Lisnati kelj ili kejl… nikako kelj!
Lisnati kelj, ili kejl, se kao deo svetskog trenda ušunjao u domaću kuhinju i napravio veliku konfuziju zbog svog imena. Pošto naziv toliko podseća na kelj, puno ljudi je čitajući recepte na engleskom po internetu pomislilo da se radi o istoj namirnici. E, pa nije ista, iako podseća, iz porodice kupusa je ali bez glavice, i obično je kovrdžav po ivici lista. Osim toga i miris i ukus se dosta razlikuju od kelja. Kelj se na engleskom zove Savoy Cabbage. Čak sam videla da puno ljudi greškom pravi čips od kelja umesto od ove biljke, i mogu samo da zamislim kakvog je ukusa kad se izvadi iz rerne. Koristiću nadalje izraz lisnati kelj jer se izgleda primio u našem narodu. Konfuziju sigurno unosi i izgled ove biljke jer se dosta razlikuje od vrste do vrste. Ipak, postoji par vrsta koje se najčešće koriste –
- kovrdžasti,
- toskanski ili Dinosaur kale,
- i ruski crvenkasti lisnati kelj.
Lisnati kelj pripada istoj grupi biljaka kao raštan, ali je ovaj posledji krupniji i debljih listova, ovde ga zovu Collard Greens.
Što se tiče uzgajanja ovo je jedna od najzahvalnijih biljaka, iz ličnog iskustva to kažem. Kod mene u bašti raste od maja do decembra, znači više od pola godine ga koristim. Retko je išta napada, osim gusenica, i to baš u ovo doba. Raste u raznim uslovima, jedino što morate da je redovno berete, da bi izašli novi nežniji listovi, pogotovo ako pravite od nje salate.
Jeste, mnogi je zovu superf food, obožavam ovaj izraz, jer je zaista veoma zdrava, ali da se ne lažemo, spanać je po ukusu i teksturi mnogo bolji, kad govorimo o zelenišu, zato mi nije jasno kako se svi lože na nju… valjda moda, šta li je. Dakle, veoma je zdrav jer sadrži neverovatnu količinu vitamina (A, B, C, K), minerala, posebno kalcijum, antioksidante, folnu kiselinu, itd. Svašta ćete naći na internetu o ovoj namirnici, te leči nekoliko vrsta rakova, te je dobra za mozak, i još svašta, ne treba preterivati i verovati u sve što pročitate o njoj, mislim, zdrava je kao i ostalo povrće koje unosimo u organizam.
Zapamtite da uvek pre upotrebe lisnatog kelja uklonite celu dršku lista, osim ako imate vrlo mladu biljku. Nemojte dugo da je držite u vodi, jer dobija ne baš prijatan miris. Ne traje dugo u fržideru, ali može da se zamrzne.
Lisnati kelj možete da koristite na razne načine:
- za salate – slede ideje.
- za čorbe – pogledajte na blogu popularne italijanske čorbe – Ribolita i Toskanska čorba.
- obarenu – posle malo proprženu na maslinovom ulju i belom lukom.
- kao zamenu za blitvu ili spanać – čak i u štrudli u koju bi ste obično stavili spanać.
- u ceđenim sokovima
- za pravljenje smutija
- za pravljenje pesta – isto se pravi kao pesto od bosiljka samo što se stave listovi kelja.
- kao čips – nije loša ideja, ali nije ni neki gastronomski vrhunac, recept pogledajte ovde.
Ideje za salate sa lisnatim keljom
Ima par stvari koje je važno da imate na umu kada pravite salatu sa lisnatim keljom. Jedna je da za salatu izaberete mlade listove biljke koje su nežnije teksture i manje opore od zrelijih. Ako pak ne možete da nađete mlade listove onda izmasirajte starije iseckane listove zajedno sa maslinovim uljem i sokom od limuna, to će ih omekšati.
Salate sa lisnatim keljom najbolje idu uz jače sastojke kao što su avokado, prepečena slanina, Feta sir, i razno semenje. Takođe, dobro ide uz citrusno voće. Kad smo već kod pravljenja salata nije loše da pogledate jedan od moji ranijih postova Kako da napravite zdravu i neodoljivu salatu. Kako se prave domaći prelivi za salatu pogledajte ovde, kada je u pitanju salata sa lisnatim keljom onda glasam za Preliv sa avokadom i Ranch dressing.
Salata od mladog lisnatog kelja, avokada, slanine i Feta sira
Sastojci za dvoje:
1 pakovanje mladog kelja
1 avokado, prepolovljen, očišćen i iseckan na kriške
2-4 režnja slanine, prepečene
3 kašike semenki od suncokreta ili bundeve, tostirane
3 kašike ovčijeg Feta sira, izmrvljenog
2 kašike vlašca, iseckanog
So i crni biber prema ukusu
Za preliv:
4 kašike maslinovog ulja
1 kašika limunovog soka
Krupna so i crni biber prema ukusu
Priprema:
Najpre pripremite sastojke, zatim ih stavite u veću posudu za služenje. Preliv pripremite tako što ćete izmućkati sve sastojke. Preliv umešajte u salatu i služite odmah.
