Skoro sam pravila ovaj klasik domaće kuhinje, posle dugo vremena, i sad mogu sa potpunim uverenjem da kažem – komisbrot je jedan od najlepših kolača koji idu uz čaju ili kafu. Njegov ukus i tekstura su u savršenoj harmoniji, bogata aroma sušenog voća, hrskavi komadići orašastih plodova, meki biskvit od belanaca, sve je baš kako treba da bude.
Setite se komisbrota kad pravite tiramisu, poslastičarski krem, zabajone, ili slične kremove sa žumancima, ovo je najbolji način da utrošite preostala belanca.
Ovog puta sam eksperimentisala sa suvim višnjama u rakiji (suvo voće natopljeno u rakiji je moje najprijatnije otkriće tokom prošle zime, vidi Toplu čokoladu i Čokoladnu tortu sa suvim šljivama i rakijom) i to je kolaču dalo dodatnu sočnost i aromatičnost. Naravno da možete da se igrate i sa drugim suvim voćem i orašastim plodovima.
Pada mi na pamet i ideja, koju ću prvom prilikom da probam, da kad pravite neko fensi predjelo sa raznim sirevima, služite uz to kriške komisbrota, u tom slučaju koristite manje šećera za njegoj pripremi.
Juče sam morala da idem kod doktora, pojavio mi se bolan osip na licu, što se ispostavilo da je bila reakcija na nešto što ovde zovu shingles, ima veze sa virusom malih boginja. Ništa strašno. Neka nova osoba me je primila umesto moje doktorke. Vidim preziva se Radowic. Pošto sam koristila neku srpsku kremu, koju smo nabavili kada su nas ono jednom izujedali komarci u Srbiji, pokazujem joj je, da ipak zna. Ona gleda kremu i srpska slova, clueless. Kaže da joj je deda došao iz nekadašnje Jugoslavije, ne zna nijednu reč na srpskom, ali baba, Poljakinja, ju je naučila dve reči na poljskom. How cool is that, mislim se u sebi.
Priznajem, malo sam osetljiva na tu temu, kad vidim koliko je teško održati srpski jezik među drugom, a kamoli trećom generacijom. Engleski jezik i američka kultura su nemilosrdni u svojoj dominaciji.
Skoro sam prevodila, i tumačila, jedno pismo, sa srskog na engleski jezik. To što je bilo napisano rukom, već je bio kuriozitet sam po sebi. Naime, naši prijatelji Amerikanci srpskog porekla su našli first cousin (brata od strica) u nekom selu u Hrvatskoj, mislim da je u pitanju Krajina, i sad se dopisuju. Njihov otac je iz tog sela pre više od sto godina došao u Ameriku da radi u pensilvanijskim kopovima nedaleko od Pitsburga, tu se oženio ženom srpskog porekla i dobio četrnaestoro dece. Deca su porasla, iškolovala se, postali uspešni ljudi, izrodili decu, dobili unuke, i pre desetak godina na porodičnom okupljanju, koje organizuju svake godine u julu, bilo ih je sto trideset i nešto potomaka, sad je taj broj sigurno veći.
Iako ne znaju srpski jezik, sem ono par arhaičnih reči, iako su se poudavali i poženili sa lokalnim stanovništvom, oni su veoma vezani za svoje poreklo, slave sve najveće srpske religiozne praznike zajedno, uz srpsku hranu. Mi smo bili na par njihovih okupljanja, i veoma smo srdačno dočekani, kao par “autentičnih” Srba. Svih četrnaesto dece nose jedno američko i jedno srpsko ime. Tako Darlin, gospođa sa kojom smo najbliži, jer živi blizu nas, ima srpsko ime – Darinka. Nju šaljemo u školu deci za Grandparents day (veoma čest običaj u američkim školama), pošto su im baba i dede daleko.
Pre par godina su se organizovali i otputovali su u zemlju svojih predaka. To je bilo njihovo hodočašće kojem su se toliko radovali. Čak su i u Politici pisali o tom njihovom epskom putu. U Hrvatskoj i Srbiji su upoznali svoje rođake koje nikada nisu videli. Jedan od njih je gospodin sa kojim se dopisuju, uz pomoć prevodioca. Stalo im je do toga šta mislim o tom njihovom rođaku, ja im kažem, I got emotional about his letter, žao mi je što je u teškoj životnoj situciji, mislim da je pošten, ponosan i dobronameran čovek, i mislim da je iskreno srećan zato što je u kontaktu sa svojim rođacima, bez obzira da li su iz Amerike ili ne, i da je sasvim ok što ga oni pomažu. Šalju mi njegovu sliku, i puno emailova, uzbuđeni su i žele da pričaju o njemu sa mnom. Na kraju pisma brat od strica pozdravlja i prevodioca. Baš pažljivo.
Komisbrot
Sastojci:
6 belanaca, na sobnoj temperaturi
130g brašna
1 kašičica praška za pecivo
150g šećera
60ml ulja
Sok od jedne pomorandže
50g pikana ili oraha, tostiranih i krupno iseckanih
100g suvih višanja ili trešanja natopljenih u rakiji
1/2 šolje rakije šljivovice
50g suvih kajsija, iseckanih
Priprema:
Najpre u maloj šerpici kuvajte sušene višnje ili trešnje u pola šolje rakije. Kad rakija skoro ispari, sklonite šerpicu sa vatre, i čekajte da se voće prohladi. Ohlađeno voće ocedite od viška tečnosti.
Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite izduženi pleh za hleb, pokrijte ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte 3 kašike brašna sa iseckanim pikanima (orasima), oceđenim višnjama i suvim kajsijama. To će pomoći da ti sastojci ne padnu na dno kolača tokom pečenja. Preostalo brašno prosejte.
Najpre mikserom dobro umutite belanca dok ne dobijte vrlo gust sneg, postepeno dodavajući šećer. Zatim dodajte polovinu brašna, mešajući varjačom. Onda dodajte sok od pomorandže i ulje, pa drugu polovinu brašna. Na kraju umešajte voće i pikane odnosno orahe. Stavite smesu u pleh, pa u rernu da se peče na srednjoj pregradi. Pecite kolač 50-55 minuta. Kad je ispečen, ohladite ga. Čuvajte ga uvijenog u plastičnu foliju.
Recept za ovaj slani komisbrot pogledajte ovde.
Based on 5 Review(s)
6 Comments
Divan kolac! Ja mnogo volim ovakve kolace a narocito kad se dodaju kandirane jagode. One mu daju divan miris i ukus ali ih nazalost kod nas u zadnje vrijeme nema.
Kandirane jagode? Mislim da to još nisam probala, a jesam svašta:)
Zdravo! Mogu li se umesto suvih višanja koje se kuvaju u rakiji prilokom spremanja koristiti višnje iz višnjevače koje su već bile u rakiji?
Pozdrav
Mogu, samo ih ocedi dobro.
Hvala 😉