš kolače praviti u skladu sa prilikom i klijantelom. Zatim, važno je da proizvodi lepo izgledaju, i da su lepo upakovani. Takvi će uvek privući pažnju. Kako da dekorišete medenjake pogledajte ovde, a ovde kako da napravite dekorativne stakliće na njima.
Ali ni kvalitetan proizvod a ni usluga nisu dovoljni bez dobrog marketinga. Jedna od bitnih lekcija u prodaji je da ako imaš dobar proizvod u ponudi, podeli ljudima besplatne primerke, neka se sami uvere u to. Tako sam i ja uradila. Trebalo je da vidite rekacije ljudi kada bi probali semplove mojih kolača, Mmmmm! Tastes great! Delicious! Amazing! Realy good! Mislila sam da će ljudi zbog kovida da zaziru od takvih stvari, ali to nije bio slučaj. Naravno da će biti dobri kada su puni putera, mirisnih začina i uopšte najkvalitetnijih mogućih sastojaka. Pravila sam ih kao da ih spremam svojoj porodici. Prosečan Amerikanac retko ima priliku da proba nešto tako kvalitetno, oni obično kupuje te kolače po supemarketima, koji su puni jeftinog margarina i šećera, toliko su slatki da i nemaju ukus. I zato su tako jeftini. Sve iole kvalitetnije je dosta skuplje, to važi za sve u Americi.
Sledeća lekcija je prezentovati kupcima selling point, naći detalj zbog kojeg je proizvod tako dobar, nešto što ga izdvaja od ostalih. Pored toga što su domaći to su evropski božićni kolači. Pridev evropski je u Americi obično sinonim za kvalitetniju i sofisticiraniju hranu. Znam, sigurno mislite kako sugingerbread kolačiamerički, ali Amerikanci misle da su evropski, što i jeste tako, iako su u Americi vrlo popularni. Medenjaci su pravljeni sa miksom od čak pet začina i imaju u sebi mleveni crni biber i ušećereni đumbir. Wow!Lincer kolači su austrijski, i filovani su čak sa tri različita džema, od malina, jagoda i kajsija. Ljudi vole raznovrsnost i da mogu da biraju. Kolači od marcipana su gluten-free. Really? I samo su od marcipana pravljeni tako da su malo skuplji. Fascinirao ih je sastojak marcipan, zvučao im je veoma sofisticirano, što je i istina, ruku na srce. Iako je komad koštao 3 dolara, rasprodati su. Ljudi jesu osetljivi na cenu, ali to dosta zavisi i od mušterija, dobro je poznavati svoju klijantelu.
Zatim, ako ljudi kupe više proizvoda, punudi im popust. To je win-win situacije za obe strane. Tako da je dobro ponuditi različite veličine pakovanja. Mi smo prodavali pojedinačno kolače, ali i kombinaciju od tri, i imali smo u ponudi i kutiju sa deset kolača.
I na kraju tu je plaćanje. Nemaju ljudi puno keša sa sobom ovih dana, morali smo da im ponudimo i drugu opciju za plaćanje. Koristili smo aplikaciju Venmo, odštampali smo QR kod, i to nam je dosta pomoglo.
Ali tu se ne zaustavlja moja cookie avantura, čeka me još par događaja ovog i narednog meseca, i pravljenje još dosta kolača.
Kolačići od marcipana
Sastojci za oko 24 komada:
200g brašna od badema (ovde pogledajte kako da ga sami napravite)
100g šećera u prahu
prstohvat soli
1 kašika izrendane limunove korice
80g suvih višanja/tešanja/brusnica, iseckanih
2 krupnija belanca, na sobnoj temperaturi
3 kašike meda
2 kašičice ekstrakta vanile
1/2 kašičice ekstrakta badema
Za valjanje:
1 belance, umućeno
150g badema iseckanog na ljuske (radije ih kupite, nego da seckate sami badem)
Priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F) i pripremite veliki plitak pleh, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema sa šećerom u prahu i tome dodajte so, iseckano suvo voće i izrendanu koricu limuna. Sve dobro promešajte kašikom.
U drugoj posudi mutite 2 belanca mikserom, dodajući im med, dok ne dobijete gust sneg. Na kraju umešajte ekstrakt od badema i vanile.
Umućenim belancima postepeno dodavajte smesu sa bademovim brašnom, mešajući sve spatulom. Kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu, kašikom za sladoled vadite loptice testa, neka budu veličine oraha. Oblikujte ih rukama u loptice i zatim uvaljajte u umućeno belance pa u badem iseckan na listiće. Loptice ređajte po plehu.
Pecite ih u rerni oko 15 minuta, dok se listići badema ne zarumene.
Možete na kraju ove kolačiće da pospete i šećerom u prahu.
Ovaj kolač, koji mi je obeležio rano proleće, je za mene bio veoma prijatno otkrovenje. Pravila sam ga dva puta, prvi put nije imao dobru teksturu, bio je mrvičast, pa sam morala da smislim kako da ga unapredim. Nećkala sam se čak da mu dodam i kruške, ali sam rešila da mu ipak ništa ne fali, jer je jednostavno savršen.
Tahini sam ranije koristila samo u slanim jelima, kao što su humus, baba ganuš, ili za spremanje dipova, ali skoro sam ga probala u nekom vrlo fensi kolaču, i baš sam se oduševila. Tako sam dobila ideju da spremim ovaj kolač. Tahini je ništa drugo do pasta/krem koji se dobija mlevenje belog susama. Ako ne možete da nabavite tahini, onda probajte da ga sami napravite.
To što je gluten free, sa brašnom od badema, je zbog toga što sam morala da budem na nekoj dijeti, ali na kraju se odlično pokazalo. Kolač je vrlo sočan, i tamni susam veoma podseća i ukusom i izgledom na mak. Ukus mu je takođe vrlo interesantan.
220g brašna od badema, ovde pogledajte kako sami da ga napravite
1/2 kašičice soli
2 kašičice praška za pecivo
2 1/2 kašike crnog susama, samlevenog ili istucanog u avanu
par kapljica farbe za hranu, plava i crvena
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Obložite dublji pravougaoni pleh papirom za pečenje.
