Američka kuhinja, Dezerti, Keksi, Praznična hrana

Praznični stakleni keksi (i predlozi za zimski bioskop)

December 18, 2020 2 Comments

Rekla sam sebi da ovog decembra neću da pravim sitne praznične kolače, međutim predomislila sam se, jer će ipak biti komšijske razmene kolača, uprkos koroni. Na kraju vrlo se lako prave i tako su veseli, posebno ovi stakleni keksi, da nisam uspela da im odolim. Moram da ih dodam mojoj kolekciji prazničnih kolača. I šta drugo da radim u ovo vreme kada je sve zatvoreno i ništa se ne dešava. Doduše juče je pao prvi sneg, kao da je bio armagedon, nisi mogao čoveka da vidiš na ulici.

Ranije bi tradiconalno odlazili u jedan pab niz ulicu koji je uvek posebno dekorisan za Božić, tu bi obično popile Hot Toddy i razmenile kolače, ali ove godine neće biti okupljanja nigde, pošto je restoranima i pabovima zabranjen rad. Opet, nije da mi nije pao na pamet bar na kraju našeg bloka, koji zvanično ne radi, ali iza tamnih zavesa može da se nasluti da se unutra nešto dešava i da je puno, kao pravi speakeasy, tako su se zvala mesta koja su prodavala alkohol za vreme prohibicije.

Kao što ćete videti ovi stakleni kolači se vrlo jednostavno prave, a izuzetno su efektni, kao vitraži. Istu tehniku možete da koristite ukoliko rešite da pravite gingerbread house iliti kuću od medenjaka, za prozore. Kad stavite unutar kućice neko svetlo, znate kako lepo izgledaju ti šareni prozori, deca će biti oduševljena.

Praznični stakleni keksi

Pored recepta nije loše da pogledate moj novi video kako se prave ovi kolači, može puno da vam pomogne.

Sastojci za 4 pleha kolača:

330g brašna

1/2 kašičice soli

200g putera, na sobnoj temperaturi

100g šećera u prahu

1 jaje, na sobnoj temperaturi

1 kašičica ekstrakta od vanile

1 pakovanje šarenih bombona

Priprema:

U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju. U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje jaje, zatim ekstrakt vanile. Na kraju dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno.

Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, oblikujte u disk, prečnika oko 15 cm, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižider da se stvrdne oko 2 sata.

Zagrejte rernu na 150C (300F) i pripremite dva velika plitka pleha obložena papirom za pečenje.

Testo izvadite iz frižidera i oklagijom ga razvijte na debljinu oko 5 mm. Prethodno pospite brašnom radnu površinu i oklagiju. Zatim raznim kalupima za kolače isecajte testo i stavljajte ga na pleh. Zatim malim kalupima za kolače isecajte unutrašnjost tih oblika. Te rupe ćete ispuniti istucanim bombonama. One će se tokom pečenja istopiti i pretvoriti u obojeno staklo.

Pecite kolače oko 10 minuta, na srednjoj pregradi, izvadite ih pre nego što počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.

Predlozi za zimski bioskop

Gledajte da za praznike lepo ispunite sebi vreme, uprkos svemu, recimo porodično gledanje filmova može da bude vrlo zanimljivo iskustvo. Napravite kokice, spremite neki lepi napitak kao što je topla čokolada, i prepustite se. Da ne bi gubili vreme tražeći filmove, setite se ove liste klasika koje se obično svima dopadaju.

Kao što ćete videti većina predloga su stari filmovi, pošto sam od novije produkcije digla ruke. Doduše skoro sam gledala jedan skorašnji holivudski film koji mi se vrlo dopao, Hillbilly Elegy, ali njemu ovde nije mesto. Ovo je lista opuštenih i zabavnih filmova koje možete porodično da gledate, mojoj deci su se veoma dopali.

Kolo sreće se okreće (1983)

Gledali smo ovaj film sa decom prošlog vikenda i verovatno ćemo se sećati njihovih rekacija do kraja života, ne zna se šta je bilo smešnije film ili oni. Rekla sam mužu da im ne pušta film od samog početka jer kad vide da je film rated, odmah se bune da ih teramo da gledaju nešto što nije prikladno za njihove godine. Onda ja izvučem onaj čuveni argument roditelja, ja sam u vašim godinama gledala ovaj film, i jel mi nešto fali? Uostalom vreme je da počnete da gledate filmove za odrasle, meni su u vašim godinama dosadili filmovi za decu.

Prancer (1989)

Ovo je moj omiljeni božićni film. Verovatno nikada niste čuli za njega, kao ni ja do prošle godine. Za mene je taj film bio posebno emotivno iskustvo, i sad se naježim kad pomislim na njega. Mada film ima srećan kraj. Devojčica koji glumi lik glavne junakinje je fantastična.

Škola roka (2004)

Ovo je legendarni film koji smo već dva puta porodično gledali. Džek Blek, glavni glumac, je genijalan u njemu. Moram da priznam da podsećam na njega kad sa sličnom strašću podučavam decu rokenrol muzici dok se kolima vraćamo iz škole i slušamo lokalnu radijsku stanicu.

Ferris Bueller’s day off (1986)

Odlična tinejdžerska komedija. Ja sam neko ko se baš kasno upoznao sa hitovima Džona Hjuza, ako možete pogledajte i druge njegove filmove iz 80-ih godina prošlog veka, meni su se veoma svideli, ipak ovaj je najbolji.

Grinč (2018)

Nisam nekih ljubitelj crtanih filmova, ali ovaj mi se baš svideo, to je sigurno jedan od poslednjih filmova koje sam gledala u bioskopu.

Gremlini (1984)

Klasik mog detinjstva. Bilo ga je lepo ponovo videti, ali ovog puta sa mojom decom.

Čovek iz Ria (1964)

Ne sećam se tačno da li se ovaj film puštao u zimskom ili letnjem bioskopu, ali ga je bilo često na televiziji kada sam bila mala. Skoro sam ga pogledala, i bila sam ponovo oduševljena. Ima lepu estetiku, puno pastelnih boja, divni egzotični predeli, scene iz Brazilije su legendarne, uzbudljiv je, baš kako treba da izgleda jedan avanturistički film. Belmondo je odličan, kao i glavna junakinja koja je bila rođena sestra Ketrin Denev.

Američka kuhinja, Dezerti, Keksi, Pistaći

Kolačići sa pistaćima, čokoladom i kardamonom (Čarobni breg)

January 29, 2020 3 Comments

Jednom sam pravila ove kolačiće mojoj prijateljici pošto znam da voli pistaće i kardamon. Međutim, dok sam ih pravila zapričale smo se, i ja sam zaboravila da zapišem količine sastojka, posle sam joj dala progrešne mere. Sada konačno mogu da joj pošaljem recept za još ukusnije kolačiće sa pistaćima, komadićima čokolade i kardamonom, u međuvremenu sam ih pravila više puta dok nisam bila potpuno zadovoljna njihovim ukusom i teksturom.

Inače, u poslednje vreme mi je baš zanimljivo da spremam razne varijante američkih kolačića sa komadićima čokolade. Čak sam i video napravila. Interesantno je koliko količina sastojaka kao i metod pravljenja utiču na njihovu teksturu i izgled. Ovog puta sam probala da otopim puter i onda da ga malko ohladim, i zaista sam zahvaljujući tome dobila lepu hrskavu teksturu. Iako više volim kad su kolačići deblji, ovoga puta sam htela da budu tanji, pa sam za testo koristila dva cela jajeta, i pekla sam ih na višoj temperaturi. Zaista su predivno ispali, danima su bili sveži i ukusni. Što se tiče ukusa ne možete da omanete ukoliko kombinujete pistaće, kardamon i čokoladu.

