Onog tamo vikenda smo imali block party iliti komšijsku žurku i ovi kapkejksi su pravljeni za tu priliku. Možda su izgledali malo svečanije od ostalih đakonija na posluženju, ali što da ne, neka i komšije uživaju u njihovom ukusu, kombinaciji neobičnih sastojaka, ne mora sve i uvek da bude casual, pa ni za američki block party. Ne moram da vam govorim da su divnog ukusa i da su odmah planuli.

Pronašla sam recept u kuvaru Ovenly, napisan od strane vlasnica istoimog lanca pekara u Njujorku. Ne nalazim često dobre i interesantne kuvare, ali ovaj mi se baš svideo, kao i autorke, ipak više o njemu drugom prilikom. Originalni recept je prilično izmenjen, moji kapkejksi jedva da liče na one iz kuvara, pre svega zbog drugačijeg frostinga, u originalu je korišćen običan ganaš, i u mojima ima brašna od badema, kojeg vi možete da izostavite.

Ovaj čokoladni frosting od putera, chocolate buttercream, je moje skorašnje otkriće, obožavam ga, sasvim sam slučajno došla do njega, greškom sam koristila posoljen puter, u Americi se često takav prodaje, i onda sam shvatila da so zasta daje nešto posebno slatkim stvarima. Takođe, prestala sam da koristim čokoladu, već kvalitetan kakao, ovde ga zovu dutch process cocoa. Čini mi se da ću na blogu da posvetim ceo jedan post frostingu, kako se pravi i kako se njime dekoriše. Zaista zaslužuje posebnu pažnju.

Imajte na umu da sa istim sastojcima možete umesto kapkejska da napravite celu tortu.

Kapkejksi od pistaća i badema sa kardamonom

Sastojci za 12 biskvita:

150g samlevenog neposoljenog pistaća (najbolje da ga sameljete u multipraktiku)
50g brašna od badema (ovde pronađite kako se pravi, ako ne možete da ga kupite)
80g brašna
1/2 kašičica soli
2 kašičice praška za pecivo
2 kašičice kardamona, istucanog u avanu
1 kašičica kore od limuna, narendane

140g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
3 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
3 velike kašike kisele pavlake

Sastojci za čokoladni frosting:

115g putera, na sobnoj temperaturi
60-80g kvalitetnog kakaa
250-300g šećera u prahu
1 kašičica ekstrakta vanile
1/4 -3/4 kašičice soli, prema ukusu
3-6 kašika mleka ili slatke pavlake

Za dekoraciju: grubo iseckani pistaći.

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Stavite korpice u pleh za mafine.

U jednoj posudi pomešajte sve tri vrste brašna, so, prašak za pecivo, koru od limuna i kardamon.

U drugoj većoj posudi, mikserom umutite omekšali puter i šećer dok ne dobijete kremastu ujednačenu smesu. Dodavajte jedno po jedno jaje dok mešate smesu, na kraju umešajte ekstrakt od vanile i kiselu pavlaku. Postepeno dodavajte smesu sa brašnom mešajući mikserom na najslabijoj brzini, ili ručno, uz pomoć varjače. Na kraju smesu koju ste dobili rasporedite po korpicama u plehu, ravnomerno, i stavite u zagrejanu rernu da se peče 18-20 minuta. Kada su ispečeni stavite biskvite na rešetku da se ohlade.

Dok se peku i hlade biskviti vi napravite čokoladni frosting. Mikserom umutite omekšali puter i postepeno mu dodavajte šećer u prahu i kakao koji ste nekoliko puta prosejali. Dodajte ekstrakt vanile i soli prema ukusu. Na kraju dodajte mleko ili slatku pavlaku da bi dobili smesu prave gustine. Količina može da varaira u zavisnosti koliko ste stavili drugih sastojaka. Frosting stavite u dresir vrećicu, dobro je zatvorite i ostavite u frižideru da se krem stegne.

Nanesite frostig na ohlađeni biskvit, i na kraju sve pospite iseckanim pistaćima.

Block party

Konačno smo dočekali komšijsku žurku u našem bloku, uvek treba da se nađe neko ko će da organizuje sve to, a to nije lako. Jednog dana smo dobili u poštanskom sandečutu skoro pa misteriozno pismo o žurci, sve sa instrukcijama, pre svega da se tog dana pomere kola sa ulice. Onda su usledila druga pisma, pa je čak palo i ulepšavanje bloka za tu priliku. Blok je deo ulice između dve poprečne ulice, čisto da se zna naš je jedan od najdužih u celom kraju.