Najpre sameljite crni susam u avanu ili u multipraktiku.
Zatim u jednoj posudi pomešajte brašno od badema, so i prašak za pecivo. U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno im dodavajte šećer. Mutite sve dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. Tome dodajte ekstrakt vanile, ulje, tahini, pa kiselu pavlaku/ grčki jogurt, i smesu sa brašnom od badema. Sve mešajte spatulom a ne mikserom. Na kraju izdvojite četvrtinu smese i nju pomešajte sa mlevenim crnim susamom.
Obe smese rasporediti po plehu na sledeći način – 3-4 kašike bele smese stavite na dno pleha, pa preko toka stavite 1-2 kašike tamne smese, i tim redom dok sve ne potrošite. Uzmite štapić i njime prođite kroz testo praveći kružne pokrete. Pecite kolač oko 45 minuta.
Pošto se kolač ispekao, ohladite ga, isecite na kriške i služite.
Kolonijalni Vilijamsburg u rano proleće
Već sam vam pričala o ovom čudesnom mestu koje je nakada bio ubičajan gradić naseljen ljudima, ali sada je to samo rekonstrusana varošica, u kome ljudi ne žive, više je kao neka scenografija. Inače i dalje ima u njemu mnogo ljudi koji ga obilaze kao turisti, kao i onih koji ga održavaju. Sve te bašte, vrtovi, kuće i životinje nemaju prave vlasnike već daju ljudima iluziju da se šetkaju Vilijamsburgom koji je zamrznut u 18. veku. Ovaj gradić sam posetila tri puta, u leto, jesen i ovoga puta u rano proleće. I bilo je fantastično iskustvo, uživala sam dok sam se provlačila kroz dvorišta i vrtove i fotografisala bajkovite prizore. Pogledajte i sami tu lepotu.
U ovo doba godine imala sam običaj da kupujem amaretti kolačiće, jer su često bili upakovani u lepe limene kutije, ima nečeg veoma prazničnog i svečanog u njima. Iako su mi i takvi bili ukusni, ipak domaći su klasa za sebe. Neverovatno je da tako jednostavni kolači mogu da budu toliko ukusni. Spolja su blago hrskavi, unutra žilavi (chewy), a ukus im je čaroban. Idealni uz kafu ili čaj. Kad ih probate, tačno vam se zavrti u glavi od lepote.
Dugo sam se spremala da napravim trobojne amaretti kolačiće, još odkako sam videla ovaj recept (nije loše da ga pogledate jer je lepo i detaljno opisan način njihove pripreme), ali mi nesto boje nisu ispale dobro. Mislim da je prah dehidriranih malina bolji izbor od jagoda koji sam koristila. Svejedno, ukus im je bio savršen, bolji nego kod običnih amaretti kolačića.
Inače, davno su se ovi kolačići pravili od smenki iz koštice kajsija, koje su vrlo slične bademima, jedino što su gorče. Pošto obožavam te semenke, i pojela sam ih dosta, oduševljena sma idejom da od njih mogu da napravim kolače.
Ako volite kolačiće od badema, možete pogledati recept i za ove kolače, podjednako interesantne.
Na farmi jelki
Kao neko ko živi u gradu koristim svaku priliku da odem u ruralne krajeve. Kad mi je muž predložio pre neki dan da odemo po jelku na farmu, koji drži njegov kolega sa posla, sa oduševljenjem sam prihvatila. Zamišljala sam da kad odemo tamo sami ćemo da sečemo drvo, svidela mi se ta ideja, ali u Americi sve mora da je bezbedno, efikasno i organizovano. Svejedno, lepo sam se provela.
Farma nije bila blizu, oko sat vremena vožnje, ali seoski prizori, kada smo sišli sa auto-puta, su bili očaravajući, prosto se čovek odmori posmatrajući tu lepotu, pa i iz kola.
Nizale su se lepe i uređene farme, ograđena polja sa konjima i kravama na ispaši, oduševljena pitala sam decu da li bi voleli da žive na selu, na šta su mi oni odgovorili, nikako, mi volimo život u gradu!
Kolega mog muža je kupio ovu farmu pre dvadeset godina, sagradio je sam kuću, i pre desetak godina počeo je da sadi jekle, kad su stasale, počeo je da ih prodaje. To je fini sezonski biznis.
Pošto se sve planski radi, kupovina jelki bez busena je sasvim prihvatljiva. Osim toga, drvo se stavi na bazu koja ima udubljenje za vodu, tako da jelka na taj način ostane dugo sveža, bez problema sa njom dočekamo naš Božić.
Pored kupovine jelki, na farmi postoji i drugi sadržaji. Tu možete da vidite razne domaće životinje.
Kao i da sedite uz vatru na otvorenom.
A postoji i velika štala (barn), sada preuređena, gde možete da kupite razne suvenire, sedite uz kamin, fotografišete se, ili da naručite toplu čokoladu.
Sve je to lepo i zanimljivo, ali ja sam ugledala krave na jednom brežuljku, i kao hipnotisana sam krenula ka toj farmi. Krave su moje omiljene domaće životinje. Ali kada sam im se malo približila, tek sam tada videla žicu oko njih, koja mi nije dala da ih bolje vidim, pa sam se razočarala.
Na kraju samo izabrali odgovarajuću jelku, bilo ih je više vrsta i veličina, i uputismo se kući.
Nešto kasnije smo je postavili i na kraju okitili, i zaključili da ove godine imamo baš lepu jelku. I kako samo divno miriše!
Amaretti, italijanski kolačiči od badema
Sastojci za 36 komada:
300g brašna od badema (ovde pogledajte kako da ga sami napravite)
270g šećera
3 krupnija belanca, na sobnoj temperaturi
2/3 kašičice ekstrakta badema
1 kašika limunovog soka
za trobojne kolačiće:
10g praha dehidriranih jagoda ili malina
par kapljica crvene boje
1 kašika kakaoa
za valjanje: 2 šolje šećera u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 150C (300F) i pripremite veliki plitak pleh, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema sa šećerom.