Pošto kolačići tako lepo idu uz čitanje knjiga, osvrnuću se na jednu posebnu knjigu koju sam skoro pročitala – “Čarobni breg” Tomasa Mana.

Čarobni breg – Tomas Man

Ja izbegavam da čitam klasike koje sam uglavnom čitala kada sam bila tinejdžerka, jer imam strah od toga da mi se više neće sviđati. Jedino sam čitala knjigu “Ana Karenjina” tri puta, i verovatno ću ponovo, jer znam da ću je uvek voleti. Neke od knjiga Tomasa Mana sam davno čitala (Budenbrokovi, Smrt u Veneciji, Tonio Kreger), i njegov stil pisanja kao i teme mi nisu strane, iako ponekad mučne ja sam uživala u njima, posebno zbog izuzetnog dara pisca da opiše stanje ljudske duše.

Pošto mi je savremena američka popularna književnost veoma dosadila, u poslednje vreme sam počela ponovo da čitam klasike. Sa jedne strane sam uživala čitajući ovu knjigu, iako je ogromna i bez previše dešavanja, a sa druge strane mučila me je bolna spoznaja koliko je današnja literatura loša, dosadna, puna stereotipa, neoriginalna, banalna, i što je najgore puno ljudi to čita i misle da je to neka visoka književnost. Ne bih ni čitala te knjige da nisam član kluba knjige, već deset godina, i zahvaljujući tome moram da se zlopatim sa ovdašnjom popularnom beletristikom. Moram da primetim da je poslednjih godina kvalitet romana veoma opao, bukvalno svi liče jedni na druge, ne možeš više da ih razlikuješ. Zajedničko svima je da su likovi u njima potpuno jednodimenzionalni, ili su baš dobri, ili su baš loši, kao karikature. Posle prvog poglavlja već znam kako će se roman završiti. Autori koriste svaku priliku da istaknu svoje viđenje sveta i da nametnu svoje vrednosti, sve mora da bude opšte prihvaćeno i u trendu, veoma se trude da izazovu simpatije kod čitalačke publike, što naravno doprinosi porastu prodaje knjige. Čitaoci se pak dobro osećaju jer znaju da su na pravoj strani, navijaju za dobre likove, koji na kraju trijumfuju, a još više im godi što su loši likovi kažnjeni. Nekada sa takva literatura smatrala kičom, a sada osvaja najprestižnije nagrade i kritika ih obožava. Sigurna sam da su nekadašnji ljubavni vikend romani bili uzbudljiviji i manje predviljivi od današnjih cenjenih romana. Kao i druge umetnosti književnost je postala velika industrija, piše se ono što većina publike traži, podilazi se jeftinom ukusu, sve je to pažljivo kalkulisano, za originalnost, istinitost, kompleksnost i suptilnost nema mesta, to je preveliki rizik.

Kad čitate “Čarobni breg” ni u jednom trenutku ne osećate da vam pisac nameće svoje viđenje, on nema potrebu da morališe, on vam iznosi priču i ostavlja vama da zaključite da li su likovi dobri ili loši. Zapravo nijedan od njegovih likova nije ni potpuno loš a ni dobar, sve je to izmešano, kao i u stvarnom životu, čak je i glavni junak knjige u neku ruku antiheroj.

Hans Kastorp je mladić sa starom dušom, siroče, na momente bezazlen, na momente mudar, radoznao, ne previše hrabar, saosećajan, pasivan, duhovit. Roman počinje njegovim dolaskom u sanatorijum za tuberkulozne, u Davosu, u poseti njegovom bolesnom rođaku. Planirao je da tu ostane tri nedelje, ali ostao je sedam godina, njegov boravak se završio sa početkom Prvog svetskog rata. Kroz njegov boravak u tom sanatorijumu upoznajemo galeriju interesantnih likova privilegovanog sloja ljudi koji su došli iz raznih delova Evrope radi lečenja. Iako sanatorijum u kome žive bolesnici, sa ne tako velikom šansom izlečenja, streptomicin će biti tek kasnije otkriven, odiše nekom posebnom atmosferom, drugačijom od one u “ravnici”, tako pacijenti nazivaju svet zdravih ljudi. Oni imaju svoj ustaljeni ritam, kao u nekakvom odmaralištu, tu sve izgleda tako izolovano i ušuškano da je teško oprostiti se od tog sveta, što se i desilo junaku romana iako je bio pa skoro izlečen. Isto sam i ja osećala dok sam završavala ovu knjigu, bilo mi je teško da se odvojim od tog sveta sa čarobnog brega.

Živeći u toj rutini glavni juna pak ne gubi vreme, puno je naučio i duhovno se razvijao, a za to su najviše zaslužni Setembrini i Nafta, njegovi neformalni učitelji, takođe gosti sanatorijuma. Svako od njih zastupa ekstremno drugačiji pristup životu, i pred svojim učenikom često polemišu o smislu života, smrti, nauci, religiji, politici, i uopšte važnim filozofskim pitanjima. To je meni bio i najinteresantniji deo, upoređivala sam koliko se toga promenilo u periodu od skoro pa sto godina, kada je ova knjiga napisana.

Tomas Man je veoma opširan u svojim opisima, bilo da je u pitanju krajolik prekriven snegom, toaleta gostiju, obroci u restoranu, često se i ponavlja, pa opet to ne umanjuje kvalitet ove knjige. Zapravo to je za mene bilo prijatno osveženje.

Ako mene pitate, bolje je ne čitati ništa nego čitati lošu literaturu. Samo kroz čitanje dobrih knjiga, iliti klasika, možete da razvijete dobar ukus, to isto važi i za druge umetnosti. Dobra knjiga ne pruža samo estetski doživljaj već zahvaljujući njoj saznajte više o sebi i drugima, nudi vam mogućnost da bolje upoznate život i da se lakše snađete u njemu.

Kolačići sa pistaćima, čokoladom i kardamonom

Sastojci za oko 24 komada:

150g pistaća, pečenih i blago posoljenih, sa odstranjenom ljuskom i samleveni u multipraktiku

150g brašna

1/2 kašičice soli

1/2 kašičica karadmona, samlevenog u avanu

1 kašičica praška za pecivo

170g putera, otopljenog i onda malo ohlađenog

150g smeđeg šećera

50g belog šećera

2 omanja jaja, na sobnoj temperaturi

1 kašičica ekstrakta vanile

200-250g poluslatke ili gorke čokolade, iseckane na komadiće, ili chocolate chips

Priprema:

Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno, samlevene pistaće, so, prašak za pecivo i kardamon.

U drugoj posudi mikserom mutite šećer i puter, koji ste najpre potpuno otopili pa zatim delimično ohladili, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Njoj dodajte jedno po jedno jaje i ekstrakt vanile. Na kraju umešajte smesu sa brašnom, pa tome dodajte iseckano komadiće čokolade.

Kašikom izvlačite smesu, ako nije dovoljno gusta, ostavite je malo u frižideru, oblikujte je u loptice veličine loptice za golf i stavljajte ih na obloženi pleh. Stavite pleh u zamrzivač da se testo stvrdne, oko 30 minuta.

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Napravite veći prostor između loptica na plehu, jer će kolačići da se rašire tokom pečenja.

Pecite kolačiće oko 15 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju tamniju boju. Kad su ispečeni ostavite ih u plehu nekoliko minuta, a zatim ih stavite na rešetku da se ohlade. Svaki pleh sa kolačićima pecite odvojeno.

Čuvajte ih u dobro zatvorenoj posudi.