Žurka je bukvalno trajala od devet ujutro do devet uveče. Dovučeno je dobro ozvučenje, dvorac za naduvavanje za decu, donete su stolice i stolovi, razne ulične igre, i, naravno, piće i hrana. Uspela sam nešto od te ponude hrane da uslikam, imajte na umu da se moj komšiluk loži na zdravu hranu i zdrav način života. Sećam se za prošli Noć veštica, jedna porodica je pripremila svoj deci u bloku paketiće, ali sa zdravim slatkišima, kad su ih deca ugledala nije im palo na pamet da ih probaju.

Pulled pork sendvič, krompir salata sa mirođijom i humus od boba sa pinjolima

Na žurci je bilo dosta ljudi iz okolnih blokova, mada primetno je odsustvo nekih vrlo živopisnih likova iz naše ulice, kao što je recimo Sharky, tako je svi zovu jer joj to ime piše na registarskim tablicama. Možete samo da zamislite njen fizički izgled, strah i trepet u ulici, radi za vojsku, taj dan je bila na nekoj vežbi u Koreji.

Samo da znate ovo nije prva komšijska žurka, redovno se one prave, ali do sada nikad nije bila zatvorena ulica. Kad sam videla koliko je naša ulica široka, bez parkiranih kola, mene je sve vreme držala jedna luda misao, da imam neki snažan šmrk i da celu ulicu lepo operem. Naravno, mnogobrojna deca su okolo išla bosa, vukla su se po zemlji sve sa hranom koju su jeli, i kad je meni bilo nelagodno da ih gledam, mogu da zamislim kako bi bilo tek našim ljudima, koji su generalno vrlo osetljivi na takve stvari.

U našem bloku se dešavaju i spontana okupljanja, leti, obično petkom uveče, ljudi sednu na svoja stepeništa, iznese se pivo ili vino, i zabava počinje. Deca voze bickle ili se jure po ivičnjaku, neka i puze.

Skoro smo imali i izlazak nas žena na večeru da se bolje upoznamo. Ukapirala sam da sam prilično izvan glavnih tokova, teško mi je da pratim priče jer ja ne mogu ni dobro imena da zapamtim, a i ogovaranje me se tiče samo ako je na nivou duhovite anegdote. Osim toga, moja deca su među najstarijama, i nekako time gubim motiv da se previše družim sa ostalim parovima, osim sa mojim prvim komšijama, neko mora da mi zaliva baštu kad nisam kod kuće:) Takođe, moja prva komšinica, izuzetno outgoing osoba, je moj glavni izvor informacija, moje oči i uši, i sve preko nje saznajem.

Iako nisam preterano aktivna u druženju sa komšilukom, iskreno, ne mogu da postignem, imam već puno prijatelja, meni je komšiluk veoma važan, i veoma cenim kada ljudi učestvuju u raznim akcijama sa ciljem da se unapredi kvalitet zajedničkog prostora, pogotovo u gradu. Kako da vam kažem, dobro organizovan i funkcionalan komšiluk to je za mene civilazacijska tekovina. Community work, tako ga ovde zovu, iliti volonterisanje za zajedničko dobro, se u Americi veoma ceni. Nešto moraš da doprineseš društvu, ne nužno komšiluku, ali ako ne učestvuješ u tome onda i nisi neka “faca”. Community lideri se uglavnom regrutuju iz starije populacije, ali ne mora da znači, postoji puno raznih programa volonterisanja u koje se uključuju mladi.

Tipična party hrana

Kapkejksi sa puterom od kikirikija

Već sam pisala ranije koliko su dobri komšijski odnosi tipični za Baltimor, i to uopšte ne čudi kada se uzme u obzir ko sve živi u njemu. Kao i u svakom velikom američkom gradu život u njemu nije lak, pre svega zbog bezbednosti, zato se ljudi drže jedni drugih, pomažu se. To nije kao u Srbiji gde se komšije znaju ceo život, ne, ovde su ljudi mnogo mobilniji, stalno se sele (pronađite članak o selidbi), na novom mestu nemaju taj krug najbliže porodice, rođaka, dugogodišnjih prijatelja, i zato im preostaje komšiluk. Naravno, nisu svi zainteresovani da budu aktivni u njemu, ali ako ste vlasnik kuće, stalo vam je da kraj u kome živite bude čist i bezbedan, ako ne ništa ono zbog toga da posle lakše prodate svoju kuću kad se ponovo budete selili.