U drugoj posudi kratko mutite belanca, na kruju im dodajte sok od limuna i ekstrakt badema.
Umućene belanca dodajte smesi sa bademovim brašnom. Mašajte sve kašikom ili rukom dok ne dobijete koliko-toliko ujednačenu smesu. Kašikom za sladoled vadite loptice testa. Oblikujte ih rukama u loptice i zatim uvaljajte u šećer u prahu. Loptice poređajte po plehu, i na kraju ih malo pritisnite dlanom.
Pecite ih u rerni 25 – 30 minuta.
Za trobojne kolačiće:
Pripremite tri posude i u njih rasporedite po 100g bademovog brašna i 90g šećera. Jednu činiju nemojte da dirate, u drugu stavite 1 kašiku kakao, a u treću stavite prah dehidriranog voća.
U četvrtoj posudi umutite belanca i dodajte im sok od limuna i ekstrakt badema. Ovu smesu odokativno rasporedite u preostale tri činije sa bademovim brašnom. U posudu sa dehidriranim voćem stavite i par kapljica crvene boje. Sve izmešajte i vadite testo kašikom za sladoled.
Svaku lopticu oblikujte rukama u oblik tankog valjka, zatim spojite tri valjka u različitim bojama, i oblikujte ih u jedan deblji valjak, dužine oko 10cm. Zatim ga blago zarotirajte. Isecite valjak na tri jednaka dela, i svaki deo oblikujte rukama u lopticu, uvaljajte u šećer u prahu, pritisnite dlanom i pecite u rerni.
Kolač od rogača je prvi kolač koji sam napravila u životu. Tada sam išla u osnovnu školu, pravila sam ga sa komšijom, i koristili smo recept koji se nalazio na poleđini pakovanja. Nisam mogla da se setim kakvog je ukusa bio kolač, ali znam da je rogač imao neku naročitu aromu.
Pre nekog vremena videla sam u jednoj italijanskoj radnji kesu sa velikim tamnim mahunama, pitala sam se šta bi to moglo da bude, pa sam kasnije na netu potražila reč corab, kako se zove na engleskom, i ispalo je da je to rogač, ali u mahuni, nesamleven. I dok sam razmišljala kako da ga sameljem, jer sam morala da ga imam, odjednom potreba da napravim kolač od rogača je postala moja opsesija, naišla sam na njega u ovdašnjoj online prodavnici naših proizvoda i kupila ga.
Nije mi dugo trebalo da smislim kako da ga napravim, htela sam da bude jednostavan, nisam želela da narušim aromu rogača, koja negde podseća na mak, i tako sam dobila ovaj divan kolač, koji tako lepo ide uz kafu ili čaj.
Rogač je mediteranska biljka koja se često koristila kao jeftina zamena čokoladi, kada se skuva dobije se nešto što se zove med od rogača i dosta podseća na čokoladu. Danas se koristi kao zdrava zamena brašnu u kolačima. Pošto je rogač slatkastog ukusa nemojte da preterujete sa šećerom. Rogač se lepo slaže sa pomorandžom, jabukama, kajsijama i smokvama.
Rogač je vrlo zdrava namirnica, iznenadila sam se da ima toliko dobrih svojstava, bogata je vlaknima i vitaminima, smanjuje holesterol, leči bolesti disajnih puteva, a dobra je i za probavu.
Možete ovaj kolač da napravite i u okruglom obliku, da isečete na pola i filujete džemom od kajsija. Sigurna sam da od rogača mogu da se naprave i ukusni i zdravi kolačići.
Zanimljivo je da su se zrna rogača u prošlosti koristila kao merna jedinica za zlato i dijamante, pošto su uvek istog oblika i svaki teži 0.2g. Da, jedan od naziva rogača je – karat.
Kolač od rogača
Sastojci:
100g samlevenog rogača
100g brašna od badema
100g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice soli
115g putera, na sobnoj temperaturi
120-150g šećera
3 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
150ml jogurta
Za glazuru:
100g čokolade
1 kašika ulja
Za posip: suve kajsije, iseckane
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izdruženi pleh, dimenzija 23 x 11cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte rogač, prosejano brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte jaja, komad po komad, ekstrat od vanile i jugurt. I na kraju dodajte smesu sa brašnom.
Smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite kolač u rerni oko 45 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje.
Otopite čokoladu na pari i dodajte joj 1 kašiku ulja. Prelijte njome kolač i preko čokolade stavite iseckane sušene kajsije.
Služite kolač kad se čokolada stegne.
Ovih dana su mi procvetale orhideje, uvek me tako prijatno iznenade. Zaista su posebno cveće. Moram da priznam da imam više uspeha sa onim krupnijim nego sa onim sitnijim orhidejama. Rekla bih da vole sunce, kada su na prozoru, i njihovom cvetanju sigurno doprinosi i to što ih svakog leta iznesem napolju, ali u nekoj poluseni.
Oduvek sam htela da probam ovu tortu, i kako sam ovladala umećem pravljenja marcipa, što uopšte nije neki poseban podvig, konačno je došao red da je napravim. Povod je bio moj nedavni rođendan. Znam, torta izgleda nežno i romantično, više je za neku devojčicu, nego za zrelu ženu, ali meni je bilo važno da obradujem sebe nečim lepim i posebnim.
Inače ovo je vrlo popularna švedska torta koju možete da pronađete i u Ikei.
Pravljenje ove torte nije uopšte teško, ima samo jedan detalj koji može da bude izazov, a to je pokrivanje torte marcipanom. Uspela sam nepoželjne nabore po ivici da pokrijem trakom, i na kraju je ispala zanimljivije nego sam to prvobitno planirala. Ja sam marcipanu dodala ružinu vodici i meni se to baš dopalo. Već sam više puta pisala o poslastičarskom kremu na blogu, ali ovog puta prvi put sam pravila njegovu drugačiju varijantu, diplomat krem, koji se dobija dodatkom šlaga. Svi koji su probali ovu tortu izjavili su da im se on najviše dopao.