Dezerti, Keksi, Lešnici

Sendvič keksi od lešnika filovani nutelom

March 28, 2019 1 Comment

Slatki greh – tako bi trebalo da se zovu ovi sendvič keksi od lešnika filovani nutelom. Garantuju vrhunski užitak, jedino što posle nema kajanja, jer teško da ćete se zaustaviti na jednom komadu:)

Tako su elegantni, mirisni, i zaista su savršenog ukusa. Prepečeni lešnici i puter neverovatno lepo mirišu, pa još kad prhkom testu dodate kremastu nutelu, to je nešto što mora da se proba. Prosto je neverovatno da tako jednostavni keksi mogu da budu toliko očaravajući. Da imam svoj kafe, ove sendvič kekse bi u njemu služila, sigurna sam da bi se odlično prodavali.

Inače, lešnici i čokolada to je za mene jedna od najlepših kombinacija. Kad odem u obližnju poslastičarnicu, gde prodaju dosta dobar đelato, zna se šta uvek naručujem – gianduja sladoled, koji upravo objedinjuje čokoladu i lešnike.

Gianduja (đanduja) je zapravo čokoladni krem koji je nastao u Italiji, u vreme kada je Napoleon uveo Italiji embargo na kakao, pa su proizvođači čokolade morali da se snalaze, počeli su da joj dodaju lešnike, kojih je na tim prostorima (Pijemont) bilo u izobilju. Po pravilu u gianduju ide oko 30% lešnika. Kao što ste pretpostavili gianduja je majka nutele, koja je čak u početku nosila naziv Pasta gianduja.

Umesto nutele možete da koristite otopljenu čokoladu pomešanu sa malo slatke pavlake ili puterom.

Ako ste veliki ljubitelj ovakve vrste keksa, možda bi trebalo da obratite pažnju i na Sendvič kekse sa lavandom filovane ganašom od bele čokolade.

Sendvič keksi od lešnika filovani nutelom

Sastojci:

100 mlevenih lešnika, prepečenih

300g brašna

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičica soli

225g putera, na sobnoj temperaturi

175g šećera

1 krupnije žumance

1 1/2 kašičica ekstrakta vanile

Za fil:

100g nutele

2 veća plitka pleha obložena papirom za pečenje

Priprema:

Najpre ispecite lešnike u rerni, 5-8 minuta na temperaturi 175C (350F). Kad se lešnici malo prohlade uklonite ljuske sa njih i stavite ih u multipraktik gde ćete ih samleti.

Pomešajte samlevene lešnika sa belim brašnom, tome dodajte so i prašak za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom mešajte omekšao puter i šećer dok ne dobijete ujednačen kremastu smesu, tome dodajte žumance i na kraju ekstrakt vanile.

Smesu sa brašnom dodavajte postepeno. Ako nemate jak stoni mikser, najbolje da sve mešate varjačom. Dobićete prilično gustu smesu na kraju. Rukama testo oblikujte u dva diska, uvijte ih u plastičnu foliju i stavite u frižider da se stegnu, oko 30 minuta.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Izvadite jedan disk sa testom i razvucite ga oklagijom na debljinu od oko 4 mm. Uzmite okrugli kalup, prečnika 5 cm, isecajte kolače i stavljajte ih na plitki pleh obložen papirom za pečenje. Pecite kekse oko 8 minuta, dok ne počnu da tamne po ivici, na srednjoj rešetki, na pola vremena okrenite pleh.

Kada su keksi ispečeni ostavite ih u plehu par minuta, i zatim ih izvadite i stavite na rešetku da se potpuno ohlade. Za to vreme oblikujte i ispecite drugu turu keksa, pa treću i četvrtu.

Na kraju ohlađene kekse filujte nutelom. Nemojte da štedite na filu:)

Američka kuhinja, Badem, Čokolada, Dezerti, Francuska kuhinja, Keksi

Praznični kolači, II deo (kolačići sa grejpfrutom i kolačići sa čokoladom i bademom)

December 22, 2018 1 Comment

Na blogu i ove nedelje se družimo sa prazničnim sitnim kolačima. Prošle nedelje su to bili kolači sa limunom i makom, kao i kolači sa ukrasnim posipom, a ove nedelje vam predstavljam kolače sa ružičastim grejpfrutom i sušenim cvetovima hibiskusa i kolače sa čokoladom i bademima. Mislim da je to bila raznovrsna i zanimljiva kolekcija sitnih kolača, kako da se iznese pred goste, tako i da se upakuje i pošalje kao poklon.

Ipak, kolači sa ružičastim grejpfrutom su bili apsolutni pobednik ovog meseca. Svi oni koji su ih probali imali su identičnu reakciju, potpuno su bili zatečeni ukusom, teksturom i uopšte idejom da postoje kolači sa grejpfrutom. Iako sam osnovni recept preuzela odavde, tu ima i mog pečata, kao recimo dodatak osušenih cvetova hibiskusa, i njihov izgled. Možete izostaviti cvetove hibiskusa, ali radije nemojte, recimo koristite čaj od hibiskusa, mislim da se njihov kiseli ukus savršeno slaže sa slatkoćom glazure.

Za pravljenje ovog kolača koristite ružičasti grejpfrut, to je onaj sa ružičastom korom i crvenim mesom, jer je njegov ukus bolji i slađi od žutog. Inače, grejpfrut daje ovim kolačima divnu osvežavajuću aromu.

Kolači sa čokoladom i bademom su tipični sitni francuski kolači, petit four. Dva puta sam ih pravila, prvi put neuspešno, previše sam mutila belanca, pa sam na kraju dobila makaronse. Nisu ni takvi loši, ali meni se više sviđaju tanji.

Kolačići sa grejpfrutom (Grapefruit Shortbread Cookies)

Sastojci:

1 ružičasti grejpfrut, nastružite koricu i iscedite sok

260g brašna

1/2 kašičice soli

225g putera, na sobnoj temperaturi

125g šećera u prahu

2 pune kašike istrugane korice grejpfruta

1 krupnije žumance, na sobnoj temperaturi

Za glazuru:

125g šećera u prahu

Prstohvat soli

2 kašike soka od grejpfruta

2 kašičice istrugane korice grejpfruta

1-2 kapljice crvene boje

Za dekoraciju: osušeni cvetovi hibiskusa

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F) i pripremite dva plitka pleha obložena papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje istruganu koricu grejpfruta i žumance. Zatim dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno.

Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, koju ste posuli brašnom, i oklagijom razvucite testo na debljinu oko 5 mm. Kružni kalupima, prečnika oko 5 cm, isecajte testo, a zatim ga stavite na obloženi pleh.

Pecite kolače na srednjoj pregradi 10 -15 minuta. pre nego što počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade.

Glazuru napravite tako što ćete pomešati šećer u prahu, so, sok od ružičastog grejpfruta i na kraju dodajte crvenu boju. Količina sastojaka može da varira. Kad ste dobili ujednačenu i ne previše retku smesu stavite je u dresir kesicu i nanosite glazuru po ohlađenom biskvitu. Zatim odmah u glazuru utisnite osušene listove hibiskusa.

Čuvajte kolačiće u zatvorenoj kutiji.

Kolačići sa čokoladom i bademom (Chocolate-Almond Petit Four Cookies)

Sastojci:

15 komada sirovih badema

2 belanaca, na sobnoj temperaturi

175g šećera

1/2 kašičice ekstrekta od badema

100g brašna od badema

25g kakaa

1/4 kašičice soli

120g kvalitetne poluslatke čokolade

Priprema:

Najpre očistite badem od opne tako što ćete ih potopiti u vrelu vodu. Ostavite ih tako jedan minuta a zatim ocedite. Rukama odvajajte opnu od badema, a zatim bademe osušite. Na kraju ih nožem, po ivici, presecite na dva jednaka dela.