Moram sad da pomenem i popularnu aplikaciju Nextdoor, koja pomaže boljoj komunikaciji komšiluka. Naime, to je kao neka društvena mreža gde se šalju i dele razne informacije, od toga da pauk nosi nekome auto, ili da su na parkiranim kolima uključeni farovi, ili da je neko izgubio mačku, neko pak traži dobrog majstora, neko hoće da proda komad nameštaja, do onih vrlo ozbiljnih tema kao što je prisutan kriminal… čim neko primeti sumljiive tipove kako se motaju oko kola ili pokušavaju da otvore vrata, odmah se postavlja na aplikaciju. Ja dobijam informacije samo jednom dnevno, ali ima ljudi koji su opasno navučeni na to i samo čitaju i komentarišu poruke na sajtu. Ipak, moram da priznam da nivo komunikacije na Nextdoor-u je vrlo civilizovan i konstruktivan.

E, na toj aplikaciji je, sutradan posle naše komšijske žurke osvanula tema Block party&vandalizam. Neka “zakerala” su se žalila kako, eto, block party služi samo tome da se na njemu svi napiju i da prave haos oko parkiranja. Ne mogu da kažem da se nije pilo, pogotovo uveče, ali osobe koje su ostavile dva auta parkirana u našem bloku dok je trajala žurka, a nedelju dana su stajala obaveštenja na svakom drvetu u ulici da se pomere kola, su to potpuno ignorisale. I naravno kada se zagrejala atmosfera predveče, skupila se hipsterska ekipa, mladići s čudnim brkovima i bradama, i hop, preneše jedan auto na trotoar, sutradan je bio blokiran parkiranim kolima, i ne znam kako se iskobeljao. Druga kola su pak oblepili svim onim obaveštenjima koja su bila zalepljena po drveću. Niko nije objavljivao slike sa tog događaja, svi su se pravili ludi.

Evo, sad će uskoro da bude Noć veštica, pošto je u subotu sigurno će da bude velika žurka u kraju, ovog petka organizuje se srpska žurka, tek saznadoh, početkom novembra slavimo indijski Divali, i tako… treba to sve postići.

kus-kus

Pošto mi se život od skora pretvorio u “igranku bez prestanka”, čitaj dobila sam još jedno mladunče u kući, nemam vremena ni zašta, a pogotovo ne za stvari koje volim i koje me opuštaju, kao recimo ovaj blog. I dalje se trudim da često kuvam, ali nikako nemam vremena da zabeležim omiljena jela i recepte, postavim fotografije i tako to. Tokom dana, ukoliko se deca smiluju i malo odspavaju, na brzinu skuvam nešto super jednostavno, mada se trudim da malo probam i nešto novo. Sada mi je moto ona kliše rečenica koju nalazite po ženskim časopisima “ukusno, a jednostavno”.

Kus-kus sa koštunjavim i suvim voćem sam probala u jednom marokanskom restoranu u komšiluku. Jelo kao i restoran su bili otužni pa ne čudi da je vrlo ubrzo bio out of business. Ma ne bi ni išla tamo, nije mi se čak sviđao ni spolja, nego išla sam sa drugaricama koje su imale kupon sa velikim popustom. Eto dokaza da kad su usluga ili proizvod loši ništa im ne pomaže, ni reklama ni veliki popusti.

Uglavnom danas sam pekla filete od bakalara i pošto volim da uvek dodam nešto novo ovaj kuskus mi se učinio kao dobar izbor. Osim toga ja uvek u kući imam raznog koštunjavog i suvog voća.

Kako se pravi instant kus-kus naćićete na ovom postu. Dodajte mu iseckano suvo voće i prepečene bademe i pinjole. Puter, limunov sok i rendani parmezan daće jelu pun i izbalansiran ukus.

Sastojci:

1 šolja kus-kusa
1 šolja vode
1 kašika maslinovog ulja
6 iseckanih suvih smokvi
5 iseckanih suvih šljiva
1/4 šolje suvih trešanja
1/4 šolje ispečenih badema
3 kašike ispečenih pinjola
Sok od pola limuna
3 kašike narendanog Parmezan sira
2 kašike putera
So i biber

Priprema:

Napravite kuskus. Zagrejte vodu u šerpi do ključanja i u nju dodajte kašičicu soli i maslinovo ulje. Čim ključa pomerite je sa vatre i u nju sipajte kus-kus pa na šerpu stavite poklopac. Posle 10 minuta malo viljuškom promešajte kuskus da bi se razbile grudve.
Iseckajte suvo voće osim trešanja. Ispecite bademe i pinjole, odvojeno, jer bademima treba više vremena.
Pomešajte sve sastojke zajedno i na kraju dodajte putera, limunovog soka, parmezana i svežeg bibera. Bademe dodajte naknadno, po serviranju, jer ako ih ostavite u kus-kus primiće vlagu i postati suviše meki umesto da budu hrskavi.