Švedska torta Princeza
Sastojci
za poslastičarski krem:
4 žumanaca
400ml mleka
75g šećera
25g gustina
1 kašika ekstrakta vanile
1 kašika putera
za koru:
4 jaja, na sobnoj temperaturi
120g šećera
180g brašna
50g otopljenog putera
diplomat krem:
250g slatke pavlake
3 kašike šećera
Pola količine pripremljenog poslastičarskog krema
180g džema od malina ili jagoda, na sobnoj temperaturi
za marcipan:
240g brašna od badema, prosejte ga da bude vrlo fin (ovde pogledajte kako se pravi)
200 šećera u prahu
3 kašike meda
2 kašike vode
1/4 kašičice ekstrakta badema
1/2 kašike ružine vodice, opciono
Priprema:
Najpre pripremite poslastičarski krem, može i dan unapred. Pomešajte mleko i žumance. U šerpici pomešajte šećer i gustin. Tome dodajte mleko i žumance i sve zagrejte na srednje jakoj vatri, dok sve vreme mešate smesu. Kad krem počne da ključa kuvajte ga još jedan minut i sklonite krem sa vatre. U to umešajte ekstrakt vanile i puter. Kad se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite u frižider da se dobro ohladi.
Zagrejte rernu na 180C (355F).
Pripremite kružni pleh prečnika oko 20cm. Obložite ga papirom za pečenje.
Koru napravite tako što ćete mikserom umešati jaja i šećer dok ne dobijete utrostručenu smesu. U to spatulom ili varjačom umešajte prosejano brašno. I na kraju umešajte otopljeni puter dok sve mešate. Sipajte smesu u pripremljeni pleh i pecite je u rerni oko 25 minuta.
Kad je kora ispečena ohladite je potpuno i isecite na tri jednaka dela.
Umutite slatku pavlaku sa šećerom i kada ste dobili dobro umućen šlag dodajte mu polovinu poslastičarskog krema i sve promešajte spatulom ili varjačom.
slaganje torte:
donja kora
sloj džema
srednja kora
sloj poslastičarskog krema
gornja kora
diplomat krem, nanesite ga na tortu tako da dobijete kupolu, i njime pređite i po ivici torte
Stavite tortu u zamrzivač da se krem stvrdne, jer ćete ga pokriti marcipanom.
Napravite marcipan tako što ćete pomešati brašno od badema, šećer u prahu, med, vodu, ekstrakt badema i ružinu vodicu. Odvojte manji komad od kojeg ćete napraviti ružu. U nju stavite malo crvene boje, to ćete koristiti za pravljenje ruže. Preostali deo obojte zelenom bojom, ali gledajte da dobijete svetlu nijansu zelene. Kada ste ravnomerno umešali boju u marcipan razvucite ga oklagijom, radnu površinu pospite šećerom u prahu. Kad ste razvukli marcipan tanko, zarolajte ga oko oklagije i stavite ga pažljivo preko torte. Najbolje da pogledate ovde kako to da učinite. Isecite suvišne krajeve marcipana, ponovo ga zamesite i razvucite u tanju traku, isecite je nožem i nekim kružnim predmetom zasecite jednu stranu kao na fotografiji. Četkicom sa vodom pređite preko ivice torte, tako će se lakše zalepiti traka, i nanesite je oko cele torte, u mom slučaju je to bila iz dva dela. Od preostalog marcipana napravite lišće, dodajte još zelene boje, razvucite ga i nožem isecite listove.
Ružu ćete napraviti tako što ćete razvući oklagijom tanku traku i onda je zarolajte, ivice rukamaoblikujte, i pri dršci odstranite višak marcipana, izdužite ga i stavite ga u mali otvor koji ste prethodno napravili.
Ne znam kako vi, ali ja obožavam ovakve praznične hlebove. Ovo je jedan u nizu popularnih evropskih hlebova koji se prave za Božić. Ono što ih odlikuje je to da su obogaćeni jajima i puterom, kao recimo naša česnica, i da su puni raznog suvog i kandiranog voća, i izrendane kore limuna i pomorandže, kao italijanski panetone i ovaj stolen.
Ovog puta sam htela da napravim naročito bogat i raskošan stolen, dodala sam mu domaći marcipan i frangipane. To udvostručuje lepotu ovog hleba, i daje mu sočnost, što je bitan detalj, jer stolen ume da bude suv. Setila sam se kako je u ovom divnom vencu, još jedan praznični hleb, marcipan bio sjajan. Frangipane donekle podseća na marcipan, više o njemu možete saznati ovde. Recept sam pronašla ovde, izmenila sam ga malo, da više bude prema mom ukusu, i vrlo sam zadovoljna kako je ispao.
Ako već rešite da pravite stolen, onda nemojte da štedite na materijalu, a ni na količini. Napravite šest manjih hlebova, par zadržite za sebe, a par podelite. To je vrlo lep poklon. Mogu dugo da vam traju uvijeni u masnu hartiju, kao na slici.
Ja sam ih čak isekla na manje delove, pa sam ih pridodala kolekciji kolača koju sam podelila komšiluku, pogledajte poslednju sliku.
Nije loše da saznate i sledeće detalje vezane za pravljenje ovog stolena:
iako mislim da je marcipan obavezan sastojak stolena, ne morate da stavljate frangipane. Pošto on može da procuri, najbolje je da šav, mesto na kojem se spaja testo prilikom preklapanja, stavite na dole, a ne na gore, kao što se to obično čini.
što se tiče suvog voća izbor je na vama, ipak suve višnje i kajsije su moje omiljeno voće.
ne morate suvo voće da stavljate u alkohol, umesto toga stavite u sok od pomorandže.
ako je ikako moguće nabavite ušećerenu koru pomorandže, arančini, možete i sami da je napravite, pogledate ovde kako. To daje ovom hlebu neverovatno lep ukus.