Zagrejte rernu na 190C (375F) i pripremite dva plitka pleha obložena papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, kakao i so. Prosejte smesu par puta.

U drugoj, većoj posudi, mikserom umutite belanca sa šećerom, samo par minuta, ne bi trebalo da dobijete sneg. Zatim dodajte ekstrakt od badema i smesu sa brašnom od badema i kakaa.

Kad ste dobili dobro umešanu smesu onda je stavite u dresir kesicu sa užim okruglim nastavkom. Istiskujte smesu na obloženi pleh u oblik prave linije dužine oko 5cm i širine 1cm. Napravite razmak između jer će se kolači raširiti tokom pečenja. U istisnutu smesu utisnite po sredini polovinu oljuštenog badema.

Pecite kolače oko 6 minuta, na srednjoj pregradi. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade.

U duplom sudu na pari otopite čokoladu. U nju umačite krajeve kolača, i stavljajte ih na rešetku. Kad se čokolada stvrdnula kolača je spreman za serviranje.

Čuvajte kolačiće u zatvorenoj kutiji.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Keksi, Priče iz Amerike

Klasični čokoladni keksi, i o Noći veštica

November 8, 2018 No Comments

Nevezano za Noć veštica, ili bilo koji drugi praznik, ovo su klasični kolačići koje svako treba da ima u svom repertoaru, ukoliko drži do svojih baking umeća. Ovi čokoladni keksi su uvek pravi izbor kada hoćete nekog da obradujete, bilo da je u pitanju neko praznično okupljanje, pravljenje poklončića, ili čak slanje slatkog paketa poštom. Na blogu postoje recepti za slične poslastice, božićni medenjaci i dekorativni keksi , ali se ovi keksi izdvajaju po svom izraženom čokoladnom ukusu. Jednostavno, njihov ukus je superiorniji od bilo čega što se prodaje u prodavnicama.

Čokoladni keksi su inače bili pravljeni za proslavu Noći veštica u školi moje dece. Kod nas se svaki praznik proslavlja u velikom stilu, i u to su uključini svi, đaci, nastavnici i roditelji. Po pravilu pre dana proslave se pošalje lista potrebnih stvari za žurku, koristeći sign up genius vebsajt, tu svako upiše šta želi da donese, da ne bi bilo preklapanja. Povrće i dip od buđavog sira, veoma čest snek za ovakve prilike, su pravljeni za razred mog sina.

Već sam ranije pisala o prazniku Noć veštica (Halloween), članke možete pogledati ovde i ovde, tu možete da saznate zašto sam ljubitelj istog. Mislim da neki ljudi preozbiljno shvataju ovaj praznik, to je danas velika zabava, malo ludila u svakodnevnici, prilika da se ljudi druže, jedu slatkiše, budu kreativni, i puno se smeju. Kada će te videti ljude koji ujutru idu na posao u smešnim kostimima, princezu Leju, iz Ratova zvezda, kako čeka na semaforu sa ogromnim svetlećim zelenim mačem, vešticu sa metlom u metrou, i slično, nego na ovaj praznik.

Moja deca su ove godine imali poseban programu školo, trunk or treat, koji su za njih osmislili i organizovali roditelji. Naime, u blokiranoj ulici bilo je dvadesetak automobila, koji su imali dekorisane gepeke, u nijima su deci bili deljeni slatkiši. Obažavam svaki entuzijazam kod ljudi, i moram da pomenem trud ovih roditelja, uvek me iznova oduševe.

Uveče, slavlje se nastavilo u mom komšiluku. Vreme je bilo lepo tako da je puno ljudi bilo na ulicama. Mi smo ovog puta imali nešto dužu trick or treat šetnju, tako da su naša deca nakupila neverovatnu količinu slatkiša.

Naš komšija iz bloka, koga možete videti na fotografiji, je osoba koja se najviše raduje Noći veštica, čak više i od dece. Danima je ukrašavao svoju kuću, nije se skidao sa merdevina, to veče je puštao muziku preko razglasa, imao poseban light show, čak i zabavljao narod preko mikrofona. Slikala sam ga u trenutku kada je sve pripreme zavšio, seo na klupu da se odmori, i sačeka dolazak kolone dece u kostimima željne slatkiša.

Ovo na slici ispod je moj mali prilog Halloween dekoraciji.

Maštovitost mojih komšija kad je u pitanju Halloween dekoracija i izbor kostima je bila impresivna.

Najviše mi se svidelo to što je gotovo svaki blok imao mali party sve sa stolovima sa hranom inspirisanom praznikom. Zaista, to je idealan praznik za druženje komšija, mladih i starih, tu su čak i nepoznati ljudi dobrodošli. Dobro raspoloženje je zarazno.

Neću ja da se selim odavde još dugo.

Na poslednjoj fotografiji je pobednička dekoracija:) Priznajem da me uplašila.

Klasični čokoladni keksi

Sastojci:

390g brašna

80g kakaa

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice soli

225g putera, na sobnoj temperaturi

150 – 180g šećera

2 jajeta, umućena

2 kašičice ekstrakta vanile

Za dekoraciju: raznobojne perlice

Priprema:

U većoj posudi pomešajte brašno, kakao, prašak za pecivo i so, i zatim tu smesu prosejte par puta.

Mikserom umutite šećer i omekšao puter dok ne dobijete kremastu smesu. Dodajte umućena jaja, pa ekstrakt vanile.

Ovoj smesi dodajte postepeno smesu sa brašnom. Ukoliko nemate moćan mikser najbolje je da to radite varjačom. Kad ste dobili ujednačenu smesu podelite je na dva dela i svaki oblikujte u oblik diska, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižider da se testo stegne, oko 1 sat.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite dva velika plitka pleha. Obložite ih papirom za pečenje.

Izvadite jedan disk stegnutog testa iz frižidera, pospite brašnom radnu površinu, ne previše, kao i oklagiju, i razvijte ga na debljinu oko 5 mm. Ukoliko stavljate perlice, pospite njima razvučeno testo, poklopite ga papirom za pečenje i pređite oklagijom. Kalupima raznih oblika isecajte testo i stavljajte ga na obloženi pleh. Preostalo testo ponovo oblikujte u disk, pokrijte plastičnom folijom i stavite ga u frižider.

Pecite kekse 10 – 11 minuta na srednjoj pregradi. Kad su gotovi ostavite ih u plehu oko 5 minuta pa ih prebacite na rešetku za hlađenje. Dok se ta tura peče, izvadite drugi disk od testa, pa ga razvucite i isecajte testo kalupima a zatim ga stavljajte na novi pleh, i tim redom dok ne potrošite svo testo.

Kad su keksi ohlađeni čuvajte ih u dobro zatvorenoj kutiji da ne odmeknu.

Badem, Brusnice, Dezert, Italijanska kuhinja, Keksi, Komorač, Putovanja i hrana

Biskoti (Detalji iz Toskane)

November 20, 2017 8 Comments

Ove godine sam obećali sebi da ću na vreme da obavim stvari koje sam planirala za nastupajuće praznike. Doduše malo sam poranila sa slanjem kolača, ali nema veze, važno je da su mnogo obradovali one kojima su poslati. Izabrala sam biskote, jer su idealni za transport poštom – dugo traju, ne raspadaju se, i mnogo su ukusni.

Biskoti se obično prave sa bademima, ali možete da stavite umesto njih lešnike, pistaće ili pinjole. Suvo voće je takođe dobar dodatak. I tu je neizostavan anis začin, ja sam koristila seme komorača uzgajanog u mojoj bašti koji ima vrlo sličan ukus.

