Kako sam se obradovala kada sam osetila miris zove kada sam prvi put probala Hugo spritz koktel. U trenutku me je vratio u prvu polovinu devedesetih godina prošlog veka, kada je napitak od sirupa od zove bio veliki hit. Sa jedne strane za to doba me vežu ne tako lepe uspomene, a opet ima i puno lepih. Kada sam pisala Srpski kuvar, nisam se uopšte premišljala da li da stavim recept za sirup od zove, on je morao tu da se nađe, kao i priča o devedesetim, o tome kako su se domaćice snalazile, i kako smo se dovijali na sve moguće načine. Već sam pričala o tome u ovom intervjuu sa Natašom, pa da se ne ponavljam.

Malo ironično, posle recepata sledi foto-reportaža moje posete gradskim bogataškim kućama u Baltimoru iz “pozlaćenog doba”. Svašta sam lepog videla, i vredelo je sve to zabeležiti. Nadam se da ćete uživati u raskošnim enterijerima i arhitekturi baš kao i ja.

Inače, ova dva koktela od zove su idealni za ovo doba godine. Tako su lagani i osvežavajući, kao i većina koktela sa penušavim vinima. I jedan i drugi su lepi na svoj način. Iako se ovi kokteli prave sa likerom od zove, jedan od popularnijih je St. Germain, možete da ih spremate i sa sirupom od zove. Jedino što ćete u tom slučaju malo smanjiti količinu, jer u suprotnom koktel će vam biti previše sladak. Na donjoj slici možete da vidite zatvarač za penušava vina, koji je sjajan izum, jer zahvaljujući njemu vina mogu da ostanu penušava i po otvaranju, oko nedelju dana.

Hugo Spritz koktel

Hugo sprizt je vrlo lagan koktel, podseća na Aperol spritz.

sastojci za jednu čašu:

3 grančice nane

30 ml likera od zove (možete da koristite sirup od zove, ali stavite manju količinu da koktel ne bude previše sladak)

120 ml penušavog vina (Prosecco)

30 ml kisele vode

za služenje: kolutovi limuna i grančica nane

priprema:

U čašu sipajte liker od zove. Tu stavite grančice nane pa ih pritiskajte krajem varjače. Stavite kockice leda i sipajte prohlađeno penušavno vino i kiselu vodu. Promešajte koktel i dodajte mu kolutove limuna i grančicu nane.

Koktel od zove 75 (Elderflower 75)

Ovaj koktel je varijanta čuvenog koktela French 75. Ima pun i osvežavajuć ukus, i u njemu se limun i zova sjajno slažu.

sastojci za jednu čašu:

45 ml suvog džina

30 ml likera od zove (možete da koristite sirup od zove, ali stavite manju količinu da koktel ne bude previše sladak)

15 ml soka od limuna

120 ml penušavog vina (Prosecco)

za služenje: uvrnuta korica limuna

priprema:

U šejkeru sipajte rum, liker od zove i sok od limuna. Tome dodajte kockice leda, i energično mešajte šejker nekoliko puta. Kroz rupičasti otvor sipajte sadržaj u čašu za koktel. Na kraju sipajte prohlađeno penušavno vino. Sravite koricu limuna i služite koktel.

Šetnja američkim bogataškim kućama iz “pozlaćenog doba”

Volim da obilazim istorijske kuće, i srećom ovde ima čestih tura po raznim komšilucima. Već sam ranije pisala o njima (vidi ovde), ali ovog puta se ukazala prilika da posetim najbogatije gradske kuće u Baltimoru iz “gilded age” (19. i početak 20. veka), perioda koga krasi neverovatno raskošna arhitektura i dizajn, puna raznih istorijskih stilova, koji i dalje ostavljaju ljude bez daha. istina, ima u tom eklektičnom stilu puno preterivanja, ali svejedno, i dalje nas uzbuđuje, mnogo više nego moderna arhitektura. To je stari centar Baltimora koga krasi veliki trg, više evropski nego američki, i ima četiri kraka u kome se nalaze parkovi, fontane, i skulpture, a projektovan je od strane francuskog arhitekte. Ovde je sniman film The Bedroom Window iz 1987. godine.