4 kašike ruma, ili burbona, ili soka od pomorandže
1 kašičica cimeta u prahu
80g iseckanih tostiranih badema (može i pistaća)
1kg oštrog brašna (brašna za hleb)
1 kašičica soli
2 kašike suvog kvasca, ili 20g svežeg kvasca
500ml toplog mleka
50g šećera
4 jajeta, umućena
200g putera, omekšalog
Za domaći marcipan:
200g brašna od badema (ovde pogledajte kako sami da ga napravite)
200g šećera u prahu
2 kašike vode
1 1/2 kašičica ekstrakta od badema
Za frangipane:
100g šećera
100g putera
1 jaje
100g brašna od badema
25g brašna
1 kašika ruma ili burbona
Za premaz testa:
1 jaje, umućeno
Za premaz hleba:
60g otopljenog putera
Za valjanje:
300g šećera u prahu
Priprema:
Dan pre pomešajte u činiji suvo i kandirano voće sa alkoholom ili sokom, dodajte cimet, koricu limuna i sve dobro promešajte. Pokrijte činiju i stavite je u frižider.
Dan ranije možete da napravite i marcipan tako što ćete u mulitpraktiku pomešati šećer u prahu, brašno od badema, vodu i estrakt badema. Kad ste dobili ujednačenu smesu, podelite je na dva dela i od svakog dela napravite cilindričan oblik, obložite ih plastičnom folijom i čuvajte u frižideru.
Dan posle u jednoj posudi pomešajte toplo mleko, šećer i suvi kvasac, sačekajte da kvasac počne da radi.
U mikseru za testo pomešajte brašno i so i tome dodajte smesu sa kvascem u koji ste umešali jaja. Mesite sve 5 minuta i onda postepeno dodavajte omekšali puter, i mešajte sve još 5 minuta. Kad ste dobili ujednačeno i mekano testo umešajte u njega smesu sa suvim voćem i iseckane bademe i pistaće. Izvadite testo iz miksera i oblikujte u loptu, stavite u nauljenu posudu, pokrijte i sačekajte 1-2 sata da testo nadođe.
Izvadite marcipan iz frižidera i isecite na 6 jednakih delova. Svaki komad oblikujte u valjak dug oko 15cm.
Takođe napravite frangipane. U multipraktiku pomešajte omekšao puter i šećer, i kad ste dobili kremastu smesu u to stavite jaje, i na kraju sipajte brašno od badema i obično brašno, i tome dodajte kašiku ruma ili burbona. Mešajte sve par sekundi dok ne dobijete ujednačenu smesu.
Kad je testo naraslo ponovo ga stavite na radnu površinu i isecite na 6 približno jednaka dela. Svaki deo oblikujte u veknicu i pokrijte ih da odstoje oko 20 minuta, a onda svaku veknicu rukama razvucite u oblik pravougaonika.
Preko testa najpre stavite frangipane, i onda komad marcipana sa strane. Zatim pokrijte stranu sa marcipanom, pa je preklopite sa drugom stranom. Dobro spojite ivice, da ne bi frangipane iscureo, i prevrnite hleb sa porubom na dole. To uradite sa preostalim komadima testa.
Oblikovano testo stavite na pleh, po tri vekne na svaki. Pokrijte pleh plastičnom folijom i čekajte oko 45 minuta da se testo poslednji put nadigne.
Zagrejte rernu na 190C (375F). Pre nego što ćete testo staviti da se peče premažite ga umućenim jajetom.
Hleb pecite oko 35 minuta. Tokom pečenje, negde na pola vremena, prekrijte hleb aluminijumskom folijom da ne izgori.
Kada je hleb gotov, ohladite ga, a zatim premažite otopljenim puterom, i na kraju ceo uvaljajte u šećer u prahu.
Sa sigurnošću mogu da kažem da su ovo najbolji krekeri koje sam ikada napravila, a verovatno i probala. Tako su fino tanki, hrskavi, mirisni i puni raznih ukusa. Da držim kafe obavezno bih ih služila uz kafu i čaj. Mada, odlični su i kad se služe uz sireve kao meze.
Dugo ih merkam u prodavnici, obično se nalaze lepo aranžirani uz fensi sireve, džemove i razne grickalice koje se služe za predjelo. Evo kako kupovni izgledaju, a nisu ni jeftini. Ono što me najviše fascinira je to što su tako tanki. To se postiže tako što se najpre ispeku, pa se stave u zamrzivač, i onda tanko iseku, i ponovo ispeku. Slično se prave kao italijanski biskoti. Ovde ih najčešće zovu crisps, ili thins, a ja sam im smislila srpsko ime – hrskavci.
Sigurno će vas oduševiti, pošto napravite svoje prve hrskavce, već ćete planirati sledeće. A oni se vrlo jednostavno prave, i dozvoljavaju vam da se igrate sa sastojcima, uvek možete da dodate nešto novo, pa i začine (cimet, anis, đumbir ili seme komorača mi padaju na pamet).
Ja sam im dodala melasu, to je nus proizvod koji se dobija prilikom pravljenja šećera od šećerne trske, i pored slatkosti karakterističnog ukusa, molasa daje prepoznatljivu braon boju, setite se božićnih medenjaka. Ukoliko ne možete da je nabavite koristite samo smeđi šećer, ili slad od ječma, koji je odlična zamena.
Što se tiče odabira suvog voća i koštunjavih plodova stavite ono što vam je prvi ruci, ipak, bademi su obavezni.
Takođe, možete sledeći put da ih napravite slane.
Nešto razmišljam, možda bi lepo upakovani hrskavci bili fini praznični poklon.
Hrskavci, krekeri sa suvim i koštunjavim voćem
Ovde možete da pogledate moj video kako da napravite slične slane hrskavce.
130g koštunjavog voća i semenki (sirovi bademi, lešnici, pistaći, semenke od bundeve)
130g brašna
1/2 kašičice soli
1/3 kašičice sode bikarbone
240ml mleka
2 kašike smeđeg šećera
1-2 kašike melase
Priprema:
Najpre zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite pleh, moj je dimenzija 23x11cm, možda je bolje da je bio uži, obložite ga papirom za pečenje.
Pomešajte brašno, sodu bikarbonu i so, i u to dodajte suvo voće i koštunjave plodove. U mleko umešajte šećer i molasu i dodajte je prethodnoj smesi. Sve dobro pomešajte i rasporedite u pleh, i pecite oko 50 minuta.