Ovi kolači su nastali u Toskani, gde se zovu i Cantuccini, i služe se uz dezertno vino Vino Santo. Upravo su me biskoti inspirisali da izvučem fotografije iz Toskane i podelim ih sa vama.

Biskoti

Sastojci:

360g brašna

Prstohvat soli

1 1/2 kašičica praška za pecivo

115 putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

3 jaja

1 kašičica ekstrakta vanile

1/2 kašičica ekstrakta badema

1 kašičica anisa ili semena od komorača, grubo iseckan

140g celih sirovih badema, blago tostiranih

Pola šake suvih brusnica, iseckanih

Priprema:

U prosejano brašno umešajte so i prašak za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom dobro ulupajte šećer i puter dok ne dobijete kremastu smesu. Tome dodajte jaje po jaje, i na kraju ekstrakt vanile i badema. U to umešajte smesu sa brašnom. Dodajte tostirane bademe, anis začin ili seme komorača, i iseckane brusnice i sve dobro promešajte. Testo stavite u frižider minimum 30 minuta da se stegne.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Podelite testo na dva dela i svaki oblikujte u široku veknu dugu oko 40cm i široku oko 5-6cm. Stavite ih na plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Pecite vekne na srednjoj pregradi rerne oko 30 minuta.

Pošto ste izvadili vekne sačekajte da se ohlade, oko 15 minuta, onda ih nožem za sečenje hleba, isecite na kriške oko 2cm debljine. Poređajte komade, isečenom stranom na dole, po prethodno korišćenom plehu i pecite ih na istoj temperaturi još oko 20 minuta.

Kad su se biskoti ispekli ohladite ih i služite uz čaj ili kafu.

Detalji iz Toskane

Skoro mi je muž predložio da provedemo par dana za Dan zahvalnosti u nekom hotelu na zalivu, bio je tamo poslovno pa mu se svideo. “Ne dolazi u obzir, šta ću tamo da radim, šta ću novo da vidim, gde da se šetam?” Na to će moj muž: “Ićićemo sa decom na bazen, pa na spa, tu je restoran, kablovska, malo da se odmorimo i uživamo.” “Neka hvala, čuvaću se za neko uzbudljivije putovanje.” Pasivan odmor nikada nije bila moja stvar.

Naša putovanja su baš intezivna, bez pauze, uveče kada se nekako dovučemo do hotela obično kukamo od bolava zbog brojnih prepešačenih kilometara. Čak i kada smo sa decom. To su veoma dobro organizovana putovanja, za to je zaslužan moj muž, uglavnom sve funkcioniše kako treba, ja mu dam ideju a onda on to realizuje. Pošto ne možemo sebi da priuštimo duga putovanja, ideja je da što više vidimo i doživimo za kratko vreme. Nekako uspem da maksimalno upijem sve te slike, mirise, i ukuse, što je najvažnije zabeležim detalje na fotografijama, i onda kada se vratim sa putovanja još dugo uživam u tom iskustvu. Evo, dok ovo pišem upravo to činim.

Moram da priznam da mi znači kada odsednem u nekom zanimljivom objektu, mislim i to se računa, i to je deo putovanja. Na slikama vidite sobu u kojoj smo odseli u Firenci, nedaleko od katedrale. Hotel se nalazi u zgradi koja je stara pet vekova i nekada je bila samostan. Ima dosta renesansnog šmeka, prozori su toliko visoko postavljeni da morate da koristite ugrađene stepenice da biste ih dosegli. Osećaj kad se probudite u jednoj ovakvoj prostoriji je pa skoro nadrealan.

Jedan od najboljih stvari koje smo uradili na ovom putovanju je bila duga vožnja biciklima po Toskani. Nema guranja sa turistima po gradu, već širina, pogled na predivnu prirodu, čempresi, maslinjaci, vinogradi, brdašca, a na njima stari utvrđeni gradovi, u nekima više preovlađuje renesansni, a u drugima gotski stil.

Na ravnom putu, i kada se spuštamo nizbrdo, je zanimljivo, međutim uzbrdo može da bude veoma naporno. To su mali putevi gde jedva da ima nekog saobraćaja tako da možete bezbedno da vozite i u miru uživate u krajoliku. Cela tura je organizovana, vođa i vlasnik agencije je Pijetro, veseo i srdačan gospodin. Sa nama u grupi su još dva američka para, i u početku smo svi malo rezervisani, na kraju dana zbog adrenalina i lepote koja nas okružuje, svi smo veoma opušteni, puno se smejemo, da smo ostali duže verovatno bih se ponovo videla sa njima.

U gradiću San Gimignano uživamo u predivnom pogledu, a i u hrani. I dok obilazim prostrani trg okupan jutarnjim suncem, razmišljam koliko je Italija lepa zemlja, toliko istorije i umetnosti, skoro poželite da se cela zemlja pretvori u muzej, da se zaštiti od bilo čega što može da naruši njenu lepotu.

Ovde negde smo imali problem sa jednim biciklom, pa smo morali malo da čekamo, što nam nije nimalo smetalo. Ne sećam se više kako se ovo malo mesto zvalo, ali zapamtila sam da je Pijetro rekao da tu želi da se penzioniše kada bude vreme za to. Sigurno tu priču priča svakoj grupi sa kojom putuje. Obećala sam mu da ću napisati prikaz za njegovu turu na tripadviser-u, što se nikada nije desilo. Ipak, evo sada da se iskupim, ovde možete videti njegove usluge, ako ikada poželite da se vozite biciklom po Toskani, a ne koristite svoj.

Kada smo se obreli u gradiću Monteriggioni, posetili smo podrum vina, na glavnom trgu, gde je bila organizovana i degustacija istog. To je oblast u kojoj se proizvodi čuveno italijansko vino Chianti, tako da je prezentacija bila uglavnom vezana za to vino.

E baš tu sam probala i Vino Santo, zajedno sa biskotima, i svidelo mi se puno. Eto, ne moraju biskoti da se jedu samo uz kafu.

Ali avantura se nije završila tu, posle smo nastavili za Sijenu, slike otuda pogledajte ovde.

Brusnice, Čokolada, Dezerti, Keksi, Višnje

Božanstveni čokoladni kolačići, i preporuke šta da gledate ove jeseni

October 11, 2017 7 Comments

Ne izgledaju nešto ali su zato neverovatno ukusni. Morala sam da ih stavim na blog, i to što pre, jer neki su ih probali pa ne mogu da dočekaju da dobiju recept:) Da, ovi čokoladni kolačići su potpuno jedan novi nivo kada su u pitanju keksi. Zamislite pored dominantnog ukusa čokolade, koja je prisutna u velikoj količini, tu je i ukus pomorandže, zatim badema i na kraju suvih brusnica ili višanja. To je jedna prilično luksuzna poslastica.

Ja sam ih pravila za decu, da ih jedu u školi, nisu lošeg sastava, ima tu puno zdravih sastojaka. Čak sam morala da komadiće čokolade zabodem na površinu testa, da ih učinim još privlačnijim deci, da se vidi da su od čokolade:)

Samo da znate da na blogu postoji i recept za nešto jednostavnije kolačiće sa komadićima čokolade.

Kad dođu hladni dani šta drugo da radite nego da pravite kolače i gledate tv serije. Zato sam napravila listu odličnih serija koje su vredne vaše pažnje i vremena, pogledajte je pri kraju.