U centru je dominantan spomenik posvećen Džordžu Vašingtonu, a kraj se zove Mount Vernon, baš kao i njegovo imanje,o kome sam još ranije pisala.

Na trgu se nalaze grandiozne kuće, muzej, i muzička akademija Peabody, u kojoj često boravim jer tu ćerka ima časove pevanja. Obožavam taj deo grada jer je pun istorije i divne arhitekture. Iako više nema taj stari sjaj, nije baš bezbedan, pa ljudi sa dosta novca ne žele više da žive u njemu, i dalje fascinirana mnoge, i na pomenutom događaju je bilo baš dosta ljudi.

Neki bogataški klub žena je organizovao ovaj događaj, njihovo sedište je u ovoj otmenoj zgradi, gde se organizuju razni događaji za one sa dubljim džepom.

Tu je i divno zadnje dvorište, koje se završava garažom gde su boravili konji i kočije. Iako se i dalje oseća miris konja, prostor se koristi za razne događaje.

Na donjoj slici možete da vidite niz garaža za kočije koje su posle pretvorene u stambene kuće.

Ovo je moja omiljena kuća. Tek je renovirana, i ne znam tačno za šta će da služi. Od ovog zidnog mozaika do divno uređenih tavanica, kupole, stepeništa, prozora, vitraža, ogledala, kamina, itd, čovek ostane bez daha. Lepo je znati da još uvek postoje majstori koji mogu da ovim kućama vrate stari sjaj.

Boje i dekoracija na zidu, tavanici i na dovratniku ostavljaju bez daha.

Zanimljiva dekoracija – ispod tavanice su ispisana imena čuvenih književnika. A i Art Deco luster je prelep.

Ova kuća ispod je jedan od najlepših primera pozlaćenog doba. Tu je danas inženjerski klub, i kuću krase mnogobrojne raskošno dekorisane sale, plesni hol, raskošni kristalni lusteri, atrijum i razne sobe. Kao i u prethodnoj kući i ovde se stepenište završava skulpturom Hermesa koji drži lampu, izgleda da je taj detalj bio veoma popularan u to vreme.

Tu je i zanimljiva soba čije zidove krase tapiserije.

1905. godine, Baltimor je zahvatio ogoman požar, i tada je u gradu stradalo nekoliko hiljada zgrada. Na slici ispod je fotografija grada u ruševinama.

Neobično lepa vrata na jednoj od gradskih kuća.

Ova kuća se razlikuje po stilu i u njoj žive ljudi. Čak neki delovi kuće mogu da se iznajme preko Airbnb-a. Vrlo mi se sviđa kako su vlasnici uklopili različite stilove.

Tokom pomenutog perioda u Americi obnova raznih istorijskih stilova je ušla u modu, od gotičkog, renesansnog, baroknog i antičkog. Šetajući se od kuće do kuće, upade mi u oči ova elegantna zgrada, čija fasada ima romaničke elemente koje podsećaju na fasadu crkve u manastiru Studenica. Do nje je neko moderno ruglo od zgrade.

U ovoj obnovljenoj kući do skoro su bili kancelarije neke firme. Krase je divni detalji, pored drvene dekoracije ima interesantnih rešenja sa Tiffany pločicama i vitražima. Ovde je već prisutan Art Deco.

Na pomenutom trgu nalazi se velelepna crkva u neogotičkom stilu. Više nema funkciju crkve, ali i dalje impresivno izgleda.

Kao što sam rekla taj kraj obiluje prelepim starim zgradama u kojima se većinom danas nalaze stanovi.

Kao i sve i ove kuće traže dosta posla i novca oko održavanja, i dobro je da ima ljudi koji i dalje imaju entuzijazma u čuvanju i prenošenju lepote budućim generacijama.