Ribolita, italijanska čorba sa starim hlebom
Tek što smo ušli u Sijenu, posle vožnje biciklom od nekih 20 kilometara po neviđenoj julskoj vrućini, javili smo se vodiču puta, simpatičnom Pjetru, i grupi sa kojom smo bili krenuli iz Firence, i “sa dušom u nosu” uputili ka prvom restoranu, smeštenom preko puta stare dominikanske crkve. Dok smo čekali hranu da dođe, komentarisali smo predivan pogled na sijensku katedralu. Utom je stiglo predjelo, čuvena toskanska čorba sa starim hlebom – Ribolita, i onako izgladnelim i iscrpljenim izgledala nam je kao neko carsko jelo. I od tada u našem sećanju veza između Ribolite i Sijene je postala neraskidiva.
Inače, Italijani su majstori da naprave odlično jelo od ostataka hrane, pada mi na pamet Fritata i razne salate, a pošto se i sama palim na frugalizam u kuhinji, tim više cenim jela kao što je ovo, jeftino a ukusno… može da hrani porodicu danima, zapravo kako dani prolaze sve je bolje.
Mene već od ranije fasciniraju čorbe sa starim hlebom, Pappa al Pomodora sam u dva navrata stavljala na blog, zajedno sa Ribolitom to su dve najpopularniji letnje čorbe u Toskani, i svuda ćete ih naći.
Sijena je priča za sebe. Svuda vidite samo dve boje, narandžastu boju fasada i plavo nebo. Za razliku od Firence koja je pravi renesansni grad, Sijena potpuno odiše poznom gotikom. Da, zaista je fascinantna. Iako ne volim da idem na izvikane destinacije, ne volim mravinjak turista oko sebe, ovaj grad mora da se vidi i doživi. Uopšte stari italijanski gradovi su puni neverovatne lepote.
Kao što vidite na slikama sve je bilo puno ljudi, i glavni trg, i okolina katedrale, i restorani. Mi smo ipak uspeli da pronađemo usamljene puteljke, i u nekom trenutku smo bili na lokaciji sa koje je bio najbolji pogled na grad. U miru sam uspela da ga fotografišem. A sad malo uživajte u Sijeni.
Kad smo došli kući Ribolita se uvukla u naš porodični meni. Često je pravimo, pogotovo ovih dana kada moja baštica proizvodi velike količine lisnatog kelja i blitve. Da ne zaboravim bitan detalj, kad kuvate razne italijanske čorbe ima jedan tajni sastojak koji ih čini mnogo ukusnijim – još jedan ostatak, kora od Parmezana… znate ono što vam na kraju ostane, pa se stvrdne i više ne možete da ga koristite. Obavezno tu koru sačuvajte u frižideru i koristite za kuvanje ovakvih čorbi.
Sastojci:
3 kašike maslinovog ulja
1 luk, iseckan
1 veća šargarepa, iseckana
2 celerova stabla, iseckana
2 čena belog luka, iseckana
1 1/2 l vode ili pileće supe
200ml soka od paradajza ili mlevenog paradajza iz konzerve
1 1/2 kašičica soli
1/4 kašičica mlevenog bibera
Kora Parmezana, opciono
1 velika konzerva pasulja, crveni ili beli, ili kombinovani
1 kašičica svežeg ruzmarina, iseckanog
1 kašičica sveže žalfije, iseckane
1 veza lisnatog kelja ili blitve, ukoliko koristite lisnati kelj odstranite drške i iseckajte preostali deo
1/2 vekne starog bageta, ili običnog hleba, iseckanog na kocke
Parmezan za služenje
Priprema:
U loncu zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi. Dodajte iseckani luk, dinstajte ga oko 3 minuta, zatim dodajte iseckanu šargarepu i celer, poklopite lonac, smanjite vatru i sve dinstajte oko 10 minuta, uz povremeno mešanje.
Na kraju dodajte iseckani beli luk, i posle pola minuta sipajte paradajz sok, supu tj. vodu, pasulj, koru od Parmezana, ruzmarin i žalfiju, so i biber. Pojačajte vatru i kuvajte dok čorba ne počne da vri, zatim vatru smanjite i kuvajte još oko 20 minuta. Dodajte iseckani kejl ili blitvu, i na kraju iseckani hleb. Sačekajte oko desetak minuta da se ukusi prožmu i onda služite čorbu uz sveže izrendan Parmezan.