Čokoladni kolačići

Sastojci za 32 komada:

85g brašna

85g mlevenog badema

4 kašike samlevenog lana

1/2 kašičice soli

1 kašičica praška za pecivo

150g putera

120g g šećera

3 jaja, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice ekstrakta badema

2 kašike strugane kore od pomorandže (1 pomorandža)

200g kvalitetne čokolade za kuvanje, najbolje bez šećera, otopljene

1 šaka suvih brusnica ili suvih višanja

120g-150g tamne čokolade, izlomljene na male komadiće, ili chocolate chips

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite dva velika tanka pleha i obložite ih papirom za pečenje.

U posudi pomešajte brašno, mlevene bademe i lan, so i prašak za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter i pomešajte ga sa šećerom, dodajte jedno po jedno jaje, uz stalno mešanje. Umešajte i otopljenu čokoladu, struganu koru pomorandže, ekstrakt badema, i na kraju dodajte smesu sa brašnom.

U tu smesu varjačom umešajte komadiće čokolade i sušene brusnice tj. višnje. Kašikom za sladoled vadite testo i stavljajte ga na pleh za pečenje, napravite razmak. Pecite kolačiće na srednjoj pregradi oko 11 minuta. Kad su gotovi izvadite ih iz rerne i ostavite u plehu par minuta da se ohlade. Na kraju ih ohladite na rešetki za hlađenje.

I kad ste napravili ove kolačiće, poređajte ih na tacnu, i odnesite ih u spavaću sobu, zajedno sa omiljenim toplim napitkom, ušuškajte se u krevet, najbolje sa omiljenom osobom, i pritisnete play na daljincu.

Šta da pogledate od serija ove jeseni

I dalje televizijske serije dominiraju tako da preporuka za odlične filmove baš i nemam. Izgleda kao da se sva umetnost preselila u serije, naravno one dobre. Meni se čini da više vremena provedem u traženju dobrog sadržaja nego u gledanju istog i otuda ova lista. Slobodni ste da dodate vaše preporuke u komentarima.

Serije sa moje liste možete da nađete na Netfliksu ili na Amazon prajmu, ukoliko koristite ove servise. To su do skoro bili moji jedini izvori za filmove i serije, pošto kablovsku nemam već godinama. Odskora sam počela da koristim HBO servis, na koji takođe možete posebno da se pretplatite, i to samo zbog nove sezone Curb Your Enthusiasm.

Ranije sam na blogu takođe dala preporuke za moje omiljene serije, pogledajte listu ovde, i dalje mislim da su to vanserijske serije, i da treba obavezno da ih pogledate. Možda najbolja serija od svih je Rectify, koja se završila ove godine. To je pravo remek-delo, čista umetnost, sve je u savršenom skladu – priča, likovi, gluma, fotografija, baš sve. Dođe vam da plačete od lepote koja izbija iz svake scene.

Komedije

Shameless

Kad sam počela da gledam ovu seriju, koja je počela da se emituje odavno, bila sam potpuno fascinirana, to je bilo jedno nadrealno iskustvo za mene. U pitanju je američka verzija istoimene britanske serije, koju nikada nisam ni pogledala, jer nisam mogla da verujem da može da bude bolja. To je priča o životu siromašnih ljudi iz neuglednog dela Čikaga, white trasha, a pre svega o jednoj nefukcionalnoj porodici sa puno dece, bez majke i sa beskorisnim ocem alkoholičerem koga maestralno glumi William H. Mancy.

Likovi su sjajno urađeni, deluju tako životno i stvarno, omiljeni su mi Fiona, Lip, Frenk, Šila, Kevin i Veronika. Pored sjajnog humora u kojem ćete beskrajno uživati, u mnogim replikama prepoznaćete mnogo bolne istine. U moru dosadnih, korektnih, jednodimenzionalnih, predvidivih, banalnih i nabudženih serija, ova je pravi dragulj.

Curb Your Enthusiasm

Nedavno je počela deveta sezona ove serije posle duge pauze, i moram da priznam Larry David nije izgubio svoj “mojo”. Ako ste gledali šou Seinfeld, u pitanju je novi život Džordža Konstance (zapravo Larry Davida koji je njen i koautor). On je sada slavan i bogat posle ogromnog uspeha serije Seinfeld, što na žalost, ili na sreću, nije uticalno na njegov karakter, koji ga dovodi u nesvakidašnje komične situacije. Serija je drugačija od mnogih sitkoma zašto što je bazirana na improvizaciji glumaca, i vrlo je politički nekorektna, što zaista prija i pravo je osveženje zbog svepristunog PC terora.

I love Dick

Obožavam seriju Transparent, skoro sam odgledala četvrtu sezonu, prava je šteta što su epizode tako kratke. Likovi iz te serije su toliko egocentrični, razmežani, izgubljeni, i opet ih volite, jer izgledaju tako stvarno, navijate za njih svim silama da nađu smisao u svom životu i da prestanu da lutaju, što oni uvek uspevaju da ne urade. E, autor te serije je Jill Solowey koja je napravila novu odličnu seriju I Love Dick. To je priča o izuzetno iščašenim likovima, kao uostalom i Transperent, ali je drugačija, i vizuelno još bolje izgleda. Iako je serija rađena prema feminističkom romanu autorke Chris Krauss, srećom ima malo veze sa njim. Knjiga je teška glupost, neki mambo-džamno kvazi-intelektualizma i kvazi-umetnosti, i bolje da je ne čitate.

Drame i trileri

Anne with an E

Oduševljena sam novom verzijom Eni iz Zelenih Zabata. Iako je prilično mračna priča i izmenjena u odnosu na original, fotografija i gluma glavne glumice su fantastični. I mojoj deci se serija veoma svidela.

The Jewel in the Crown

Prastara britanska serija koja se dešava u Indiji, uoči sticanja njene nezavisnosti. Prelepa u svakom smislu, bilo je uživanje gledati je.

American Crime Story – People vs. O.J. Simpson

Izuzetno teška priča, jedna od mračniji epizoda novije američke istorije. Glavni glumac je neubedljiv, ali zato je Sarah Paulson fenomenalna. Ja sam vrlo malo znala o O.J. Simpsonu, koji je nedavno pušten iz zatvora, ali za neko drugo krivično delo, i gledanjem ove serije sam u stvari puno toga naučila o američkoj popularnoj kulturi, recimo kako je porodica Kardašijan postala popularna.

Fleming

To je životna priča Iana Fleminga, autor knjiga o Džejmsu Bondu. Počela sam da gledam ovu seriju samo zbog toga da vidim da li se u njoj pojavljuje lik Duška Popova, našeg čoveka po kome je navodno napravljen lik Džejms Bonda. Nije ga bilo, ali mi se svidela serija, samo Britanci mogu da naprave tako dobre istorijske serije.

The Assets

Ovu seriju sam gledala kad je bila ona halabuka oko američko-ruskog špijuniranja. Serija je rađena po istinitoj priči, o krtici u američkoj obaveštajnoj službi koja je radila za Ruse, 80-ih godina prošlog veka. Zanamljivo je videti kako je to sve izgledalo sa ove istorijske distance.

Američka kuhinja, Dezerti, Keksi, kikiriki

Kolačići od putera od kikirikija

March 16, 2017 2 Comments

Ništa tako ne podseća na američku kuhinju kao ukus putera od kikirikija. Zato kolačići sa ovim puterom nisu retkost, zapravo masovno se prave. Ipak, ja vam ovog puta ne predstavljam one vrlo tipične, već kolačiće od putera koji su pufnastiji, imaju manje sastojaka, spolja su hrskavi a unutra kremasti, zdraviji su i meni se više dopadaju.

Nemoj da vas zavara njihov skroman izgled, to su vrlo jednostavni kolači, nemojte trošiti vreme na njihovo oblikovanje, doduše možete dobiti ujednačeniji izgled ukoliko koristite za njihovo oblikovanje drugačiju kašiku za sladoled od moje.