Kad je kolač gotov izvadite ga iz pleha i potpuno ohladite. Zatim ga stavite u zamrzivač na jedan sat da se stvrdne.
Zagrejte rernu na 175C (250F). Pripremite velike plitke plehove, obložite ih papirom za pečenje.
Pošto se kolač stvrdnuo izvadite ga iz zamrzivača i oštrim nožem secite vrlo tanke kriške. Ređajte ih na pleh i pecite u rerni 10 -15 minuta, zavisi koliko su tanki. Najbolje da proverite sami, ukoliko korica počne da blago tamni izvadite ih iz rerne, i stavite drugu turu da se peče.
Pošto su hrskavci ispečeni ohladite ih i služite. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.
Ovaj čuveni francuski tart je zaista nešto posebno, kad ga stavite u usta osetićete kako se smenjuju slojevi raznih ukusa i tekstura, hrskava puterasta kora, zatim zanosni krem sa ukusom badema, pa sočne kruške, slatka glazura od začina, i na kraju tostirani listići badema. Sve je u savršenom skladu, da vam se nameće pitanje – kada ću sledeći put probati nešto ovako lepo?
Uopšte ideja da napravite dezert sa kruškama je prilično originalna, nema puno takvih, kad se samo setim ovog fenomenalnog kolača sa kruškama, čokoladom i lešnicima, jer njihov ukus i tekstura nisu tako privlačni kao recimo od jabaka.
Kao što možete da pretpostavite pravljenje jednog ovakvog tarta traži dosta rada i strpljenja, to je pravilo kad hoćete da dobijete nešto izuzetno lepo, ali i to je deo zabave, ne samo njegova degustacija. Ali, ako ne volite komplikovane dezerte, onda napravite ovaj tart, takođe francuski.
Postoji nešto što čini ovaj tart vrlo posebnim a to je krem od badema koji se zove frangipane. Za razliku od marcipana, ovaj krem je ređi i sadrži jaja i puter. Često se koristi za pravljenje francuskih tartova, i moram da priznam da je neodoljiv.
Ovaj tart se sastoji iz nekoliko delova:
kora – u pitanju je prhka kora – pâte sablée, koja se vrlo često koristi za pravljenje tartova.
frangipane – kao što je već pomenuto, to je krem od badema.
kruške – se često pre upotrebe poširaju, i ja verujem da se to čini da bi im se ukus pojačao i zasladio, a i delimično omekšale jer se koriste kruške koje nisu mekane. Često se kuvaju i u vinu. Najbolje vrste su anžujske (Anjou) ili viljamovke (Bartlett) kruške.
glazura – kao glazura može da se koristi džem od kajsija, zagrejan i sa dodatkom malo vode, međutim ovaj redukovan sirup, koji sam koristila, je još bolji.
Pre neki dan sam se vozila Uberom, to je postala retkost od pojave korone, i kako sam nosila masku, koja je obavezna, počela sam da pevušim pesmu koja mi nije izbijala iz glave, iz nekog razloga mislim da me sa maskom ljudi ne čuju. Vazač je odmah prokomentarisao moje pevanje – sviđa mi se to što pevušiš, koja je to pesma?Nutshellod Alice in Chains. Voliš grandž muziku? Pravo da ti kažem, to sam slušala kad sam bila tinejdžerka, ali kako izbegavam ovih dana sve medije, okrenula sam se slušanju muzike, i baš mi prija to podsećanje. Zapravo u poslednje vreme počela sam da se vraćam u prošlost, valjda je to normalno kada nastupe krizna vremena, i primetila sam da nisam jedina. Takođe, čitala sam četvrtu knjigu My Struggle (Moja borba) od norveškog pisca Karl Ove Knausgarda, u kome on opisuje svoj život dok je bio tinejdžer, i to me je ponelo. Inače to je fenomenalna autobiografija, tako je originalna, potpuno sam opsednuta njome, i sigurno ću vam pisati o njoj samo da završim petu i šestu knjigu.
Zanimljivo je ponovo slušati, i čak otkrivati nove stvari, o muzici iz prve polovine devedesetih, sa velike vremenske distance i pogotovo što sada živim u Americi. Kako mi je sve to drugačije izgledalo kada sam bila tinejdžerka, opet i dan danas kad slušam muziku iz tog perioda, kad krene gitarica na početku pesme, sva se naježim, iako volim i druge žanrove. I dalje mislim da je to jedan od najboljih perioda kada je rok muzika u pitanju. Samo što mi se promenio ukus kada su bendovi u pitanju, Nirvana i Pearl Jam mi nisu više toliko zanimljivi, već Alice in Chains, koji mi je tada izgledao nekako previše mračno, nedovoljno lirski. Sada mi ta muzika deluje tako lepo i osvežavajuće, moćno, inovativno, sirovo i iskreno, sve ono što bi mogla da kažem za bilo koje umetničko delo koje mi se dopada. Nema kalkulacija, ni želje da se dopadne publici, niti šuplje ideologije, već iskrena potreba da se nešto kaže. Talenat je čudo, neko za par godina vežabajući i kopirajući druge umetnike, bez ikakvog fromalnog obrazovanja, bude u stanju da kreira nešto tako drugačije i lepo. Neverovatno je kako se u nekom trenutku sve kockice slože, sve izgleda savršeno, kao neka božija intervencija. Često se desi da se taj momenat više nikada ne ponovi u kasnijem stvaralaštvu umetnika.
Dešava mi se da mi se nekada autori koje sam veoma volela kao klinka više uopšte ne dopadaju, Alber Kami je bio poslednje razočarenje, čitala sam proletos njegovu knjigu Kuga, što se kaže – za sve postoji vreme. Opet, neke stvari mi se dopadaju na isti način, podjednako me uzbuđuju i inspirišu.
