Ne znam kako drugi ali ja kad se nađem u nekoj kriznoj situaciji naravno počnem da paničim, mada se trudim da izgledam kul, i to traje neko vreme, a onda pomislim na to da me tamo negde čeka šolja tople kafe i mirisno pecivo, ili neka druga ukusna hrana, i u tom trenutku doživim neobjašnjivo smirenje. E, posle toga, počnem opasno da se nerviram, više nisam uplašena već ljuta, jer jedva čekam da se sve što pre završi, i da odem da pojedem nešto lepo. Dobar zalogaj vraća veru u život, on rađa optimizam i nadu da će ipak sve biti u redu.
Kad sam nedavno dobila lošu vest od drugarice koja dolazi da me poseti istog dana, nisam znala šta da joj kažem, kako da je utešim, samo sam joj poslala poruku da spremam čili za večeru i pitala sam je da li ona to voli da jede. Mislila sam, za mene bi to bila najveća podrška, a pošto je i ona veliki gruman umeće to da ceni. Kako drugačiji da joj pokažem da life is good, bez obzira na sve, i da život ipak nastavlja da ide svojim tokom.
Ovi biskviti, ili pogačice, čini mi se, da bi svakome vratili veru u život, toliko su dobri. Liče na naše pogačice, pogotovo one što su se nekada prodavala po dve u kesici u prodavnicama, ali su manje i mirišu na puter. Možete da ih spremate sa raznim sastojcima, prvo mi pada na pamet koziji sir i vlašac, ili sa voćem. Iskreno ja ih uvek pravim bez ičega a onda ih jedem sa raznim stvarima, pavlakom, puterom, džemom, na prvoj slici biskviti su sa pilećom salatom.
Jako su jednostavni za pravljenje, a i malo vremena vam treba, tako da su idealni za doručak, mada u svakoj prilici mogu da zablistaju. U Americi se često služe u boljim restoranima pre jela, sa puterom.
Američki biskviti se prave sa nečim što ovde zovu buttermilk, nema ga u Srbiji, veruje se da on daje poseban šmek i teksturu testu. Meni je dugo trebalo da ukapiram da je odlična zamena za njega naš jogurt. To je to, nema bitne razlike u ukusu.
Za dobar biskvit su važne dve stvari, mora dosta da se nadigne, i da bude slojevit. To se postiže velikom količinom praška za pecivo, i presavijanjem testa. Da, jako je važno da testo bude hladno, i da ga previše ne razvlačite i mesite rukama.
Probala sam mnogo recepata, ovaj je konačan, i njega više ne menjam.
Sastojci za 24-28 komada:
Priprema:
Zagrejte rernu na 205C (400F). Obložite veliki tanki pleh papirom za pečenje.
U većoj vangli promešajte brašno sa praškom za pecivo, sodom bikarbonom i dodajte soli.
Dodajte smesi sa brašnom hladan puter iseckan na manje kocke. Rukama mešajte brašno i puter, ne previše dugo, da se puter ne bi zagrejao. Samo da znate da je sasvim ok da ostanu grmuljice putera. Na kraju dodajte hladan jogurt ili buttermilk, i velikom metalnom kašikom ga umešajte u brašno. Kad testo počne da se odvaja od vangle tokom mešanja, ne treba da bude glatko i dobro umešano, testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom.
Probajte da testo rukama razvučete u oblik pravougaonika, zatim poklopite prvo jednu pa drugu kraću stranu da biste dobili oblik pisma. Onda ponovo rukama razvucite testo i ponovite presavijanje, i tako 5-6 puta ukupno. Time ćete dobiti lepe slojeve svojstvene lisnatom testu. Spremite se da tokom razvlačenja redovno testo posipate brašnom da se ne bi lepilo za površinu.
Kad razvučete testo u oblik pravougaonika, poslednji put, debljine oko 2-3cm, uzmite kalup prečnika 5-6cm, i njima pravite kružne oblike, ubadajte ne “testerišite” testo. Ostatke ponovo spojite, razvucite i kalupom oblikujte dok celo testo ne potrošite.
Testo stavite na pleh, možete da ih pečete odvojeno, ali i sastavljene, i na srdnjoj pregradi ih pecite oko 18-20 minuta dok ne dobiju po površini tamniju boju, kao na fotografijama.
Služite odmah. Možete da ih premažete otopljenim puterom, to se ovde ćesto radi. Ako ih čuvate u zatvorenoj posudi biće dobri i sutradan. Mada, čini mi se kad ih tako starije stavite u toster dobijate savršen ukus i teksturu.