I da, ovi kolačići su idealni za kuhinjske projekte sa decom, vrlo se jednostavno prave, a verujte mi deca će ih obožavati. Pripremila sam vam i video da vidite kako se prave.

Na blogu postoji još jedan recept za slične kolačiće, ali sa puterom od badema. Pronađite ga ovde.

Moj sedmogodišnji sin me je skoro obavestio da u školi obrađuju biografije poznatih ljudi, i da će uskoro imati prezentaciju o njima, on je izabrao Džordža Vašingtona Karvera. Kaže mora za prezentaciju da se obuče tako da podseća na njega, ali ne sme ništa da se kupuje, moramo da budemo kreativni. I već smo počeli da zamišljamo belu periku na glavi mog sina, kad on reče, ali u pitanju je drugi Džordž Vašington, Karver! Ko je sad pa taj? Sad ću da pogledam na internetu… jao, šta sad da radim, kako da dete napravim da liči na njega, a da budem kreativna. Moram da priznam da mi je svašta padalo na pamet. Pipremiću mu vrećicu sa kikirikijem u mahuni, to je bar jednostavno, a muža ću poslati u Marshalls da mu kupi neko jeftino odelo sa košuljom i kravatom. Zamišljamo ga u tome i krišom se smeškamo.

Sad se vi pitate zašto vam pričam sve ovo, pa zato što zaista postoji velika veza između Džordža Vašingtona Karvera i kikirija, možda čak i sa kolačima od kikirija. Iako mnogi ljudi u Americi pogrešno veruju da je on izumeo puter od kikirikija, Karver je bitan zato što je prvi upoznao farmere sa Juga o korisnosti uzgajanja kikirija, do tada je pamuk apsolutno dominirao njihovim plantažama, i tokom cele svoje karijere popularisao ovu kulturu, pokušavao je da nađe što više načina za njegovu primenu, pa je čak skupljao i objavljivao recepte sa kikirikijem. Kao što je Dositej Obradović upoznavao Srbe sa krompirom, tako je Karver pokušavao da ubedi Amerikance da uzgajaju kikiriki, jer njegova biljka kao i ostale mahunarke obogaćuje zemljište, ljudi su manje zavisni od prinosa pamuka, pa čak mogu na kikirkiju da više zarade.

Možda vama to ne izgleda kao posebno bitno dostignuće, ali morate da imate na umu vreme kada je on živeo i društvene okolonosti. Rođen je kao rob u drugoj polovini devetnaestig veka, zatim odgajan od svojih nekadašnjih vlasnika, i pored prepreka zbog njegove boje kože uspeo je da završi fakultet, pa i da magistrira. Posvetio se nauci, posebno botanici, i uspeo je da dođe do mnogobrojnih otkrića. Za života je doživeo veliku popularnost, američki presednici i uspešni privrednici su se družili sa njime, on je bio simbol toga da i crni ljudi mogu da nađu svoje mesto i budu uspešni u američkom društvu.

Danas je kikiriki neverovatno popularan u Americi, posebno puter od kikirkija, na šta se utroši polovina njegove ukupne proizvodnje.

Kolačići od putera od kikirikija

Sastojci za 22- 24 komada:

400g domaćeg ili kupovnog putera od kikirikija (pogledajte ovde kako se pravi)

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

200g smeđeg šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

Krupna so, opciono

Priprema:

Stavite papir za pečenje preko dva tanka pleha.

Mikserom umutite jaja sa šećerom dok se smesa ne udvostruči. Dodajte ekstrat vanile i puter od kikirikija i sve to mešajte varjačom. Kad ste dobili ujednačenu smesu, kašikom za sladoled zahvatajte smesu i onda je polažite na pleh. Pravite razmak između jer će kolačići da narastu tokom pečenja. Na kraju ih pospite krupnom solju. Zatim pleh stavite u zamrzivač na 15 minuta.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pecite kolačiće 10-12 minuta, dok ne počne da im ivica tamni. Iako su još vrlo mekani izvadite ih iz rerne i ostavite ih u plehu desetak minuta, dok se ne stegnu, prebacite ih na žicu da se ohlade, a zatim ih služite.

Čokolada, Dezerti, Keksi, Začinsko bilje

Sendvič keksi sa lavandom

June 14, 2016 3 Comments

Pre neki dan sam primetila da je lavanda procvetala, pa sam se setila ovog preukusnog sendvič keksa sa ukusom lavande, filovanog ganašom od bele čokolade. Lavanda se ne koristi samo u kozmetici već i u kuhinji, ali morate da pazite da ne preterate sa njenom količinom. Više o lavandi pročitajte ovde, tu možete da nađete i recept za Domaću moka kafu sa ukusom lavande, ili pogledajte recept za Bostonske kapkejkse sa čokoladnom glazurom sa ukusom lavande.

Uvek sam preferirala englesku lavandu, koja je daleko popularnija od one francuske. Međutim, ovog proleća francuska lavanda je počela da mi se veoma sviđa, morala sam da stavim njenu fotografiju u ovaj post. Sve na fotografiji “vrišti” – Mediteran! Baš nedostaje u ovo doba godine.

Inače, volim da pravim ove kekse svojim drugaricama za neke bitne događaje… zamislite ove kekse upakovane u neku lepu kutiju, sa grančicom lavande kao dekoracijom – pravi damski poklon.

Sendvič keksi sa lavandom filovani ganašom od bele čokolade

Sastojci:

2 šolje (260g) brašna

Prstohvat soli

170g šećera u prahu + za posipanje keksa

225g putera, na sobnoj temperaturi

1 žumance

1 kašičica vanilinog ekstrakta

1 kašičica sušenih lavandinih pupoljaka, istucanih u avanu

Za ganaš sa belom čokoladom:

3-4 kašike slatke pavlake

120g bele čokolade, izlomljene

1/2 kašičice sušenih lavandinih pupoljaka, istucanih u avanu, opciono

Kalup za kolače u obliku srca

Priprema:

Prosejte brašno i dodajte mu soli.

U drugoj posudi mikserom mešajte šećer i omekšao puter na srednjoj brzini. Posle par minuta mešanja dodajte 1 žumance i vanilin ekstrakt. Zatim postepeno dodavajte brašno dok ne dobijete gustu smesu. Na kraju umešajte samlevene lavandine pupoljke. Podelite testo na dva dela, oblikujte ga u disk, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoji 1 sat.

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Izvadite testo, najpre jedan disk testa i razvucite ga oklagijom na debljinu od 3-4mm, ne bi smeli da budu predebeli jer se od njih prave sendviči, zatim kalupima izvlačite srcolike oblike i ređajte ih na pleh za kolače pokriven papirom za pečenje. Stavite pleh u rernu i pecite oko 10 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju svetlo braon boju. Kad su keski gotovi ostavite ih par minuta u plehu a zatim ih prenesite na rešetku za hlađenje. To isto ponovite sa novom turom keksa.

Napravite ganaš tako što ćete na pari u staklenom sudu najpre zagrejati tri-četiri kašike slatke pavlake i njoj dodati izmrvljenu belu čokoladu i istucane lavandine pupoljke. Mešajte ganaš dok se čokolada ne istopi. Filujte kekse sa ganašom koji se malo ohladio. Na kraju služite spojene kekse posute šećerom u prahu.

Napomena: Jačina arome lavandinih pupoljaka varira, odredite je prema intenzitetu mirisa. Kao što rekoh, nemojte da preterujete sa njenom količinom.