Za razliku od većine ljubitelja AIC, ja sam neko ko se pali na Jerrya Cantrella, jer on je stvarao muziku, pisao tekstove i komponovao, iako nije bio tako dobar pevač kao Layne. Odgledala sam njegov skorašnji intervju u nestvarnom enterijeru, i baš me je prijatno iznenadio, tako je nepretenciozan i uravnotežen, plus to mu dođe kao neko spokojno finale posle vrlo turbuletne mladosti. Rekla sam mužu, kad sve ovo prođe oko korone, idemo na koncert Alice in Chains, kad budu gostovali negde u blizini. Isto važi za Zdravka Čolića, suviše dugo sam ga ignorisala:)
Da se vratim na vozača Ubera. Moram da priznam da mi baš nedostaje vožnja Uberom, to je tako zanimljiv način da se izmestiš iz svoje stvarnosti i da komuniciraš sa vrlo različitim ljudima, neke vožnje su bile legendarne. Naš razgovor je išao ustaljenim tokom, pričali smo o tome kako je današanja muzika bezveze, možda zbog toga što nismo više mladi, ma ne, nije zbog toga… zapravo svuda nedostaje lepote, kud god se okreneš, a život bez lepote i nije baš nešto. Iskreno, ovo jeste jedno od bizarnijih perioda ljudske istorije. Ovde ljudi žive u obilju, većini su te neke osnovne potrebe potpuno zadovoljene, ali su nezadovoljni pošto ljudima fali neki viši smisao, mogli bismo to nazvati duhovnost, tačno se oseća taj disbalans između materijalnog i duhovnog. Nije teško primetiti, a možda je meni lakše da to vidim, pošto dolazim iz nekog drugog sveta, ljudima danas fali smisao, jasna i realna slika o sebi i svetu koji nas okružuje. A to nije lako, jer smo non-stop bombardovani svakojakim glupostima preko medija. Teško mi je da dokučim, šta je u stvari pravi razlog za nihilističko i samodestruktivno ponašanje. Eto, ti muzičari su umeli baš da mrače, vodili su vrlo destruktivne živote, ono jeste da je mnogo njih poteklo iz rasturenih porodica, ipak živeli su u Americi, u zlatno doba, kako ovde mnogi tvrde. A kad se setim moje generacije devedesetih, ideja da odeš na koncerte tih grupa je bila naučna fantastika, čak i da kupiš originalnu kasetu, a ne neku buđavu kopiju. Eh, da je samo to bio problem, nego vidiš pred svojim očima kako se celo društvo urušava, i ti tu ne možeš ništa, samo gledaš da preživiš. Mene i dan danas opsedaju traume iz tog perioda, i tek sa ove distance shvatam koliko je to sve bilo nenormalno. Život baš ume da bude nefer! A možda je to bila dobra škola života, da umeš da razumeš ljudsku priorodu, da razlikuješ dobro od lošeg, nema tu više one naivnosti, ali na kraju ojačaš.
People need meaning, dobro si to rekla. A onda je vozač kao u transu počeo da ponavlja tu rečenicu, kao da je tog trenutka doživeo neku vrstu otkrovenja. Kako si došla do tog saznanja? Razmišljam se da li da mu ne rušim doživljaj, opet ko zna šta je on konstruisao u svojoj glavi, bolje da budem iskrena sa njim, na kraju ovo ne treba da bude ništa više od neobaveznog ćaskanja. Nije to ništa novo, ništa ja to nisam smislila, to je nešto čime se ljudi bave od svog postojanja, toliko je knjiga napisano o tome, mnogo pametniji ljudi od nas su to pokušali da objasne, zato nije loše da se pročita po koji klasik. Ako dođeš do saznanja da ima toliko toga o čemu ne znaš, na dobrom si putu.
Onda sam se setila knjige Oldosa Hakslija, Vrli novi svet, koju sam skoro pročitala, bila sam šokirana koliko je taj autor mogao da predvidi ono što se danas događa sa društvom, i to skoro pre sto godina. Razvoj tehnologije nije baš pogodio, ali definitivno je pronikao u naše slabosti. Kad smo već kod te knjige, nije teško prepoznati da je ona bila uzor relativno novoj knjizi Krug (The Circle, Dave Eggers), koja je vrlo uznemiravajuća, ali morate je pročitati jer pogađa suštinu današnje masovne manipulacije i kontrole.
Palo mi je na pamet da vozaču preporučim intervju sa Canetom iz Partibrejkersa, pre neki dan se pojavio na mom YouTubu feedu, i sa uživanjem sam ga odslušala. Nisam nešto pratila njegov opus, ali definitivno je autentičan lik, volim njegove poetske doskočice, ko se uramljuje, taj se usamljuje, sve vreme prosipa male životne istine. Ali vozač ne razume srpski. Šteta.
Tart sa kruškama i bademom (Pear Frangipane Tart)
Sastojci za koru:
260g brašna
4 kašike šećera
1/2 kašičice soli
115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće
1 žumance
2 kašike veoma hladne vode
za sirup:
1 1/2 l vode
300g šećera
2-3 štapa cimeta
5-6 karanfilića
2-3 anis zvezde
1/2 limuna
4 kruške, treba vam 3, ali za svaki slučaj stavite 4 komada, ne smeju da budu mekane
Pleh za pečenje tarta, kome se pomera dno, prečnika 28 cm
Priprema kore:
U multipraktiku, ili ručno, najpre promešajte brašno, šećer i so sa iseckanim hladnim puterom, potrebno vam je par obrtaja. Zatim dodajte 1 žumance i dve kašike vode, i posle par obrtaja, kad se stvori donekle ujednačena smesa, zaustavite multipraktik. Skupite testo i od njega napravite disk, uvijte ga u plastičnu foliju i zatim ga prebacite u frižider da odstoji bar pola sata. Ili, ako vas mrzi da razvlačite testo oklagijom, stavite testo u kalup za tart i onda rukama, ili uz pomoć plastične folije i nekog predmeta sa ravnim dnom, ravnomerno obložite pleh, i stavite ga u zamrzivač na pola sata.
Za to vreme poširajte kruške, odnosno skuvajte ih u sirupu.
U šerpi zakuvajte vodu sa šećerom i u to dodajte štapiće cimeta, karafilić, zvezde anisa i pola limuna. Dodajte kruške, koje se prethodno oljuštili (namažite ih limunovim sokom) i uklonili sredinu sa semenkama, i kad sirup počne da ključa, smanjite vatru, i kuvajte sve oko 20 minuta. Zatim ugasite vatru i neka kruške ostanu u sirupu dok se on ne prohladi.
