Bezglutenski kolač od kestena

Nema reči kojima mogu da opišem koliko volim ukus kestena. Pogotovo u jesen. Ali, šta da radim kad je ovih dana toliko skup, online je $50 za kilo(!), a i nema ga još uvek u prodavnicama. Srećom imala sam u šteku skuvane i očišćeno kestenje pa sam uspela zahvaljujući ovom kolaču da uživam u njemu. Kolač je prva liga! Drugačiji je, i ono što je najvažnije njegov ukus toliko podseća na pire od kestena. Što i ne čudi jer se sprema od istog. Ne brinite, pire od kestena se vrlo lako sprema.

Kolač je bezglutenski jer se pravi sa brašnom od badema, iako ćete verovatno imati utisak da je spremljen od pšeničnog bašna. Vrlo je sočan i rastresit. Pošto kolač ima ukus pire krompira, nije loše da ga služite uz šlag.

Ako volite kesten pogledajte i ove recepte na mom blogu:

Balkanski festival kestena

Događaj o kojem sam htela da vam pišem je Balkanski festival kestena u Merilendu. Da, i tako nešto postoji. Nismo se baš najeli kestenja, a i nije bio najbolje ispečen. Otuda nam je sinula ideja da ga pečemo kod kuće, na roštilju. Ali, moram priznati festival je bio veoma interesantno iskustvo. Konačno sam imala priliku da čujem legendarni američki duvački bend Zlatne uste, koji svira našu muziku i mislim da je učestvovao više puta na festivalu Dragačevska truba.

Festival se održava već nekoliko godina, i tu je zapravo akcenat na balkanskoj muzici, ne na kestenju. Održava se na nečijoj farmi, koja je vidale bolje dane u prošlosti, ali ima šarma jer je poseduju hipici. Imam ideju kako je sve počelo – farmeri-hipici, koji su nekada putovali po Balkanu, su dobili jednog dana ideju, zajedno sa hipicima sa kojima se druže, da naprave jedan egzotičan festival, i time još jednom potvrde svoju autentičnost.

Provalila sam ih kada sam videla kako jedna te ista ekipa vremešnih hipika zna da igra sva moguća balkanska kola. To se događalo u zadnjem delu dvorišta, gde su ispod trema kuće, pevali i svirali razni izvođači, i to različitu balkansku muziku: rumunsku, bugarsku, srpsku, itd. Neko vreme sam bila zbunjena, ali sam ukapirala da se sigurno ekipa redovno sastaje i uvežbava korake.

A dan je bio predivan, kao stvoren da se provede na farmi. Na ulazu u farmu nas dočekuje predivan drvored četinara, a onda poveći parkig na livadi. Kao što rekoh, iza kuće je centar događanja. Tu su i prodavci hrane i raznih đinđuva, a i na nekom skromnom roštilju se peče kestenje. Ove godine nije bila tako velika posećenost, isti dan je srpska crkva pravila festival, pa je dosta Srba izostalo. Svejedno, bilo je tu srpske hrane, pljeskavica i ćevapa. Najjači utisak je ostavila neka crnkinja kada me je pitala šta hoću uz ćevape, crveni ili beli sos. Rekoh, crveni, a ona će, znači hoćeš adžar! I sad uvek kad pomislim na ajvar, nešto na dnu mozga vrišti – adžar!

Naravno da sam sve vreme čekala na srpsko kolo, da bih igrala u njemu, ali sam se načekala jer je bend Zlatne uste svirao poslednji, kao najveća atrakcija. Ah, ništa lepše kad se čovek zadiše od igranja kola, i dok se tako vrti se u krug, pozitivna energija izbija sa svih strana i osmeh ne silazi sa lica. Tačno, to je rešenje za ljude koji su u nekakvom sukobu i hoće jedni drugima “oči da iskopaju”, treba da se uhvate za ruke i da igraju kolo uz muziku koja uzbuđuje i nosi. Odmah će da se zakopaju ratne sekire. Eto, nije ni čudo što su se ovdašnji hipici pronašli u igranju kola.

Imali bih još štošta da dodam o hipicima, ali neću da širim priču. Samo da kažem da ih ima raznih, mladih i vremešnih, seoskih i urbanih, uz vlast, protiv vlasti, za vakcine, protiv vakcina, itd. U Americi ih često pogrdno nazivaju hippy-trippy. U komšiluku imamo neku hipi gospođu koja štrika kroše, i ne može da se kontroliše već time uvija sabraćajne znake i druge predmete na ulici. Dok smo igrali tako kolo, u nekom trenutku skoči neki muškarac, potrča do centra kola i tu pokupi nešto rukom. To je bio pauk, koji je spašen, a mogao je da strada pod nogama učesnika kola. Čovek sav ponosan, spasio je jedan život. Zatim, moja ćerka je kupila neki privezak na festivalu, u njemu zamrznuta pčela i neki plavi sitni cvetići. Kaže prodavačica, i kreator pomenutog privezka, samo da znate ja nisam ubila pčelu već sam je takvu našla, i ja sam to cveće lično uzgajala, iz semena!


Bezglutenski kolač od kestena


sastojci

za pire od kestena:

200ml mleka

150g ispečeno, ili skuvano, i očišćeno kestenje

50g šećera

Ili, koristite kupovni pire od kestena, oko 200g.

115g putera, omekšalog na sobnoj temperaturi

150g šećera

prstohvat soli

6 jaja, na sobnoj temperaturi, žumanca odvojena od belanaca

1 kašičica ekstrakta vanile

200 g brašna od badema (možete i sami da ga spremite)

1/2 kašičice praška za pecivo

Za posipanje: šećer u prahu

Za služenje: šlag

priprema:

Najpre napravite pire od kestena. Ako morate da ga kuvate pogledajte ovde kako to da učinite.

Iseckajte kesten i stavite ga u šerpicu zajedno sa mlekom i šećerom. Kuvajte sve na umerenoj vatri, poklopljeno, oko 20 minuta. Zatim ručim mikserom sve dobro izblendajte dok ne dobijete ujednačen pire. Ostavite ga sa strane da se prohladi.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite papirom za pečenje okrugli pleh prečnika 23cm.

Mikserom mešajte omekašo puter sa šećerom dok ne dobijete kremastu i ujednačenu smesu. Dodajte so, žumanca, pire od kestena i kestrat vanile. Kad ste dobili ujednačenu smesu dodajte brašno od badema koje ste pomešali sa praškom za pecivo.

U drugoj posudi mikserom umutite belanca u čvrst sneg i postepeno ga dodavajte prethodnoj smesi dok sve mešate spatulom.

Na kraju, stavite smesu u pripremljeni pleh i pecite kolač 50 minuta.

Kad je kolač ispečen, posle 5 minuta izvadite ga iz pleha i sačekajte da se prohladi.

Služite ga posutim šećerom u prahu uz šlag i kafu.


Continue Reading