Čokolada, Dezert, Domaća kuhinja, Keksi, Razno

Domaći Filbi, i Kako se jelo osamdesetih

November 29, 2015 16 Comments

Odmah da kažem da nisam ljubitelj osamdesetih kad je hrana u pitanju. Znam, svi se sećaju te decenije sa setom, super muzika, opušten fazon… jeste da je to bio i meni lično najbezbrižniji deo života, ali kada pomislim na to šta sam jela tih godina, sigurno se ne bih tamo vratila vremeplovom. Meni je hrana ipak vrlo važna u životu.

Osamdesete godine u Jugoslaviji su i dalje bile u znaku socijalizma, malo poljuljanog, ali i dalje jedinog prihvatljivog uređenja. A tamo gde je socijalizam tu hrana sigurno nije najbitnija stvar na svetu. Delom zato što se pravljenje i konzumacija hrane vidi kao nešto što oduzima radnom svetu dosta vremena, kantine se vide kao uspešna alternativa kuhinjama, kuvanje je nešto previše buržoasko i retrogradno. Ruku na srce, ni na Zapadu hrana nije doživljavala svoj procvat. Upotreba visokih tehnologija, pogotovu u Americi, je uništila kvalitet i ukus hrane, tome treba dodati i početak razvoja brze hrane. Tu je još jedna stvar, u komunističkim zemljama izbor hrane u prodavnicama je bio veoma limitiran, mi smo još i dobro prošli. To je imalo katastrofalne posledice po mnoge kuhinje u zemljama Istočnog bloka.

Kako se jelo 80-tih

Sećate se vremena stabilizacije, bonovi za kafu, ulje i šećer. Imala sam u kući neki kuvar u kome je skoro svaki recept tražio slatku pavlaku, a nije bilo šanse da je nađem u običnim prodavnicama, samo sam mogla da gledam slike tih poslastica. Srećom, mama je radila na Dedinju pa je povremeno dopremala “egzotičniju“ robu iz, za to vreme, super snabdevenog C-marketa.

Meni su, recimo, devedesete mnogo interesantnije od osamdesetih. U to vreme počinje da se nazire pokret za zdraviju i kvalitetniju hranu, koji će svoj pun razvoj doživeti u sledećem milenijumu. Iako je u to vreme naša zemlja bila u potpunom ekonomskom i političkom haosu, kod nas se nikada nije toliko spremala hrana. Devedesete su potpuno bile u znaku homemade, tada su domaćice počele da mese hleb, prave kiselo mleko, domaći kečap i svašta još. A i ljudi su počeli da slave slave, pa su se domaćice dale u usavršavanje pravljenja sitnih kolača i drugih đakonija.

Osamdesete u mom sećanju simbolizuju ručak za tri dana pravljen od zaposlenih majki koje često rade po smenama (kuvana boranija, sladak kupus, čorba od graška, krompir paprikaš, čorbasti pasulj i slično). Srećom, to je bila zdrava hrana, ali morate priznati prilično dosadna. Doručak je bio posebna priča. Teško za poverovati, ali u to vreme mi je bio omiljen sledeći doručak – sendvič od belog hleba sa majonezom i parizerom, i naravno jogurt. Znam da će to mnogi da negiraju danas, ali ja sam sigurna da je za ogromnu većinu populacije u našoj zemlji klasičan doručak podrazumevao parizer, mesni narezak, razne kobasice i šunke, i paštete, sve ono što je danas veliko no-no. Sećam se da je svojevremeno jedna popularna fabrika izbacila liniju pašteta, specijalno namenjenu deci, čak je i Dušan Petričić kreirao ambalažu.

Kad mislim na osamdesete sećam se i nekih lepih stvari kao one pogačice koju su se prodavale u kesici po dve, volela sam da ih jedem sa pavlakom. Sećam se i minjona koji su se prodavali u poslastičarnici preko puta Beograđanke. I piroški na Terazijama na koje smo svraćali mama i ja posle šopinga, njih smo krajem osamdesetih zamenile odlaskom u Mekdonalds, isto na Terazijama. Tek pri kraju te dekade sam otkrila burek, verovali ili ne, i sećam se kako sam nestrpljivo čekala u pekari da naručim 200g praznog i jogurt.

Moja porodica nije živela sa bakom, što je takođe dosta uticalo na kvalitet ishrane. Ta stara škola kuvanja je oplemenila mnoge živote i omogućila vrlo kvalitetnu i raznovrsnu ishranu svojoj deci i unucima. Primetila sam da su oni koju su imali bake iz Vojvodine, posebno iz Srema, veoma cenili i poštovali njihovo umeće kuvanja. Moj muž prvi. Priznao mi je da bolje kuvam od njegove mame, ali od babe još uvek ne.

Šećer od koga danas savremeni ljudi beže kao đavo od krsta u osamdesetim je bio sasvim prihvatljiv. Sećam se kako nam je deda kupovao ogromne količine slatkiša, i svi smo mislili kako je najbolji deda na svetu, a sada bi ga optužili da truje jadnu decu. Koka-kolu sam pila tako što bih dodavala šećer jer je on ubijao mehuriće koje nisam baš dobro podnosila. Tih godina sam se upoznala i sa pivom, tačnije penom od piva, koju sam delila sa tatom tokom ručka. Sa pet godina sam počela da kuvam tursku kafu roditeljima. I da, često sam žvakala žvake-cigaretice.

Teško je poveravati da se ljudsko društvo toliko puno promenilo za 30 godina. Osamdesete su bile tako politički nekorektne, opet imale su neki svoj šmek, ali sigurno neće biti zapamćene po dobroj hrani. Iako našoj deci verovatno nećemo moći da obezbedimo tako sigurno i bezbrižno detinjstvo kakvo smo mi imali (to je ono kad cela zgrada zna gde tvoja porodica krije ključeve od stana, ili brine o tebi kad tvojim roditeljima iskrsne nešto, kad non-stop visiš napolju sa decom iz kraja, kada imaš dva kanala na televiziji, ali zato kvalitetna – bez nasilja i pornografije), ipak sam ubeđena da danas možemo da im priuštimo raznovrsniju, zdraviju i ukusniju ishranu. I to se računa.

Domaći Filbi keksi

Ovi keksi imaju kvalitetni holandski kakao, Dutch process cocoa, koji je dosta tamniji od običnog, zato i izgledaju tako tamno. Umesto Nutele možete da koristite komadiće čokolade, imaćete kremastu unutrašnjost jedino dok su keksi topli.

Sastojci za 20 komada:

240g brašna

30g kvalitetnog kakaa

½ kašičice soda bikarbone

Prstohvat soli

170g putera, na sobnoj temperaturi

150g belog šećera

50g smeđeg šećera

1 krupnije jaje

1 kašika vanila ekstrakta

4 kašika ohlađene i stegnute Nutele

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C. Veliki tanki pleh obložite papirom za pečenje.

Brašno i kakao prosejte dva puta dok nestanu grudvice. Umešajte u to sodu bikarbonu i so.

Mikserom ulupajte mekani puter sa šećerom dok ne dobijete kremastu i ujednačenu smesu. Zatim u umešajte jedno jaje i vanilin ekstrakt. Na kraju postepeno dodajte smesu sa brašnom mešajući sve sa varjačom. Dobićete tamnu gustu smesu koja može rukama da se oblikuje.

Rukama pravite kugle večine oraha i onda u njih utisnite udubljenja. Kada ste završili oblikovanje kugli izvadite Nutelu iz frižidera, vadite je manjim nožem i stavljajte u udubljenja u kuglama. Posle ih rukama zatvorite i vratite u oblik kugle.

Pecite kekse oko 20 minuta. Najlepši su dok su jedu topli.

1 2 Next »