U međuvremenu napravite krem od badema. Stavite sve sastojke i dobro ih izblendajte u multipraktiku.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Izvadite testo iz zamrzivača. Preko testa stavite izgužvani papir za pečenje, a na njega oko 1/2 kg pasulja (dobro ga rasporedite uz ivicu), da bi testo sačuvalo oblik tokom pečenja. Pecite ga tako 15 minuta, a zatim izvadite pasulj i papir. Vratite ga u rernu da se peče još oko 10 minuta, kad ivice počnu da tamne izvadite ga iz rerne.
Ostavite koru da se ohladi.
Ispunite koru kremom sa bademom.
Kruške izvadite iz sirupa i ocedite ih na salveti.
Isecite kruške na jedake polovine, a svaku polovinu isecite poprečno na tanke listiće. Pažljivo ih prenesite i stavite u krem. Trebalo bi da se u njemu nađu šest polovina postavljene zrakasto.
Pecite tart u prethodno zagrejanoj rerni na 190C (375F) oko 50 minuta. Kad je tart ispečen ostavite da se malo prohladi.
Priprema glazure:
Zadržite trećinu sirupa sve za začinima i kuvajte ga na tihoj vatri dok se tečnost ne redukuje i postane gusta i lepljiva.
Na kraju stavite toplu glazuru preko tarta koristeći kuhinjsku četkicu i pospite ga tostiranim listićima badema.
Pošto smo prošle nedelje ovladali pripremanjem domaćeg marcipana, sada je vreme da se bacimo na spremanje ovog raskošnog venca sa tim istim marcipanom. Sigurna sam da vam ovo izgleda kao veoma privlačan projekat, ako volite da spremate peciva.
Dakle u pitanju je vrlo popularana praznična poslastica koja se pravi u centralnom i severnom delu Evrope. Čitam trenutno “Čarobni breg” Tomasa Mana pa sam pod utiskom, pričaću vam o knjizi kad je budem završila. To me je inspirisalo da malo istražim klasične evropske poslastice iz daleke prošlosti, i da uživam u njima.
Ako ste u sličnom raspoloženju onda probajte i ove recepte:
Recept je preuzet iz prazničnog broja časopisa Cook’s Illustrated sa malim izmenama. Možete ovo pecivo da pravite i sa drugim nadevom, sigurno da džem od kajsija, mak i orasi mogu budu dostojna zamena, ali ipak marcipan je za mene vrhununski sastojak. Prijatno ćete se iznenaditi kako je divan spoj marcipana i krem sira u filu. Sve je nekako sa pravom merom napravljeno, čak i listići badema daju ovom pecivu lepu teksturu. Testo nije previše slatko, ali tu je fil kao i preliv koji daju slatkoću.
Pošto pecivo izgubi svežinu povratite je tako što ćete ga zagrejati u tosteru.
Pošto me je uhvatilo praznično raspoloženje, kao što i sami vidite, ja sam rešila da vas obradujem velikim prazničnim popustom, najvećim do sada, pri kupovini moje knjige Američki kuvar. A vi kupovinom kuvara obradujte sebe ili svoje prijatelje.
Moram da vam kažem, vaša divna pisma i poruke sa utiscima o knjizi koje mi redovno šaljete ubedili su me da su ljudi željni ovakvih knjiga, i da moj kuvar ne “čuči” na policama već se često koristi. Čak i moje prijateljice, ranije totalno nezainteresovane za kuvanje, šalju mi ponosno slike jela i poslastica koje su pravile iz kuvara. To je to!
Praznični venac sa marcipanom
Sastojci za dva venca
Sastojci za fil:
200g marcipana (pogledajte ovde kako da ga sami napravite)
60g krem sira Filadelfija, na sobnoj temperaturi
Sastojci za testo:
320ml toplog mleka
3 kašičice suvog kvasca
80g meda
115g putera, otopljenog
3 krupna žumanca, umućena
1 kašika ektrakta vanile
675g brašna
2 kašičice soli
Za preliv:
30g krem sira Filadelfij , na sobnoj temperaturi
85g šećera u prahu
2 kašike mleka
3 belanca
Priprema:
U toplo mleko umešajte kvasac i med, i sačekajte par minuta da kvasac počne da radi. Tome dodajte otopljen puter, žumanca i ekstrakt vanile. Sve dobro promešajte.
U većoj posudi pomešajte so i brašno. Tome dodajte tečne sastojke i sve mešajte bilo mikserom ili ručno dok ne dobijete glatko ujednačeno testo. Stavite ga u nauljenu posudu, pokrijte plastičnom folijom, i čekajte oko 1 1/2 – 2 sata da testo nadođe.
Za to vreme mikserom pomešajte marcipan i krem sir.
Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.
Na radnoj površini posutoj sa malo brašna oklagijom razvucite jednu polovinu testa dok ne dobijete pravougaonik dimenzija 46 x 23 cm. Polovinu smese sa marcipanom ravnomerno stavite na 1/5 razvučenog testa po dužoj strani, ostavite oko 2 cm ivice nepokriveno. Zarolajte testo krenuvši od ivice sa filom.
Prebacite zarolano testo na pleh, oblikujte ga u vidu kruga, i oštrim nožem zasecite testo duboko, ali ne do samog kraja, na kriške oko 4 cm široke, trebalo bi da bude 11 rezova. Zatim te kriške zarotirajte u horizontalu. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte oko 1 sat da ponovo nadođe.
U međuvremenu zagrejte rernu na 190C (375F). Pre nego što pecivo ubacite u rernu premažite ga umućenim belancetom, a onda pospite bademovim listićima. Pecite venac oko 25 minuta, na pola vremena ga zarotirajte. Pošto je venac ispečen ostavite ga oko sat vremena da se hladi. U međuvremenu pripremite preliv tako što ćete pomešati sve sastojke. Pošto je pecivo ohlađeno prelijte ga tom smesom i služite.
